|
Наслов: trekking и backpacking Порука од: Miki на 12.40 ч. 23.03.2008. Многе наше туристичке агенције нуде трекинг и бекпекинг, не потрудивши се чак ове изразе ни превести. Ова два израза значе, у супштини, исту врсту активности - обилажење предела̑ са ранцем на леђима (backpack - ранац), док трекинг (од глагола to trek - пешачити; походити, додавањем наставка -ing добијен је нови глагол trekking - пешачити) означава такође активност путовања са ранцем ношеним на леђима али по неприступачнијим пределима, да не кажем похођење.
Како, евентуално, превести ова два израза, и дистинцирати им значења? Што се мене тиче, трекинг ми мање пара уши од бекпекинг, те бих овај потоњи превео, док бих, евентуално, трекинг "пустио" у наш језик. Рецимо, "пешачка тура кроз <име земље/предела...>" за бекпекинг. Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Stoundar на 13.07 ч. 23.03.2008. Treking se vodi u rječniku Klajna i Šipke sa definicijom „turističko planinarenje po označenim stazama“. Prije nego što sam tu riječ potražio u rječniku, složio bih se na osnovu etimologije s tim da je u pitanju nekakvo pješačenje po brdima i dolinama, ali nikada ne bih pogodio da mora biti turističko, da je u pitanju planinarenje, a pogotovu da postoje označene staze za to. Dakle, na osnovu ovakve definicije zaključujem da se ova riječ ustalila zato što nam je bila potrebna riječ za tu vrlo specifičnu aktivnost.
Bekpeking nisam našao u pomenutom rječniku, tako da za sada nemam komentara. Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Miki на 13.24 ч. 23.03.2008. Да, "трекинг" се употребљава јер је сама дефиниција предугачка за конвенционалну употребу, и ту реч бих оставио непромењену. Лака је за изговор, промењљива по падежима, итд.
"Бекпекинг" ми, међутим, смета, те бих је, барем за "туристичке" потребе, превео са "пешачка тура кроз ... ". Можда би у брошурама требало нагласити шта означава сваки од ових израза, ако их на крају оставимо непромењенима. Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Madiuxa на 13.51 ч. 23.03.2008. Zar niije tracking a ne trekking?
Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Miki на 14.00 ч. 23.03.2008. Не, то су потпуно два различита глагола.
"Tracking" је следити/пратити по трагу, трагати, прогонити; држати пут (правац); пратити (радаром, камером), итд, док "trekking" има значења која сам поменуо у првој поруци, да не понављам. Допуна: Вероватно те је изговор навео на погрешан пут - изговарају се потпуно исто и "trekking" i "tracking" (ен: /træk/). Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Madiuxa на 14.11 ч. 23.03.2008. Јес' вала. Сад погледах у речник и заиста постоји та реч.... Свашта ће још човек да научи по овим форимима... :)
Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Stoundar на 15.07 ч. 23.03.2008. Izvorni izgovor nije isti. Prema Jonesovom izgovornom rječniku, osnova trek uvijek se izgovara /trek/, dok se osnova track uvijek izgovara /træk/, a onda se na njih stavljaju razni nastavci.
Mislim da bi trebalo sačekati dok se ne navedu definicije iz drugih rječnika stranih riječi, jer ko zna šta bekpeking zapravo znači na našem. Na osnovu etimologije, čini mi se da treking ne podrazumijeva kampovanje i šator koji nosiš u onom velikom rancu, dok bekpeking znači upravo to. Mogu samo da navedem definicije iz Oksfordskog rječnika engleskog jezika kako bi nam razlika bila malo jasnija, ali one ne moraju biti mjerodavne za naš jezik: Hence as v. intr., to carry a pack on the back: used esp. of hiking, camping, etc. Also trans. So back-packer, -packing. 1916 H. C. KEPHART Camping & Woodcraft I. 143 Back-packing is the cheapest possible way to spend one's vacation in the wilderness. 1940 W. S. GILKISON Peaks, Packs xiii. 102 Swagging—or, if you prefer it, back-packing—is more or less an essential part of every climbing trip. 1946 Trail & Timberline June 88/1 (D.A.), The deplorable housing situation could never really affect a certain group of enthusiasts known as back-packers. 1956 J. D. LEECHMAN Native Tribes Canada 37 Whatever was not carried on the toboggans had to be backpacked. 1961 Times 18 July 11/6 Back-packing is the only means of transport. Going on a ‘trek’ (see TREK n.); spec. = pony-trekking s.v. PONY n. 7b. 1850 R. G. CUMMING Hunter's Life S. Afr. (1902) 28/2 We..came upon an immense, compact herd of several thousand ‘trekking’ springboks. 1858 SIMMONDS Dict. Trade, Trekking, a colonial term in the Cape colony, for departing or leaving to settle in another country. 1901 Scotsman 7 Mar., Heavy rains made trekking almost impossible. 1942 ZUCKERMAN & BERNAL in S. Zuckerman From Apes to Warlords (1978) vii. 143 The situation in Hull has been somewhat obscured..by the occurrence of trekking, which was made possible by the availability of road transport. 1955 Times 22 July 9/6 About 35,000 came last year, and more are expected this summer... They come to fish and shoot or to trek in the mountains. ‘Only the English like trekking,’ one agent said. 1962 Times 21 Apr. 11/3 There is also a list of trekking and riding holiday centres which have been awarded a certificate of approval. 1968 Punch 14 Aug. 234/3 While some of the ponies probably would be kept in any case..the majority are now kept principally for the revenue from the trekking. 1972 [see TREK n. 1a]. 1976 Horse & Hound 3 Dec. 42/4 His book is well illustrated and there are some useful appendices, though that claiming to list a brief selection of trekking centres in fact is so brief as to be almost comic. 1984 Times 18 Feb. 14/1 Trekking has an aura which is irresistible to the romantic. Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Miki на 15.18 ч. 23.03.2008. Да, ја имам Матичин енглеско српски Речник из 1999, и у њему стоји "trek" /trеk/, а "track" /træk/. Моја грешка је била у поруци где сам навео изговор обају речи као истоветан.
