|
Наслов: Šta poslije navodnika? Порука од: Marko Milošević на 14.11 ч. 02.06.2006. Ovo je jedna "sitnica", koja je oduvjek predstavljala nedoumicu. Možda iz topica nije lako zaključiti na što se tačno misli, pa ću pokušati to ovdje da objasnim. To ću vam najbolje približiti primjerima:
Da li je pravilno: 1. Rekao je:"Gospodine, pomjerite se sa puta". Dotični je skinuo šešir i ... ili 2. Rekao je:"Gospodine, pomjerite se sa puta." Dotični je skinuo šešir i ... ili 3. Rekao je:"Gospodine, pomjerite se sa puta.". Dotični je skinuo šešir i ... Jasno mi je da, ako je misao završena, pod samim navodnicima stoji rečenica (misao) iza koje mora da bude tačka, pa ona tu i ostaje. Međutim, pitam se kako završiti rečenicu u kojoj se nalazi izjavljena misao? Da li stavljati tačku i poslije navodnika? Primijetio sam da se u engleskom to ne radi, već tačka ostaje samo pod navodnicima, dok se sljedeća rečenica nadovezuje odmah poslije navodnika. To je u mom primjeru rečenica br. 2. Наслов: Одг: Šta poslije navodnika? Порука од: Dacko на 01.17 ч. 14.06.2006. Ispravna je druga rečenica. Navodnike pišemo ispred tačke samo kad nema upravnog govora, kad navodimo delove tuđih rečenica, ali ne i cele rečenice. Primer: Ponekad se pitam da li je zaista "sve što čovek radi samo priprema da se doživi ljubav". Navela sam misao Isidore Sekulić, ali kao deo sopstvene rečenice, bez upravnog govora i zato se misao završava tačkom posle navodnika.
Tačka bi išla pre navodnika da rečenica ima formu: Lepo je Isidora rekla: "Sve ukupno što čovek radi samo je priprema da se doživi ljubav." Наслов: Одг: Šta poslije navodnika? Порука од: Бојан Башић на 03.21 ч. 02.07.2006. Navodnike pišemo ispred tačke samo kad nema upravnog govora, kad navodimo delove tuđih rečenica, ali ne i cele rečenice. Nije dobro. Što se tiče pisanja navodnika pre ili posle završne tačke, pravila se većim delom oslanjaju na procenu autora i nikako ne možemo formulisati jedan ovako strog kriterijum. Zaista, Pravopis srpskoga jezika, tačka 236, daje sledeća tri primera: Цитат Nastavljajući svoju asocijaciju, promrmlja: "Sva je zgoda — biće grada teška". Ispisa na tabli strofu: "Čempresova šuma bdije. Mesec na nju prosô svoje hladno srebro. Odsijava modro letnje inje sa visokih trava. Zatim krik — to kriknu buljina na panju." Poaro primeti: "Ali vi, madam, niste bili sasvim zadovoljni." — Prvi primer: po istoj logici kao u prethodnom obrascu izostavljena je tačka koju bi mogao tražiti sam stih (došla bi ispred znaka izvoda), a napisana je kao bitnija ona koja zaključuje celu rečenicu; u skladu s tim — ako bi se stih izdvojio ne navodnicima nego crnim slogom, završna tačka ne bi bila iz crnog nego iz običnog sloga. — To, međutim, nije nikakvo čvrsto pravilo niti postojan običaj, nego se često tačka stavi odmah uza slovo, pa tek onda znak izvoda. Ni taj postupak nije pogrešan, a naročito je opravdan kad je — kao u druga dva primera — piščev tekst samo najava, iza koje sledi razvijen i celovit navod; drugim rečima: kad je navod glavni deo iskaza. Na osnovu ovoga možemo zaključiti da su u konkretnom primeru dopuštene dve varijante pisanja, prva i druga, jedino je treća nepravilna. Наслов: Одг: Šta poslije navodnika? Порука од: Maduixa на 15.39 ч. 05.07.2006. Izuzetno neobično. Ako kažeš da su primeri iz Pravopisa, i uz to navedeni kao tačni, moram da priznam da sam ostala u najmanju ruku: zatečena, ako ne zabezeknuta sa vilicom do patosa....
Nikad, nikad nisam videla nigde napisano kao prvi primer. Nikad, nigde. Zapravo, to je pravilo španskog pravopisa, koji mi je zadavao dosta problema, oni prvo zatvaraju navodnike pa pišu tačku... Šta sve čovek neće da nauči....:) Наслов: Одг: Šta poslije navodnika? Порука од: Бојан Башић на 23.35 ч. 05.07.2006. Primeri i pravila su doslovni prekucani iz Pravopisa. Pravopis je revidiran 1993. i posle toga nije menjan, tako da se ovo može proveriti u bilo kom izdanju od tada pa nadalje — moje izdanje je iz 2002. Upravo sam pogledao u Pravopis srpskohrvatskog jezika iz 1960. godine, i tamo je navedeno (tačka 195a) da se završni deo navodnika stavlja iza ostalih rečeničnih znakova, ako je među navodnicima potpuna rečenica.
