|
Наслов: Downloadable Порука од: igorm на 17.36 ч. 17.01.2008. Како превести енглеску реч downloadable?
Пада ми на памет „преузимљиво“, нешто што се може преузети преко Интернета. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: србољуб на 21.33 ч. 17.01.2008. Mени на памет паде достављиво, па ти види :)
Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Бојан Башић на 21.37 ч. 17.01.2008. Preuzimljivo je u redu sa stanovišta tvorbe reči — ako se i uklapa u kontekst, ne moraš tražiti dalje.
Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Pedja на 21.42 ч. 17.01.2008. Običn se prevodi kao može se preuzeti.
Наслов: Одг: Downloadable Порука од: igorm на 22.38 ч. 17.01.2008. Израз је „Downloadable drivers“.
Мислим да ћу на крају превести као „Преузмиљиви управљачки програми“. Све остало је предуго и ништа јасније. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Sillypuppie на 02.15 ч. 18.01.2008. neeeeeeeeeeeeee ;D
čekaj smislićemo nešto bolje koji je kontekst sajta na kome se to nalazi? Probaj sa "upravljački programi na raspolaganju" , mada ni to upravljački programi nije baš najsrećnije. Ili Drajveri u bazi pa neka ikonica tumb up. Drajver postoji. Ne znam kada dođe do downloadable drivers, jel to dugme kojim se skida nešto ili link koji vodi ka spisku drajvera? Lista drajvera spisak drajvera Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Часлав Илић на 11.24 ч. 18.01.2008. Информације ради (не Игору, већ осталима :), сви актуелни рачунарски преводи користе преузети за to download. Тако да је и мени по погледу на тему одмах на памет пало преузимљиво.
А „управљачки програм“ за driver друга је прича, тек неће у мојој смени :) Наслов: Одг: Downloadable Порука од: igorm на 18.02 ч. 18.01.2008. Ово је превод Федоре, ГНУ/Линкс оперативног система, тачније административне алатке која служи за подешавање новог штампача у том систему.
Што се тиче превода речи драјвер, то је изнад мене. Други су одлучили. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Sillypuppie на 18.26 ч. 18.01.2008. a postojeći drajveri (pretpostavljam da neko proveri da li postoje drajveri za njegov štampač)?
lakše mi da napišem drajver nego upravljački program (em ne upravlja, em nije program), al nije bitno sad. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: igorm на 20.15 ч. 18.01.2008. Ово је више као додатни драјвери. Постоје они који су на систему, а ове додатне очигледно треба преузети са неке странице.
Мислим да ће ипак остати преузимљиви. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Stoundar на 09.02 ч. 08.02.2008. Downloadable zvuči nezgrapno, a preuzmljivi takođe. S obzirom da imaš kontrolu nad prevodom, bolje bi bilo izabrati neku jednostavniju riječ koja bolje opisuje njihovu funkciju, npr. dodatni.
Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Бојан Башић на 12.10 ч. 08.02.2008. Pala mi je na pamet još jedna reč: kako bi bilo raspoloživi?
Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Stoundar на 13.42 ч. 08.02.2008. Mislim da ne bi moglo, jer izgleda da su u pitanju drajveri koji nisu dio standardne instalacije, a raspoloživi drajveri su svi drajveri, bez obzira na to da li ih treba skinuti s Interneta ili ne.
Наслов: Одг: Downloadable Порука од: engMAN на 15.41 ч. 10.02.2008. Meni se cini
da ni sama engleska rec nije adekvatna toj vrsti "drajvera" o kojoj je rec jer "preuzimljiv" je sasvim lepa rec za downloadable Наслов: Одг: Downloadable Порука од: alcesta на 16.26 ч. 10.02.2008. I ja bih rekla da je preuzimljiv sasvim odgovarajuća kovanica, samo treba da se ljudi naviknu i uskoro više neće toliko da štrči...
Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Sillypuppie на 16.53 ч. 10.02.2008. uf, ne postoji u nas reč za download, pa samim tim ni za downloadable, al ajde
ko što ni hiperveza nema veze sa hyperlinkom... al ajde. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: engMAN на 16.55 ч. 10.02.2008. Sasvim si upravu!
Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Stoundar на 22.05 ч. 10.02.2008. Riječ daunloudovati vodi se u Klajnovom i Šipkinom rječniku stranih riječi sa definicijom preuzeti/preuzimati datoteku (fajl) sa udaljenog kompjutera, što znači da je i daunloudabilni jedno od mogućih rješenja, pod uslovom da nam ne smeta broj slogova u ovoj riječi (a nezgrapna je i na engleskom).
Ovakva opširna definicija nam govori da ova riječ nema preciznu običniju zamjenu, i zato se može upotrebljavati tamo gdje značenje treba prenijeti na kompaktniji način nego što je preuzeti s Interneta ili skinuti s Interneta. Ako preuzmljivi ostane, trebalo bi dodati s Interneta (ukoliko je u pitanju Internet), da bi se izbjegao onaj trenutak u kojem se čitalac pita šta preuzmljivi znači u ovom kontekstu. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Часлав Илић на 22.26 ч. 10.02.2008. Цитирано: Stoundar [...] Ako preuzmljivi ostane, trebalo bi dodati s Interneta (ukoliko je u pitanju Internet), da bi se izbjegao onaj trenutak u kojem se čitalac pita šta preuzmljivi znači u ovom kontekstu. Мајне мајнунг нах, ни случајно. Читалац треба да се навикне да ‘преузети’ у рачунарском окружењу на српском значи најпре to download, а да се допуна додаје само ако се мисли на нешто друго. Тако дејствују и сви изворни, енглески изрази. Сами за себе не значе ништа, тек када се науче постају смислени. Једино је неопходно да буду синтаксно јединствени у истом контексту, како би уопште могли да раздвајају појмове које именују. ‘Преузети’ задовољава неопходну јединственост тиме што не постоји директан енглески парњак у блиском контексту с чијим би се буквалним преводом могао сукобити (једино ми пада на памет to takeover, чега нема на пушкомет). Све остало је ствар личног укуса, који често уме да иде линијом мањег отпора и салонске разбибриге ;) Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Lolita на 23.45 ч. 10.02.2008. ko što ni hiperveza nema veze sa hyperlinkom... Ako već prevodimo, da kažemo onda lepo "nadveza", pa da prevedemo i taj grčki deo? :) Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Sillypuppie на 00.17 ч. 11.02.2008. zašto kad već izmišljamo reči (za download u smislu preuzeti - kod nas ne postoji reč, a ni za download kao takav) ne izmislimo nešto u duhu srpskog
šta fali sa dostupno npr. ili bilo šta što ima veze sa činjenicom da nešto postoji negde, a podrazumeva se da je na raspolaganju ( i na raspolaganju je bolje) i da može da se skine - što mora da bude sknljivo? ko što ni hiperveza nema veze sa hyperlinkom... Ako već prevodimo, da kažemo onda lepo "nadveza", pa da prevedemo i taj grčki deo? :) ;D hiper je najmanji problem, više mi štirči ta veza koja znači kod nas nešto sasvim drugo i upravo će oni koji ne znaju mnogo o računarima da se zbune, a za njih se prevodi. hiperveza - hyperconnection, ne hyperlink link iz te složenice gore je adresa pre nego veza, referenca, sve sem veze. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: engMAN на 00.22 ч. 11.02.2008. Da. To samo govori da prevodilac mora imati znanje i iz racunara ij i jezika na koji/sa kojeg prevodi. Nemoguce je sa cisto prevodilackim znanjem uci u takav neki poduhvat.
Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Stoundar на 19.43 ч. 11.02.2008. Мајне мајнунг нах, ни случајно. Читалац треба да се навикне да ‘преузети’ у рачунарском окружењу на српском значи најпре to download, а да се допуна додаје само ако се мисли на нешто друго. Ne, pisac treba da se navikne da pogleda u rječnik prije nego što krene da izmišlja alternativne riječi za one koje već postoje, i time nervira čitaoce. U tome i jeste smisao standardnog jezika, a daunloudovati i čet su dokumentovane riječi u standardnom jeziku i svakodnevno se koriste. Norma standardnog jezika prima riječi iz drugih jezika ukoliko vrše određenu funkciju, a odbacuje suvišne. Daunloudovati i čet jednostavno nemaju zamjene koje bi bile podjednako precizne, mada se ova prva često može zamijeniti sa preuzeti s Interneta ili skinuti s Interneta. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: engMAN на 19.51 ч. 11.02.2008. Несумњиво је да те речи чак и самим Енглезима звуче ново и вештачки, мада су се вероватно привикли на њих. Колико ми је познато енглески језик познаје речи load i unload, док су upload i download искључиво креиране за комјутерске потребе.
Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Stoundar на 20.33 ч. 11.02.2008. Norma engleskog jezika jednostavno preuzima riječi ako već postoje, a u ovom slučaju ih je najvjerovatnije trebalo izmisliti jer nije bilo druge, a i to se radi veoma spontano. Na primjer, zašto bi se govornici engleskog jezika mučili izmišljanjem nove riječi za a dessert made from thin pieces of flaky pastry, honey, and nuts, usually cut into lozenge-shaped pieces, kada mogu jednostavno preuzeti baklava (dokumentovano u Oxford English Dictionary)? Izmišljanje kovanice nam ne pomaže, jer čitalac ovako ili onako mora naučiti značenje nove riječi ili novu definiciju postojeće riječi, tako da se razlozi za to često svode na jezički šovinizam. Naravno, ovo ne važi onda kada postoji sasvim dobra zamjena u dosadašnjem standardnom jeziku, npr. kao kada bih iz bez ikakvog razloga počeo da govorim haus umjesto kuća.
Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Sillypuppie на 20.59 ч. 11.02.2008. Несумњиво је да те речи чак и самим Енглезима звуче ново и вештачки, мада су се вероватно привикли на њих. Колико ми је познато енглески језик познаје речи load i unload, док су upload i download искључиво креиране за комјутерске потребе. ali su potpuno prirodne i logične i jasne, jer load u ovom slučaju znači opterećenje - protok, a down i up označavaju smer, a kod nas se prave neke kovanice poluprevedene, polu izmišljene i uglavnom pogrešne. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: engMAN на 21.14 ч. 11.02.2008. Цитирано: Sillypuppie link=topic=1840. msg16445#msg16445 date=1202759968 ali su potpuno prirodne i logične i jasne, jer load u ovom slučaju znači opterećenje - protok, a down i up označavaju smer, a kod nas se prave neke kovanice poluprevedene, polu izmišljene i uglavnom pogrešne. Па ја мислим да би биле логичне и нама када би биле дуго у употреби. Видим да Хрвати то форсирају све у шеснаест, а наш језик још увек не зна шта да ради и како да се постави. Лично сам мишљења да остану на енглеском јер тако мање парају уши и већ су научене, и то тако добро да често не знамо шта тачно значе (нпр. hue, desaturate, gamut etc. ). Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Sillypuppie на 21.31 ч. 11.02.2008. samo nek neko prevede feather...
