Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

О српском језику и култури => Правопис српског језика => Тему започео: VPF на 15.35 ч. 11.08.2008.



Наслов: Dvesto?
Порука од: VPF на 15.35 ч. 11.08.2008.
Da li je neispravno reći dvesto, dvjesto, tristo (pored dvesta, dvjesta, trista) ?






Izmena: obrisao sam nepotrebno i možda zbunjujuće "itd"


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: Дарко Новаковић на 20.18 ч. 11.08.2008.
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=257.msg1428#msg1428


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: VPF на 20.44 ч. 11.08.2008.
Hvala ti, Darko, ali ta poruka ipak ne odgovara na moje pitanje.

Što ne znači da upućivanje na nju nije bilo od koristi - izrodilo je još jedno pitanje:

Da li je neispravno napisati šesto za broj 600?


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: Дарко Новаковић на 21.03 ч. 11.08.2008.
У реду. ЈРМС, ПР и РЈН наводе само двеста, триста. Према томе, није исправно.


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: Дарко Новаковић на 21.10 ч. 11.08.2008.
Ево, да поменем још један извор: Телебак у свом Практичном језичком савјетнику на страни 94 веома духовито говори о томе (као и на страни 271).

Надам се да је ово све довољно.

Ах, да. Пише се шестсто (шест стотина) да би се разликовало од облика броја 6: шесто, шестогодишњи итд.


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: VPF на 10.17 ч. 12.08.2008.
Hvala, Darko!


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: VPF на 13.24 ч. 13.08.2008.
Iiiii samo da dodam da je, nevezano za moje početno pitanje, to propisano "šeststo" najgadniji izrod koji postoji u srpskom pravopisu. Hajde da pišemo drugačije nego što govorimo samo zato što su neke reči suviše slične u izgovoru.

Hajde da pišemo i "kkose kosse kosese koose" da bi se reči razlikovale u pismu od "(ruse) kose". I "smam sams" mesto "sam sam", i "gohore goree xore ggorre".

Tako sam isto video u nekom predratnom hrvatskom pravopisu da je množina od "redak" navodno "redci" (ali sudac - suci). Nadam se da su to promenili do danas.


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: Психо-Делија на 14.15 ч. 13.08.2008.
Цитат
"šeststo" najgadniji izrod koji postoji u srpskom pravopisu


Чему ти оштри судови? Онда бисмо требали писати авијон, пансијон, шес тотина, пе стотина, прецедник, посетник, четри, четр стотине, ријечник, прецедни комисије  . . .  јер те речи и синтагме тако изговарамо. Као што рече Милорад Телебак: Уста нису штампарија. 8)



Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: VPF на 18.23 ч. 13.08.2008.
Možda sam preterao sa žučnim rečima i ciničnim poređenjima, ali "šeststo" ipak ide dalje od "predsednik komisije". Ovu drugu ako polako i pažljivo pročitaš (poštujući svako slovo) zvučaće, pa, baš kao da polako i pažljivo izgovaraš reči "predsednik komisije". Ako to uradiš sa "šeststo", izgovorićeš sedam glasova koji zvuče kao drugačija reč od "600".

Osim toga, za razliku od (ovde slabog) argumenta očuvanja vidljivog porekla reči, argument razlikovanja od rednog broja "šesto" je bezvredan: niti u srpskom imamo uspostavljenu praksu takve disimilacije reči u pisanju, niti je imalo verovatna pobrkacija između baš te dve reči.


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: Психо-Делија на 00.28 ч. 14.08.2008.
Само сам хтео да кажем: ако бисмо увели принцип да речи (одређен део речи) пишемо онако како их изговарамо, настао би хаос и анархија. Дакле, полази се од правилног писаног облика (онако како су тај облик прописали лингвисти), а од говорника зависи како ће изговорити ту реч. Дакле, морамо писати шестсто, а можемо изговарати и као шестсто, и као шесто, а богуми, ако неко жели, може ту реч изговорити и као седамсто. ;D


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: b.n. на 00.02 ч. 15.08.2008.
Слажем се са Психо-Делијом.