У, праву си, вероватно, да треба сачекати још неко време да ово постане нашим људима довољно интересантно да им буде била потребна реч "бекпекинг", али ја предлажем неки превод ове речи, док нам се још није увукла у речник, као и "трекинг". Елем, пешачка тура кроз / пешачење по <земља/предео>. Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: alcesta на 15.23 ч. 23.03.2008. Eto, neka korist i od gledanja Zvezdanih staza, kad se čovek navikne da je Star Trek a ne Track posle nema više slične nedoumice. :D
Inače nikad nisam čula za backpacking. Zar se ne može prosto reći pešačenje kroz prirodu, ili tako nešto? Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Stoundar на 15.29 ч. 23.03.2008. У, праву си, вероватно, да треба сачекати још неко време да ово постане нашим људима довољно интересантно да им буде била потребна реч "бекпекинг", али ја предлажем неки превод ове речи, док нам се још није увукла у речник, као и "трекинг". Nisam rekao da treba sačekati na to da ove riječi postanu interesantne, već na to da nam neki drugi korisnik iskopa definiciju za bekpeking iz nekog mjerodavnog rječnika stranih riječi (npr. ako postoji u Rečniku novijih anglicizama), kako bismo saznali zbog čega se ta riječ koristi na našem. Kao i uvijek, ja sam za to da se ne koriste sasvim suvišne strane riječi (zamisli da je definicija za treking bila prosto planinarenje, bez ikakvog dodatnog objašnjenja), a da ostanu one za koje nema dobre zamjene. Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Miki на 15.44 ч. 23.03.2008. Хех, ... Те Звездане стазе никад нисам гледао, биле су ми до зла бога глупе. :) Знао сам, пак, да се пише као "Star Trek" у оригиналу.
А баш и желим да се уместо "бекпекинг" користи пешачење кроз природу, или нешто слично. Кажем, видех само да се ово налази у понуди појединих туристичких агенција, те сматрам да људима колико био нејасан израз "трекинг" и почетку, усвојиће га лакше, а и потребно је имати две речи, јер ни "трекинг" и "бекпекинг" не означавају исто, а да за "бекпекинг" смислимо неки назив: пешачење кроз природу, пешачке туре кроз ... , или слично. П.С. @Стоундар: Само сам мало проширио твоје речи, схватио сам шта желиш да кажеш. И ја бих се одмах сложио да користимо само "планинарење", ако би то било буквално за "трекинг", али није, а да би се избегла појава речи "бекпекинг" у говору, требало би је сменити неком нашом (или кратким описом од двају, трију речи). Већ је у ужој употреби - код неких туристичких агенција, а требало би ограничити њену ширу употребу. Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Зоран Ђорђевић на 16.01 ч. 23.03.2008. Бекпекинг је отменије, као што је рафтинг отменије од сплаварења. Ја сам то назвао мико фо синдром.
Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: alcesta на 16.02 ч. 23.03.2008. Nisam rekao da treba sačekati na to da ove riječi postanu interesantne, već na to da nam neki drugi korisnik iskopa definiciju za bekpeking iz nekog mjerodavnog rječnika stranih riječi (npr. ako postoji u Rečniku novijih anglicizama), kako bismo saznali zbog čega se ta riječ koristi na našem. Nego nisam sigurna da sam dobro razumela razliku. Znači treking je pešačenje po obeleženim stazama, a bekpeking onako prosto lunjanje po šumama i gorama izvan određene putanje? Mora li ovo drugo da uključuje i kampovanje? Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Ђорђе Божовић на 16.08 ч. 23.03.2008. а да би се избегла појава речи "бекпекинг" у говору, требало би је сменити неком нашом (или кратким описом од двају, трију речи). Већ је у ужој употреби - код неких туристичких агенција, а требало би ограничити њену ширу употребу. Reči ne treba graničiti i izbegavati. To što si napisao zvuči vrlo totalitaristički i orvelovski, kao da čitam neki proglas Centralnog komiteta. Ako je već u upotrebi, to znači da je postojao razlog zašto je reč „bekpeking“ pozajmljena iz engleskog. Meni pada na pamet jedan prilično ubedljiv — ne slažem se s tim da je kratak opis od par ili više reči iole produktivniji od jedne reči pa da bi trebalo smeniti reč njezinim objašnjenjem. Svakako je i jednostavnije i otmenije reći jednu reč nego objašnjavati uz pomoć nekoliko reči zato što bi neko dekretom zabranio upotrebu te reči jer mu ova para uši. Suditi o rečima, a kamoli ograničavati njihovu upotrebu, na osnovu njihove etimologije prilično je necivilizacijski. Znate ko je sudio o ljudima na osnovu njihovog porekla; ovakvo prosuđivanje i odmeravanje reči preko kantara nije nimalo drugojačije. ;) Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Stoundar на 16.17 ч. 23.03.2008. П.С. @Стоундар: Само сам мало проширио твоје речи, схватио сам шта желиш да кажеш. U tom slučaju, činjenica da bekpeking nisam našao u Klajnovom i Šipkinom rječniku ne znači da ta riječ nije dovoljno interesantna, tako da ne možemo proširiti moju tvrdnju na taj način. I sam Klajn kaže (na osnovu http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=721.msg7645#msg7645): Цитат Од интернационализма стрес ми смо начинили две изведенице које су већ ушле у говорни језик: придев стресни (превод енглеског stressful) и глагол стресирати (се). Овог последњег нема у речнику страних речи који смо недавно завршили др Милан Шипка и ја. Мораћу да га унесем у друго издање, уз још много речи које недостају и због којих се искрено извињавам читаоцима речника, уз подсећање на пословицу о првим мачићима. Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Miki на 16.22 ч. 23.03.2008. Управо тако. Тај "бекпекинг" је за оне истраживачког духа. Они бивају довезени до неког места које је познато по лепој природи и препуштени себи - значи пожељно је да имају искуства у камповању, преживљавању и осталом, мада носе и храну са собом, док "трекинг" значи обично имати водича, који уз пешачење обележеним стазама даје информације о пределу, итд.
Ђорђе, већ при писању Твог коментара сам знао како ће он да изгледа и шта ћеш рећи, али ја сам мишљења да ако се водимо том логиком, јер смо врло лењи у неговању језика, ускоро ћемо имати само везнике и речце и покоји глагол, а остало ће бити преузето из енглеског. Наравно да ово звучи превише утопистички, али и Ти знаш које се све речи налазе у говору водитеља и осталих џуџа неписмених које прате ШНМ, а који користе стране речи и тамо где им није место. Ако неком лепше звучи "бекпекинг" од "пешачења по природи", онда нека се тако изражава. Нисмо ми овде на форуму задужени за смишљање нових речи, али ретки су они који се писано обраћају САНУ о званичној расправи о (не)прихватању страних речи и њиховом евентуалном превођењу. Као што сам имао прилике да прочитам, врло се темељито позабаве сваким захтевом који је упућен на њихову адрецу са овом молбом, али се људи ВЕОМА РЕТКО обраћају. Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Зоран Ђорђевић на 16.23 ч. 23.03.2008. На аустралијском каналу Travel, ако имаш кабловску, могу се видети разне лепе ствари. Млади момци и девојке путују по свету, обилазе занимљива места и праве одличне путописне репортаже. Једна од серија репортажа зове се Backpacking. Путују, са обавезним ранцем на леђима, не само по шумама и горама, него и по занимљивим градовима, археолошким налазиштима и свуда где има нешто необично да се види. Погледај, можда ћеш закачити неку од њих, па ће ти бити јасније значење тог појма.
