Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

О српском језику и култури => Правопис српског језика => Тему започео: tony на 03.37 ч. 22.08.2006.



Наслов: 'n'
Порука од: tony на 03.37 ч. 22.08.2006.
Postovani,

Koje je pravilo pisanja apostrofa ispred i iza slova n (kao skracenice za AND) u engleskom jeziku, u frazama kao sto su:

rock 'n' roll
drum 'n' bass
club 'n' bar
cafe 'n' bar

1. rock'n'roll
2. rock 'n roll
3. rock 'n' roll
4. neko cetvrto?

Kako se rokenrol pise pravilno na srpskom jeziku? Da li onako kako je Vuk rekao, i ja napisao?

rokenrol
dramenbejs
klabenbar
kafeenbar

hvala   :)


Наслов: Одг: 'n'
Порука од: Бојан Башић на 14.25 ч. 22.08.2006.
Pravilno je pod 3. Apostrofi zamenjuju izostavljena slova (a i d), ostatak se ne menja.

U našem jeziku Pravopis konstatuje da treba rokenrol. Ostali oblici koje navodiš se ne pominju (što je i očekivano), ali ono što je do sada napisanu na tu temu otprilike govori kako ne treba da uzimamo u obzir originalni način pisanja (sastavljeno, s crticom, rastavljeno) već to koliko se u našem jeziku izraz oseća kao složenica, polusloženica ili dve zasebne reči. Dakle, vodeći se time (a svakako i registrovanim primerom rokenrol), zaključujemo da treba pisati dramenbejs, klabenbar, kafeenbar.


Наслов: Одг: 'n'
Порука од: Соња на 09.43 ч. 15.05.2007.
А како ја да (не глупирајући се, тј. ван преписке са родбином и пријатељима) напишем, рецимо остатак од „хтедох“ - углавном кажем 'тедо, а понекад ми дође да тако и напишем. И иначе, кад бих да пишем реч из које се изостави више од једног слова, како то треба да изгледа?


Наслов: Одг: 'n'
Порука од: Ђорђе Божовић на 16.08 ч. 15.05.2007.
Употреби к: 'тедок. ;)

Пишеш апостроф свугде где је изостављено које слово, и онда када их има више изостављених: два'ес'.

Ако је, пак, дошло до сажимања, треба ставити циркумфлекс, а не апостроф: кô (а не к'о), рекô (а не рек'о), јер то а ту није у ствари изостављено него је од ао постало о, па се у том о налази и то а. :)


Наслов: Одг: 'n'
Порука од: Соња на 16.14 ч. 15.05.2007.
У реду. Фала. Тако сам и мис'ила.


Наслов: Одг: 'n'
Порука од: Amarilis на 16.45 ч. 09.06.2007.
A kako bi onda izgledalo pravilno napisano AJ koje je nastalo od HAJDE??  ;D


Наслов: Одг: 'n'
Порука од: Бојан Башић на 17.16 ч. 09.06.2007.
Pisalo bi se aj’, jer se ni ajde ne piše s apostrofom. Bitno je razlikovati reči s izostavljenim slovom od onih koje jednostavno imaju dva oblika: s(a), (h)ajde, (h)alo, nek(a) — sve bez apostrofa. Čak ni u ajd (ni, naravno, hajd) ne ide apostrof.


Наслов: Одг: 'n'
Порука од: Ђорђе Божовић на 22.10 ч. 09.06.2007.
Мислим да би и ај могло без апострофа? А јесу ли сви ти облици ОК у књижевном језику?


Наслов: Одг: 'n'
Порука од: Бојан Башић на 23.25 ч. 09.06.2007.
Мислим да би и ај могло без апострофа?

Nisam nigde video to i zabeleženo, ali tu je svakako posredi skraćivanje bukvalno zbog lakoće izgovora pa mislim da ne bi ni bilo opravdano izostaviti apostrof. S druge strane, h je glas koji često čas nije čas jeste u mnogim rečima (posebno ilustrativan primer je novi bošnjački jezik, u kom su ga stavili i na mnoga mesta za šta nema baš nikakvog etimološkog — niti ijednog drugog lingvističkog — opravdanja), pa nije čudno da s početka reči „nestaje“ bez apostrofa, kao što najčešće jeste i s drugim primerima.