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: VPF на 18.56 ч. 19.08.2008.
Kao što rekoh, povlačim teške reči. Ali ipak ne mogu da se složim s Delijom.

Prvo (i donekle sporedno) jezička norma propisuje i pisanje i izgovor reči. Neće biti "propisano je da se reč piše ovako, a svako nek čita kako hoće" nego "propisano je da se piše ovako a izgovara onako; a kome nije važno da piše i govori standardnim književnim jezikom, nek piše i čita kako mu je drago."

Koliko ja ovde razumem, propisano je da se piše šeststo a izgovara šesto. Nije propisano da je ispravno izgovarati šeststo. Možda i ovde grešim?

Tek nije mi to toliko važno. Ono što je (meni) važno je ovo: Zašto je neko odlučio da se piše šeststo? U slovenačkom se piše šestnajst, šestdeset, šeststo i oni s tim nemaju problema - njihova praksa pisanja je takva. Ako je pisanje šeststo po ma kojoj logici opravdano u srpskom, zašto onda nije opravdano i šestnaest i šestdeset? (Pa neka ih ljudi onda izgovaraju šesnaest i šezdeset, kao što šeststo izgovaraju šesto!)

Ja kažem: nije opravdano, u srpskom, propisati šeststo kao što nije opravdano šestdeset. Nije dosledno postojećoj praksi i uopšte duhu srpskog pravopisa. Drugačija je to stvar od "precedni komisije". Ne sporim da je tako propisano, nego sporim opravdanost takvog propisivanja.

(I ne zalažem se za pisanje potpuno dosledno izgovoru, kao "precedni komisije" - postoji relativno jasno ustanovljena mera do koje srpski pravopis prati izgovor, i zalažem se za to da se ta mera dosledno primenjuje.)

Sad, nisam ja neki mudrac. Možda grešim, i zato pitam: gde to grešim? Čime je opravdano? Ako je odgovor "opravdano je zato da čitaoci ne bi mešali broj šest stotina s rednim brojem šesto" uopšte nisam zadovoljan odgovorom. Mislim da je takva zabuna praktično nemoguća. Teško mi je da smislim čak i veštački primer:

"Čitalac koji je do sada video samo petoro dece, imaće priliku da na sledećoj ilustraciji vidi šesto." (600 dece ili 6. dete po redu?)

???

Pre će se naći situacije gde će se ljudi zbuniti oko reči sam, grane, gore, kose, med, jest, bilo. To su razumnije zabune od 6. i 600, pa njih ipak ne disimiliramo u pisanju.


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: b.n. на 21.21 ч. 19.08.2008.
Koliko ja ovde razumem, propisano je da se piše šeststo a izgovara šesto. Nije propisano da je ispravno izgovarati šeststo. Možda i ovde grešim?


Ja ne znam kako je propisano da se izgovara "šesto". Moje lično iskustvo sa izgovorom u srpskom jeziku je da se piše kako je propisano a da se u izgovoru trudite da sledite ono što je napisano. Onda se može desiti (kao što je sa "šeststo" najčešće slučaj pa, dok ne počnete da pišete "... i slovima: šeststo..." i ne znate da taj broj ne glasi "šesto" jer ga tako svi izgovaraju) da u brzini govorite pogrešno a da to i ne znate. Ako, međutim, držite do pravilnog pisanja i izgovora, uđe vam u naviku da govorite pravilno pa je slučaj "šesto" maltene jedinstven (ako nije i stvarno). Moram da priznam da mi se nikad nije desilo da kažem "precednik" i druge slične stvari i ne nalazim da je za to potreban preveliki trud. Mislim da je to stvar navike. Mi smo navikli da ulažemo trud u pravilan izgovor engleskog i francuskog jezika iako je to (bar za nas) mnogo teže ali kada je u pitanju srpski, tu već ima toliko problema da je to neverovatno. Ja, recimo, redovno i kažem "vakuum" ili "zoološki vrt" i mislim da je to pitanje lične kulture kao kad kažete "hvala" ili "molim" - i za to je potreban trud, zar ne(?) Mnogo je lakše izgovoriti nešto pravilno nego osećati se kao pećinski čovek koji prosto nema snage za pristojnost. A svađati se s jednim jezikom stvarno nije lepo. Opšta je pojava da se mnogo više uvažavaju posebnosti u stranim jezicima negu u našem što mene lično stvarno žalosti. Osobeni izrazi doprinose bogatstvu jezika i ne treba svaki saseći kao repu ako nosi neko odstupanje od gramatičkih pravila. Hvala na pažnji, pozdrav.