Трекинг је у принципу планинарење, не мора обавезно да буде обележеним стазама, ако није саставни део неког туристичког пакета. Ово сам нашао у једном од мојих речника: verb [V] (usually go backpacking) to travel on holiday/vacation carrying your equipment and clothes in a backpack: They went backpacking in Spain last year. Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Зоран Ђорђевић на 16.26 ч. 23.03.2008. Цитат Хех, ... Те Звездане стазе никад нисам гледао, биле су ми до зла бога глупе. Не знам да ли си случајно погрешио, али дозлабога се пише заједно.Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Ђорђе Божовић на 16.45 ч. 23.03.2008. Ђорђе, већ при писању Твог коментара сам знао како ће он да изгледа и шта ћеш рећи... Ja samo ne mogu da podnesem nasilno zauzdavanje jezika i književnosti. „Trebalo bi ograničiti upotrebu ove reči pre nego što se proširi“ zvuči strašno cenzuristički i skoro neverovatno u ovo naše sve slobodarskije doba. Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Зоран Ђорђевић на 17.25 ч. 23.03.2008. Језик се развија. То је чињеница коју нико не може, нити жели да оспори. Ипак, сам појам „развој“ не мора априори да значи кретање на боље, лепше. Развија се и тумор , и туберкулоза, и разне друге неваљатне свари. То је прилично општи појам.
Језик се такорећи свакодневно пуни новим речима, али не значи да постаје лепши (иако је „леп“ најрелативнији од свих поjмова), заправо разумљивији свима. Овако како је сад може се говорити о диференцијацији језика. О стварању језика који ће бити јасан само повлашћенима, онима који себи могу да дозволе и трекинг и рафтинг, и одмор у велнес-центру и ... да не ређам даље. Можда је на то Мирослав мислио када је говорио о опасности да се неки израз „прими“, укорени. Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Miki на 17.26 ч. 23.03.2008. Ђорђе, већ при писању Твог коментара сам знао како ће он да изгледа и шта ћеш рећи... Ja samo ne mogu da podnesem nasilno zauzdavanje jezika i književnosti. „Trebalo bi ograničiti upotrebu ove reči pre nego što se proširi“ zvuči strašno cenzuristički i skoro neverovatno u ovo naše sve slobodarskije doba.Можда звучи цензуристички, али већ рекох да сви знају на шта нам личи језик. Раније се знало, преводи се онде где има логичног и јасног превода, а стране речи се избацују, и то су радили стручњаци из својих области. Више се водило рачуна на телевизију о говору, употребљеним речима и о језику уопште (чик да је неко смео да приговори речи "народност" уместо "национална мањина" - данас се, разумљиво, не користи), а свакодневно у медијима извире бујица речи које не само да су неразумљиве већини људи, већ су неприродне изговорене по српском правопису, а поврх тога су и ружне, кад већ имамо својих за већину страних. Дакле, само мало зауздавања не би било на одмет - сувише се рита тај коњ, и на крају ће се отргнути контроли. Док га будемо поново стигли... Допуна: Могу да наведем силне речи које су у употреби у архитектури и грађевини и њихове немачке и енглеске парњаке (јер сам то студирао, те их знам) - огромна већина речи у употреби је српска - преведена, и тамо где би се и транскрипција толерисала. Има, свакако, и речи које су само биле пренесене, није било одговарајућих наших, или су биле нејасне, двосмислене или нешто треће. Часлав је помињао у некој теми изразе у машинству у употреби, и да је тада неко то желео да преведе, ако не - онда барем прилагоди нашем језуку, и очува га. Олако допуштамо да нам се стране речи увлаче у речник и касније нема више ни сврхе замењивати укорењену страну реч домаћом, јер иста и не бива више сматрана страном. Цитат Ђорђе, већ при писању Твог коментара сам знао како ће он да изгледа и шта ћеш рећи... Само да напоменем да нисам мислио ништа увредљиво овим. Извињавам се ако је тако испало.Цитат Хех, ... Те Звездане стазе никад нисам гледао, биле су ми до зла бога глупе. Не знам да ли си случајно погрешио, али дозлабога се пише заједно.Допуна: Цитат Послао: Зоран Ђорђевић То је суштина моје приче. Хвала, Зоране.Језик се развија. То је чињеница коју нико не може, нити жели да оспори. Ипак, сам појам „развој“ не мора априори да значи кретање на боље, лепше. Развија се и тумор , и туберкулоза, и разне друге неваљатне свари. То је прилично општи појам. Језик се такорећи свакодневно пуни новим речима, али не значи да постаје лепши (иако је „леп“ најрелативнији од свих поjмова), заправо разумљивији свима. Овако како је сад може се говорити о диференцијацији језика. О стварању језика који ће бити јасан само повлашћенима, онима који себи могу да дозволе и трекинг и рафтинг, и одмор у велнес-центру и ... да не ређам даље. Можда је на то Мирослав мислио када је говорио о опасности да се неки израз „прими“, укорени. Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Милош на 22.38 ч. 23.03.2008. Мирославов став у потпуности разумем и подржавам.
