|
Наслов: Engleske (i druge strane) reči u srpskom jeziku Порука од: Бојан Башић на 23.20 ч. 26.07.2006. Poslednjih godina svedoci smo prave poplave tuđica (uglavnom anglicizama) u našem jeziku. To ne mora da bude i loše, mada se vrlo često takve reči pojavljuju i tamo gde im nije mesto, gde imamo sasvim prikladnu našu zamenu. Međutim, želeo bih da skrenem pažnju na jednu grešku koja se vrlo često pravi u ovakvim situacijama.
Za razliku od ličnih imena (o kojima sam već pisao ovde (http://forum.vokabular.org/index.php?topic=125.msg899#msg899)), nedopustivo je pisati pozajmljenice u izvornom obliku. Najbolje je iskoristiti našu (ili odomaćenu) reč ukoliko postoji (naravno, ni s ovim ne treba preterivati), a ako ne onda pozajmljenicu transkribujemo (preslovljavamo) prema pravilima transkripcije za jezik iz kog je potekla. Navodim samo nekoliko od bezbroj primera. Pogrešno: 1) e-mail (ovo je dozvoljeno isključivo u adresama, posetnicama i sl.); 2) web site/web sajt; 3) browser; 4) download, download(-)ovati; 5) chat, chat(-)ovati. Pravilno: 1) imejl, može i kraće mejl, a tu su i sinonimi elektronska pošta, e-pošta; 2) veb-sajt ili samo sajt; 3) brauzer, mada se opravdanost ove tuđice dovodi u pitanju budući da je sasvim prihvatljiva naša reč pregledač; 4) daunloud, daunloudovati, a i ovde se prednost svakako daje našim oblicima preuzimanje, skidanje i odgovarajućim glagolima; 5) čet, četovati. Predlažem da ovu temu koristimo i za rešavanje nedoumica koje se mogu ticati pre svega pravila transkripcije neke strane reči i njenih eventualnih ekvivalenata u srpskom jeziku. Sve zainteresovane za ovaj problem mogu da uputim i na priručnik „Du yu speak anglosrpski? Rečnik novijih anglicizama” prof. dr Vere Vasić, prof. dr Tvrtka Prćića i mr Gordane Nejgebauer. Наслов: Одг: Engleske (i druge strane) reči u srpskom jeziku Порука од: Часлав Илић на 16.34 ч. 27.07.2006. Цитирано: d@do Što se tiče ove teme ona je poprilično škakljiva jer za neke strane riječi, a koje nemaju adekvatnu zamjenu u našem jeziku, dopušteno je da se napišu onako kako se izgovaraju u izvornom jeziku.[...] Не постоји таква страна реч која нема адекватну замену у нашем језику, по дефиницији. Бојан је лепо то горе објаснио: реч или преводимо или транскрибујемо, почем она постаје наша. Ако је транскрибујемо, то не значи да је изговарамо/пишемо како се у оригиналу изговара (што је често и немогуће), већ тако да се уклапа у правила српског језика. Једино не видим технички разлог зашто Правопис оставља могућност да се при писању латиницом страна латинична реч може оставити у оригиналу. То пре свега најчешће нити функционише (односно, оставимо страну реч у енглеској транскрипцији оригинала), нити се може правилно прочитати. Претпостављам да зато Правопис и препоручује да се и при писању латиницом транскрибује, а оставља могућност супротног чисто јер је таква „навика“ међу језицима са латиничним писмом. Скоро сам прочитао да се у литванском језику, који користи искључиво латинично писмо, имена по правилу транскрибују, и то тако да свако име и презиме добија наставак -s. Цитирано: d@do Ono što predstavlja problem je to da za neke glasove iz engleskog jezika (a i drugih jezika) mi nemamo adekvatnu zamjenu pa riječi koje sadrže takve glasove glupo izgledaju kad se napišu na našem jeziku. Takodje glupo izgleda kada ljudi nešto tako napišu misleći da se tako pravilno izgovara a u stvari je pogrešno. Верујем да од људи који сматрају да говоре енглески, већина не може правилно да изговори свих енглеских 42 гласа (или ту негде). А шта је тек остало за друге језике. Стога сматрам да је далеко разумније настојати да се остваре правилне (у смислу Правописа) транскрипције, чије писање/изговарање је решен проблем већ 150 и кусур година. Могао бих да коментаришем и зашто је ситуација у стварности најчешће супротна од тога што Правопис каже, које су последице тога, како то избећи (ако желимо уопште), али ће ова тема онда оде на врло, врло погрешну страну :) Наслов: Одг: Engleske (i druge strane) reči u srpskom jeziku Порука од: Pedja на 15.54 ч. 28.07.2006. Ја се углавном слажем са Чаславом и сам се залажем да се избегавају једнозначни преводи пошто-пото нарочито у оваквим ситуацијама када ствар може да зависи од контектста. Оно са чим се не слажем то је да се превод претраживач веже за реч browser као основни превод, јер то нема смисла.