Ukoliko postoji potreba za ovim varijantama u nekom književnom delu, zapisaćemo to kao što smo rekli; međutim, one svakako nisu izjednačene s „normalnima“, već ih treba koristiti samo kad za tim postoji potreba — kao i slični primeri.


Наслов: Одг: 'n'
Порука од: Ђорђе Божовић на 23.38 ч. 09.06.2007.
Увек сам више волео да кажем и напишем ајде него хајде. :D
Ајде ми звучи ерскије. 8) Без апострофа, наравно.
Мислим да је то за мене сасвим довољна потреба... ;) односно разлог... за ту потребу. Хм...


Наслов: Одг: 'n'
Порука од: Ђорђе Божовић на 18.33 ч. 10.06.2007.
Nisam nigde video to i zabeleženo, ali tu je svakako posredi skraćivanje bukvalno zbog lakoće izgovora pa mislim da ne bi ni bilo opravdano izostaviti apostrof.
Онда би требало ај'мо и ај'те за ајмо и ајте, зар не? ;)


Наслов: Одг: 'n'
Порука од: charmed94 на 23.45 ч. 13.12.2009.
Дајте још неки пример. Нисам ни слутио да се „ajde, alo, nek“ пишу без апострофа.
Значи, „ај, ајд, ајде“ се стварно пишу без апострофа?


Наслов: Одг: 'n'
Порука од: Ђорђе Божовић на 23.58 ч. 13.12.2009.
Ajd (kao i hajd) i ajde se pišu bez apostrofa (na to si valjda mislio?), ali aj’ se ipak piše s apostrofom.

Evo još primera: bez apostrofa se, recimo, pišu i krnji oblici infinitiva, poput pisat, radit, doć, nać; kao i oblik nit umesto niti.


Наслов: Одг: 'n'
Порука од: charmed94 на 00.45 ч. 14.12.2009.
Ajd (kao i hajd) i ajde se pišu bez apostrofa (na to si valjda mislio?), ali aj’ se ipak piše s apostrofom.
Evo još primera: bez apostrofa se, recimo, pišu i krnji oblici infinitiva, poput pisat, radit, doć, nać; kao i oblik nit umesto niti.
Ма видиш да сам пук'о. (Са апострофом, да?  ;D) Час пишем апостроф, час наводник.  :D
Хвала на одговору!


Наслов: Одг: 'n'
Порука од: Ђорђе Божовић на 00.49 ч. 14.12.2009.
Ne, bez apostrofa! :D Apostrof označava da je neko slovo izostavljeno. Kako u tim kraćim oblicima radnog glagolskog prideva nijedno slovo nije izostavljeno nego se izvršilo sažimanje dvaju glasova, /a/ i /o/ u jedno dugo /o/, to beležimo drugim znakom — cirkumfleksom (uglastim znakom dužine). Tako treba: pukô, došô, kô (< kao), u zô čas (< zao), posô (< posao) i sl.

Nema na čemu! ;)


Наслов: Одг: 'n'
Порука од: charmed94 на 00.55 ч. 14.12.2009.
Ne, bez apostrofa! :D Apostrof označava da je neko slovo izostavljeno. Kako u tim kraćim oblicima radnog glagolskog prideva nijedno slovo nije izostavljeno nego se izvršilo sažimanje dvaju glasova, /a/ i /o/ u jedno dugo /o/, to beležimo drugim znakom — cirkumfleksom (uglastim znakom dužine). Tako treba: pukô, došô, kô (< kao), u zô čas (< zao), posô (< posao) i sl.

Nema na čemu! ;)
Ау, сад си ме тек збунио. Сунце ли ти жарко, па кад се користи апостроф, бре?
Ја сам све време био у заблуди, изгледа...


Наслов: Одг: 'n'
Порука од: charmed94 на 01.06 ч. 14.12.2009.
Значи, то „â“ се користи и у том примеру, и када се нађу две исте речи једна поред друге, па желимо да изразимо акценат те речи.