Енглески језик је путем музике и филма толико био продо у француски да је подигнута узбуна за одбрану. Француске власти донеле су опсежне и прецизне мере којима је био за циљ очување франциског језика и културе. Многи су језик који се тада говорио у француској називали франгле. Прописано је да Радио и Телевизија, биоскопи и остале културне институције морају ограничити страни програм и обезбедити простор за француски језик и остварења. Није било другог начина да се парира холивудској продукцији. Мислим да је тај однос био 60% према 40% у корист француског (или обрнуто). Образложење је било да Француска као слободарска земља и даље остаје отворена за размену људи, идеја и добара, али да је пре свега дужна да заштити свој језик и културу. Није се више могло говорити и писати parking, e-mail… Тражиле су се одговарајуће француске речи. Реакције су биле врло бурне. Министар који је донео мере био је нападан и исмеван. Критике су стизале из Америке, Британије и, нарочито, Италије. Наравно, било је и смешних ситуација. Како назвати фудбал? Сви гледају фудбал, причају о фудбалу... а нису могли да нађу одговарајућу реч. Било је и других недаћа. Онда се од тако замашних мера постепено одустало. Увидело се да се језик не може изоловати. Ове мере су ипак донеле неку добробит: Французи сада више пажње обраћају на свој језик и у много мањој мери усвајају стране речи, поготово ако за то постоји одговарајућа француска. Њихово порука могла би се овако изрећи: У Европу са очуваним сопственим културним вредностима. Нисмо заинтересовани за Европу сивила, већ за Европу шаренила. Највећу и најгласнију подршку данас имају управо од Италијана. Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Miki на 23.47 ч. 23.03.2008. Шта друго да кажем, него - учимо се на француском примеру! Можда људи на крају схвате да свој језик не треба шиканирати, као што се то данас увелико чини, и причати неким много мање савршеним језиком. Тај много мање савршени језик има многе, на први поглед, предности - од малтене сваког глагола је могуће именовати вршиоца радње простим додавањем наставка -ер на глаголску основу, могуће је скоро увек првим партиципом скраћивати реченице, могуће је ређати неколико именица једну за другом - смислено, могуће је поименичити глагол без промене облика речи, правити нове глаголе додавањем наставка -инг на основу и такав глагол такође поименичити, могућност разликовања родова је минимална и тако даље, да не набрајам више - што није увек могуће учинити у српском, јер је осећај за језик доста присутнији, иако имамо много више наставака за исто, са понекад ситним разликама у значењу; наставци -тељ, -лац, -ик, -ка, -ица, -тељка, страни -ер(ка), -ор(ка) и други означавају вршиоца радње, али се не могу извести од сваког глагола, радни глаголски придев у функцији придева би требало користити само у случајевима трајне радње, немогуће је наређати неколико именица заредом а да то буде смислено, не може се поименичити глагол тек тако...
С друге стране енглески је ограничен могућностима изражавања - нешто се може казати само одређеним редоследом речи, како би имало једно значење; променом редоследа мења се и значење, затим досадно понављање личних заменица унедоглед - стилска нула (обратити пажњу на тему "писање формалног писма" - свака трећа реч је лична заменица у другом лицу), безусловно морање коришћења предлога и везника како би се установио однос између речи да исте дају реченицу... Српски језик нуди изванредне могућности изражавања, променом редоследа речи се само може нагласити појединачна ствар у реченици: вршилац радње, предикат, објекат, место, и др, употреба личних заменица сведена је на минимум, падежи омогућавају речима да стоје у међусобном односу без предлога или везника, постојање акцената различитих квалитета и дужина отварају нове могућности изражавања... Шта хоћу да кажем? Сваки језик је такав какав је. Не може се имати све у једном језику. Поента је да сам дубоко убеђен да је српски језик далеко савршенији од енглеског, и уместо да се трудимо да га негујемо, ми га се све више клонимо, као шугавог кучета, неко рече. Са̑м сам себи досадан понављајући да олако прихватамо стране речи, нарочито англизме, који врло брзо заузму своје место у свакодневном говору, да после буде касно било шта предузети, и да је тада то малтене исправљање кривих Дрина. У најмању руку ме ужасава овакво скрнављење језика, по мом мишљењу. Сматрам да то неће ићи другачије него у Француској, као што је Милош лепо представио, да ће неко морати покушати стати на пут томе усвајањем некакве норме, и да тај неко (притом мислим на неку институцију или тело), по цену да буде исмејан, што је у Србији нарочито незахвална етикета, будући да смо народ који исувише воли да оговара и буде најпаметнији, уводи у јавни говор оне речи за које је могуће пронаћи одговарајуће српске еквиваленте, да такви буду прва асоцијација (наравно, понекад је то могуће само у контексту - у другом би имала можда неко друго значење, али се речи ионако употребљавају у контексту, а ако се наводе у речнику, наведу се и сва значења исте) на оно на шта се тај појам односи. Ако је немогуће пронаћи такву реч, усвојити страну. Сигуран сам да ни Французи немају замене за све речи које су дошле из енглеског, али су сада свеснији да свој језик и културу морају ставити на прво место. Ево само једне речи од силних које су неоправдано прихваћене, а имамо савршене, једноставне, недвосмислене замене: фудбал - то је ногомет, нема забуне. Имамо рукомет, одбојку, кошарку. Требало би онда и ове спортове звати хендбал, волејбал, баскетбал. Хокеј, бејзбол (што није и овде бејзбал?!) и остале код нас мање популарне спортове, тј. њихове називе оставити у изворном облику, наравно. Тренутно ми само овај пример пада на памет, а сигуно их има сијасет. Смислићу, па ћи написати, можда у новој теми. Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Часлав Илић на 10.14 ч. 24.03.2008. Толико приче, а још не чух предлоге превода „до коске“ :)
Прво овако. Трекинг није ни пешачење ни планинарење, него, што и не прихватити такву дефиницију, „туристичко планинарење по означеним стазама“. Колико је она заиста прецизна, није битно, али су битни елементи: није планинарење, већ „туристичко планинарење“ (премда бих ја пре рекао „површно планинарење“ ;) те постоји стаза, у смислу плана пута. За бекпекинг слично, смисао је у томе да се дуже време бивствује и креће по природи, свако себи изгиравајући теглећу марву, односно носећи све животне потрепштине у (повећем) ранцу. Претходним пасусом само желим да укажем на следеће: логичних превода не може бити. Бре :) Енглески изрази сами нити су логични нити значе то што описују, већ им је свако значење придодато употребом. Оба се, међутим, усредсређују на по један од битних чинилаца појма, који га некако симболишу: стаза, и ранац. Па онда ево и истоврсних превода:
Е сад, немам ни најмању намеру да се упињем да убеђујем некога да користи наше, сковане сасвим у духу језика, пре него енглеске речи. Да будем врло одређен, ако би мој глас имао некакву тежину у прихватању закона (уредби, шта ли су) попут француских, био би без размишљања против. А то је зато што језик не видим као циљ, већ као последицу; то што ће данашњи медијански говорник српског без имало размишљања спасти на енглеску реч чим ова испада из неког уличног фонда речи, одраз је друштвене атмосфере због које врло жалим. Међутим, покушавати тада језиком самим нешто променити (уредбе, закони), било би као „лечити кашаљ“ болеснику :) Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Miki на 11.08 ч. 24.03.2008. "Ранчарење" ми је, као превод, прошло кроз главу, али "стазарење" не. Ако би се овај израз, који уопште није лош, употребљавао, сигурно би се усталио, као, уосталом, и сплаварење. Слажем се да је неко то тада могао да остави као изворно "рафтинг", али је сада "сплаварење" сасвим одомаћен и прихваћен израз, иако и "рафтинг" ту негде коегзистира.