Наслов: Одг: Downloadable Порука од: engMAN на 21.55 ч. 11.02.2008. Цитирано: Sillypuppie link=topic=1840. msg16449#msg16449 date=1202761912 samo nek neko prevede feather. . . hehe. . . pa dobro, to manje vise. ko je ucio u srednjoj skoli engleski zna to. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Часлав Илић на 23.13 ч. 11.02.2008. Цитирано: Sillypuppie samo nek neko prevede feather... Ко да ми машеш црвеном заставицом пред очима :) Је л' мислимо на ону опцију у програмима за битмапско цртање, рецимо Гимпу, где се ивица маске из оштре претвара у постепен прелаз од 100% до 0% изабраног? Наслов: Одг: Downloadable Порука од: engMAN на 23.30 ч. 11.02.2008. Цитирано: Часлав Илић link=topic=1840. msg16460#msg16460 date=1202768035 Цитирано: Sillypuppie samo nek neko prevede feather. . . Ко да ми машеш црвеном заставицом пред очима :) Је л' мислимо на ону опцију у програмима за битмапско цртање, рецимо Гимпу, где се ивица маске из оштре претвара у постепен прелаз од 100% до 0% изабраног? Ma da. Ima toga iu programima za DTP Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Sillypuppie на 01.09 ч. 12.02.2008. baš to, pa kad bude pero...
Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Часлав Илић на 01.34 ч. 12.02.2008. Цитирано: Sillypuppie baš to, pa kad bude pero... Ух, ух, перо :) Него бирај између два скупа (именица, придев, глагол): - расперјаност, расперјано, расперјати - разбарушеност, разбарушено, разбарушити На примерима: The length or width of the feather will depend on... → Дужина или ширина расперјаности (разбарушености) зависиће од... You normally feather selection borders with... → Ивице избора обично расперјавате (разбарушујете) помоћу... The feathered selection remains on a plain background... → Расперјани (разбарушени) избор остаје на обичној позадини... Пре дизања обрва размотрити контрапример, на Правопису сагласном српском: „Дужина или ширина федера зависиће од...“ „Ивице избора обично федерујете помоћу...“ „Федерофани избор остаје на обичној позадини...“ Без обзира на разлику у акценту, мораћу да припазим да ми избор не одскакуће ван екрана :) Како се обрне, опет варљиво бесмислена аналогија. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Sillypuppie на 02.18 ч. 12.02.2008. razbarušeno već ima smisla - upravo sam na to i ciljao.
pero se direktno nameće kao izbor jer feather to znači, nedvosmisleno, al ga ne treba tako i prevesti. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: engMAN на 08.41 ч. 12.02.2008. Upravo ono sto pricam o izvestacenosti tih termina :D
Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Miki на 17.02 ч. 22.02.2008. Не знам зашто би нама глупо звучале наше речи које замењују дату реч из енглеског, када и они имају неке смешне изразе, које ми преузимамо у изворном облику, уместо да их преведемо:
Office - једноставно Канцеларија форвардовати - проследити Word - Реч ... Звучи мало шашаво у почетку, али као што је неко небројено пута приметио, све је ствар навике. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Stoundar на 19.31 ч. 22.02.2008. Svako navikavanje predstavlja poteškoću i zato mora biti obrazloženo. Ako je jedini razlog za to jezički šovinizam, tj. „ne smijemo dopustiti da se u Naš sveti jezik unose Njihove, tuđe riječi“, onda se bezveze nerviraju normalni ljudi, jer jezik sam uzima ono što je potrebno, npr. telefon, a odbacuje ono što nije potrebno.
Što se tiče tvojih primjera, za svaki od njih postoje praktični razlozi. Prvo, forvardovati i proslijediti su naizgled iste riječi, ali forvardovati je najvjerovatnije nastalo od imejl funkcije forward, što znači da mnogo toga možemo proslijediti, ali forvardovati uglavnom imejle, jer na to pomisle ljudi kad čuju tu riječ. Druga dva primjera su vlastita imena koja se nipošto ne prevode, jer time gubimo prepoznatljivost, što je izuzetno važno za reklamu. Čak i kada ne bi bila vlastita imena, riječ je bilo koja riječ, ali Vord je Microsoft Word. Kancelarija je bilo koja kancelarija, ali Ofis je Microsoft Office. Stilski vodiči uvijek savjetuju da se precizno izražavamo — sa jedne strane, ako zamijenimo čet sa ćaskanjem, izrazili smo se neprecizno, ali ako proizvoljno zamijenimo kuću sa haus, opet smo se izrazili neprecizno, jer čitalac onda bez razloga mora da nauči šta znači haus. Dakle, ako otvoriš rječnik stranih riječi i vidiš da je određena riječ definisana nekom drugom, običnijom, onda vjerovatno možemo koristiti ovu običniju. Međutim, ako vidiš da je definicija izuzetno komplikovana, to nam već govori da za tu riječ nema jednostavne zamjene. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Miki на 20.49 ч. 22.02.2008. Слажем се са тобом да не можемо све преводити, чак не морамо преводити ни Word, или друге називе програма, али не можемо се свему ни приклонити.
Форвардовати, даунлодовати, аксесори, десктоп, бекграунд, рам-меморија, фајервол, скринсејвер, па чак и реч комјутер и многе друге јесу рогобатне и, барем мени, звуче крајње глупо, јер имамо своје речи или описе за то. Ја нисам ни рекао да језик треба сасвим очистити од страних израза, али где год је могуће заменити их домаћим речима, на пример: Проследити, преузети (скинути), помоћни уређај, радна површина, позадина, проточна меморија, заштитни зид (баријера - није наша реч, али се одомаћила), чувар екрана, рачунар (јер то баш и значи computer), респективно. Временом постане јасно, ако није на први поглед, на шта се мисли. Треба ли неки педесетогодишњак сада да учи изразе попут даунлодовати!, када је њему, сасвим сам сигуран, 110% јасније шта значи преузети (датотеку). Млађи људи знају о чему се ради и могу користити оба израза, без бојазни да неће бити разумени (међу собом), али старији, који у последњих неколико година тек бивају упознати са радом на рачунару, и који су толике године радили ручно или можда не знају енглески (не сви, наравно), засигурно не одобравају такве изразе. Ја се лично држим домаћих речи, и не сећам се ни када сам последњи пут употребио и компјутер, нити да ми је неко ставио примедбу да не разуме о чему говорим, укључујући и свог оца, коме покаткад нешто објасним, а пита је чисто из знатижеље, те који се разуме у компјутере као баба у скејт-борд! Сад ја њему да кажем: "Кад 'сурфујеш нетом', и отвориш 'веб-сајт', 'кликнеш' на 'даунлоад фајл', и онда га 'анзипујеш' и 'сејвујеш' на 'комп'!" Примећујеш да су само запете и везници из српског, а хоћеш целу реченицу да прогласиш српском! Тако говори већина млађе популације, и мени је то жалосно! Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Stoundar на 21.33 ч. 22.02.2008. Slažem se da ne treba preuzimati bilo kakvu inovaciju, ali opet treba dobro razmisliti prije nego što se bilo šta odbaci. Da pomenem neke od tvojih primjera:
1. Forvardovati možemo skoro uvijek zamijeniti izrazom proslijediti imejl, zato što je druga riječ u izrazu dovoljna za preciziranje. 2. Daunloudovati je teže, jer ovo ne znači baš preuzeti, već preuzeti sa udaljenog računara. Često se može zamijeniti izrazom skinuti s Interneta ili preuzeti s Interneta, mada mi ovo prvo prirodnije zvuči, jer skidamo program kao sa neke police, a ne preuzimamo ga npr. kao što je Mozilla preuzela brauzer od Netscapea. Ako insistiramo na daunloudovati = preuzeti, onda sasvim neprirodno forsiramo novu definiciju na riječ preuzeti. 3. Aksesori nikada nisam čuo u formalnijem kontekstu, i mislim da se može lako zamijeniti sa meni Accessories ako koristimo Windows na engleskom. 4. Desktop je sasvim dobra riječ. Kraća je od radne površine, a odnosi se isključivo na radnu površinu na ekranu. Neke riječi su bolje integrisane od drugih, jer svaki čas unosimo strane riječi i izraze, dok u standardnom jeziku opstane ono što je potrebno. Zato i kažem da je bitno poznavati nivo integracije svake strane riječi, u čemu nam pomaže rječnik stranih riječi, te običniju riječ ili izraz ako postoje, npr. skinuti s Interneta, a ne samo skinuti. Prevođenje nekog programa ne bi trebalo da bude akcija stvaranja novih kovanica, već pažljivo analiziranje jezičke stvarnosti. Npr. ako samo ti kažeš zaštitni zid, i ako taj izraz ama niko do sada nije koristio u praksi (možda jeste, ali ja to nisam čuo), onda nam preostaje fajervol, inače samo unosimo konfuziju. Sa druge strane, svakako sam čuo izraz skinuti s Interneta u svakodnevnom govoru, tako da daunloudovati i nije uvijek potrebno. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Miki на 21.48 ч. 22.02.2008. Neke riječi su bolje integrisane od drugih, jer svaki čas unosimo strane riječi i izraze, dok u standardnom jeziku opstane ono što je potrebno. Zato i kažem da je bitno poznavati nivo integracije svake strane riječi, u čemu nam pomaže rječnik stranih riječi, te običniju riječ ili izraz ako postoje, npr. skinuti s Interneta, a ne samo skinuti. Prevođenje nekog programa ne bi trebalo da bude akcija stvaranja novih kovanica, već pažljivo analiziranje jezičke stvarnosti. У томе се слажемо. Није проблем што има страних речи, већ што код нас нико неће да се бави проналажењем одговарајућих заменица, па се стога туђице задржавају довека. Ако смо могли заменити турске речи јастук, јорган, српским узглавље и покривач, као и кишобран место италијанског амрел и многе друге, не видим зашто толико одбијаш да прихватиш рачунарске изразе. Додуше, тада је још ко и водио рачуна о томе. Уз то имамо и "брдо" немачких и латинских речи у свом језику за које немамо одговарајућих замена, а та немарност ме живцира (намерно не кажем иритира или нервира.) Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Stoundar на 22.07 ч. 22.02.2008. Mislim da se i dalje ne slažemo — na nivou pojedinca, ne treba se mučiti i stvarati nove riječi ili izraze, već samo koristiti ono što se sasvim spontano ustalilo u praksi. Npr. neću se truditi oko drajvera, jer u praksi stvarno nisam čuo dobru zamjenu; sa druge strane, primijetio sam da se u praksi koristi skinuti s Interneta, i s obzirom da mi bolje zvuči, taj mi je izraz OK.
Ne razumijem baš ovo oko uzglavlja, jer stvarno nisam nikada čuo da neko koristi ovu riječ za jastuk, ali možda nisam odrastao u odgovarajućoj regiji. Riječ jorgan, što koristim od malih nogu, za mene ima konkretnije značenje nego pokrivač — u pitanju je plahtom prevučeni pokrivač koji je sastavni dio posteljine (kako bih ga lično definisao), dok Klajn i Šipka ovo definišu na osnovu toga od čega se sastoji, tako da bi mi upotreba neke druge riječi znatno otežala život. Kako da znam da nije u pitanju deka, tj. (opet po meni) vuneni pokrivač koji nije prevučen, i kojim se ponekad pokrijem kada gledam televiziju? Klajn i Šipka pominju ćebe kao jednu od mogućih definicija. Naravno, kada bih pisao neki tekst za javnost, svakako bih analizirao koliko je standardna svaka od riječi koje koristim (uz pomoć rječnika standardnog jezika), i prilagodio se na osnovu toga tako što bih možda koristio opširnije izraze, ali kada bih saznao da se ove riječi uobičajeno koriste onako kako ih i sam znam, nipošto ih ne bih zamjenjivao nečim što je manje precizno samo zato što su strane. Sve mi se čini da ti ipak imaš pravilo po kojem se strane riječi moraju pokušati zamijeniti, a ja se pozivam na Klajna i kažem da treba analizirati šta se zapravo koristi u praksi, i ako zamjenjujemo, paziti da se alternativne riječi ili izrazi stvarno koriste u praksi u određenim situacijama. Meni je sasvim svejedno iz kojeg jezika potiče određena riječ — jedino što je bitno je nivo integracije, i ako postoje zamjene, onda treba biti dokumentovano da se te zamjene stvarno koriste zato što su kraće, blagozvučnije, preciznije, a ne zato što se sastoje od slavenskih riječi. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Miki на 22.48 ч. 22.02.2008. ПА, добро. Ја ћу се покривати покривачем или прекривачем, и држати главу на узглављу; ти је држи на јастуку, и покриј се деком, и када радиш за компујтером инсталирајући драјвере, а и кад гледаш телевизију; дотад ћу ја радити на рачунару, инсталирати покретачке програме, повремено погледати пренос. Ти форвардуј мејлове до миле воље, ради на десктопу, даунлоудуј са интернета колико желиш... а ја ћу прослеђивати, одашиљати, слати ел. пошту, радити на радној површини, и преузимати садржај са 'светске мреже'... ;D ;D ;D
Да не дужимо више. Нека свако ради, мисли, говори како му одговара... Само сам изразио жаљење због неупотребљавања одговарајућих заменица, ни не поменувши морање, а ни на крај памети ми није било превођење речи попут: спорт (лат. ?), пошта (ит.), програм (гр.), банана, киви (Јужна Америка, мислим), јакна (н.), парадајз (н.), панталоне (фр.), вино (фр.), кула (тр.)... јер се те речи сматрају И нашим. Уздравље. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Miki на 22.58 ч. 22.02.2008. Ја само сма(т)рам ;D да је довољно рано за изналажење одговарајућих заменица, али свако има право на своје мишљење. Не можеш за све отворити ћитап, па следити прописано.
Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Stoundar на 22.59 ч. 22.02.2008. Mislim da opasno pretjeruješ u nekim od tvojih rješenja. Zamjena televizije sa prenosom čini mi se kao žestoka krajnost, zamjena po svaku cijenu, dok bih neke od riječi i sam koristio, npr. prenos u smislu prenosa neke utakmice uživo. Naravno, nije na meni da presuđujem, već na rječnicima standardnog jezika.
Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Miki на 23.06 ч. 22.02.2008. Рекох, батаљуј причу! Никад се Срби неће сложити ни око чега!
Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Stoundar на 11.35 ч. 23.02.2008. Zašto bi se bilo ko (a da nije jezički šovinista) morao baviti aktivnim zamjenjivanjem tuđica, umjesto da ih jednostavno pusti da same uđu, i da se uklope ili ne? Zašto toliko grubo nastojiš da se neprecizno izražavaš, ne bi li izbacio što više tuđica? Zar ne vidiš da je neupućenima izraz pokretački program isto toliko nejasan kao drajver, i da se ionako mora naučiti, te da je daleko rogobatniji? Nikada ne bih pogodio da je riječ o drajveru, a ne npr. o nekom programu koji služi za pokretanje drugih aplikacija.
Molim te, pročitaj nešto normalno o stranim riječima u srpskoj varijanti jezika. Preporučujem Klajnov članak u Srpskom jezičkom priručniku. Takođe, savjetujem da pogledaš u Klajnov i Šipkin rječnik stranih riječi, i da pokušaš da razumiješ zašto mnoge riječi nisu definisane jednom zamjenom, već složenom definicijom, te zašto je besmisleno zbunjivati čitaoce tako što koristiš vlastite kovanice umjesto standardnog jezika. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Часлав Илић на 13.56 ч. 23.02.2008. Цитирано: Stoundar Zašto bi se bilo ko (a da nije jezički šovinista) morao baviti aktivnim zamjenjivanjem tuđica, umjesto da ih jednostavno pusti da same uđu, i da se uklope ili ne? [...] Проблем је што је таквих туђица, попут драјвера, заправо врло мало. Већина рачунарских „туђица“ је таква да се пишу изворно, без транскрипције, без променљивости као придеви, и чак у реченице уклапају по енглеској граматичкој норми. Лично, пре више година сам схватио да не могу, озбиљна лица, на српском написати један текст који користи рачунарске појмове. Једноставно, оно што се користило у свакодневној комуникацији, па и већини рачунарске часописне штампе, тако је грозно одударало од било чега другог на српском што сам слушао и читао, укључујући ту и стручну терминологију других области. И тај чет, не знам колико си пазио, али се много чешће пише као chat, chatovati, неко правилно, транскрибовано. То уопште није изненађујуће узевши у обзир претежно неписање српским писмима, где „Cetovasmo juce o tome“ и „Kad ces opet na cet?“ води потпуном изобличењу, па се и не користи. Мало ли се одмакне од најосновијих појмова, стање је још горе. Нигде нисам видео, на пример, да се пише ‘fajervol’ уместо firewall или ‘vajerles’ уместо wireless. И онда долазимо у следећу ситуацију: ко жели да напише озбиљан текст, не може да користи оно што је „само ушло“, јер готово ништа и није ушло. Примери заиста усвојених туђица — српска ортографија, српска деклинација, српска граматичка употреба — готово се могу на прсте избројати. Тада тај може да бира, хоће ли све транскрибовати и деклиновати до минималне правилности, када ће му се „сви смејати“, или ће преводити, када ће му се опет „сви смејати“. Једино што ако преводи, онда бар не мора да размишља о правилној транскрипцији нити деклинацији. Експериментално посматрано, нема те рачунарске публикације на српском која је покушала да буде минимално језички озбиљна, а да је огромна већина рачунарџија не сматра за будалаштину, силовање језика, итд. Нажалост, тада ти који би радије да звуче српски него пиџински/креолски, упадају у класичну замку... Цитат [...] Zašto toliko grubo nastojiš da se neprecizno izražavaš [...] ...да покушавају да задовоље оне који се задовољити не могу, које правилно изражавање и писање на српском интересује колико да скину неку вишу силу с врата. Тако настаје терминологија „да нам се људи не смеју“, а свеједно се смеју, супротног примера нема. „Јасно“ не постоји, „јасно“ је мит. Постоји само след језгровито→једнозначно→научено. Ако је енглеска реч језгровита (driver), да би исти след био испраћен таква мора бити и српска (‘гонич’, као што је то у пола западне Европе и у другим гранама технике код нас), али се то по дефиницији прогласи смешним, хрватштином, силовањем језика. Зато људи устукну, склепају нешто из основног фонда речи који ником није смешан („управљачки програм“), учинивши га тако по дефиницији неупотребљивим. А ови што су се смејали на језгровит термин, на неупотребљив кажу „ма, то је све за <убаци нижи облик живота по жељи>, прави људи користе енглески...“ Моја лична мера је оваква. Прецизност, која за мене значи само језгровитост и једнозначност и ништа ван тога, не бих жртвовао ни по коју цену. Ако је страна реч заиста правилно усвојена, као ‘драјвер’, ‘сервер’, од новијих ‘блог’, онда нисам одушевљен (ваљда споредна последица акутног тровања сировим енглеским у причи и писању на српском), али је тако како је. Међутим, ако видим да страна реч није правилно усвојена, нема транскрипције, нема деклинације, одмах то схватим као прилику за исправљање кривих дрина :) Превод, ако може без последица по прецизност — где сматрам да је управо буквалан превод готово увек најбољи! — а ако не може, транскрипција. Један пример где већ дуго гњавим и залажем се за транскрипцију јесте to reset, да буде ‘ресетовати’ и да се не размишља о томе. Јер, буквалног превода нема: на енглеском, to reset је изгубило своје основно значење и добило једно друго, „вратити на фабричке, подразумеване, почетне, вредности“, већ према контексту. Осим да измислимо реч с неба па у ребра, или изаберемо неку млаку и мутну, кратког и језгровитог решења нема. Зато, транскрипција. Пример изврсног буквалног превода, да не рачунамо поменути ‘гонич’ кад постоји ваљано усвојени ‘драјвер’, јесте за ‘довод’ за feed (RSS feed, news feed, blog feed...). Задовољен је горепоменути критеријум стварне неусвојености туђице: feed се практично неизоставно тако пише, никада ‘fid’, користи се без придевских промена. ‘Довод’ тачно одсликава намеру иза feed, нпр. оно што су на енглеском fuel feed (машинство) или signal feed (електротехника), на српском су ‘довод горива’ и ‘довод сигнала’. Језгровито је и једнозначно, има и глаголске и падежне облике. Што се мене тиче, савршен превод. Па ипак, на моје почетно изненађење, готово свако негодује на ‘довод’ — боже, „то не значи то“... :) Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Miki на 14.02 ч. 23.02.2008. Из ког си краја и колико година имаш, Стоундар, јер ти подаци нису доступни у твом профилу. Можда зависи од локације, места становања...
Имао сам прилике да користим Windows на српском, у коме је (не све, али већина) лепо преведено и сасвим разумљиво, али због природе посла сам принуђен да користим овај на енглеском. Неки од превода који су ме тамо нервирали је геџети (od Gadgets), уместо речи справице, која, мада звучи смешно на први поглед, јасно осликава оно о чему је реч. А ако се ти већ толико држиш својих речника и граматика, није на одмет научити и правопис. Цитат Mislim da opasno pretjeruješ u nekim od tvojih rješenja. Zamjena televizije sa prenosom čini mi se kao žestoka krajnost, ... Каже се ...у неким од својих решења... и ...замјена телевизије преносом... без везника са. И не знам откуд замјена и пренос, а не пријенос? Такође хвала на препорукама, прочитаћу, па ћу се јавити. А теби препорука, инсталирај српску верзију Windows-a, па ако се не снађеш, мора да је преведено лоше. Требало је онда само написати све ћирилицом, те прилагодити изговор енглеском и свршен посао. Сваки би се Енглез снашао и разумео све без проблема, научи ли ћирилицу. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Miki на 14.17 ч. 23.02.2008. А ја управо и потенцирам, обазирући се на Чаславов одговор, да све то што још није "ушло" буде преведено, ма колико смешно звучало, јер је СВЕ СТВАР НАВИКЕ, а за усвајање навике треба времена, али ћемо имати "своје" изразе и знаћемо шта значе. То Немци и Хрвати увелико раде, само се Срби гнушају и проглашавају га смешним. Они хоће чист матерњи језик, а не неке накарадне склопове домаћих и страних речи. Наравно да одустану и они темо где је превод исувише рогобатан и непрактичан, али 90% речи је ПРЕВЕДЕНО, а код нас је 90% НЕПРЕВЕДЕНО. Навешћу ти као пример, ако желиш, све рачунарске називе који се користе у немачком језику, преведенице, и даћу ти са стране и енглеске еквиваленте, па тражи по речнику и упоређуј, ЈАСНИЈЕ НЕ МОЖЕ БИТИ.
Ево ти пар примера: "Arbeitsspeicher", јесте "RAM", a oписно је дато шта та "Random Access Memory" ради, чува тренутни рад, и бива испражњена по поновном покретању рачунара. Кад смо већ код поновног покретања рачунара, тј. рестартовања, немци кажу "Rechner neustarten"... Хрвати "монитор" кажу "заслон" - глупо јесте, али они знају шта је и нико се не смеје. Монитор је у немачком "Bildschirm", дословно "сликобран", па се ни код њих нико не смеје, и сви тако говоре, мада постојји и реч "монитор" као таква. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Miki на 14.22 ч. 23.02.2008. А можеш погледати и другу дискусију, где је било речи о тенису и истим таквим "нашим"-енглеским речима, док у немачком постоје НЕМАЧКЕ речи, и сви их употребљавају, а енглеске нико и не зна, нити је иког брига. Видим и корисничко име, Стоундар, ти је дивно, мада је то најмање важно.
