Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

О српском језику и култури => Значења речи => Тему започео: Amarilis на 01.17 ч. 29.06.2008.



Наслов: enkodiranje i dekodiranje, je l', rechi koje nedostaju ;)
Порука од: Amarilis на 01.17 ч. 29.06.2008.
ok, pošto trenutno učim nešto, pa tražim sinonime ili relevantno objašnjenje nekih reči, primetih da fale i sledeće:

- trač,
- tabloid,
- izveštaj,
- senzacionalizam,
- tiraž,
- džingl,
- izveštač

i, dalje nisam ni tražila  ::)


Наслов: Одг: enkodiranje i dekodiranje, je l', rechi koje nedostaju ;)
Порука од: Miki на 12.26 ч. 29.06.2008.
Енкодирање је последица покондирења, тј. најбуквалнијег дословног превода, од речи до речи са енглеског encode. Треба или кодирати или шифровати, јер у енглеском предметак en- одговара отприлике нашем предметку о-, па је самим тим глагол енкодирати најобичнија бесмислица.


Наслов: Одг: enkodiranje i dekodiranje, je l', rechi koje nedostaju ;)
Порука од: Amarilis на 12.30 ч. 29.06.2008.
Pa, koliko god bio besmislica, ušao je u naš jezik, pošto meni na prijemnom ispitu postoji pitanje koje sadrži baš tu reč! Jezik je živ, menja se i to treba prihvatati!
Šta misliš uostalom kako je gomila drugih pozajmljenica ušla u naš jezik? Pa, tako što su prvobitno bile besmislice.. ;)


Наслов: Одг: enkodiranje i dekodiranje, je l', rechi koje nedostaju ;)
Порука од: Miki на 12.33 ч. 29.06.2008.
Могу ли знати на ком факултету вас тако лепо уче? Новинарство (који они зову Журналистика, сигуран сам)?

П. С. Јеси ли се снашла за синониме, или да пишемо?


Наслов: Одг: enkodiranje i dekodiranje, je l', rechi koje nedostaju ;)
Порука од: Amarilis на 12.44 ч. 29.06.2008.
Njah.. da, novosadsko novinarstvo.. Da se razumemo - ne podržavam prodor stranih reči u srpski jezik (ipak mi je matični fakultet Filološki u BGu - književnost), ali pošto već postoje, moramo im se prilagoditi, bar donekle. Ali, uostalom, mani enkodiranje, ima i drugih reči koje sam navela, a koje bi se morale naći u jednom ovakvom rečniku =)
Elem, imam ja odgovore na pitanja, za sve, ali sam želela neku stručniju definiciju, tačnije da pogledam kako izgleda stručna definicija :)


Наслов: Одг: enkodiranje i dekodiranje, je l', rechi koje nedostaju ;)
Порука од: Оли на 13.23 ч. 30.06.2008.
последица покондирења

Уау! Мене ово подсећа на покондиреност. Тако треба, покондирење? Не макар покодирање, покодирење. Баш са н?


Наслов: Одг: enkodiranje i dekodiranje, je l', rechi koje nedostaju ;)
Порука од: Оли на 13.24 ч. 30.06.2008.
Или си хтео да кажеш да је та реч последица покондирености? Ја ништа не разумем :-\.


Наслов: Одг: enkodiranje i dekodiranje, je l', rechi koje nedostaju ;)
Порука од: Miki на 13.26 ч. 30.06.2008.
Или си хтео да кажеш да је та реч последица покондирености?

Баш то. Паралелица са енкодирање.


Наслов: Одг: enkodiranje i dekodiranje, je l', rechi koje nedostaju ;)
Порука од: Madiuxa на 13.41 ч. 30.06.2008.
I ja se slažem da je ta reč, ako uopšte postoji (bez obzira što stoji u tvom prijemnom kao deo pitanja) rezultat "pokondirenja" kako to Miki lepo kaže. Lično mislim da je treba svrstati u red reči tipa "plezir", stejdž" i sl. to jest onih stranih reči koje u srpskom imaju sasvim pristojan pandan (čak mnogo lepši), te kao takve su apsolutno suvišne u rečniku srpskog jezika. Jeste da je i reč šifrovati/dešifrovati takođe stranog porekla, ali je mnogo duže u upotrebi i zaista nema potrebe ZA POTPUNO  ISTU stvar koristiti reč koja još uvek jako škripi ušima mnogih kojima je do leposte jezika stalo.