Увек одлутам од теме силно бесан што смо понекад толико лењи да свој језик, што је најважније, приближимо ШНМ - ранчарење и стазарење би (уз аналогију са сплаварење и планинарење) чини ми се, врло брзо ушли у речник и изрази "трекинг" и "бекпекинг" ни би више ни били у употреби у нашем језику. ШНМ-а је засигурно јасније рећи ранчарење и стазарење, него ли два страна израза, и пре ће се схватити на прави начин - шта који израз означава, а у супротном може доћи и до забуне. Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Зоран Ђорђевић на 16.33 ч. 24.03.2008. Мислим да сам схватио у чему је овде проблем.
Једно је шта реч backpacking значи у енглеском језику (» verb [V] (usually go backpacking) to travel on holiday/vacation carrying your equipment and clothes in a backpack: They went backpacking in Spain last year.), друго је шта значи у терминологији туристичкх компанија. Исто је и са другим речима. Трекинг је, (у речнику): (also go trekking) to spend time walking, especially in mountains and for enjoyment and interest: We went trekking in Nepal. * During the expedition, they trekked ten to thirteen hours a day. Овде нема спаса него описно превођење. Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Ena на 23.47 ч. 24.03.2008. "Ранчарење" ми је, као превод, прошло кроз главу, али "стазарење" не. Ако би се овај израз, који уопште није лош, употребљавао, сигурно би се усталио, као, уосталом, и сплаварење. Слажем се да је неко то тада могао да остави као изворно "рафтинг", али је сада "сплаварење" сасвим одомаћен и прихваћен израз, иако и "рафтинг" ту негде коегзистира. Увек одлутам од теме силно бесан што смо понекад толико лењи да свој језик, што је најважније, приближимо ШНМ - ранчарење и стазарење би (уз аналогију са сплаварење и планинарење) чини ми се, врло брзо ушли у речник и изрази "трекинг" и "бекпекинг" ни би више ни били у употреби у нашем језику. ШНМ-а је засигурно јасније рећи ранчарење и стазарење, него ли два страна израза, и пре ће се схватити на прави начин - шта који израз означава, а у супротном може доћи и до забуне. Meni baš stazarenje i rančarenje zvuče smešno. Zar jednostavani i svima razumljivi izrazi nisu šetnja (po prirodi ili nečem drugom u zavisnosti od onoga što agencija nudi konkretno) ili planinarenje? Isto tako mi je čudno da agencije nude "organizovani" backpacking. Backpackeri obično sami planiraju svoj put, a u tome je i čar ovog načina putovanja koji je, recimo, uslovno rečeno, slobodan, neobavezan. Mladi čovek ili grupa mladih ljudi krene u jednomesečni obilazak npr. Indije sa rančevima na leđima i ne baš jasnom idejom gde i kako će spavati, šta će jesti itd. Postoji opšti plan, ali on je podložan izmenama ... i mnoge odluke donose se usput, stvar su trenutka. Sasvim suprotno od datog i nepromenljivog (dosadnog) turističkog aranžmana. Ne razumem kako neko može da vam organizuje lutanje i istraživanje, jer to onda prestaje da biva to. Postoji, naravno, mogućnost da moja predstava o backpackerskom načinu putovanja nije tačna. Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Miki на 00.12 ч. 25.03.2008. Напоменух да је вероватно испрва и "сплаварење" звучало смешно, али се израз употребом усталио, па је сада природније рећи ово, него ли "рафтинг". Сигуран сам да многи не би ни разумели шта је "рафтинг". Исто неразумљиво дејулу у "трекинг" и "бекпекинг" некоме ко енглески не познаје. Не кажем да ће му на помен израза "ранчарење" или "стазарење" истог трена бити јасно о којим активностима је реч, али ће тај неко сигурно те две речи лакше примити к знању, од две стране којима не зна значење.
Слажем се да "шетња по природи" и "планинарење" долазе у обзур, али једва, јер ове две речи већ означавају друге активности у природи, а "планинарење" је увек прва асоцијација на пентрање по планинчинама. :) Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Часлав Илић на 00.17 ч. 25.03.2008. Цитирано: Ena [...] Zar jednostavani i svima razumljivi izrazi nisu šetnja (po prirodi ili nečem drugom u zavisnosti od onoga što agencija nudi konkretno) ili planinarenje? Нису, јер бекпекинг није шетња по природи, нити је трекинг планинарење. Ово није моје лично мишљење, већ експериментална чињеница: да је backpacking шетња, онда би га и звали, рецимо, wandering, као што би и trekking, да је планинарење, звали mountaineering. Употреба: Hiking, backpacking, mountaineering, rock climbing, ice climbing, downhill skiing, and snowboarding are recreational activities typically enjoyed on mountains. (при чему је hiking јесте синоним за trekking :) Цитирано: Ena Meni baš stazarenje i rančarenje zvuče smešno. [...] Видиш, уопште ми није спорно то што ти ови изрази звуче смешно. Мени смешно звуче, рецимо, изрази ‘кобилица’ (брода) или ‘крмило’ (авиона). Већ је суштина у поређењу. Пример онога што сам претходно поменуо као, лично узев, стање ствари за жаљење, то је да ти ова два израза звуче смешније од ‘трекинг’ и ‘бекпекинг’. Исто непосредно значење, иста смисаона намера, иста творба речи, иста лексичка употребљивост, само — туђ језик. Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Stoundar на 15.02 ч. 25.03.2008. Mislim da bi se na ovoj temi trebalo ograničiti na sinonime ili sasvim ekvivalentne izraze u standardnom jeziku, dakle nešto što sasvim ozbiljno možemo preporučiti turističkim agencijama, a da one zbog toga ne izgube klijente. Izmišljanje originalnih kovanica, koliko god bilo zabavno, prije će da spada u antipravila. Ukoliko u standardnom jeziku ne postoje bolje alternative koje zadovoljavaju tu kriteriju, nema smisla dalje razgovarati.
Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Miki на 04.15 ч. 26.03.2008. Ја мислим да је врло мало потребно да речи „ранчарење“ и „стазарење“ уђу у широку употребу, али образовних емисија на државној телевизији, а на осталим националним да и не помињем, јесте све мање и мање. Број месечно приказаних се може на прсте набројати.