Не кажем ја да, сад, по сваку цену треба преводити и тениске изразе, јер то није урађено на време, па су се УКОРЕНИЛЕ енглеске прилагођене речи, већ то урадити тамо где је још могуће. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Miki на 14.32 ч. 23.02.2008. А да би то успело, треба сви рачунарски стручњаци, да почну да користе те преведене речи, јер рачунарски нису обавезно и језичи стручњаци, а превешће их заједно ЛИНГВИСТИ и рачунарски стручњаци, како је то Часлав лепо у свом коментару објаснио, да би се добиле што прецизније и не предугачке речи, српског корена.
Ја нипошто себе нисам прогласио лингвистом, јер то и нисам, већ користим СВОЈЕ прилагођене изразе, које нико не мора да прихвати, али не може рећи се да су сви неразумљиви. Мени дозвољава познавање немачког и енглеског, и то на високом нивоу, и бављење српским језиком на аматерском нивоу, али, усуђујем се да кажем, више од тебе, Стоундар, а засигурно мање од оних који овај форум уређују, да барем "захтевам" да имамо своје речи у рачунарској терминологији, да се не би десило оно што се "десило" са тениским изразима. Тебе нико не приморава да усвојиш, будемо ли их некад и имали, преведенице, али се бојим да ћеш онда ти звучати смешно. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Miki на 16.32 ч. 23.02.2008. Паде ми на памет, Часлав рече "гонич" место "драјвер" (дословнан превод), мада би и "покретач" сасвим одговарало (а не "покретачки програм"), јер управо се и ради о покретању основних хардверских компоненти, што би, ако би се у рачунарској терминологији усталило, по мом мишљењу, имало недвосмислено значење, које пак у осталим областима може бити другачије (значење). А ето нам двају речи, "хардвер" и "софтвер", које се могу деклиновати и писати по српском правопису, а устаљене су и у широкој употреби, мада не зна свако њихово значење.
Нисам мишљења, као Часлав, да мора бити све буквално преведено, може се пронаћи и значење те речи у изворном језику и као такво пренети у наш, јер ако бисмо дословце преводили појам "форвардовати", испало би "напредовати", што у српском има одређено значење, различито од "проследити", како би био предлог превођења ове речи. А, Стоундаре, упорно одбијаш да прихватиш наше и уједно одбациш стране речи И ОНДЕ, где је њихова преведеница једнозначна. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Stoundar на 16.39 ч. 23.02.2008. Ne odbijam u svakom slučaju — rekao sam da je proslijediti prilično prihvatljiva zamjena, ali drajver je sasvim druga priča, jer ovo drugo je vrlo specifično, dok je ovo prvo nešto što znamo iz svakodnevnice, i što je postojalo i prije kompjutera (i računar je sasvim u redu kao zamjena, ali po Klajnu nam svakako treba npr. kompjuterizacija.) Riječ forward, prema Oxford English Dictionary, prvi put je dokumentovana sa značenjem proslijediti još 1757, tako da je prevod sasvim doslovan.
Vidim da si morao da spadneš na to da napadaš moj pravopis, moj nadimak na forumu, i da se pitaš odakle dolazim, što je sasvim nevezano za temu, osim možda ako smatraš da se moram izuzetno pažljivo izražavati prije nego što se usudim bilo šta da kritikujem. Već sam pomenuo na drugoj temi da sam osnovnu, srednju, i visoku školu završio u inostranstvu, na engleskom jeziku — da li bi to moglo biti povezano s time? Treba li sada da se hvalim time što izvanredno govorim engleski? Ja se neću spustiti na taj nivo, jer time uništavamo smisao cijele rasprave, mada bi se moglo štogod reći o tvom pisanju više odgovora zaredom, itd. A prenos govorim cijeli život u okviru ijekavice, dok mi se prijenos protivi jezičkom osjećaju, tako da bih se začudio da nije takođe dozvoljeno u ijekavici. Bilo bi lakše završiti ovu diskusiju kada bi bila zasnovana na jednoj, konkretnoj riječi, jer stvarno nije moguće generalizovati. Već sam rekao da strane riječi imaju različite nivoe integracije, te da se na osnovu toga koriste ili ne koriste u praksi i da se često mogu zamijeniti prirodnim izrazima koji se ne osjećaju kao kovanice, a dovoljno su precizni. Osnovno što me brine jeste ideja da je žalosno kada se tuđice uspješno integrišu, te da ih je trebalo zamijeniti na vrijeme. Predlažem da se od sada bilo kakva diskusija na ovu temu veže isključivo za konkretnu riječ ili izraz. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Miki на 16.55 ч. 23.02.2008. Извини, али нисам запазио да си рекао да си школу завршио у иностранству, и није ми била немера да било кога омаловажавам и прозивам!
Сада ми је јасније да је енглески извршио превелики утицај на твој (наравно, и мој) матерњи језик, али сматрам да тиме што, чак и да си се родио у иностранству, свој матерњи језик знаш, говориш и пишеш, употребљавајући оба писма, јесте вредно поштовања, и, понављам, нисам имао ни најмању намеру да те увредим и ли омаловажавам. Искрено ти се извињавам ако јесам! Више одговора заредом јесте последица тога да имам више ствари на памети истовремено, па када желим да допуним своје претходно виђење или променим, углавном уносим текст у поље "брзи одговор" уместо да преправљам постојећи. Надам се да разумеш да сви учесници овог форума желе да свој матерњи језик "избрусе" или, колико је могуће, припомогну правилнијој употреби истог у медијима, народу и сл. Удаљисмо се од теме, али можемо дискутовати о свакој речи појединачно, њеној етимологији, значењу, коришћењу и осталом, и ако је могуће пронаћи одговарајући појам, који би имао недвосмислено значење и српски корен, јер, сложићеш се, српски језик је претрпео и још увек трпи снажне утицаје, што немачког, енглеског, турског, латинског, грчког тако и других језика, попут нпр. француског. Предложи неку реч, и на новој теми ако хоћеш, и укључиће се и остали у њено резматрање. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Stoundar на 17.42 ч. 23.02.2008. Ne znam tačno koliko je engleski zapravo uticao na moj maternji jezik, ali svakako nisam imao prilike da uvježbavam svaku od Klajnovih nedoumica kroz ozbiljne pismene radove u školi ili na univerzitetu, tako da se tu i tamo nešto omakne (a s obzirom da trenutno brzo pišem, nemam vremena da provjeravam svaku sitnicu). Ipak, mislim da je to više vezano za Klajnove nedoumice, a daleko manje za upotrebu informatičkih izraza. Svakako, poznavanje situacije u engleskom omogućava mi da budem tolerantniji kada su u pitanju strane riječi, i da razmišljam o njihovoj upotrebi u svakodnevnom jeziku.
Osnovna razlika je u tome što me uopšte ne brine to što je jezik pretrpio sve te uticaje. Pogledaj samo na stanje u engleskom. I meni smeta neosnovana upotreba slabo integrisanih riječi u svakodnevnom pisanju, ali samo onda kada stvarno imamo dobre zamjene (npr. proslijediti imejl je sasvim prihvatljivo, te skinuti s Interneta). Takođe mi smeta stvaranje kovanica ili alternativnih izraza onda kada su se određene riječi već do te mjere integrisale u jezik da im nema dobre zamjene, a čini mi se da drajver spada u tu kategoriju. U tome nam pomaže jezički osjećaj, kao i rječnici standardnog jezika, npr. novi Matičin rječnik, te rječnik Klajna i Šipke, jer cilj nam je razumljiv i prirodan tekst. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Часлав Илић на 18.09 ч. 23.02.2008. Цитирано: Stoundar Bilo bi lakše završiti ovu diskusiju [...] Шта ти је бре, оваквим дискусијама краја нема :) Него се изручи аргумената колико их има, попишу се жути картони за грубље наступе, и онда свак за себе извага шта му је чинити... Цитат [...] Osnovno što me brine jeste ideja da je žalosno kada se tuđice uspješno integrišu, te da ih je trebalo zamijeniti na vrijeme. Па, немој да си превише забринут. Нпр. што се тиче превођења софтвера, углавном бива онако како сам описао тамо где се људи лате тог посла, ако сврставају и саме себе у кориснике тог превода. Додуше, то што је уважени речник једно од ретких места где се „успешно интегрисана“ туђица јавља као таква, не значи аутоматски да ће је таквом уважити ови из претходне реченице :) Нпр. Гуглом мерим ~10:1 за chat и email према ‘чет’ и ‘имејл’, док ~1:1 за driver према ‘драјвер’. Цитирано: Stoundar Predlažem da se od sada bilo kakva diskusija na ovu temu veže isključivo za konkretnu riječ ili izraz. Ех, слаб сам на скраћивању, ескалација ми је јача страна :) Но проблем је што се често потежу два становишта у вези са превођењем рачунарске терминологије. Једно је „превођење је бесмислено“, и на њега више баш и немам коментара. Друго је, међутим, „како га превести да значи то што јесте“, што сматрам потпуно погрешним приступом, па морам да оспем паљбу широког захвата :) Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Miki на 20.22 ч. 23.02.2008. Сетих се једне анегдоте: Враћах се једном прликом касно (рано) из града кући пешака, па реших да купим ледени чај успут. Наиме, трафике раде целе ноћи, и ја застадох крај једне, на којој је радио неки старији човек, шездесетак година, и ја њему лепо:
"Добро јутро, један ајс ти.", "Молим?!", понових: "Један ајс ти.", "Не знам ја шта је то!", "Аман, човече, пише се и-ц-е-т-е-а!", "Ево теби кључ, па ти узми из фрижидера, ја стварно не знам шта је то.", "Ма, дајте ми један ледени чај", "Аха, па ТАКО кажи!" Како вам се допада превод речи "фонт" речју "словолик", пошто на то мислих кад рекох да би требало изналазити преводе. Да чујем ваше предлоге. Иначе сам ово "словолик" са неке друге теме, не знам јој назив, преузео, тј. није чак ни са теме, већ са интернет-стране на коју се упућује. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Ђорђе Божовић на 22.43 ч. 23.02.2008. Тамо где превод стране речи постоји и одомаћен је (ледени чај), ваља га и употребљавати уместо стране речи. Међутим, тамо где је страна реч одомаћена (фонт), није упутно инсистирати на склапању преведеница по сваку цену. Стране речи су и краљ и јастук и боја и шећер, па и поп и пост и плуг, чак и лек и неке друге (из неких ранијих доба језичког развитка код Срба и Словена), за које немамо одговарајуће домаће замене, али зато их и не осећамо као стране јер су довољно прилагођене и одавно устаљене у нашем језику. Језички пуризам једноставно никад није био обичај у нашем језикословљу, као што је то можда код Хрвата или Немаца, па се и неки покушаји изналажења домаћих замена за стране речи (као што је словолик) осећају неуобичајенијим него саме позајмљенице.
Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Часлав Илић на 23.39 ч. 23.02.2008. Цитирано: Ђорђе Божовић [...] па се и неки покушаји изналажења домаћих замена за стране речи (као што је словолик) осећају неуобичајенијим него саме позајмљенице. Мени се чини, мало прецизније, да се као неуобичајене најпре осећају сложенице именица+именица, док се склопови придев/прилог/предлог+именица, и мноштво уобичајених префикса и суфикса, много лакше „варе“. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Miki на 23.48 ч. 23.02.2008. Језички пуризам једноставно никад није био обичај у нашем језикословљу, као што је то можда код Хрвата или Немаца, ... На нашу жалост, убеђен сам у то. У свом изражавању тежим употреби израза и појмова за које, у најмању руку, осећам као српске и надам се да ћемо барем нешто превести. Довод ми се допада за feed, како предложи Часлав, али је то тобоже смешно рачунарским маговима. Цитат ...краљ и јастук и боја и шећер... Да ли и боја? Ја сам мислио да је то српска реч, од речи фарба, која је немачког порекла. П.С. Немојте ми наводити више примера јер ће ми се смучити! ;D Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Stoundar на 23.52 ч. 23.02.2008. Đorđe: upravo tako. Miroslav voli da upozorava na Klajnove nedoumice kod drugih, i da im nameće da su pod uticajem engleskog jezika, a sam je pod žestokim uticajem prakse u hrvatskoj varijanti, što je sasvim neprirodno za srpsku varijantu na osnovu dosadašnje prakse i preporuka lingvista koji se time bave. Usput, Miroslave, da nabrojim samo neke od tvojih pravopisnih propusta: navodnici su ti pogrešni, veliko početno slovo ne koristi se iza dvotačke ako ne citiraš, dok se P.S. po pravilu piše latinicom prema Rečniku jezičkih nedoumica.
Ledeni čaj je sasvim jednostavan i dobar prevod, i često ga vidim na limenkama. Ustalio se vjerovatno zato što tu nema šta da se razmišlja kada se prevodi: ice je ledeni, tea je čaj. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Miki на 00.09 ч. 24.02.2008. Не знам где су на тастатури доњи наводници, а то да сам ја под утицајем хрватске праксе је најобичнија глупост. Видим да си једва чекао да неко каже оно што теби одговара, па да оспеш паљбу. А морао си и да прелисташ 10 речника, како би нашао пар грешака од којих неке нису ни намерне, већ случајне. Тиме што си завршио школу на енглеском извршен је велики утицај на твој матерњи, јер теби није потребно да мислиш на превод речи, јер ти је то постало устаљено, као ни мени јер сам завршио факултет у Аустрији, на немачком језику, и радим на немачком говорном подручју, па се барем трудим да свој језик што више негујем, а не да га засипам разноразним даунлоадовима и форвардовањима; остале сам и прихватио, типа драјвер, и сл, а намера ми је да укажем на потребу да се не изражавамо на енглеском када говоримо о рачунарима.
Цитат Ledeni čaj je sasvim jednostavan i dobar prevod, i često ga vidim na limenkama. Ustalio se vjerovatno zato što tu nema šta da se razmišlja kada se prevodi: ice je led, tea je čaj. Na engleskom se koristi i formalniji izraz iced tea, što mnogo bolje odgovara našem prevodu. Не дај боже да треба мало да се промисли и нађе превод, ма ко је луд да чини тако нешто. Свашта! Да се ја сад ту нешто трудим?! Одговара сасвим и енлеско правописно правило, а сад да мењам још и по падежима и лицима и броју?! Не долази у обзир!! ФИРЕВВАЛЛ, то је начин! Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Бојан Башић на 00.54 ч. 24.02.2008. dok se P.S. po pravilu piše latinicom Ne baš, jer sam Klajn (sa Šipkom) u Velikom rečniku navodi: „скраћенице P. S., П. С., ПС“, a identično je navedeno i u samom Pravopisu (što će ovde odneti prevagu nad Rečnikom jezičkih nedoumica; ujedno, poslednji pravi grešku što *P.S. piše slepljeno, iako treba staviti belinu između — greška je ispravljena u nekim narednim izdanjima). Zamolio bih ujedno diskutante da se smanje nivo ličnih prozivki, jer zaista nije dolično. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Stoundar на 01.07 ч. 24.02.2008. „Paljbu“ sam osuo prije nego što se pojavio Đorđe, a on je samo potvrdio to što sam napisao ranije. Često razmišljam o prevodima, i na mene nije izvršen nikakav uticaj u tom smislu, ali ja takođe osluškujem šta se zapravo koristi u praksi i gledam u rječnike koje stvaraju sadašnji lingvisti, kako bih koristio riječi i izraze koji će biti prepoznatljivi čitaocima, dok ti predlažeš da se sasvim ustaljena riječ font zamijeni sasvim nepoznatom kovanicom kao što je slovolik, i time otežava čitanje. U tome je razlika.
A kada već pominješ konkretne primjere, mogao bi makar da ne pomeneš one za koje sam već rekao da se mogu često zamijeniti jednostavnijim izrazima, npr. daunloudovati i forvardovati. Mogao bi na primjer i da mi ne pripisuješ upotrebu engleskog pravopisa, kada sasvim jasno podržavam transkripciju prema pravopisnim pravilima, a nigdje nisam rekao da strane riječi ne treba mijenjati po padežima, licima, i broju. Takođe nisam rekao da se ne treba truditi oko prevoda, već da se u ovom slučaju prevod ustalio zato što se u njemu dvije svakodnevne engleske riječi zamjenjuju dvjema svakodnevnim našim riječima, dok je mnogo teže sastaviti jednostavan prevod za drajver koji će nešto više da kaže na našem nego na engleskom. Bojane: slažem se, ali sam morao odgovoriti na neke od prozivki. Hvala na objašnjenju u vezi sa pomenutim primjerom, ali to ne mijenja činjenicu da pravopisne sitnice nisu bile relevantne za ovu temu, te da je i Miroslav nekoliko puta pogriješio — to sam htio da pokažem. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Miki на 02.42 ч. 24.02.2008. Уопште није спорно да погрешим ту и тамо приликом писања, погреши каткад и Бојан и остали староседеоци ;D на овом форуму, а питао сам шта мислите о речи словолик, цитирам:
Цитат Како вам се допада превод речи "фонт" речју "словолик", пошто на то мислих кад рекох да би требало изналазити преводе. Да чујем ваше предлоге. Иначе сам ово "словолик" са неке друге теме, не знам јој назив, преузео, тј. није чак ни са теме, већ са интернет-стране на коју се упућује. Нити сам измислио реч словолик, нити рекао да одсад морате тако да кажете и никако другачије. И да поновим по стоти пут: нисам измислио званичне речи за остале рачунарске изразе, већ само хоћу да УКАЖЕМ на то, да користим неке своје преводе или већ постојеће речи, које се помињу у речницима, где их можеш и наћи, те међу којима су: узглавље наместо јастук, покривач уместо јорган, пример који си и сам навео: ћебе место дека и многе остале (мада ме не би зачудило да је и ћебе страног порекла, јер ми личи јако на нешто турско, попут ķеbе - од seķer - шећер). Немам намеру да некоме намећем да овако говори, јер је то исправљање кривих дрина. Нисам рекао да не разумем рачунарске термине, јер проводим доста времена за рачунаром и са терминологијом која прати ову област и на немачком и на енглеском језику, већ да би било пожељно да, још једном понављам, онако како је рекао Часлав, речи које још нису ушле у свакодневни говор буду преведене, боље прилагођене (притом не мислим на транскрипцију!) нашем језику. Наравно да уважавам Ђорђев став да српски није као хрватски или немачки подложан усвајању нових израза, али наглашавам да би било боље имати и покоју своју реч. Начин увођења тих појединих речи би могао бити употребом преведенице са у загради датом оригиналном речју, уз опаску да се тежи употреби домаће речи. Речи хардвер и софтвер би, примера ради, било непотребно преводити, иако многи не знају њихово значење, јер би то биле језичке егзибиције типа тврдотворине и мекотворине, а да не би требало олако прихватити и остале, на начин на који се стране речи прихватају код нас и употребљавају. Почујте само речнике којима се служе водитељи на разноразним телевизијама, а који садрже речи: бекстејџ, ин, маст-хев, хепенинг, стејџ, персоналити... што ни најмање не зависи од тога да имамо савршене еквиваленте: иза сцене (мислим, латинска али одомаћена), модерно (француска, али одомаћена), обавезно, догађај, позорница, личност, респективно. У најмању руку бих задавио све оне који таквим изражавањем у медијима утичу на широке народне масе, које су потом убеђене да је тако нешто ствар престижа, културе и нивоа. На другој од мене покренутој теми је примедба, и то велика, стављена на употребу придева ужасно, и да исти бива употребљаван са најразличитијим значењима, од којих је најгоре ужасно леп, што је и аутор текста под називом Ужасавајуће ужасан ужас, Сања Жежељ веома лепо представила. Ово је само врх леденог брега, а посебна прича је аљкавост лектора (част изузецима) који највише доприносе срозавању језика. Закључак је да нам језик постаје све сиромашнији због горепоменутог, а да се чини врло мало или ништа да се ситуација промени набоље. Ради тога и потенцирам поновно активирање језичких стручњака да раде на враћању језика на виши ниво. Говоримо можда најсавршенијим и језиком који нуди изванредне могућности изражавања, хвалимо се богатством речника, а истовремено га убијамо, уништавамо, тлачимо допуштањем толиког броја туђица, од којих временом један део буде исфилтриран и замењен одоварајућим домаћим речима, али други, много већи део се задржава и временом постане део језика. Моје је мишљење да богатство речника не значи усвојити по пет страних речи за домаћу или, још горе, и не трудити се пронаћи одговарајуће заменице, већ прихватати стране речи као своје, и хвалити се како имамо богат речник. Изналажење нових речи, у којој мери то буде могуће, јесте оно, у чему се, по мом мишљењу огледа способност једног језика да буде отворен, са једне стране, према новим речима, а са друге и затворен, у значењу: бићеш ту док те не сменимо домаћом речју, осим ако је немамо, па се мораш преобратити (трансформисати, је л'?) у домаћу. Ипак је то жива материја, па се надам да ће, кад-тад, неке он њих бити српске, иако ће непрекидно долазити и долазе нове речи у говор. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Stoundar на 10.46 ч. 24.02.2008. U redu, tvoj je stav sasvim jasan, i nemam tome šta da dodam, a da se ne ponavljam.
Usput, ćebe (prema Klajnu i Šipki: „pokrivač bez postave, ob. od vune“) kao opis za deku sam našao u Klajnovom i Šipkinom rječniku (takođe se pominju riječi pokrivač i guber), ali ne koristim tu riječ u svakodnevnom govoru i ne znam da li je sinonim za deku. Ni jorgan nije bilo koji pokrivač (prema Klajnu i Šipki: „deblji, unakrsno prošiven pokrivač napunjen perjem, vunom ili pamukom“), a za uzglavlje čujem prvi put, i ne znam koliko je ta riječ standardna — u Klajnovom i Šipkinom rječniku nisam našao jastuk. Nažalost, nemam novi Matičin rječnik, pa ne mogu da pronađem više o tome. Dakle, pokrivač bi bilo opravdano onda kada nam tip pokrivača nije poznat, ili kada nam nije bitan, ali kada jeste, trebalo bi koristiti precizniju riječ. Pretpostavljam da te riječi nisu toliko nepoznate čitaocima da bi ih morali izbjegavati. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Зоран Ђорђевић на 12.25 ч. 24.02.2008. Није ни компјутерашима лако.Свакога дана креирају нове програмe и у њима нове опције и команде за које до сада није било одговарајућих израза.
Апропо тога, како преводите оно Burn у програму Nero? Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Зоран Ђорђевић на 12.29 ч. 24.02.2008. Мирославе, не знам да ли си запазио да смо недавно закључили да на слово ''а'' има мање од десет изворно српских речи. Ипак, многе су толико одомаћене да их не доживљавамо као стране и чудимо се кад видимо да нису српске.
Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Miki на 13.14 ч. 24.02.2008. Burn се преводи као нарезати или заповедним начином нарежи и то је сасвим одомаћен израз, као и рећи резач, за CD-Burner и резати или нарезивати дискове. Ја барем нисам чуо да ико говори другачије, а било би, по мом мишљењу, превише рогобатно транскрибовати то у барнер, или како већ.