Наслов: Одг: enkodiranje i dekodiranje, je l', rechi koje nedostaju ;)
Порука од: Miki на 14.08 ч. 30.06.2008.
Да ли неко стварно каже плезир?? Са ЗАДОВОЉСТВОМ ћу осећати ПРЕЗИР према сваком ко ово лупа.


Наслов: Одг: enkodiranje i dekodiranje, je l', rechi koje nedostaju ;)
Порука од: Amarilis на 14.13 ч. 30.06.2008.
Baš kao što sam rekla, sve te reči su nekada škripale, pa sadašnji korisnici više ne reaguju na njih na takozvanim zvučnim talasima.
Zašto bi se ograničavali na jednu reč ako možemo da imamo dve?
Mislim, volim svoj jezik, izrazito ga poštujem i smatram lepim, ali ne volim ljude koji ne shvataju da je jezik ŽIV i da se stalno menja i da mi to treba da prihvatamo i činimo manje bolnim za buduće generacije.
Uostalom, zašto ne koristimo "tisuća" umesto "hiljada", kada je "hiljada" grčkog porekla, ili zašto ne govorimo "drevno" umesto "staro" kada lepše zvuči?
Zato što je jezik te reči izbacio i mi se tome povinujemo, kao njegovi KORISNICI. Ne stvaramo mi jezik, on je jedinka, biće za sebe, koje od nas uzima ono što mu je potrebno!
I, još jedna stvar - nema ovo nikakve veze sa rečju "enkodiranje",  za koju sam ja prvi put saznala da postoji kada sam pročitala dotično pitanje, već sa načelnim stavom "manjine odabranih".
Ne mislim da treba da dopuštamo proboj svakakvih reči u naš jezik, ali ne mislim ni da treba da se ponašamo kao da to ne postoji, samo zato što ih mi ne koristimo!
Toliko.


Наслов: Одг: enkodiranje i dekodiranje, je l', rechi koje nedostaju ;)
Порука од: Madiuxa на 14.14 ч. 30.06.2008.
Да ли неко стварно каже плезир?? Са ЗАДОВОЉСТВОМ ћу осећати ПРЕЗИР према сваком ко ово лупа.

И те како! Давно, давно, док сам ја још ономад држала часове као штудент, мајка једног ученика је веома често користила ту реч...


Наслов: Одг: enkodiranje i dekodiranje, je l', rechi koje nedostaju ;)
Порука од: Психо-Делија на 14.14 ч. 30.06.2008.
Не знам за плезир, али стејџ, бекстејџ, фронтмен и едиторијал су ми некако најдраже. Ах, да, ту је и визажисткиња (визажистица). Колико сам разумео, ту се ради о доктору шминкернских знаности. :D


Наслов: Одг: enkodiranje i dekodiranje, je l', rechi koje nedostaju ;)
Порука од: Madiuxa на 14.21 ч. 30.06.2008.
Baš kao što sam rekla, sve te reči su nekada škripale, pa sadašnji korisnici više ne reaguju na njih na takozvanim zvučnim talasima.
Zašto bi se ograničavali na jednu reč ako možemo da imamo dve?
Mislim, volim svoj jezik, izrazito ga poštujem i smatram lepim, ali ne volim ljude koji ne shvataju da je jezik ŽIV i da se stalno menja i da mi to treba da prihvatamo i činimo manje bolnim za buduće generacije.
Uostalom, zašto ne koristimo "tisuća" umesto "hiljada", kada je "hiljada" grčkog porekla, ili zašto ne govorimo "drevno" umesto "staro" kada lepše zvuči?
Zato što je jezik te reči izbacio i mi se tome povinujemo, kao njegovi KORISNICI. Ne stvaramo mi jezik, on je jedinka, biće za sebe, koje od nas uzima ono što mu je potrebno!
I, još jedna stvar - nema ovo nikakve veze sa rečju "enkodiranje",  za koju sam ja prvi put saznala da postoji kada sam pročitala dotično pitanje, već sa načelnim stavom "manjine odabranih".
Ne mislim da treba da dopuštamo proboj svakakvih reči u naš jezik, ali ne mislim ni da treba da se ponašamo kao da to ne postoji, samo zato što ih mi ne koristimo!
Toliko.