Да се прикаже неколико путописних репортажа у енглеском оригиналу названих „трекинг“ и „бекпекинг“ са канала травел, и да буду синхронизоване, као некада, и то баш са „стазарење“ и „ранчарење“ - примиле би се тренутно у говор. Док сам био млађи стално је било образовног програма, а сада су само глупаве шпанске серије и кретенске емисије затупљивачког карактера: 48 сати свадба, Мењам жену, Велики брат и остале бљувотине једне те исте продуцентске куће, којој ни име не желим помињати. Да не залазим у политичку позадину недостатка оваквих емисија због евидентне константне „несташице“ пара на државној телевизији и поред неразумно високог харача у виду претплате. Наравно, данас није ин бити образован, већ едукован, у значењу наслађивати се оговарањем непознатих особа виђених једнократно на телевизији које се неретко „случајно“ прикажу у свом најлошијем издању, како би испале кул и дале повода свим заинтересованим да испирају уста њима, а жутој штампи да нашироко лупета, што опет купују ти исти оговарачи, не би ли, случајно, остали ускраћени за последњи трач. Жалосно! Јадно! Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Madiuxa на 10.02 ч. 26.03.2008. Цитат сада су само глупаве шпанске серије Хиспаноамеричке. Не шпанске... Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Stoundar на 10.46 ч. 26.03.2008. Pa dobro, i ja mislim da nije tako teško da se u latiničnim tekstovima imena pišu isključivo izvorno, s obzirom da praktično cijeli svijet tako radi (naravno, sa svim ograničenjima koja postoje npr. u hrvatskom), ali ipak neću to nikome preporučivati izvan foruma o antipravilima sve dok to ne vidim u Pravopisu, nego ću reći kako stvari sada stoje. Stvarno mislim da se treba ograničavati na sasvim neutralne sinonime u ovom forumu (na nivou kompjuter ili računar, fajl ili datoteka), a inovacije ostaviti za antipravila. Konkretno, ako nema ništa više u rječnicima, možemo li nekako istražiti šta se zapravo koristi u praksi? Samo treking i bekpeking, ili ima još nekih alternativnih naziva?
Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Miki на 13.13 ч. 26.03.2008. Pa dobro, i ja mislim da nije tako teško da se u latiničnim tekstovima imena pišu isključivo izvorno, s obzirom da praktično cijeli svijet tako radi (naravno, sa svim ograničenjima koja postoje npr. u hrvatskom), ali ipak neću to nikome preporučivati izvan foruma o antipravilima sve dok to ne vidim u Pravopisu, nego ću reći kako stvari sada stoje. Stvarno mislim da se treba ograničavati na sasvim neutralne sinonime u ovom forumu (na nivou kompjuter ili računar, fajl ili datoteka), a inovacije ostaviti za antipravila. Konkretno, ako nema ništa više u rječnicima, možemo li nekako istražiti šta se zapravo koristi u praksi? Samo treking i bekpeking, ili ima još nekih alternativnih naziva? Видиш, да се у неком латиничком тексту појавило „Cochois“, ја то не бих знао да прочитам правилно као „Кошоа“, већ погрешно „Коши“, јер француски не знам ни да бекнем. Шпанска „х“ и „икс“ се читају на различите начине, чак и енглеско „Мансетер“ звучи као „Манситер“ испрва, ако не питамо локалног мештанина како изговара име свог насеља и сијсет других језика, поготово оних са сликовним знацима. Можда накада ово изворно писање и заживи, с обзиром на то да је све више страних речи - одустаће се од праксе пресловљавања.За праксу - да ли има алтернативних назива - не знам, јер су ове позајмљенице релативно нове код нас, али као што наведох у претходној поруци, довољно би било емитовати неколико емисија, па да ови облици постану алтернативни облицима „трекинг“ и „бекпекинг“, те их потпуно смене у говорном и писаном језику, даље у понудама туристичких агенција, које ће се морати равнати са оним што се говори у народу. Понављам, не сећам се коју сам образовну емисију видео у последње време на телевизији (у најави програма, јер ТВ ретко гледам). Раније је била емитована и емисија, зваше се „Говорим и пишем“ или такво што, о правилном писању и изговору речи, сада нема ни тога. Срамота за наш језик. Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Miki на 13.25 ч. 26.03.2008. Цитат сада су само глупаве шпанске серије Хиспаноамеричке. Не шпанске... Допуна: @Стоундар - Није битно у ком форуму се води дискусија - она је отвореног карактера - ако је везано уз контекст, ваља га поменути. Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Ena на 15.40 ч. 30.03.2008. @Мирослав
@Часлав Илић Не кажем да ови изрази не треба да буду преведени, већ да је много боље то учинити описно. А како ће ово да изгледа у одређеној прилици зависи од агенција које их нуде. Ваљда је пре свега њима у интересу да потенцијалним клијентима буду јасни и информативни, и не би требало да буду лењи у томе. Сматрам да су појмови стазарење и ранчарење свакако информативнији, и далеко мање немушти од бекпекинга и трекинга, најпре због тога што су на српском језику; међутим на томе се све завршава, јер је овде опет потребан "превод" за стазарење и ранчарење, и поново, хтели или не, долазимо до дужих описних објашњења. Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Miki на 16.19 ч. 30.03.2008. Заборављаш да када се неки изрази по први пут употребе у неком језику, такође је потребно време да људи упамте шта се под тиме подразумева. Свакако, ако се у понуди неке туристичке агенције нађе „ранчарење“ и „стазарење“, мораће ови изрази бити негде шире објашњени, и то у опису понуде. Рецимо, добијем неки летак или неку брошуру у којој је истакнута понуда те туристичке агенције и на првој страни стоји: „Најновије! Стазарење на Старој планини / Алпима“, а у унутрашњој страни стоји под одредницом „стазарење“ шире објашњено: Обилазак са водичем тих и тих стаза на Старој планини, које се налазе на обронцима ту и ту, може се видети то и то, спава се у шаторима или под отвореним небом у врећама за спавање. Искусни водич ће љубазно одговарати на Ваша питања... бла, бла. Онда ће постати кристално јасно шта означава термин „стазарење“. Аналногно за „ранчарење“.
Није ми јасна толика одбојност према изразима који не постоје у нашем језику, те да је „неприкладно“ смишљати их, већ прихватити неке стране речи, које означавају исто то. Поврх тога, називати ово усвајање страних речи богатством језика; ја бих то назвао лењошћу. Ако имамо прилику да својим речима именујемо нешто што је код нас тек у повоју, тј. немамо још одговарајућу реч за то, зашто је не бисмо смислили? У енглеском језику речи стално добијају нова значења, проширује им се смисао, па нисам видео да они сада размишљају да усвоје реч из немачког или француског (ако нису већ довољно до сада), већ некој речи додају ново значење. Најбољи показатељ је рачунарство — тамо су обичне речи из свакодневног говора употребљене у неком десетом значењу, па не видим да се неко буни због тога. Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: karloružni на 17.06 ч. 30.03.2008. Samo da dodam, ako niko još nije pomenuo, da reč trekking potiče iz holandskog odnosno afrikanskog u kome znači vući.