Скоро сам прелиставао теме са зачетка овог форума, те наишао на нечију опаску да у нешем језику постоји превише израза из немачког, енглеског и других језика у машинству, рударству и сл, на шта је Часлав (свршени машинац, како је рекао) навео сијасет српских речи, које су вероватно у почетку гласиле у изворном облику, а касније је неко то лепо превео, увео у језик и сада су те речи (српске) одомаћене и општеприхваћене (Мислим да се тема зове: Како вам се допада превод форума?). С обзиром на то да сам завршио сродну грану, грађевину, знам да постоји неколико израза који потичу из немачког (бетон) и као такви су се задржали и сматрају се сада нашим речима, али да је већи део преведен и бива активно употребљаван, а да стране речи које су некада њима одговарале више нико и не употребљава, јер их, напросто, и не зна. Бавим се језицима нешто преко десет година (јер ми је 23, а говорим течно немачки и енглески, тренутно учим италијански, те из овога сматрам да сам барем мало компетентан, и да знам о чему говорим), па знам много речи које су се увукле из ових језика у наш. Ја не покушавам да их протерам (не све :)), јер је велики број њих одомаћен до те мере, да не би било икакве логике тако нешто уопште покушавати, али оно што можемо превести, макар се и задржала страна реч, требали бисмо превести. Нисам, нажалост, још увек набасао на тему у којој је закључено да је мање од десет речи на а српско. Недавно се регистровах, доста сам тема већ прочитао, али ову нисам. Молим за референцу. Можда када будем био прочитао више тема будем још боље упознат са српским језиком, јер овде стварно има одличних познавалаца (што сам најбоље видео из расправе о (не)постојању звучно-безвучног пара В-Ф у српском) истог, хоћу рећи, биће ми још ближе сама његова суштина. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Sillypuppie на 13.52 ч. 24.02.2008. Eh, umesto što su vam kompijutorski magovi i običan narod krivi za preuzimanje stranih reči, što ne smislite neke koje neće biti smešne rogobatne i koje ĆE biti u duhu srpskog jezika, rado bih ih koristio. Do tada, da kažem slovolik za font mi ne pada na pamet.
Pritom je apsolutni nonsens ;D reći da je jezik siromašniji jer preuzima strane reči, ja mislim da je bogatiji zbog toga. I još jedna stvar, reče jednom neko pametan, a ja zapamtio, jezik je živa stvar. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Miki на 14.06 ч. 24.02.2008. Драги, "Луди Псићу", ја баш о овоме и разглабам - хоћу да смислимо неке "нерогобатне" речи, где има смисла то радити, а протерати оне типа: бестселер (пошто сам видео да се продају и бесцелери, те сматрам да би то требало једначити по звучности некако и раздвојено писати, па да испадне без целер(а), јер целер ионако не волим, а књиге више волим у форми купуса - кад их раскупусам, па приставим и зимницу, је л' те? ;D ;D ;D), шоп, фастфуд, плејоф (што чух тек кад се почело са приказивањем америчке кошарке на нашим каналима), брејк, адвертајзинг и такве будалаштине, како имамо најпродаванију (књигу), продавницу, брзу храну, разигравање, станка (пауза ако баш хоћете), рекламирање (мађарска, али одомаћена), да не наводим даље.
Требало би донети закон против употребе оваквих речи, где сасвим јасно постоје наше речи, а казнити по џепу оне који их користе, па да ви'ш посо̑̑! Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Ђорђе Божовић на 15.03 ч. 24.02.2008. Upravo je takvo opšte pravilo koje preporučuju i merodavni lingvisti — tamo gde postoji odomaćen prevod ili naša reč, valja je upotrebljavati umesto strane; ali tamo gde se strana reč ili izraz već dovoljno ustalila, nije preporučljivo na silu popravljati situaciju u jeziku.
Ako su govornici privatili stranu reč font, a jesu, i ona je veoma odomaćena, besmisleno je izmišljati novu reč domaćeg porekla za to. Pošto pak postoje odomaćeni izrazi brza hrana i drugi, ne treba upotrebljavati strani izraz fast fud. Ali to se nije dogodilo zato što je neko propisao da se koristi prevod brza hrana, nego zato što se samo po sebi tako spontano desilo u jeziku. Tako se desilo i da su font i drugi izrazi prihvaćeni u neprevedenom obliku, pa je suludo na silu ih ispravljati u novotvorene oblike. Jer, jezik nije skup zakona i pravila nego živa tvar koju ne određuje dekret nego sam uzus kod govornikâ. Ne može se narediti da se sve strane reči i izrazi obavezno prevode, niti da se obavezno usvajaju, nego se oslikava onakvo stanje kakvo već spontano postoji u jeziku. Stoga tvoje poređenje, Miroslave, ne stoji. Nisu isto font sa slovolikom i brza hrana sa fast fudom ili šop sa prodavnicom i advertajzing sa reklamiranjem. I sâm primećuješ kako je i reklama „mađarska, ali odomaćena“ reč, i ne pokušavaš da pronađeš domaću zamenu za nju (a moglo bi, oglas recimo) — a isto tako je i reč font engleska, ali odomaćena. U tome je poenta (tačka?) čitave priče. ;) O zauzdavanju jezika i književnosti u zakonske okvire, međutim, imam sasvim drugojačije mišljenje za koje ovde verovatno nije mesto. :) Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Miki на 15.20 ч. 24.02.2008. Поента, по сто први пут ;), јесте да пресретнемо - зауставимо стране речи на граници (међи) са изласком из страног а уласком у наш језик, добро их претресемо, пропитамо, оцаринимо и одмеримо, па ако је све у реду, немамо одговарајућу замену, добро дошла!
Нажалост граничари - цариници су код нас посебна врста ленчуга! Иначе оглашавање уместо рекламирања и адвертајзинга врло често срећем у медијима, и не знам како ми није пало на памет, али ето одличног примера смене домаћом стране речи. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Ђорђе Божовић на 16.00 ч. 24.02.2008. Stvar je u tome što „graničari“ ne postoje.
Reči ne prolaze kroz carinu kada ulaze iz jednog jezika u drugi i ne postoji jedna grupa namršenih ljudi koja bi rekla: „Čekaj da mi to vidimo je li u redu i ima li zamenu!“ To se tako ne događa, nego spontano od strane samih govornika i pisaca. Čitava „široka narodna masa“ koja se koristi jezikom određuje šta je ustaljeno i ima li zamene a ne nekakav dekret ili neko veće namrgođenih akademika. ;) Ne može se narodu kazati: „Od danas više ne govorite font, jer mi smo videli da se ta reč može zameniti rečju slovolik, koja nema drugih značenja i uklapa se u ovu upotrebu, pa se nadalje samo ona ima upotrebljavati. (Žalbe uručiti veću za strane reči u roku od 24 sata po objavljivanju dekreta.)“ Ne, narod je već prihvatio reč font i tu nema arbitraže i carine. Jezik ne funkcioniše tako. Jezik funkcioniše spontano i na širokoj narodnoj i književnoj razini. Ako postoji potreba da neka strana reč uđe u naš jezik, ona se ne može presresti i zaustaviti na granici, niti iko ima pravo da pretresa, propituje, ocarini i odmerava da li će se neka reč odomaćiti ili neće. Ako se sama odomaći, onda je odomaćena, a ne ako neko kaže da može da prođe. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Miki на 16.28 ч. 24.02.2008. Фонт па фонт! Претходни мој одговор је имао шаљиви карактер (особине), иако је састављен без смешака (смајлија), и мислим да би то требало бити јасно, а ако је одговор на питање свиђа ли вам се 'словолик' - јасно је, не свиђа се.
Декрете (указе) нисам ни помињао, а граничари је управо онај слој људи, који треба да обликује (формира) језик, значи: писци, академици, и на првом месту штампани и електронски медији, (јер се књиге слабо у нас читају, док новине спадају у јутарњи обред (ритуал)), а управо се код њих и среће оволики број израза (термина), који потом прелази на/у широке народне масе, што оне олако прихватају. Да реч фонт, и не само она, бејаше била пресретнута на граници од оних горенаведених, не бисмо ни водили расправу да ли је словолик значења фонт, и сви би тако и говорили; не спорећи да је већ ушла у језик. Не знам говорим ли ја неким абориџинским наречјем, па нико не схвата или неће да схвати да се залажем за проналажење И домаћих речи онде где ЈЕСТЕ могуће, а ако постоји неопходност, хир, воља, жеља, задржати и страну реч, или ако НИЈЕ могуће, транскрибовати страну реч и прилагодити је употреби у српском. Намерно сам наводио примере истозначећих страних и домаћих речи у заградама, како бих указао на то, да и није тако тешко и страшно смислити једнозначну заменицу, уз задржавање и стране речи, што би био ПРАВИ ПРИМЕР БОГАТСТВА РЕЧНИКА. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Ђорђе Божовић на 16.55 ч. 24.02.2008. A misliš li i da obični govornici treba da oblikuju jezik, a ne samo pisci, akademici i mediji? Oni koji se svaki dan koriste jezikom, u kući, u prodavnici, na poslu, na ulici, u gradskom prevozu — misliš li da oni, koji jezik i stvaraju, imaju pravo i na njegovo oblikovanje, ili je ono samo privilegija pismenih? ;)
Zato ja pišem da, ako sami govornici prihvate stranu reč, zašto pronalaziti i domaću na nekom višem mestu? U tome se ne slažemo i ne razumemo, jer ja pretpostavljam da se književni jezik valja ravnati prema običnom govornom jeziku širokih narodnih masa a ti paziš hoće li one prihvatiti nešto što bi valjalo presretnuti u književnom jeziku. Ja verujem da je pronalaženje reči besmisleno, jer reči se ne pronalaze i ne izmišljaju nego nastaju spontanim procesima kod govornikâ i tu se odomaćuju, „na terenu“ a jok u medijima. Ti pretpostavljaš da akademici treba da oblikuju jezik pa da ga takvog formiranog predaju širokim masama, a ja mislim da je na njima samo da na najbolji način zabeleže ono stanje koje se već oblikovalo u jeziku kod naroda i u književnosti, te na taj način izgrade jezičku normu. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Ђорђе Божовић на 17.07 ч. 24.02.2008. O ovome se raspravljalo i u ovoj (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=207.0) temi.
Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Miki на 17.12 ч. 24.02.2008. Интернет је област коју је тешко контролисати (надзирати), јер сви који му имају приступ јесу слободни да посећују које год странице желе и читају текстове на којим год језицима желе. Те странице уређују махом обични људи из народа, који немају увек нити потребно знање, ни вољу ни жељу да неку реч и прилагоде (притом мислим да уопште исту и транскрибују), већ је пренесу изворно (firewall) и препусте на милост и немилост свих који можда не познају стране језике да је изговарају оноко како им "дуне".