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: VPF на 11.30 ч. 20.08.2008.
Ako kažeš da se trudimo "da sledimo ono što je napisano" u značenju "slovo za glas, bez izuzetka", to ipak ne stoji sasvim u našem jeziku. Neke reči se ispravno pišu odvojeno a izgovaraju spojeno (nevidimih, videćute, videlismoje) i tad se suglasnici jednače i slivaju na njihovoj granici. Kad se govori brzo, sasvim je na mestu da se i prâve (sic!) pauze među odvojenim rečima gube, pa se glasovne promene šire i na neka mesta gde se u sporijem govoru ne bi desile.

Ne smatram da igde grešim ako u brzini izgovorim, kako Delija napisa, "precedni komisije". Grešio bih ako bih tako izgovarao i kad govorim polako i pažljivo, ili ako bih tako pisao. "Vakuum" i "zoološki" je verovatno i nemoguće izgovoriti brzo s odvojenim u-u i o-o, bar na način kako se govori na srpskom, bez zatvaranja grla između njih.

Primetio bih da nisi ponudio nikakav odgovor na pitanje zašto bi "šeststo" bilo okej a "šestnaest" ne. Odgovor "eto zato što je tako propisano" bi opet provocirao pitanje: "a zašto je baš tako propisano kad je to nedosledno?"

A dozvoli i da te pitam: jasno mi je iz tvojih komentara da baš paziš na izgovor dosledan pisanju. Da li to znači da stvarno govoriš, glas po glas: "imam šeststo dinara"?


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: Ђорђе Божовић на 16.12 ч. 20.08.2008.
Iiiii samo da dodam da je, nevezano za moje početno pitanje, to propisano "šeststo" najgadniji izrod koji postoji u srpskom pravopisu. Hajde da pišemo drugačije nego što govorimo samo zato što su neke reči suviše slične u izgovoru.

Meni je „četiristo“, bogami, odvratnije. ;) Ako je „četiristo“, zašto zaboga nije i „četirideset“; nego je ovo lasno i jednostavno moglo biti i ostati „četrdeset“ kao što „četristo“ nije moglo. Izgleda da baš nemamo sreće sa ovim velikim brojevima — i pravopisno kao i financijski. :)

Tako sam isto video u nekom predratnom hrvatskom pravopisu da je množina od "redak" navodno "redci" (ali sudac - suci). Nadam se da su to promenili do danas.

On the contrary, verujem da nova hrvatska pravopisna pravila Vijeća za normu hrvatskoga standardnog jezika propisuju kako u takvima i sličnim slučajima nije neophodno vršiti jednačenje niti gubljenje suglasnika — od imenica redak, sudac, tetak, patak množine glase redci, sudci, tetci, odnosno patci. ::)

A dozvoli i da te pitam: jasno mi je iz tvojih komentara da baš paziš na izgovor dosledan pisanju. Da li to znači da stvarno govoriš, glas po glas: "imam šeststo dinara"?

Ja bih se složio sa b. n. Mislim da je i ćitabima predviđen izgovor „šesto“, iako je zapis „šeststo“ jedino stoga ne bi li se razlikovao od broja „šest“ u primerima poput „šest(st)ogodišnji“.