Tako piše na nemačkoj Vikipediji: http://de.wikipedia .org/wiki/Trekking E, a sad kliknite tamo na levoj strani na English pa vidite koji se članak otvara. ;) P.S.: Razmak iza wikipedia je suvišan. Bio bih zahvalan ako bi moderator objasnio zašto ga sistem stavlja svaki put. Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Miki на 17.52 ч. 30.03.2008. Хоћеш рећи да смо били у заблуди? :) Ипак мислим да су ово две различите активности.
На немачкој википедији постоји и „трекинг“ и „бекпекинг“ (који они зову der Rucksacktourismus — „ранчарски“ туризам). „Трекинг“ означава посебно пешачење током дужег боравка у природи — тако стоји у објашњењу на немачком. Подразумева — још стоји у тексту — менталну снагу, познавање техника преживљавања, понашање у невољи, односно, опасности. Мотивација лежи у жељи за упознавањем исконске природе и, даље, култура и цивилизација, итд. За „бекпекинг“ (Rucksacktourismus) стоји: „Ранчари“ путују на најразличитије начине и из најразличитијих жеља за кретањем. Поједини имају унапред одерђен циљ, остају само на једном месту, док се други препуштају лутању или чврсто држе запланиране руте. Може и датум повратка унапред одређен или бити уопште неодређен. Прорачунавају се често и трошкови путовања. Најчешће је, ипак, задржавање на једном месту. Слично стоји и на енглеској википедији, усто да је „бекпекинг“ најчешће у трајању једног викенда (како, бре, немамо своју реч за ово :)), а евентуално се може продужити и на неколико месеци планираним доставама хране (хеликоптером). За „трекинг“ употребљавају синоним у свом језику hiking. Још увек сам мишљења да „стазарењу“ и „ранчарењу“ треба само допустити да се устале као изрази у нашем језику, значи увести их поменутим начинима у употребу, и да ће у врло кратком року постати јасно шта који термин означава. Да не бих само дрндао о овоме, поставићу стране на википедији на српском са преведеницама „стазарење“ и „ранчарење“, уз у загради дате енглеске еквиваленте, и, можда, допринети да се ове две речи појаве у говору. Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Дарко Новаковић на 19.23 ч. 30.03.2008. P.S.: Razmak iza wikipedia je suvišan. Bio bih zahvalan ako bi moderator objasnio zašto ga sistem stavlja svaki put. http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1198.0;all (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1198.0;all)Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: karloružni на 10.30 ч. 31.03.2008. @Мирослав: У праву си, нисам погледао да ли пише нешто о бекпекингу на немачкој Википедији.
@Дарко: Занимљиво, хвала. Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Урош на 17.18 ч. 31.03.2008. Имамо ми један глагол који баш конкретно означава пешачење по мање приступачним природним пределима - пртити. Тако да би "trekking" управо могао бити то - прћење. Ја сам имао прилику да идем на један "trekking" са претежно младим људима који су "урбани" и тако у свакој реченици имају по неку енглеску реч (не англицизам него баш чисту енглеску реч), и повела се расправа о томе како би то могло да се каже на српском. Када сам ја предложио "прћење" сви су се смејали и били одушевљени. Смејали су се због очигледних сличности са жаргонским речима за секс као што су прчење, пампрчење, прцање, али чини ми се баш због тога им је реч деловала прихватљивије и занимљивије, а не као новохрватштина. . . Дан данас када се окупи та екипица, сви помињу то "прћење" и питамо се када ћемо опет. ;D
Прћење не делује баш као сасвим идеалан превод јер подразумева одређен степен раскрчивања стазе којом се хода, али ко је ишао на "trekking" зна да те стазе којима се хода су више обележене (некада чак ни то) него заиста уређене, јер ипак је то природа, и неретко морате да се пробијете кроз неке младице багрења нпр. Шта ви мислите о прћењу? ;D Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Miki на 18.02 ч. 31.03.2008. Познатије су именице „прт“ и „пртина“ које управо означавају стазу, али не скроз утрту, већ се мора, као што си рекао, мало раскрчити. Глагол ми је био негде сакривен у малом мозгу, и вероватно бих га се сетио на помен ових двају именица са почетка. Али ми оне нису ни дошле на памет.
Ово је занимљив предлог, допада ми се. Проблем би можда био именовати вршиоца радње од „пртити“ — „пртилац“ је онај који стазу „прти“, тј. иде њоме, али ми се у овом контексту не допада, „пртитељ“, „пртач“ слично претходноме, „пртар“ ми делује као неко ко ову стазу „одржава“ упртом, „пртник“ — можда би ово било одговарајуће? На енглеској википедији постоје слике које показују како изгледају обележивачи правца стаза, у вези са тим да се понекад не види јасно од себе стаза којом се иде. Можда бисмо могли још мало продискутовати о превођењу ових двају израза, па да након тога поставим страну на википедији. Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: kontra на 18.03 ч. 31.03.2008. Nikad ne bih povezala, ne zbog asocijacija na seks, nego zbog prćastih noseva na koje me reč asocira...
Ne vidim ništa loše u rančarenju (pod uslovom da se u opisu turističke agencije, mada ne vidim kakve veze sa agencijama ovaj put obilaska sveta može da ima naglasi da se ne radi o seoskom turizmu (po rančevima)). ;D Za trekking nikako ne nalazim ič bolje od tog stazarenja... čak mi postaje i simpatično posle dovoljno ponavanja. Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Miki на 18.11 ч. 31.03.2008. У томе је и цака, сложићеш се сигурно — понављати, докле се нешто не устали и престане да буде смешно, ако је тако и звучало на први поглед.
Што се тиче „прћења“—„прћаст“ слажем се да је прва асоцијација на прћаст нос. Много је чешће глагол „упртити“ у употреби, али он значи нешто сасвим друго. Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Соња на 18.28 ч. 31.03.2008. Не бих се баш животом заклела, али колико се ја разумем у планинарење (а са истиме имам везе од пре него што сам почела званично да постојим), прћење се односи на "пробијање", тј. прављење стазе у снегу, тј. кроз снег: кад се један до неколико људи креће по неутабаном снегу, за њим(а) настаје пртина. О пртини увек и једино размишљам као о стази у снегу. Питајте, за сваки случај, још некога, али ја не знам за друго значење. Да не бисте сад пртини и прћењу измислили неки смисао који не постоји...
Што се тиче урбаних младих људи, могуће је да само нису никад чули за прћење, јер једноставно нису никад ходали кроз снег (ништа лично, много је људи који нису добар део времена провели ван асфалта), а све нас и даље све живо асоцира на секс, па ме други део приче не чуди. Што се тиче тог шетања по природи са ранчевима (+- шаторима) на леђима, упражњавам га званично од 1979. године. То се одувек зове планинарење. Оно озбиљније се зове високогорство, а оно где се лакше може погинути је алпинизам. Ми у жаргону оно најједноставније зовемо ливадарење. Морам да идем. А ви размишљајте. Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Miki на 19.32 ч. 31.03.2008. Испустио сам потпуно из вида да је пртина — стаза у снегу. Сасвим си у праву.