С друге стране, на телевизији раде, или би барем морали да раде, стручни људи, а не да "ћистаћица Гордана" буде лектор и одређује како и којим речима се нека вест преноси. Наравно да језик понајвише обликују широке народне масе, али онда следи да би требало уврстити у речник све оне изразе, језичке конструкције и начине изражавања којим се служе људи свих области у Србији, посебно јужних (намерно кажем, јер сам из Ниша, па знам све могуће и немогуће изразе и појмове којим се служи овдашњи "прост" свет), да барем имају и покриће у граматици - а они говор чују првенствено на телевизији и у осталим медијима. Дотичну тему сам прочитао, али је иста закључена још пре годину и по. Допуна: Погледах поново ову тему (јер сам је био читао пре око годину дана) и уверих се да је 95% дискутаната било истог мишљења као и ја. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Зоран Ђорђевић на 17.56 ч. 24.02.2008. Цитат O ovome se raspravljalo i u ovoj temi. И овде смо разговарали о сличним проблемима: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=282.msg1647#msg1647.Цитат Burn се преводи као нарезати или заповедним начином нарежи и то је сасвим одомаћен израз, као и рећи резач, за CD-Burner и резати или нарезивати дискове. Ја барем нисам чуо да ико говори другачије, а било би, по мом мишљењу, превише рогобатно транскрибовати то у барнер, или како већ. Знам ја шта ради наредба Burn, користим је често, али не знам како да то повежем са спаљивањем или сагоревањем. Оним на шта указује име и иконица. Зато сам и рекао да компјутерашима није лако да за сваку новоизмишљену функцију нађу право име.Наслов: Re: Downloadable Порука од: Miloš Stanić на 18.08 ч. 24.02.2008. Burning je upravo ono što se zaista i dešava prilikom upisa podataka na optičke medije. Infracrveni laser bukvalno termički utiskuje podatke na medij, naravno, ne dolazi do zapaljivanja medija, ali proces jeste termički i barem potseća na spaljivanje. Rezanje je upravo neodgovarajući izraz jer je proces koji se dešava optičko-termički, a ne mehanički. Rezanje ili narezivanje je pogodniji termin za ključeve ili vinilske ploče, ali za optičke medije nikako nije.
Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Зоран Ђорђевић на 19.23 ч. 24.02.2008. Хвала ти на овом објашњењу. Стварно нисам имао ни најблажу представу о томе како се то технички изводи. Сад ми је јасно и име и икона.
Збуњивало ме је то што ми обично говоримо о нарезивању на диск. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Miki на 19.52 ч. 24.02.2008. Нисам ни ја био, нажалост, упућен у процес нарезивања (спаљивања) дискова, али као што напоменух, битније је, ваљда, да сама реч и њена намена, односно, оно на шта се односи, буде разумљива.
Сложићете се да је "спали(ти)", "запали(ти)" недовољно добар превод, јер су код нас људи навикнути да се могу нарезати кључеви (или винилске плоче), те им није било тешко запамтити овакву преведеницу - "прилагођеницу", за радњу која се под њом подразумева, и ово је по мени врло промишљено урађено, а ја сам управо за такве речи, али, да се разумемо, не по сваку цену. Наслов: Re: Downloadable Порука од: Miloš Stanić на 19.58 ч. 24.02.2008. ja sam u šali koristio izraz "ispržiti" ili "napržiti"
Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Miki на 20.07 ч. 24.02.2008. Ми у друштву у шали кажемо "спали", али у часописима сам увек наилазио искључиво на "нарезати", и уз употребљену именицу "диск" несумњиво је о чему је реч.
Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Sillypuppie на 22.04 ч. 24.02.2008. Драги, "Луди Псићу", ја баш о овоме и разглабам - хоћу да смислимо неке "нерогобатне" речи, где има смисла то радити, а протерати оне типа: бестселер (пошто сам видео да се продају и бесцелери, те сматрам да би то требало једначити по звучности некако и раздвојено писати, па да испадне без целер(а), јер целер ионако не волим, а књиге више волим у форми купуса - кад их раскупусам, па приставим и зимницу, је л' те? ;D ;D ;D), шоп, фастфуд, плејоф (што чух тек кад се почело са приказивањем америчке кошарке на нашим каналима), брејк, адвертајзинг и такве будалаштине, како имамо најпродаванију (књигу), продавницу, брзу храну, разигравање, станка (пауза ако баш хоћете), рекламирање (мађарска, али одомаћена), да не наводим даље. Требало би донети закон против употребе оваквих речи, где сасвим јасно постоје наше речи, а казнити по џепу оне који их користе, па да ви'ш посо̑̑! eto sam si dao odličan primer kako si loše preveo Sillypuppie, nije u pitanju ludo kuče već blesavo, a ako ćemo precizno, psić se ne piše puppie, već puppy, a moja pesnička sloboda je bila sa ie. nevertheless zašto tvoj princip o "čistoći" jezika i proterivanju stranih reči ne primenimo na sve oblasti života, zašto čuvaš samo jezik, što ne čuvaš i izvornu srpsku muziku, slikarstvo, vajarstvo... zašto slušamo uostalom te strane pesme koje nam usađuju strane reči i čitamo knjige u originalu (uf, spaliti na lomači odma)? Spominješ nemce kao dobar primer??? svaki film sinhronizuju, a u njihovom govoru je mnogo više zastupljeno originalnog englesko pošto njima nije problem kao nama da moraju da transkibuju. Pa oni kaže DAS BABY! Kako oni mogu da budu dobar primer. Zar nije mešanje kulture dobro, samim tim i jezika. Internet je čudo i posledice će biti dalekosežne, ali izmišljanje reči da bi se reklo da naša reč postoji nema budućnost. Gubljenje vremena. Ice tea je odličan primer, to može i treba da se prevede. Pokretački program je glupost i stojim iza toga. I biće drajver dokle god neko ne smisli ili izmisli nešto prihvatljivo i biću vrlo sebičan i reći - nešto prihvatljivo meni. I šta na kraju fali drajveru, razumem ako je u pitanju dowload, ali drajver je potpuno normalo i jednostavno izgovoriti na srpskom. Odakle takva želja da se sve tuđice izbace iz jezika, šta se time dobija? Time se samo gube reči koje bi mogle da obogate naš jezik, a ne osiromaše. I ponavljam, jezik je živa stvar i takva silovanja jezika su na sreću nemoguća. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Miki на 00.01 ч. 25.02.2008. Нисам сигуран, али мислим да се у овој теми не говори о томе да ли Мирослав добро зна енглески или немачки, што ако желиш да провериш, можеш ми послати текст на српском, а ја ћу ти га превести за 10 минута било на немачки, било на енглески, а ти са тим преведеним текстом и оригиналним отиди код професора немачког, односно енглеског језика, па нека ти они кажу да ли ја знам та два језика или не.
Када се пријавим на форуме који се тичу сликарства и вајарства, те изворне музике могу причати о (о)чувању истих. Превод Луди Псић ми се више свидео од Блесави Псић, а ти ако си буквалист, слободно преводи како ти је воља. (И не брини, молим те, да ли ја знам како се пише псић на енглеском.) Иначе речници енглеског наводе неразуман, луцкаст, глуп као превод silly, па ти се овом приликом искрено извињавам што сам превео твоје корисничко име као луд, јер је из твог коментара очигледније да си глуп и неразуман 'псић'. Овој сам се теми прикљичио као неко ко жали да допринесе очувању српског језика, што си могао да закључиш из мојих претходних коментара, да их бејаше био прочитао. Радим у Аустрији, па ми немој Ти говорити које се овде речи употребљавају у говору. Кажемо и ми много чешће беба (можда си мислио да је ово српска реч?!) а не одојче (ако су чуо за ову). Синхронизацијом филмова не дозвољавају енглеском и другим језицима да им квари матерњи, барем не у великој мери. Реч Handy којом означавају мобилни телефон јесте немачког порекла, јер се рука кажe Hand. Нисам рекао да се све туђице избаце из језика и то пише у мојих последњих 5 одговора. И не знам зашто све понављам и овде, од оног што сам написао у многим претходним одговорима, али да бих Теби појаснио, Неразумни Псићу, понављам. Надимак ти савршено пристаје. Прихвати се речи, боље речено, остани при употреби бекстејџа и осталих будалаштина које сам навео, а које ти сервирају којекакве београдске телевизије којима ни име није вредно помена, мене уопште није брига. A на крају, пошто знам да Београђани (Панчево, Београд, мислим да нема разлике, јер је то сада део Београда) гледају с висине људе из провинције (част изузецима, али се ти немој пронаћи у једном од њих), није искључено да си примитивизмом и глупим коментаром хтео да умањиш моју личност, чим си прочитао да сам из Ниша, а да бих то доказао, ево ти илистрације: пријавом на анонимни конкурс расписаног у Београду, који се тиче пројекта зграде, освојио сам прву награду за пројекат, и био позван на доделу награда у Београд. Када бејах упитан одакле сам, на одговор: Из Ниша, одговорено ми је са цинизмом и видљивом реакцијом изненађења на лицу оног ко је уручивао награду уз опаску: Из Ниша?!, а у значењу: ми смо мислили да тамо живе само идиоти! Тог сам тренутка решио да одем у иностранство, јер ми је мука од таквих. Вређању сам прибегао зато што ти мене очигледно вређаш овом својим коментаром, јер или ниси разумео, или доиста не желиш да разумеш о чему сам писао! А довољно сам образван да оваквим коментарима не морам прибећи и не наседам на глупости, али је некад неизбежно! Зато, ако немаш шта паметно рећи, молим те, ИСКЉУЧИ СЕ ИЗ ДИСКУСИЈЕ! Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Sillypuppie на 01.07 ч. 25.02.2008. Цитат Нисам сигуран, али мислим да се у овој теми не говори о томе да ли Мирослав добро зна енглески или немачки, што ако желиш да провериш, можеш ми послати текст на српском, а ја ћу ти га превести за 10 минута било на немачки, било на енглески, а ти са тим преведеним текстом и оригиналним отиди код професора немачког, односно енглеског језика, па нека ти они кажу да ли ја знам та два језика или не. ma neee bre, poenta je bila prevođenje koje dovodi do zabune, nema veze, zaboravi... Ne znam što si se uvredio tačno, ništa nisam izmislio niti iskrivio. e sad bitne stvari: 1. Pančevo nije deo Beograda, hvala na pitanju. 2. Цитат Sinhronizacija ne dozvoljava engleskom i drugim jezivcim ... Kojim to drugim jezicima, kada samo engleski sinhronizuju, a prže se na sve englesko (američko) što postoji, uključujući i jezik. 3. Цитат Надимак ти савршено пристаје . ;D4. Цитат A на крају, пошто знам да Београђани (Панчево, Београд, мислим да нема разлике, јер је то сада део Београда) гледају с висине људе из провинције (част изузецима, али се ти немој пронаћи у једном од њих), није искључено да си примитивизмом и глупим коментаром хтео да умањиш моју личност, чим си прочитао да сам из Ниша, а да бих то доказао, ево ти илистрације: пријавом на анонимни конкурс расписаног у Београду, који се тиче пројекта зграде, освојио сам прву награду за пројекат, и био позван на доделу награда у Београд. Када бејах упитан одакле сам, на одговор: Из Ниша, одговорено ми је са цинизмом и видљивом реакцијом изненађења на лицу оног ко је уручивао награду уз опаску: Из Ниша?!, а у значењу: ми смо мислили да тамо живе само идиоти! Тог сам тренутка решио да одем у иностранство, јер ми је мука од таквих. ??? 5. Цитат Радим у Аустрији, па ми немој Ти говорити које се овде речи употребљавају у говору. A to ima veze sa Das Baby kako tačno?6. Цитат Вређању сам прибегао зато што ти мене очигледно вређаш овом својим коментаром, јер или ниси разумео, или доиста не желиш да разумеш о чему сам писао! А довољно сам образван да оваквим коментарима не морам прибећи и не наседам на глупости, али је некад неизбежно! Ne znam što si se uvredio tačno, ništa nisam izmislio niti iskrivio. 7. Цитат Прихвати се речи, боље речено, остани при употреби бекстејџа и осталих будалаштина које сам навео, а које ти сервирају којекакве београдске телевизије којима ни име није вредно помена, мене уопште није брига. Kada bude postojao Miroslavljev rečnik jezičkih nedoumica, prihvatiću da su reči koje ti navodiš budalaštine, do tada ću sam prosuditi šta je budalaština. 8. Цитат Нисам рекао да се све туђице избаце из језика и то пише у мојих последњих 5 одговора. Цитат Поента, по сто први пут Wink, јесте да пресретнемо - зауставимо стране речи на граници (међи) са изласком из страног а уласком у наш језик, добро их претресемо, пропитамо, оцаринимо и одмеримо, па ако је све у реду, немамо одговарајућу замену, добро дошла! Цитат ...a протерати оне типа: бестселер... nisam ni ja reko da si ti reko da treba sve ;D, al mi tvoji kriterijumi ne odgovaraju 9. Цитат Зато, ако немаш шта паметно рећи, молим те, ИСКЉУЧИ СЕ ИЗ ДИСКУСИЈЕ! imam samo jednu pametnu stvar da kažem i isključujem se silovanje jezika kako to rade hrvati i nemci (ne spominjem austrijance) je besmisleno jer je krajnost koju niko ne upotrebljava i služi samo da bi se jezički čistunci osećali dobro. Običan svet govori normalo i upotrebljava tuđice jer nema dobru zamenu, a predložena zvanična je rogobatna i smešna. Mislim da sam na ovom forumu našao link ha nekom hrvatskom blogu u kome objašnjava čovek da će pre pričati srpski nego reći zajutrak ili tako nešto. Krećeš od posledice i pokušavaš na silu da posledicu rešiš, ne krećeš od problem. Hoćeš da izbaciš reči!!! Aj da vidim da to bilo kome uspe. Te reči i jesu ubačene/preuzete zato što ne postoji odgovarajuća zamena koja ispunjava uslov da nije smešna i rogobatna i da znači dovoljno isto i da je u duhu srpskog jezika. Ledeni čaj nije nikom problem. sad se isključujem, izvinjavam se na uznemiravanju. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Miki на 02.24 ч. 25.02.2008. Прочитај П-А-Ж-Љ-И-В-О моје коментаре пре последњег, да не морам још једном понављати. Извлачењем цитата из контекста без обазирања на остатак је неодговорно, да би ме тиме још и нападао, него треба изнети став: ја се не слажем 'са тим и тим' из 'тог и тог' разлога.