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: VPF на 19.45 ч. 20.08.2008.
Za četiristo ne mogu da sporim - meni je manje mrsko od šeststo, valjda zato što ga je lako pročitati i "po Vuku", ali jasno mi je da tu već zalazimo u lični "vkus".


Hrvati eto stvarno promeniše ono što sam nekad pročitao, ali ne na onu stranu na koju sam se nadao :)

(Kad kažeš "nije neophodno", da li su mislili "može a ne mora" ili "ne preporučuje se" ili "ne sme"?)


B. N. reče:

Moje lično iskustvo sa izgovorom u srpskom jeziku je da se piše kako je propisano a da se u izgovoru trudite da sledite ono što je napisano. Onda se može desiti (kao što je sa "šeststo" najčešće slučaj pa, dok ne počnete da pišete "... i slovima: šeststo..." i ne znate da taj broj ne glasi "šesto" jer ga tako svi izgovaraju) da u brzini govorite pogrešno a da to i ne znate. Ako, međutim, držite do pravilnog pisanja i izgovora, uđe vam u naviku da govorite pravilno pa je slučaj "šesto" maltene jedinstven (ako nije i stvarno).

Meni se čini da je time htela da kaže da je i izgovor [ʃeːststo] ispravan a [ʃeːsto] neispravan, tako da nisam siguran da ste se sasvim složili.

Šestogodišnji je stvarno mnogo bolji primer dvosmislenosti, ali i dalje nisam ubeđen da smo tu više dobili nego što smo izgubili pisanjem kako ne govorimo. Tih dvoznačnosti uvek ima u jeziku, i posao je pisca da ih razrešava (hrast od 600 godina, šestovekovni hrast).


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: b.n. на 22.03 ч. 20.08.2008.
Redovno izgovaram "šesto" ali nikad "precedni komisije".
Odgovor kod "šeststo" i "šestnaest" nije "eto zato što je tako propisano", već "eto zato što je tako ustaljeno". I u drugim jezicima postoje brojni izuzeci ali, koliko je meni poznato, samo kod nas postoji manija stalnih izmena u svim stvarima koje se jezika tiču. To je, valjda, ostalo od Vuka koji nije bio baš bog-zna-koliko obrazovan pa sad svako misli da može da se povede za njim i da unese neku revolucionarnu izmenu, ako ništa, bar u sintaksu. Tako, recimo, "odmaram" umesto "odmaram se" i "dobar sam" umesto "dobro sam". Priznajem, doduše, da je u žargonima sve dozvoljeno ako "se primi".


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: Ђорђе Божовић на 20.37 ч. 25.08.2008.
Meni se čini da je time htela da kaže da je i izgovor [ʃeːststo] ispravan a [ʃeːsto] neispravan, tako da nisam siguran da ste se sasvim složili.

Upravo, nismo. Ja sam gledao prvu rečenicu u njezinoj poruci: „Koliko ja ovde razumem, propisano je da se piše šeststo a izgovara šesto. Nije propisano da je ispravno izgovarati šeststo. Možda i ovde grešim?“ — a sad tek vidim da je zapravo time htela citirati tebe. ;) Mislim da je izgovor „šesto“ (dakle /ʃɛ:stɔ/) za pisanje „šeststo“ ispravan kao god što je i izgovor „kòtkućē“ za pisanje „kod kuće“; i čini mi se kako sam to video u „Pravopisu“, ali nemam sad prilike da proveravam, pa ako me neko pretekne tim bolje jer inače ovih dana, zbog kvara na modemu, imam veoma ograničen pristup internetu.

Hrvati eto stvarno promeniše ono što sam nekad pročitao, ali ne na onu stranu na koju sam se nadao :)

(Kad kažeš "nije neophodno", da li su mislili "može a ne mora" ili "ne preporučuje se" ili "ne sme"?)