Језик ЈЕСТЕ ЖИВ, то нико не спори, међутим, флексибилност и отвореност ка страним утицајима никако не значи примати без реда и критеријума ама баш СВЕ што дође са стране.

Каже се "зашто бисмо се ограничавали" а не "зашто би се ограничавали". Штуденте новинарства, то би требало већ да знаш!  ;)

За тисућу не знам разлог, једноставно се није одржала код нас, већ код Хрвата. Што се древног тиче, ту се вараш. Та реч се и те како користи код нас.


Наслов: Одг: enkodiranje i dekodiranje, je l', rechi koje nedostaju ;)
Порука од: Madiuxa на 14.24 ч. 30.06.2008.
Не знам за плезир, али стејџ, бекстејџ, фронтмен и едиторијал су ми некако најдраже. Ах, да, ту је и визажисткиња (визажистица). Колико сам разумео, ту се ради о доктору шминкернских знаности. :D

Са том визажисткињом/ицом поломих језик... ;D


Наслов: Одг: enkodiranje i dekodiranje, je l', rechi koje nedostaju ;)
Порука од: Miki на 14.33 ч. 30.06.2008.
zašto ne govorimo "drevno" umesto "staro" kada lepše zvuči?

Ко ти каже да не говоримо? Ја древно итекако употребим када ми треба уместо старо, и нити ми звучи старински нити архаично — јер то и није, чак је прецизнија и боља реч од старо.


Амарилис, имам осећај да си схватила ово наше писаније као личну прозивку, што ни најмање није. Ми дискутујемо уопштено о српском језику, па се поведе расправа око овог енкодирати — што нит' си ти измислила, нит' те неко због тога овде напада, већ је једна општа дискусија о туђицама у српском језику. И сама рече како бисмо требали бирати које ћемо речи употребљавати.


Наслов: Одг: enkodiranje i dekodiranje, je l', rechi koje nedostaju ;)
Порука од: Madiuxa на 14.49 ч. 30.06.2008.
Imam dva pitanja off topic:
Цитат
Ја древно итекако употребим

1. Zar ne treba: i te kako (dakle, odvojeno)
2. Zar ne treba: upotrebljavam umesto upotrebim?

Цитат
И сама рече како бисмо требали бирати

1. Zar ne treba: kako bi trebalo da biramo...

Da ne bude zabune: pitam, ne kritikujem. ;D


Наслов: Одг: enkodiranje i dekodiranje, je l', rechi koje nedostaju ;)
Порука од: Amarilis на 15.04 ч. 30.06.2008.
Njah.. ne, ne shvatam kao ličnu prozivku, iz istog razloga sam to i napisala, jer lično ne koristim strane reči, bar se prilično trudim, jer se bavim pisanjem ne-novinarskih tekstova (rado bih ih nazvala književno-umetničkim, ali nisam sigurna imaju li toliku vrednost ;) ).
Ali, koliko ne volim baš te ljude koje ste isprozivali, koji koriste pomodarske reči "stejdž", "mejkap", ne volim ni drugu krajnost.
Naime, sve te reči se uveliko koriste u našem jeziku - recimo na EXITu ćete čuti mnoštvo ljudi koji govore "Ajmo do mejna", što znači "Ajmo do mejn stejdža", što opet znači "Ajmo do glavne bine". Ili će sigurno neka vaša drugarica (ako ne i vi sami) reći "Bila sam danas u šopingu", a čak može da se čuje i "Šopingovala sam", odakle se vidi da reč glatko ulazi pod norme srpskog književnog jezika..
Suština onoga što ja želim da kažem je da iako te reči nisu naše poreklom, treba da se nađu u rečniku, jer ih dosta ljudi sa našeg govornog područja koristi. A postoji onaj drugi "ne-urbani" deo populacije koji još uvek ne zna ni šta znače, pa dolazi do raskoraka u razumevanju među ljudima.
Uostalom, ako smo nekada mogli da primimo recimo nemačku reč "šund" ili nemačko-englesku "kič" i da se danas te dve reči koriste pri označavanju u teoriji književnosti, neka mi neko objasni zašto je bilo koja druga strana reč onda loša?
I , najzad, ubeđena sam da će se sve te reči naći u rečniku. Možda ne ove godine, možda ne ni sledeće, ali koliko god se nama to sviđalo ili ne, biće ljudi koji će ih jednog dana ukucavati u pretraživać i dobijati adekvatno objašnjenje ;)