Па шта ако је das Baby? Многе речи имају граматички род у немачком, који се каткад поклапа са природним, ако је тако логично (по граматичком правилу је већина именица са завршетком на -ер мушког рода, али кад природни род налаже, ово носи превагу, па имамо der Vater (отац), der Bruder (брат) (м.р.), die Mutter (мајка), die Tochter (кћер), die Schwester (сестра) (ж.р.), док је беба природног средњег рода), па и ова. Новорођенче је средњег рода, као и реч одојче у нашем језику који ионако тежи природном роду именица. Још једном говориш о нечему о чему ти је причао неки гастарбајтер, који немачки зна питај Бога како, па си ти сад запањен зашто је то тако. Тачно је да лудују за америчким филмовима, али синхронизују да би очували свој језик, што важи и за француске и остале филмове и серије које се овде приказују. Енглески се може чути на Би-Би-Сију, па ко разуме, нека гледа, јер се енглески учи у школама као обавезни предмет. Немој да делујеш изненађено, што се тиче четврте тачке. То да не крећем од проблема нема благе везе, јер је проблем инертност и лењост оних који су задужени да језик обликују, а последица су речи као firewall, feed које немају ни транскрипцију у српском, јер некоме преводи заштитни зид и довод, забога, нису јасни. Заборавих, језик се чува и употребом оперативног система, било виндоуза, линукса или неког трећег, на матерњем језику, где се је неко потрудио да изразе адекватно преведе, да не би долазило до забуне. Испрва је тешко, али се кроз пар дана научи, а проблем је лењост и незаитересованост наших људи да се иоле потруде. А погађаш да је вундоуз на немачком у употреби у Аустрији и Немачкој. Прочитај неке од тема на које је Зоран дао референце, па се прикључи поново у дискусију. Нисам ја германофил, како би се можда могло наслутити, али сам из прве руке упознат са тиме да покушавају свој језик да очувају и предлажем да се угледамо на њих. Најлакше је пуштати стране речи и прилагодити их, треба се покаткад и помучити мало и мрднути из учмалости и жабокречине. Срби све чекају да им нешто падне с неба, или да неко други уради нешто уместо њих. П. С. Цитат zašto slušamo uostalom te strane pesme koje nam usađuju strane reči i čitamo knjige u originalu (uf, spaliti na lomači odma)? Ко чита књиге у оригиналу? Мали број људи, јер је за то потребно одлично познавање језика. Шта си ти задње прочитао у оригиналу, ново издање Хари Потера на енглеском (или часопис Плејбој)? А што се тиче песама, ту не само да ретко ко разуме о чему се пева, већ се памти мелодија, а речи су обично на, на, сем ако неко стварно разуме или погледа неку страницу на интернету која нуди текстове песама? Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Sillypuppie на 12.47 ч. 25.02.2008. što se tiče 4. - nešto si se gadno istripovao, ne znam šta da ti kažem
das baby - poenta je da oni izgovaraju baby isto kao i na engleskom što se izgovara, što svakako nije u duhu nemačkog jezika. Цитат То да не крећем од проблема нема благе везе, јер је проблем инертност и лењост оних који су задужени да језик обликују, а последица су речи као firewall, feed које немају ни транскрипцију у српском, јер некоме преводи заштитни зид и довод, забога, нису јасни. Заборавих, језик се чува и употребом оперативног система, било виндоуза, линукса или неког трећег, на матерњем језику, где се је неко потрудио да изразе адекватно преведе, да не би долазило до забуне. Испрва је тешко, али се кроз пар дана научи, а проблем је лењост и незаитересованост наших људи да се иоле потруде. А погађаш да је вундоуз на немачком у употреби у Аустрији и Немачкој. Прочитај неке од тема на које је Зоран дао референце, па се прикључи поново у дискусију. nije stvar u jasnoći, ja sam par dana koristio igrrom slučaja windows na turskom bez većih problema, u stvari isto mi je bilo komplikovano kao i isti OS na sprskom, tako da jasno meni nije problem. Problem je ako prevodiš nešto prevedi ga ljudski. Ne bukvalno, ni polubukavlno već u duhu srpskog i funkcijski (u kontekstu) ispravno. Ako može bukvano - super, ali obično ne može. (ne znam turski,d a ne bude zabune)) evo ti primer zaštitni zid - po meni bez veze, bolje zaštita ili samo zid, inspekcija, inspektor, 1000 drugih reči ima koje mogu bolje i lepše da opišu šta taj firewall radi dovod - zvuči kao da se radi o vodovodu, čak najobičnije "novo", bolje opisuje o čemu se tu radi ili prati temu, prati sajt, opet ima x izraza koji bolje "leže" rezač je odličan primer kako to može dobro da funkcioniše iako nema veze sa originalom burn. RAM - zašto bi to uopšte prevodio. i još jedna stvar, dobar deo tih stranih reči se ne koristi u sprskom isto kao i domaća, kao oglašavanje i marketing i advertajzing npr. Oglašavanje nije potpuno isto kao marketing, jeste u jednom delu, ali nije potpuno. Čovek koji se bavi marketingom ne ide da da oglas, već je to širi pojam. A ima tu i drugih stvari, reci nekom da je od sad menadžer oglašavanja i moraćeš da mu digneš platu 20% pošto ećš da ga ubedačiš jer više se ne bavi marketingom nego nošenjem oglasa u novine (karikiram) bekstejdž - šta ćeš da radiš sa tim? Ružno je i šta mu tačno možeš. Soba iza/pored bine? Binska soba? Odmorište za izvođače. A bekstejdž nije reč koja je stigla sa interneta niti ima veze sa kompijutorima. Nisu ljudi lenji pa neće da prihvate, nego nema (bar se meni čini tako) ko da se ozbiljno bavi time. A nekad jednostavno nema boljeg. A windows su nam preveli slovenci, ako se ne varam. I siguran sam da će "dobra" reč biti opšteprihvaćena, kao što je to slučaj sa ledenim čajem, rezačem, pretraživačem (iako se meni ova zadnja ne sviđa)... Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Miki на 20.38 ч. 25.02.2008. Цитат nije stvar u jasnoći, ja sam par dana koristio igrrom slučaja windows na turskom bez većih problema, u stvari isto mi je bilo komplikovano kao i isti OS na sprskom, tako da jasno meni nije problem. Problem je ako prevodiš nešto prevedi ga ljudski. Ne bukvalno, ni polubukavlno već u duhu srpskog i funkcijski (u kontekstu) ispravno. Ako može bukvano - super, ali obično ne može. (ne znam turski,d a ne bude zabune)) Ја то све време и говорим! Не изговарају само "беба" изворно, већ и француске речи "истраживати" - "recherchieren" (нешто попут "решершиерен" - "research" на енглеском), "прилика" - "Chance" (изговарају "шонс"), мада ме није ни најмање брига је ли то у духу њиховог језика, мене занима првенствено српски језик. Мислим да нам виндоуз нису превели Словенци, већ се за то залагала група младих из Београда (бејаше поодавно), указивавши на исто оно на шта и ја покушавам указати, али је све то очигледно било узалуд. Виндоуз на српском користи једино, колико ми се чини, "неки чова" коме су "увалили" и оперативни систем приликом куповине рачунара, а требало би да га користе сви (на знам да ли је можда на универзитетима другачије, али чисто сумњам јер ми током студија нису обезбеђивали ни фотокопије листова потребних за предавања, макар се радило и о само једном листу хартије). Чини ми се да су "менаџери адвертајзинга" само набеђени свршени студенти БК-Универзитета, који плате 1000+€ школарину по семестру, а сви заврше школовање у року са просеком 10 (чаролија, зар не?). Цитат I siguran sam da će "dobra" reč biti opšteprihvaćena, kao što je to slučaj sa ledenim čajem, rezačem, pretraživačem (iako se meni ova zadnja ne sviđa)... На томе и настојим. Мада не знам шта није у реду са "претраживачем", "прегледачем", "читачем"? Читао сам неку тему у којој је неко написао "браузер" и мени у први мах није било јасно о чему је реч, док нисам прочитао наставак одговора где се каже да је то "читач", тј. "прегледач", тј. "претраживач" (сва три израза су у употреби). Можда сам мало претерао у неким од претходна два одговора, али сам био стекао утисак да ми се ругаш или слично, али се ти ниси увредио (ако смем да закључим), већ си одреаговао како је требало ја да одреагујем на твој коментар (иако морам да кажем да ниси "најсрећније" био срочио онај први коментар, али си касније "био бољи" :D), те прими моје извињење. Наслов: Одг: Downloadable Порука од: Sillypuppie на 21.58 ч. 25.02.2008. ok, nije problem nema potrebe za izvinjavanje, ipak je ovo samo internet :)
nisam se rugao, samo sam bio malko oštar ;D pretraživač mi se ne sviđa jer generalo krstarica (mislim da su oni zapljunuli, možda zbpg toga) je pretraživač, google, yahoo... Pregledač i čitač bi bili u duhu onog što sam reko o nebukvanom prevodu, al mi paraju uši. google kaže browse: Term to describe a user's movement across the web, moving from page to page via hyperlinks, using a web browser. sinonimi check over, dip into*, examine, feed, flip through, glance at, graze, inspect loosely, leaf through, nibble*, once over, peruse, read, riff through, riffle through, run through, scan, skim, skip through, survey, thumb through, wander i nemam bolje, pretraživač verovatno jeste najbolje. |