Dakle, novi Pravopis je dosta olabavio ovo pravilo, u najvećem broju slučajeva prepuštajući izbor autoru teksta. Наслов: Одг: Šta poslije navodnika? Порука од: Dacko на 19.37 ч. 10.07.2006. Tačno je da u Pravopisu piše baš ono što je Bojan naveo, ali je tačno i da su se mnogi lingvisti bunili upravo zbog te pravopisne odredbe. Većina izdavačkih kuća u našoj zemlji rukovodi se pravilom koje sam u prethodnom postu navela jer im je važno da sva izdanja budu pravopisno ujednačena, a odabrali su način pisanja koji je uobičajeniji i zastupljeniji. Dakle, tačno je da po važećim pravopisnim normama pisci mogu da izaberu jedan od dva načina za pisanje tačke, ali je prirodno da u tome budu dosledni u celom tekstu.
Наслов: Одг: Šta poslije navodnika? Порука од: Бојан Башић на 21.57 ч. 10.07.2006. Zaista se nisu svi složili sa tim pravilom, međutim dok se to i zvanično ne izmeni moramo tako da prihvatimo. Ipak, napisao bih još nekoliko reči.
Ono na šta se lingvisti obično pozivaju u pokušajima da ospore to pravilo je Pravopis iz 1960. godine, tačka 195: Цитат Završni deo navodnika beleži se na dva načina: a) Ako je među navodnicima potpuna rečenica, završni deo navodnika meće se iza ostalih rečeničnih znakova: Svi gromko uzviknuše: "Živela slobodna Jugoslavija!" On ga upita: "Kada mislite ponovo u Dubrovnik?" b) Ako je među navodnicima samo deo rečenice, završni deo navodnika stavlja se ispred ostalih rečeničnih znakova: To je, dakle, taj tvoj čuveni "liječnik". — Zar nisi gledao igru splitskog "Hajduka"? — "Majko", uzviknu on tiho, pa opet zaspa. Međutim, ono što se obično previđa (namerno ili slučajno) je Pravopis srpskohrvatskog književnog jezika Aleksandra Belića, koji je bio aktuelan pre ovog (čuvenog) iz 1960. godine. U njemu nema dvosmislenosti: Цитат Kada uz reči ili rečenice koje se nalaze pod navodnicima stoji još koji znak interpunkcije neki se nalaze ispred završnog navodnog znaka (upitnik, uzvičnik, pauza i tačkice), a ostali iza njega (tačka, tačka i zapeta i zapeta). Naveden je i primer: Цитат "Zanat je zlatan". Dakle, novi Pravopis tada je potpuno izmenio ono što je govorio stari! Ne treba zanemarivati ni činjenicu da u novom, kao što se može videti iz citata, nije naveden primer sa tačkom — što, iako se čini da je pravilo dovoljno jasno formulisano — ipak može dovesti u zabludu. O tome svedoče i sledeći primeri iz Savremenog srpskohrvatskog jezika M. Stevanovića: Цитат Svakome se tuži: "Nemam sreće". Цитат Njegova se ruka najzad umiri, a njegovi prsti ostaše savijeni i zgrčeni na dlanu, i on reče prigušenim glasom: "Moram da razgovaram s vama vrlo ozbilno". Situacija postaje još zamršenija ako uzmemo u ruke Gramatiku srpskohrvatskog jezika Radomira Aleksića i Milije Stevanovića. Naime, oni bez posebnog naglašavanja, koriste malo jedan a malo drugi obrazac: Цитат Narod veli: "Sloga kuću gradi, a nesloga je razgrađuje." Цитат Narod lepo veli: "Lako je reći, ali je teško učiniti". Dakle, cenim da je potez najnovijeg Pravopisa sasvim na mestu, jer dozvoljava izbor između dve varijante od kojih je svaka imala pristalica ne samo među narodom već i među stručnjacima, i obe su bile toliko ukorenjene da bi verovatno bilo smešno sada pokušavati izbaciti jednu od njih. I poslednje, nisam siguran zašto bi bilo prirodno da, kada se pisac opredeli za jednu varijantu, ostane tome dosledan u celom tekstu. Štaviše, upravo smo videli da ne samo pisci već i jezičaru umeju da pređu preko ovoga. Recimo, ja sam navikao da koristim sledeću varijantu pisanja završne tačke — kada je uvod u citirani govor samo uvod i ništa više, onda tačku pišem unutar navoda, a ako i sam uvod ima nekog značaja za priču onda tačku izvlačim napolje. Tako i tumačim primere iz Pravopisa — u trećem primeru, "Poaro primeti" služi samo kao poštapalica za upravni govor, dok u prvom primeru, iako ne znam kakav je tekst pre i posle te rečenice, "Nastavljajući svoju asocijaciju, promrmlja" posmatram kao deo priče — dakle, njega je nešto asociralo, zatim je nastavio tu asocijaciju, itd. Naravno, ipak je ovo samo moje tumačenje, ali mislim da mi se ne može prigovoriti da grešim, uprkos tome što nisam dosledan i često upotrebljavam obe varijante u istom tekstu. Наслов: Одг: Šta poslije navodnika? Порука од: Maja на 00.43 ч. 25.09.2006. Колико се сећам, мене су овако учили у школи:
Цитат 1. Rekao je:"Gospodine, pomjerite se sa puta". Dotični je skinuo šešir i ... Наслов: Одг: Šta poslije navodnika? Порука од: Maduixa на 09.46 ч. 25.09.2006. Колико се сећам, мене су овако учили у школи: Цитат 1. Rekao je:"Gospodine, pomjerite se sa puta". Dotični je skinuo šešir i ... Stvarno???? ??? Prvo navodnici, pa onda tačka? A ja se čudila Špancima... Наслов: Одг: Šta poslije navodnika? Порука од: Maja на 17.25 ч. 25.09.2006. Stvarno???? ??? Prvo navodnici, pa onda tačka? A ja se čudila Špancima... Стварно. ;D Одувек тако пишем. Е сад, да ли сам у праву, то је већ друго питање... Наслов: Одг: Šta poslije navodnika? Порука од: атех на 18.48 ч. 08.06.2009. Pomagajte! Šta sutra da kažem đacima? U rešenjima ovogodišnje zbirke zadataka za prijemni ispit stoji (i to u više primera) tačka iza zatvorenih navodnika u upravnom govoru. U zbirkama iz nekoliko prethodnih godina stoji obrnuto: tačka kojom se završava rečenica, pa zatvoreni navodnici. Ja sam tako učila decu godinama. Sad me pitaju šta da pišu na prijemnom. A važno je da napomenem da su u pitanju potpuno isti primeri svih ovih godina. Otkud nekome pravo da sada menja ključ, odnosno rešenja? Na osnovu kog pravopisa? Šta deca da pišu? (Prijemni im je za dve nedelje.) Ako ne napišu onako kako stoji u rešenju, verovatno će izgubiti bodove!!!!!!!!!!!!!!
Наслов: Одг: Šta poslije navodnika? Порука од: Ђорђе Божовић на 19.06 ч. 08.06.2009. Neka napišu kako je u ključu. Iako ume biti katkad pogrešan ili jednostran, bolje je pridržavati se njega, jer će ga se slepo pridržavati i onaj koji bude deci pregledao testove. Neka za tu zgodu zasad slede ključ, a kasnije će im se sve ionako kaz’ti samo. ;)
Наслов: Одг: Šta poslije navodnika? Порука од: атех на 19.23 ч. 08.06.2009. U testu sa takmičenja zahtevalo se da deca napišu upravni govor u sledećem obliku:
-Ako ne pročitate knjigu Milutina Milankovića, reče Vesna, nikada nećete saznati zanimljivosti o vasioni i o Sunčevom sistemu. Po pravopisu trebalo je da se stave crte i ispred i iza umetnutih reči. Gore navedena varijanta ne postoji u Matičinom pravopisu. Deca to napišu kako su naučila, a i pravilno je. Na takmičenju nemaju uvid u ključ kao pred prijemni ispit i, naravno, svi tu izgube bod na pravdi boga. Gledaju u nas i traže objašnjenje. A slične situacije su mnogo češće nego što pretpostavljate. Oni koji su "gore" prave od nas budale, prave zbrku i urušavaju sistem. (Mnogo krupnih reči za tako nebitnu stvar u životu.) Наслов: Одг: Šta poslije navodnika? Порука од: alcesta на 19.28 ч. 08.06.2009. Ček, hoćeš reći da u ključu stoji da je pravilno ovako kako si gore napisala, bez crta ispred i iza "reče Vesna"? Meni je to van pameti, naravno da niko ko je učio pravopis neće tako napisati. :(
Наслов: Одг: Šta poslije navodnika? Порука од: атех на 19.38 ч. 08.06.2009. Naravno da je van pameti. Može se proveriti. To je test koji je stigao iz ministarstva za okružno takmičenje iz srpskog jezika za 6. razred ove školske godine (20.pitanje). Imam sijaset primera koji su van pameti, a dolaze "odozgo" i izluđuju i nastavnike i učenike, ali ne pripadaju ovoj temi.
Наслов: Одг: Šta poslije navodnika? Порука од: alcesta на 19.54 ч. 08.06.2009. Onda će te zanimati i ovo: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=3504.0
Наслов: Одг: Šta poslije navodnika? Порука од: атех на 20.41 ч. 08.06.2009. О, хвала ти. Нисам дуго на овом форуму па још нисам успела да прегледам све теме. Лакше ми је кад видим да нисам сама у овој муци. Но, пријемни испит ће укинути, али остају и даље такмичења на којима се убијају све амбиције даровите деце.
Наслов: Одг: Šta poslije navodnika? Порука од: J o e на 23.56 ч. 08.06.2009. Правопис у тачки 236 саветује да тачка иде ван наводника ако је главна реченица битнија од оне под наводницима, али на истом месту каже да то није никакав постојан обичај. Значи — може и испред и иза.
|