Mislim da „može a i ne mora“, doduše nisam sasvim siguran. Uostalom, tim „može a i ne mora“ i inače počinju sva pravila koja će potom glasiti „ne preporučuje se“, a nekad dalje u budućnosti verovatno i „ne sme“. :)


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: b.n. на 21.47 ч. 25.08.2008.
Meni se čini da je time htela da kaže da je i izgovor [ʃeːststo] ispravan a [ʃeːsto] neispravan, tako da nisam siguran da ste se sasvim složili.

Upravo, nismo. Ja sam gledao prvu rečenicu u njezinoj poruci: „Koliko ja ovde razumem, propisano je da se piše šeststo a izgovara šesto. Nije propisano da je ispravno izgovarati šeststo. Možda i ovde grešim?“ — a sad tek vidim da je zapravo time htela citirati tebe. ;)



У праву сте, то је био покушај уношења цитата али се још увек не сналазим најбоље са командама.

Али, ево, један цитат из мог "Правописа":

"Упрошћавање сугласничких група

80.У ширем смислу упрошћавање сугласничких група обухвата и процесе једначења и разједначавања (асимилације и дисимилације), о чему је било речи у претходним поглављима, али овде тај термин примењујемо   у ужем смислу, као редуктивно упрошћавање, тј. губљење појединих сугласника. У историји нашег сугласничког система, још од прасловенских времена, извршена су многа таква упрошћавања, ради благогласности, лакшег изговора. Постоје законитости који се сугласници не трпе као суседни или као група, па ако се нађу у додиру, група се или прерађује или редукује.(...)

81. d) Сугласници т и д губе се каткад и испред неких сугласничких група. Тако имамо (као лексички изузетак) присуство (а не "присутство"), одсуство, присуствовати, одсуствовати - али само братство, сродство, господство итд. - Губе се д и т испред шт у немаштина (од -тштина), госпоштина: дублет је рашта и радшта, а поштапалица, поштапати се биће обичније него подштапалица, подштапати се, мада је обоје исправно. Не упрошћавају се сугласници у кадшто, будшто, подшишати се, подшити (постоји и пошишати, пошити, али у другом значењу).


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: b.n. на 21.55 ч. 25.08.2008.
Опет грешка: наставак претходне поруке

Не могу да пронађем где су команде за форматирање фонта тако да је све дато истим словима иако све речи наведене као примери треба да иду италиком.

Надам се да ће ово некоме бити од помоћи у врло замршеном питању шестсто - да или не?

Узгред буди речено, цитати су из Правописа Матице српске, 1994. (приређивачи Пешикан, Јерковић, Пижурица)


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: Ђорђе Божовић на 02.08 ч. 26.08.2008.
Pitanje nije niukoliko zamršeno — P 1994 nedvosmisleno navodi oblik „šeststo“. U mome, sedmom školskom izdanju, to stoji u t. 60. („Brojevi i izvedenice od njih“).

Mene i dalje zanima je li izgovor, međutim, „šesto“; ili samo „šeststo“, doslovno kao u pisanju?


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: b.n. на 12.01 ч. 26.08.2008.
Мислим да је питање сасвим теоретско пошто при нормалној брзини говорног језика и не може да се чује шестсто - чини ми се да треба мало успорити и пажљиво изговорити читаву ту реч. Не значи, међутим, да не треба тако да се пише... не?


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: kontra на 14.32 ч. 26.08.2008.
da :D


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: Ђорђе Божовић на 23.59 ч. 26.08.2008.
Мислим да је питање сасвим теоретско пошто при нормалној брзини говорног језика и не може да се чује шестсто - чини ми се да треба мало успорити и пажљиво изговорити читаву ту реч.

Pod „izgovorom“ neke reči u lingvistici se obično podrazumeva ono što od nje ispadne u normalnoj brzini govornoga jezika, inače se ne bi ni zvalo izgovor nego usporeno i pažljivo reprodukovanje svake pojedinačne foneme koje su predstavljene svima pojedinačnim grafemama koje ulaze u sastav napismene reči.