Не вреди се много позивати на изворе као што су Мајкрософт (па њихов превод је најсмешнија ствар која се десила пре неку годину када су избацили Офис на српском) а тек не Свет компјутера. Чак не зарезујем много ни Микро књигу која је прилично озбиљно приступила односу према превођењу, јер и они имају озбиљних омашки. Наслов: Одг: Engleske (i druge strane) reči u srpskom jeziku Порука од: Часлав Илић на 19.23 ч. 29.07.2006. Цитирано: Бојан Башић [...] složismo se nas četvorica na forumu i to možemo okačiti mačku o rep. Ово је углавном, али не и обавезно тачно. Лично учествујем у превођењима неких програма, где убацујемо преводе око којих се сложимо. Ако слагање постане шире, такво да преводиоци многих програма и окружења почну да користе један исти превод, то већ даје неку шансу да се он усвоји међу корисницима. Кад смо већ код тога, Мајкрософтови преводиоци су такође усвојили прегледач уместо претраживача. Наслов: Одг: Engleske (i druge strane) reči u srpskom jeziku Порука од: Pedja на 19.45 ч. 30.07.2006. Molim vas da za svaku rec pojedinacno otvorite teme ako zelite da diskutujete o njihovim prevodima. Tako ce biti prakticnije nego da se o svima diskustuje u jednoj istoj temi.
Наслов: Одг: Engleske (i druge strane) reči u srpskom jeziku Порука од: Ана Ливија Плурабел на 12.56 ч. 17.10.2006. Не вреди се много позивати на изворе као што су Мајкрософт (па њихов превод је најсмешнија ствар која се десила пре неку годину када су избацили Офис на српском) а тек не Свет компјутера. Чак не зарезујем много ни Микро књигу која је прилично озбиљно приступила односу према превођењу, јер и они имају озбиљних омашки. И на кога ја, као преводилац с енглеског, онда да се ослоним? Ово питам из простог разлога што себе не сматрам неким познаваоцем информатичке технологије, па више волим да се ослоним на неки меродаван извор него да сама измишљам изразе, или, не дај боже, остављам у оригиналу сваки израз за који нисам сигурна како да преведем. Мислим да је ово прави тренутак да се за термине ИТ нађе прикладна српска замена. За десет, а можда и пет, година биће касно - сви ћемо говорити "Узалуд сам браузовао Интернет, браузер је фејловао да ми нађе (или, јој, фајндује) дејта који сам тражио". Знам, мало карикирам, али питање и даље остаје. Дакле, молићу предлог лица која јесу стручна шта да користим од речника ја као нестручно лице. Наслов: Одг: Engleske (i druge strane) reči u srpskom jeziku Порука од: Pedja на 12.23 ч. 18.10.2006. Вероватно је најбоље користити стране речнике ради разумевања значења страних речи, а користити сопствено познавање српског језика и одговарајућу литературу ради проналажења одговарајућег превода, при чем битнијим сматрам разумевање значења страних речи, нарочито када се ради о различитим контекстима у којима се појављују.