Hiking (trekking), backpacking, mountaineering, rock climbing, ice climbing, free climbing, downhill skiing, snowboarding, јесу активности, како је Часлав поменуо, које се практикују на планинама, при чему би требало да редом преводи гласе (узмимо овде Чаславове предлоге): стазарење, ранчарење, планинарење, високогорство, пењање по леду, слободно пењање, слободни спуст, сноубординг („даскарење“ ;D ;D ;D). Ја ипак схватам планинарење домаћом речју за алпинизам. Колико знам, ту се користи ужад за осигуравање, ципеле са шиљцима итд., док се при слободном пењању свакако најмање шанси даје сопственом животу, јер се користи искључиво снага мишића и, још битније, ума — није за оне са слабим живцима и знојавим рукама :P. Вероватно се ово последњепоменуто може, то ћеш Ти, Сошке, боље знати, назвати алпинизмом — аналогно са вероватноћом загинућа. Овде се ипак намеће именовање ових двају првопоменутих новоизмишљотина са запада, да им не бисмо и имена присвајали, како се ради о различитим активностима. Других предлога, мишљења? Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Урош на 00.23 ч. 01.04.2008. Taчно је да је пртина стаза у снегу, и тачно је да се глагол пртити често употребљава да означи управо прављење и утирање такве стазе - пртине. Међутим, ја сам чуо и прочитао и друга значења обе речи. У Босни нпр. говоре "хај пртина" у смислу 'ајде шетај, а у функцији ниподаштавања саговорника. У Црној Гори се пртити употребљава баш и онако како сам навео, за означавање ходања неком горском стазом и рашчишћавањем испред себе. Мислим да је баш на том идењу и "стварању пута" акценат значења овог глагола, а не на снегу као препреци која се прти јелте. :)
Осим тога, оно што је још више одговарајуће за ове речи које желимо да преведемо, пртити значи још носити неки терет на леђима идући пешке, то се неретко појављује у књигама. Чак сам и нашао ону познату причу на нету "Старац и смрт". Цитат STARAC I SMRT Jednom neki starac pođe u šumu da bi nasjekao drva. Kad je nasjekao dovoljno za povelik naramak, sjede na nj, posustao, i pomisli: "Jadna li mene, život mi je baš kao ovo breme koje prtim – dojadilo mi je da ga prtim! Smrti, pusta smrti, gdje li si, dođi!" Uto se pred njim pojavi smrt i reče: "Evo me, šta želiš?" Zgranu se i preplaši starac, pa odvrati smrti: "Ma ništa, ništa, samo da mi poneseš ovaj naramak do kuće!" Несумњиво значење овог глагола пре свега је прилично блиско суштини појма који желимо да опишемо. Дакле, он подразумева и ношење терета на леђима, и кретање чишћењем пута (углавном по планинама). . . А и не можемо очекивати да нађемо савршену реч, уосталом и у том енглеском речима се придодају нова значења која до сада нису имала. Није сигурно трекинг одувек имао међу својим значења и ту врсту туристичке активности. Слажем се са вама када кажете да прћење подсећа на нешто прћасто или дизање носа у вис, зато могло би да се поради на томе да нађемо најподеснији облик, али дефинитивно мислим да је овај глагол одговарајући. И опет се слажем да понављање неке речи доводи до њеног одомаћивања у нашем уху. :) Практично, све је само ствар пропаганде. Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Miki на 00.59 ч. 01.04.2008. Можда је ствар у томе да у „стазарско-туристичком“ смислу стазе не треба пртити, а да сама реч делује помало архаично уоптребљена у овом контексту. Као што си приметио, неодољиво подсећа на колоквијалне изразе за полне радње, јер сексуална пропаганда нас „тера“ да тако мислимо. Још један проблем са овом речју би, као што напоменух, могло бити именовање вршиоца радње. Не кажем да га је немогуће изградити од глагола „пртити“, већ да ниједан облик није довољно звучан, барем мени. Плус за овај глагол би био да већ постоји у нашем језику, али велики минус што асоцира, поред сполних радњи, и на „дизање“ носа. Вероватно не би био превелики проблем придодати му још једно значење, али мислим да стојиш на танком леду покушавајући да га употребиш у овом значењу. Пропагирати га би изменило свест о овој речи засигурно, али можда се неколицина нас (међу њима и ја, ако нисам и предводник :)) заситила понављајући претходна два предлога за превођење, те су нам дотични већ ушли у уво. Можда си се касно јавио. :)
Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Урош на 01.17 ч. 01.04.2008. Хехех, можда се и јесам касно јавио. . . ;) Мада никада није касно за синониме! 8)
Ма најбитније је да се те речи преведу, ужасно ме нервира та наша језичка лењост, немарност и равнодушност. Стазарење и мени сасвим добро звучи. Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Miki на 01.29 ч. 01.04.2008. Сâм сам себи досадан понављајући колико ми иде на живце та наша језичка лењост. Оправдања попут „то је богатство речника“, „то не значи то“, „само Хрвати смишљају нове речи“... Никада се нећу сложити са њима. Најлакше је рећи: „То не треба преводити, јер немамо нашу реч!“, „Измислимо је у том случају.“, „Не, не може се пронаћи реч која то несумњиво значи.“ — типичан пример идења линијом мањег отпора.
Срећа, те се ова правила пресловљавања колико-толико поштују, иначе би све усвојенице остале у изворном облику, то потписујем. Тек бисмо онда имали диван језик. Англосрпски. Ово наравно не значи очистити језик од свих страних речи — тај посао не би имао никавог смисла, а ионако је Сизифов. Латинизама, геманизама и осталих „изама“ је пун сваки језик на свету, али се негде мора поставити каква-таква граница што се тиче присвајања страних речи, што у нашем случају иде исувише лако. Наслов: Одг: trekking и backpacking Порука од: Miki на 01.38 ч. 01.04.2008. Хиљаду и први пут поновљено, изрази попут „перформанс“, „фешн вик“, „кар шоу“, „персоналити“, „физибилити“, „маркетинг“, „хепенинг“... су типично претеривање и шиканирање сопственог језика, како би се онима, које сви, слободно могу да кажем, мрзимо у политичком смислу, додворили и показали им како разумемо њихов језик (те како смо спремни да „почнемо да живимо боље“) — а сигурно то не мисле у смислу да треба свог непријатеља познавати да би му се успешно супротставио.
|