Kako je srpski pravopis mahom fonetski, to najčešće i jeste slučaj za izgovor rečî; ali poznati su nam i brojni izuzeci, ponajviše na spojevima dveju reči („kotkuće“ je sasvim očekivan i podrazumevan izgovor jer je verovatno jedini i moguć, osim ako ne pokušavate neprirodno biti malo usporeni i izrazito pažljivi ;)), ali i u okvirima pojedinačnih reči — „predsednik“ već beše pomenut, a nema razloga zašto ne bi rame uz rame s njim išlo i „šeststo“.

Možda je fonemski izgovor /ʃɛ:ststɔ/, a fonetski [ʃɛ:stɔ], što onda već zaista zalazi u raspravu prilično teoretske naravi, tu se sasvim slažem s tobom. No kako „normalan“ izgovor u svakom jeziku obično prati fonetski a ne fonemski (sem kada su obadva istovetna, što je većinom slučaj u srpskom), napismeno „šeststo“ moralo bi svakako biti izgovoreno [ʃɛ:stɔ], čak i ako se norma nije o tome precizno izjasnila kao što jeste o pisanju. Nema potrebe truditi se da budete usporeni i pažljivi, jer to ni u jednom jeziku nije normalno stanje. ;) No svakako, to ne znači da se mora i pisati „šesto“, imaš pravo.


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: Зоран Ђорђевић на 09.07 ч. 27.08.2008.
Бонбона се обично изговара као бомбона.


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: Miki на 15.28 ч. 27.08.2008.
Бонбона се обично изговара као бомбона.

Зар у речи бонбона, што је страни (изворно француски) фонемски запис, у нашем језику не долази до једначења по месту творбе, па се ова реч како бележи, тако и изговара као бомбона?


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: b.n. на 21.07 ч. 27.08.2008.
Како беше оно: "... чаршијо, на све чет`ри стране..." - ја мислим да сте у праву. И ѕа бомбону и ѕа све остало. Ѕ је сад одједном z ћирилицом, на мојој тастатури. Иѕгледа да нисмо сами... Ха, ха.


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: Оли на 09.11 ч. 28.08.2008.
Можда ћу поновити понешто, али ево:

Шестсто (шест стотина) је реч која је изузетак од губљења сугласника илити упрошћавања сугласничких група, и као таква није нити једина нити запрепашћујућа, само је грешка у писању овог броја чешћа и на то смо "осетљивији", одмах нам нешто фали, како сад то? и сл. али то је природна људска одбрана :) од нечега што до тог тренутка нисмо знали. Изузеци од овог упоршћавања су и речи с наставком -киња: телефонисткиња, пијанисткиња и сл. па се не бунимо што т није испало као код (овде изузетка) модискиња или код лист:лиска...

Наравно да треба изговарати шестсто, али се то не може чути (неко је то фино горе објаснио), али ни ово није једини случај. Деца пишу београцки, бијо, боица... зато што се тако чује иако ми изговарамо београдски, био, бојица...
Мој одговор је да се пише и говори шестсто, али се не чује шта смо рекли, а изузетак остаје изузетак да се не би бркао са шестим по реду, просто је тако у многим гласовним променама. А да, а Словенци немају губљење, па је то зато код њих тако као што неко написа, Чеси имају непостојано е, па шта сад.  Што се српског ј. тиче све гласовне промене имају изузетке (није Дала сам баци, већ Дала сам баки; Није дала сам сеци већ Дала сам секи) између осталог и да се прави разлика у односу на неко друго значење које би реч променом добила.

Наш правопис је делимично фонетски, неке речи пишемо по изговору (претпоставка), неке по пореклу (председник).


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: Психо-Делија на 15.53 ч. 28.08.2008.
Залагање да шестсто буде шесто доводи нас до неколико повезаних проблема: А зашто петсто не би било песто, кад нико жив на овом земаљском шару не каже петсто? И још нешто: ако је сто, четиристо, петсто, седамсто . . . зашто није двесто, тристо, већ двеста и триста? Хоћу рећи да у правопису аналогије не пију воду и да многе ствари на први поглед нису логичне. 8)


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: Оли на 19.59 ч. 28.08.2008.
Бонбона се обично изговара као бомбона.