За преводиоца је најважније да разуме оно то преводи, ако познаје српски језик, лако ће се снаћи за превод. Наслов: Одг: Engleske (i druge strane) reči u srpskom jeziku Порука од: Maduixa на 12.25 ч. 18.10.2006. Цитат За преводиоца је најважније да разуме оно то преводи, ако познаје српски језик, лако ће се снаћи за превод. Jedna od velikih istina prevodilackog zanata. Наслов: Одг: Engleske (i druge strane) reči u srpskom jeziku Порука од: alcesta на 19.46 ч. 17.03.2007. Povodom jezika interneta... dakle, u svim rečnicima ovog tipa, uključujući Prćića, pominje se samo i-mejl (kod Prćića imejl bez crtice, i izin umesto e-zine, ali ništa više). Ali šta sa ostalim skraćenicama tipa e-banking, e-learning, e-business... nigde ne piše, ili ja ne umem da nađem. Pretpostavljam da bi po Prćiću trebalo ovo e- pisati kao i, sastavljeno s ostatkom reči, ali ne znam koliko je onda razumljivo... ne vidim drugog načina osim da se prevede kompletna sintagma, kao što kažemo elektronska pošta ili elektronsko bankarstvo ili elektronsko poslovanje. Postoji li ipak mogućnost da se ovo skrati, i kako bi se onda pisalo u sličnim sintagmama?
Наслов: Одг: Engleske (i druge strane) reči u srpskom jeziku Порука од: Бојан Башић на 20.49 ч. 17.03.2007. Ni po čemu se ne može proglasiti pogrešnim e-pošta, e-bankarstvo, e-poslovanje, a mislim da je ovo vrlo zadovoljavajuće rešenje.
Наслов: Одг: Engleske (i druge strane) reči u srpskom jeziku Порука од: Нескафица на 21.17 ч. 17.03.2007. Da razjasnimo: ako se drugi deo polusloženice PREVODI, onda prvi deo glasi "e"; ako se drugi deo složenice TRANSKRIBUJE, onda prvi deo glasi "i" - prema tome, ili "i-lerning" ili "e-nastava"; ili "e-pošta" ili "i-mejl"; i sl.
Наслов: Одг: Engleske (i druge strane) reči u srpskom jeziku Порука од: Вученовић на 08.51 ч. 20.03.2007. Da razjasnimo: ako se drugi deo polusloženice PREVODI, onda prvi deo glasi "e"; ako se drugi deo složenice TRANSKRIBUJE, onda prvi deo glasi "i" - prema tome, ili "i-lerning" ili "e-nastava"; ili "e-pošta" ili "i-mejl"; i sl. Колико сам ја ово укапирао, није баш тако, него се у другом случају цртица иза и изоставља; дакле "е-пошта" или "имејл". Ако преводимо, е- значи електронски. Уколико пак транскрибујемо, енглеско "e-" се чита "и", те прелази у "и". Наслов: Одг: Engleske (i druge strane) reči u srpskom jeziku Порука од: Нескафица на 10.10 ч. 20.03.2007. Svakako će "i-biznis", "i-lerning" i sl. delovati DALEKO normalnije od "ibiznis", "ilerning" i sl.