@Brunchild - "i te kako" se piše odvojeno, "trebati" je uglavnom bezličan, kao što bi trebalo da je i u tom slučaju, a što se tiče "upotrebim" - stilski upotrebljen prezent.. cenim :)


Наслов: Одг: enkodiranje i dekodiranje, je l', rechi koje nedostaju ;)
Порука од: Miki на 15.25 ч. 30.06.2008.
Imam dva pitanja off topic:
Цитат
Ја древно итекако употребим

1. Zar ne treba: i te kako (dakle, odvojeno)
2. Zar ne treba: upotrebljavam umesto upotrebim?

Цитат
И сама рече како бисмо требали бирати

1. Zar ne treba: kako bi trebalo da biramo...

Da ne bude zabune: pitam, ne kritikujem. ;D

Ајд' да одговорим, пошто је питање било упућено мени: нисам био обратио пажњу да се и те како пише одвојено (мислим да може и спојено, или се варам?). Ово под 2: као што рече Амарилис — стилски употребљен презент да означи понављање радње, а без прилога за време. А ово последње: хтедох нагласити оно МИ (што се односи на све који желе да говоре српским, а не англосрпским) са бисмо требали; додуше, понекад ми и смета што не могу овако мало да скратим реченицу са двама инфинитивима и глаголом требати у личном облику — јер ми је и стилски тако лепше — и надам се да ће се то променити.


Наслов: Одг: enkodiranje i dekodiranje, je l', rechi koje nedostaju ;)
Порука од: Оли на 16.59 ч. 30.06.2008.
нисам био обратио пажњу да се и те како пише одвојено (мислим да може и спојено, или се варам?).
А ово последње: хтедох нагласити оно МИ (што се односи на све који желе да говоре српским, а не англосрпским) са бисмо требали; додуше, понекад ми и смета што не могу овако мало да скратим реченицу са двама инфинитивима и глаголом требати у личном облику — јер ми је и стилски тако лепше — и надам се да ће се то променити.

Мислим да се плусквамперфекат не може користити у реченици у којој нема још једног прошлог времена, јер његова улога и јесте да укаже на постојање радње која се десила пре неке друге радње (а у овом случају те радње за поређење нема).

И те како се пише искључиво овако. Наводи то правописни речник и речник СЈП.

Ово ми је сумњиво. Хрвати би сигурно рекли требамо рећи зато што они иза свих непотпуних глагола, па и глагола требати користе инфинитив, а не допуну да + презент. Уколико желимо да допунимо непотпун глагол инфинитивом, макар то био и најчешће непроменљиви глагол требати, мораћемо га променити. Требам те нешто питати. и Треба нешто да те питам. Твоја конструкција је како бисмо требали бирати; хм, мислим да међу хрватским лингвистима с тим не би имао проблема ;D.



Наслов: Одг: enkodiranje i dekodiranje, je l', rechi koje nedostaju ;)
Порука од: Miki на 20.19 ч. 30.06.2008.
У праву си за све, Оли. Данас нешто „кашљуцам“, што би се рекло. Да покушам и нешто паметно да срочим овог лепог дана: било би добро ревидирати употребу глагола требати — знате на шта мислим.  :P