Зар у речи бонбона, што је страни (изворно француски) фонемски запис, у нашем језику не долази до једначења по месту творбе, па се ова реч како бележи, тако и изговара као бомбона?
Мирослав је у праву. Исправно је само бомбон(а).


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: b.n. на 20.33 ч. 28.08.2008.
Немам ништа да додам - задовољна сам одговорима.


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: Зоран Ђорђевић на 22.35 ч. 28.08.2008.
Цитат
Мирослав је у праву. Исправно је само бомбон(а).

Тај прилог сам писао на послу, а тамо немам Клајна, него само речнике. У свим речницима (енглески, немачки, француски) пише бонбон као превод.

Да сам прво погледао РЈН...


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: Оли на 15.26 ч. 29.08.2008.
Залагање да шестсто буде шесто доводи нас до неколико повезаних проблема: А зашто петсто не би било песто, кад нико жив на овом земаљском шару не каже петсто? И још нешто: ако је сто, четиристо, петсто, седамсто . . . зашто није двесто, тристо, већ двеста и триста? Хоћу рећи да у правопису аналогије не пију воду и да многе ствари на први поглед нису логичне. 8)

Симпатичан "аргумент" ;D. Т би се изгубило у шестсто у сасвим другој позицији у односу на преостале бројеве: с је испред сугласника који бисмо ми да избацимо... па још и иза. Дакле дилема је баш код шестсто зато што тамо није пестсто и четиристсто...  ;D


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: Психо-Делија на 15.59 ч. 29.08.2008.
Све то стоји. Али ја говорим о изговору! Мислим, кључни аргумент "ревизиониста" у овој дискусији је био да НИКО не каже шестсто већ шесто, а ја кажем да НИКО не каже петсто него песто. 8)


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: b.n. на 16.03 ч. 29.08.2008.
Хм, хм... Ја кажем петсто.
Имам, међутим, проблем са проналажењем команди за форматирање текста - да ли би неко могао да ми помогне? Како да моје "петсто" буде написано италиком?  Хвала унапред.


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: Оли на 17.01 ч. 29.08.2008.
Све то стоји. Али ја говорим о изговору! Мислим, кључни аргумент "ревизиониста" у овој дискусији је био да НИКО не каже шестсто већ шесто, а ја кажем да НИКО не каже петсто него песто. 8)

Ма, није ни важно, будући да смо са исте стране, само сам мало "појаснила".


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: Miki на 17.26 ч. 29.08.2008.
Хм, хм... Ја кажем петсто.
Имам, међутим, проблем са проналажењем команди за форматирање текста - да ли би неко могао да ми помогне? Како да моје "петсто" буде написано италиком?  Хвала унапред.

Отвори поље за одговор, тамо има команди као у Ворду, снаћи ћеш се свакако. Ако куцаш у Брзом одговору, онда додајеш за закошена слова и др. тзв. ББ-кодове.


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: alcesta на 23.22 ч. 29.08.2008.
I ja kažem petsto. Ali ne mogu da izgovorim šeststo koliko god se trudila. No ipak ga pišem, šta ću kad se mora... :)


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: Miki на 23.26 ч. 29.08.2008.
Такође кажем петсто. Песто ме одмах асоцира на онај сос за тестенине. :)


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: kontra на 00.04 ч. 30.08.2008.
Vidi ima nas petstoizgovoraca :D
Pesto njam njam!
NO meni uspeva i šeststo kad ne jurcam s brojem obrtaja ;D


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: b.n. на 13.29 ч. 30.08.2008.
Захваљујем свима на помоћи, хоњ силлѕ оф ме (хоћу да кажем, how silly of me)!    ;)


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: Вученовић на 15.03 ч. 30.08.2008.
, а ја кажем да НИКО не каже петсто него песто. 8)

Заправо сви кажу пецто. Грешиш дакле, не песто, него пецто. Као прецедник прецедништва (изузетак је Бора Јовић који је говорио да је преседник преседништва).