Наслов: Одг: Engleske (i druge strane) reči u srpskom jeziku Порука од: alcesta на 15.03 ч. 26.03.2007. Znači, može e-učenje, e-bankarstvo itd. Hvala puno! Nisam mogla do neta ranije. :)
Наслов: Одг: Engleske (i druge strane) reči u srpskom jeziku Порука од: bubica83 на 20.37 ч. 04.04.2007. Poslednjih godina svedoci smo prave poplave tuđica (uglavnom anglicizama) u našem jeziku. To ne mora da bude i loše, mada se vrlo često takve reči pojavljuju i tamo gde im nije mesto, gde imamo sasvim prikladnu našu zamenu. Скроз сте у праву...англицизми полако али сигурно уништавају наш језик... Врхунац је био кад ми је професорица на факултету (иначе доктор лингвистике) рекла да за семинарски `даунлоудујем` још неку страну и све то `испринтујем` и донесем јој! Па шта онда очекивати од тинејџера који 10 сати дневно проводи уз рачунар?!Дефинитивно најгори су нови називи продавница брзе хране, као нпр. један у Новом Саду који се зове `ФАСТ ФООД` Наслов: Одг: Engleske (i druge strane) reči u srpskom jeziku Порука од: Соња на 13.00 ч. 08.05.2007. Као што видите, нова сам на форуму, и нисам стигла баш све теме да прегледам, али до сада нисам наишла на некога ко помиње речи узете (директно) из латинског језика, које су у свакодневној употреби у одређеним областима науке.
Имам конкретно питање: често се у биолошкој и медицинској литератури помиње „цекум“ - слепи завршетак нечега, угл. слепо завршен „наставак“ или „израштај“ на делу црева. На латинском je то придев, caecum/caecus. Е, проблем настане кад се помене неколико тога нечега, одн. кад ми треба множина од „цекум“. У једној књизи сам наишла на „цеке“, што ми се никако не свиђа. „Цекуми“ ми звучи природније. ? Имам још сличних питања, за данас нека остане само ово. Молим некога ко се разуме у овај тип речи да ми ускоро одговори. Хвала. Наслов: Одг: Engleske (i druge strane) reči u srpskom jeziku Порука од: Нескафица на 14.31 ч. 08.05.2007. Koliko je meni poznato, za razliku od engleskog, gde se vrlo rado pozajmljuju i jedninski i množinski oblik iz latinskog (npr. radius - radii), kod nas se množina latinizama gradi po pravilima srpskog jezika, pa će svakako bolje biti "cekum - cekumi".
Наслов: Одг: Engleske (i druge strane) reči u srpskom jeziku Порука од: Соња на 14.58 ч. 08.05.2007. Најлепше хвала! Тако сам и ја мислила, али они неки други мисле другачије...
Исто је и са дивертикулумима - које ја сматрам појавама мушког рода (sing. дивертикулум), а неки их воде као „дивертикула“, тј. „дивертикуле“, па је код њих генитив множине „дивертикула“. Не свиђа ми се то. Р.S. Имам утисак да ћемо се лепо дружити! :-) Наслов: Одг: Engleske (i druge strane) reči u srpskom jeziku Порука од: Ena на 12.50 ч. 06.03.2014. Оно са чим се не слажем то је да се превод претраживач веже за реч browser као основни превод, јер то нема смисла. Кад смо већ код тога, Мајкрософтови преводиоци су такође усвојили прегледач уместо претраживача. Zašto pretraživač nije dobar/ ili najbolji prevod? :) Istina, nikad se nisam ozbiljnije pitala o opravdanosti ovakvog prevoda, ali to je zato što mi nije ni izazivao sumnju. Наслов: Одг: Engleske (i druge strane) reči u srpskom jeziku Порука од: s.z. на 19.41 ч. 06.03.2014. Поред тога што сматрам да наша терминологија не треба и не сме бити доведена у претерано подређен однос са терминологијом неког другог језика, и чињенице да је 'претреживач' већ у употреби, мени се чини да би ова реч била бољи превод за 'search engine' (Naver, Google, Yahoo), него за 'browser'. 'Browser' је у неком слободнијем, буквалном преводу, 'прегледач'. Е, сад, то не значи да наша реч мора бити директан превод енглеске, али имавши у виду да је претраживање примарно фунција 'search engine'-а - иако се, наравно, та функција не може одвијати без 'browser'-а - било би логичније да се назив који помиње претраживање употребљава за то, а не 'browser'.
|