На пример:
„Рекао сам му да дâ своју јакну жени.“ (Примери су ми до 'аја, шта кажеш?  :D :D)

Е сад, мене занима како да знам за које од ове две речи да користим „â“, за прву или за другу? Ја сам то насумице изабрао.  ;D


Наслов: Одг: 'n'
Порука од: Ђорђе Божовић на 01.16 ч. 14.12.2009.
Apostrof se koristi kada su neko slovo ili više slova u reči izostavljena: dva’es’, recimo, gde su izostavljeni d u sredini i t na kraju reči.

Kada nije posredi izostavljanje, nego sažimanje dvaju glasova u jedan (iako se tako nakraju ipak dobija isti rezultat — jedno slovo manje; ali druga je stvar u pitanju), tada stavljamo cirkumfleks, a ne apostrof.

Apostrof će izostati i u ovakvim slučajevima sa glasom h, jer ni to nije klasičan slučaj ispadanja glasova kao što su dva’es’, prs’ (< prst) i sl., nego se radi o slaboj prirodi glasa h usled koje imamo dvojake verzije u jeziku. Pa tako pišemo mahrama i marama, Hero i Ero, hajde i ajde, havlija i avlija, ćeten-halva i ćeten-alva (mmmm ;)) itd., jer su to sve književni oblici (doduše možda su neki ono što se eufemistično kaže „geografski polarizovani“, tj. pripadaju bosanskom književnom jeziku, a srpskom samo marginalno, ali svejedno), nastali tako dvojako zbog slabe prirode glasa h, te tako dvojako i ušli u književni jezik, pa im ne treba apostofa.

Kada se i h, i bilo koji drugi glas, gubi u neknjiževnim rečima, onda pišemo apostrof: ’Ercegovina, stol’ca, prs’ itd., i to su sve neknjiževne reči. Tako je apostof zapravo u neku ruku marker neknjiževnih izraza — sve ono što jeste književno obično se neće pisati sa apostrofom iako trpi gubljenje glasova: ajde, Ero, pisat, radit, nit, nek itd.


Наслов: Одг: 'n'
Порука од: Ђорђе Божовић на 01.22 ч. 14.12.2009.
Значи, то „â“ се користи и у том примеру, и када се нађу две исте речи једна поред друге, па желимо да изразимо акценат те речи.

На пример:
„Рекао сам му да дâ своју јакну жени.“ (Примери су ми до 'аја, шта кажеш?  :D :D)

Е сад, мене занима како да знам за које од ове две речи да користим „â“, за прву или за другу? Ја сам то насумице изабрао.  ;D

Da, da, i tada se koristi cirkumfleks. Dobro si izabrao — pa obično čovek kada radi nešto intuitivno, zaista i uradi to dobro, nego kada unapred isplanira. :D

Cirkumfleks jeste znak dužine. Njega koristimo onda kada treba označiti sažimanje vokala (pa se dobije jedan dug vokal) ili razlikovnu dužinu. Ta razlikovna dužina jeste kao u tvom primeru — da bismo znali šta je šta u „da da“, na ovaj drugi prezent stavimo cirkumfleks jer on ima dužinu kojom ga i razlikujemo od veznika „da“. Ili, cirkumfleks stavljamo i na nastavak genitiva množine onda kada hoćemo otklontii nedoumicu: recimo, u „Ne boj se jezika!“ (vidiš moje primere, tvoj je odličan! :D) ne znamo je li pisac hteo reći od jednog jezika ili od više jezika, pa ako je ovo drugo slučaj, onda pišemo „Ne boj se jezikâ!“ jer uglasti znak dužine nas obaveštava da je ovaj vokal dug, a čim je dug, onda je to genitiv množine, a ne jednine. Jasno?


Наслов: Одг: 'n'
Порука од: charmed94 на 01.27 ч. 14.12.2009.
Значи, то „â“ се користи и у том примеру, и када се нађу две исте речи једна поред друге, па желимо да изразимо акценат те речи.

