|
Наслов: Француско -ill- је некад -иј- а некад -ил- ??? Порука од: Madiuxa на 10.05 ч. 24.11.2007. Ево, попуњавам тамо француску транскрипцију па наиђох на ово:
-ILL- — ИЈ Camille — Камиј; Castillon — Кастијон; Milly — Мији; Villeurbanne — Вијербан. Међутим, даље каже: али: Villers — Вилер, Villefranche — Вилфранш. Покушала сам да нађем неку логику зашто је Вилер а не Вијер (Л уместо Ј), и зашто сад Вилфранш а не Вијефранш (Л уместо Ј и плус сад нема Е, а у Villers, Villeurbanne Ville је Виле а не Вил).... Има ли неко ко би могао да ми објасни правило или се чисто ради о изузецима? Наслов: Одг: Француско -ill- је некад -иј- а некад -ил- ??? Порука од: alcesta на 19.34 ч. 24.11.2007. Francuski mi je prilično zarđao, ali čini mi se da se prosto u francuskom te reči tako izgovaraju. Mada za konkretne primere ne mogu da garantujem, tačno je da se "ville" izgovara sa L, i da je taj izgovor ređi od onog sa J ako gledamo broj reči, ali to ne objašnjava zašto se kaže Vilfranš a Vijerban, kao što si dobro primetila. Doduše u toponimima se često sreću svakakvi izuzeci...
Najbolje da sačekamo nekog stručnijeg. Наслов: Одг: Француско -ill- је некад -иј- а некад -ил- ??? Порука од: chiviash на 21.28 ч. 24.11.2007. Има ли неко ко би могао да ми објасни правило или се чисто ради о изузецима? Francuski je pun izuzetaka . Secam se kako sam i ja sam postavljao francuzima takva pitanja trazeci logiku i gledao ih kako slezu ramenima uz ono " baah, c'est comme ça " . U svakom slucaju ill= ij u devedeset pet odsto slucajeva , ako ne 99 . Pozdrav |