На пример:
„Рекао сам му да дâ своју јакну жени.“ (Примери су ми до 'аја, шта кажеш?  :D :D)

Е сад, мене занима како да знам за које од ове две речи да користим „â“, за прву или за другу? Ја сам то насумице изабрао.  ;D

Da, da, i tada se koristi cirkumfleks. Dobro si izabrao — pa obično čovek kada radi nešto intuitivno, zaista i uradi to dobro, nego kada unapred isplanira. :D

Cirkumfleks jeste znak dužine. Njega koristimo onda kada treba označiti sažimanje vokala (pa se dobije jedan dug vokal) ili razlikovnu dužinu. Ta razlikovna dužina jeste kao u tvom primeru — da bismo znali šta je šta u „da da“, na ovaj drugi prezent stavimo cirkumfleks jer on ima dužinu kojom ga i razlikujemo od veznika „da“. Ili, cirkumfleks stavljamo i na nastavak genitiva množine onda kada hoćemo otklontii nedoumicu: recimo, u „Ne boj se jezika!“ (vidiš moje primere, tvoj je odličan! :D) ne znamo je li pisac hteo reći od jednog jezika ili od više jezika, pa ako je ovo drugo slučaj, onda pišemo „Ne boj se jezikâ!“ jer uglasti znak dužine nas obaveštava da je ovaj vokal dug, a čim je dug, onda je to genitiv množine, a ne jednine. Jasno?
Ма кад мој имењак објасни, то мора да је јасно!
Хвала још једном! Ај' ми сад одговори (ако знаш) на ову (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=4710.0) тему.


Наслов: Одг: 'n'
Порука од: Ђорђе Божовић на 01.40 ч. 14.12.2009.
Apostrof se koristi kada su neko slovo ili više slova u reči izostavljena: dva’es’, recimo, gde su izostavljeni d u sredini i t na kraju reči.

To jest, -et na kraju reči, izvinjavam se!

Premda, po mom mišljenju — dakle, mimo Pravopisa, nego po mom ličnom utisku; ne bismo morali pisati apostrof ni kod aj’, kao ni cirkumfleks kod (< kao). Ali to nije tema za ovaj potforum; možda u nekom budućem Pravopisu, ako se ja latim toga posla... :D :D :D

Ај' ми сад одговори (ако знаш) на ову (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=4710.0) тему.

Nisam sasvim siguran, to pitanje je i mene dovelo u dilemu, pa će nam neko pametniji razjasniti, ali bih ja navodnike intuitivno :) zatvorio ispred crtice, rekao bih.


Наслов: Одг: 'n'
Порука од: Ђорђе Божовић на 05.40 ч. 14.12.2009.
A pri tome — to takođe valja pomenuti; ne treba da pišemo cirkumfleks kao razlikovni znak dužine stalno, nego samo onda kada postoji mogućnost nesporazuma. Tako ipak nećemo pisati jezikâ kada postoji atribut uz imenicu, npr. "ne boj se stranih jezika" ili "ne boj se tih dvaju jezika", jer je tada jasno da se radi o množini. Uglasti znak dužine je samo potreban onda kada postoji dvosmislenost.


Наслов: Одг: 'n'
Порука од: charmed94 на 21.35 ч. 12.02.2010.
Цитирано: Ђорђе Божовић
ajde, Ero, pisat, radit, nit, nek itd.
Да л' би ту ишло и ал (али) без апострофа?


Наслов: Одг: 'n'
Порука од: Психо-Делија на 08.32 ч. 13.02.2010.
Цитат
sve ono što jeste književno obično se neće pisati sa apostrofom iako trpi gubljenje glasova: ajde, Ero, pisat, radit, nit, nek itd.

Ђорђе, да ли си ти сигуран да су ликови писат, радит књижевни? ???


Наслов: Одг: 'n'
Порука од: charmed94 на 01.41 ч. 03.08.2010.
Ђорђе, да ли си ти сигуран да су ликови писат, радит књижевни? ???

У хрватском свакако јесу. Ипак, и мене занима да ли су књижевни у српском.
Некако ми је драже тако писат, мада то ретко радим.

П. С. Ево, сад ме и српско издање провере правописа (spell checker) исправља за горе подвучену реч!


Наслов: Одг: 'n'
Порука од: Ђорђе Божовић на 06.42 ч. 03.08.2010.
Ђорђе, да ли си ти сигуран да су ликови писат, радит књижевни? ???

Sad, otkud znam šta sam mislio kada sam to pisao, davno je bilo; valjda sam hteo reći "književni" u smislu pripadnosti književnom jeziku i jeziku književnosti, što ne znači i da su "standardni", tj. normativni oblici. To jest, kada bismo hteli, u poeziji na primer, kada pretekne slog viška, upotrebiti krnje infinitive umesto punih oblika, ne bi trebalo da pišemo apostrof, jer nije potreban.

(Pa onda i u futuru I ako ga pišemo odvojeno: "pisat ću", "radit ću", ali mislim da ni to nije više prihvatljivo u srpskom standardu.)

Prosto drugačiji jezički status imaju s jedne strane "pisat" (spram "pisati"), "nek" (spram "neka"), "nit" (spram "niti"), "Ero" (spram "Hero"), "ajde" (spram "hajde") i sl., i s druge recimo "je l’", "al’", "kô", "stol’ca" ili "’Ercegov’na". :) Ovi potonji jesu vrlo neknjiževni, što se kod ovih prvih pak ne oseća na takav način.

У хрватском свакако јесу.

To isto, kako ja znam, važi i za hrvatsku normu — "pisat", "radit" su samo nešto poput "stilske rezerve", a u standardu dozvoljeni jedino u futuru I. Inače svakako pripadaju razgovornom stilu, a normativni oblici jesu isključivo na -ti i -ći.

Цитирано: Ђорђе Божовић
ajde, Ero, pisat, radit, nit, nek itd.
Да л' би ту ишло и ал (али) без апострофа?

Jok. To već nije književno ni u kom smislu. ;)


Наслов: Одг: 'n'
Порука од: Срећко Петровић на 23.40 ч. 03.08.2010.
charmed94, придружујем се, и ја сам неговао заблуду, стављао апостроф на погрешним местима ???

Мораћу да пажљиво ишчитам ову тему, хвала Ђорђу и осталима на доприносу.


Наслов: Одг: 'n'
Порука од: charmed94 на 23.52 ч. 03.08.2010.
Да, пажљиво прочитај целу ову тему. Јако је корисна.

Када једном схватиш све ово, после је лако. Стекнеш осећај када да користиш циркумфлекс, када апостроф, а када ти он не треба.

Да скренем пажњу на један конкретан пример који се налази овде (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=4491.msg45388#msg45388).

Поздрав! :)

Цитирано: Ђорђе Божовић
To isto, kako ja znam, važi i za hrvatsku normu — "pisat", "radit" su samo nešto poput "stilske rezerve", a u standardu dozvoljeni jedino u futuru I. Inače svakako pripadaju razgovornom stilu, a normativni oblici jesu isključivo na -ti i -ći.

Нисам знао да је дозвољено само у футуру I. Занимљиво.

Ево, још једно питање да не бих отварао нову тему без везе.

Вероватно нема правило за овако нешто, али мене занима шта да користим када желим да истакнем неки знак?

1. Исправи два знака '' у знак ". — Прво је апостроф, два апострофа, а друго је наводник.
2. Исправи велико слово I насред речи.

У првом примеру стварно не знам како да их одвојим, истакнем, шта већ, јер овако стварно ни на шта не личи. Када бих ставио наводнике („"“) или полунаводнике (''''), то би било још горе. Курзив не би био довољно приметан. Још једино остаје заграда (") која одлично одрађује посао. Ипак, нисам сигуран да ли би то било исправно или шта већ.

Друга ствар би била да сам написао „Исправи дупле апострофе ('') у наводнике (")“ јер сам ту прво именовао знак, па га тек онда ставио у заграду.

У другом примеру, када су слова у питању, обично не стављам ништа већ напишем великим словом. Беспотребно је да додајем наводнике („I“ — 'I'), а курзив можда и није толико уочљив (само да погледам... I, богами, на овом форуму јесте :D).

Дакле, зашто неко не уведе правило које постоји у руском језику да се сва слова, ваљда и знакови, пишу под углатом заградом?!

Како би било само једноставније решити ову дилему.
Само ставиш [ I ] и завршиш посао! (Морао сам да размакнем због курзива. ::))


Наслов: Одг: 'n'
Порука од: Ђорђе Божовић на 01.31 ч. 04.08.2010.
Valjda zavisi od vrste teksta, svrhe teksta, ciljnog čitalaštva, autorovog ukusa... :) Obično se taj znak samo stavi u kurziv, to je i najneutralnije. Može, rekao bih, umesto kurziva da prođe i bilo kakvo drugo vizualno isticanje (masna slova, verzal ako je reč o inače malim slovima itd.).

Stavljanje u zagrade, po mom mišljenju, takođe ne bi bilo promašno — takav se postupak sreće u raznim tekstovima, a vrlo doprinosi urednosti. Bitno je, naravno, samo biti dosledan u svome označavanju (ako jednom kurziv, uvek kurziv; ako jednom zagrade, uvek zagrade). Problem bi, međutim, mogao imati ako bi naišao na potrebu da napišeš npr. "Ispravi znak ( u znak )"; gdje bi onda uglavio te odvajajuće, ističuće zagrade? ;)

Te uglaste zagrade koje pominješ nisu neko posebno pravopisno pravilo u ruskom nego međunarodni lingvistički običaj da se glasovi jezika (ne slova!), kada se beleže transkribovano fonetski, beleže unutar uglastih zagrada. Isti lingvistički običaj, primenjen na foneme jezika, nalaže da se one pišu odgovarajućim fonološkim simbolima unutar kosih zagrada (i to si sigurno takođe viđao u rečnicima engleskog jezika, pored svake odrednice postoji i ta tzv. IPA transkripcija). A grafeme (slova) najčešće se, isto tako, radi isticanja od ostatka teksta, beleže unutar ovih strelica: < >. To su, tako, samo neke lingvističke konvencije. Tako bih mogao, recimo, napisati:

"Alofon foneme /d/ na kraju sloga jeste bezvučni fon [t]. U pismu su pak sve realizacije ove foneme jednako predstavljene znakom <d>."


Наслов: Одг: 'n'
Порука од: charmed94 на 03.25 ч. 04.08.2010.
Хвала, Ђоле!

Снашао сам се некако:
1. Исправи дупле апострофе ('') у наводнике (").
2. Исправи велико латиничко слово И насред речи.

Је л' добро? :D

Курзив не могу да метнем, па сам изабрао верзал. Mоже да прође.

Још кад би само знао да ми одговориш на питање у вези с јединицама (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=5984.msg58323#msg58323)...


Наслов: Одг: 'n'
Порука од: Глинто на 20.36 ч. 16.12.2012.
Како гласи сажети облик од овамо - 'вамо, вâмо или нешто треће?


Наслов: Одг: 'n'
Порука од: Глинто на 14.23 ч. 07.03.2017.
Ево да питам опет, јер већ годинама нема одговора...


Наслов: Одг: 'n'
Порука од: VladKrvoglad на 23.00 ч. 07.03.2017.
Pravilnije je "вâмо".
Imas i oblik "amo". (razgovorno)

Primer, Branko Radicevic, "Brankovo kolo":

"Kolo, kolo,
Naokolo,
Vilovito,
Plahovito,
Napleteno,
Navezeno,
Okiceno,
Zacinjeno –
Brze, braco, amo, amo,
Da se skupa poigramo!"


Наслов: Одг: 'n'
Порука од: Глинто на 23.26 ч. 07.03.2017.
Pravilnije je "вâмо".

И мислио сам да је тако правилније.  :)

Imas i oblik "amo". (razgovorno)

Primer, Branko Radicevic, "Brankovo kolo":

"Kolo, kolo,
Naokolo,
Vilovito,
Plahovito,
Napleteno,
Navezeno,
Okiceno,
Zacinjeno –
Brze, braco, amo, amo,
Da se skupa poigramo!"

Знам, знам... ;) Мада, добро је подсетити се.

Хвала најлепше на одговору, г. Крвогладе.  8)