Наслов: двесто
Порука од: b.n. на 21.05 ч. 30.08.2008.
Заборавили сте комаданте - додуше, и изашли су из моде...


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: Психо-Делија на 00.57 ч. 31.08.2008.
Мала дигресија, али не могу да одолим: јесам ли можда негде поменуо да је на једном овдашњем локалном радију спикерка ладно прочитала да се међу десет најбољих филмова свих времена (по избору неког филмског часописа) налази и филм Десет команданата! Жива истина. Ја слушао и замал пао са столице. Додуше, наша омладинка је лепо рекла команданата, а не комаданата, а ново наградно питање гласи: о ком филму се ради? 8)


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: alcesta на 00.58 ч. 31.08.2008.
Deset božjih zapovesti. ;D
Ali ovo je za temu o budalaštinama. ;)

P.S. Šta je nagrada? ;D


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: VPF на 22.26 ч. 31.08.2008.
Evo propustih nekoliko dana novosti na ovoj temi, i sad čitam dosta pametnih objašnjenja. Hvala vam svima, a naročito Oli i Đorđu. (Đorđe, ni razmišljao nisam o tome kakvi su stvarno naši samoglasnici!)

Inače, ja kažem "pecto" i "petsto", a ponekad i "pesto". I čuje se razlika između tog C i TS.



B. N, sa srpskim latiničnim rasporedom, dirka između T i U funkcioniše kao Z (pa makar bila obeležena kao Y) a dirka levo od X funkcioniše kao Y. Sa srpskim ćiriličnim rasporedom to Z ostaje З, а neupotrebljeno Y na nekim računarima postaje makedonsko Ѕ.

Tekst se može formatirati umetanjem obeležja u uglastim zagradama ali taj metod je trapav i naporan s našim rasporedima: uglaste zagrade su (desni alt)+F i (desni alt)+G a kosa crta je shift+7 (da ne kažem "menjač"+7). Obično je lakše obeležiti deo teksta koji hoćeš da formatiraš i kliknuti na dugmence iznad okvira za unos (I za kurziv, B za podebljano itd.) Više informacija na http://www.vokabular.org/forum/index.php?action=help;page=post#tags


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: Оли на 11.43 ч. 12.09.2008.
Зна ли неко да ми каже зашто ми се тренутно појављују поруке само закључно са 31.08.


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: Madiuxa на 11.46 ч. 12.09.2008.
Zato što je deo teme o Istambulu verovatno secnut i premešten u drugu, posebnu temu. To je propust zaboravnog moderatora koji je secno a nije napisao obaveštenje niti dao link... ;D

Eve ti link:
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=2403.0


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: Оли на 11.47 ч. 12.09.2008.
Хе, па да. Хвала :)


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: Miki на 15.45 ч. 12.09.2008.
... a kosa crta je shift+7 (da ne kažem "menjač"+7)...

То (Shift) би се превело са „помак“, леви Alt је „двопомак“, док је Alt Gr „тропомак“ („троструки помак“).


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: Madiuxa на 15.58 ч. 12.09.2008.
Ај Мики не претеруј. Могу да се кладим да кажеш неком "прЕтисни помак и број седам" сви би те гледали бело...


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: Miki на 16.05 ч. 12.09.2008.
Ма не, то су само били предлози (мислим Чаславови, који је и дао објашњење зашто би се то баш тако превело), али се одустало од тога, не знам из ког разлога. Због богаћења речника, можда? :)

ПрЕтисни... :D :D :D ;D


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: Madiuxa на 16.09 ч. 12.09.2008.
Мала шала, да не будемо сад скрооз само озбиљни...  ;D

Па вероватно се одустало јер цео свет данас који иоле зна да користи компјутер ту дугмад зове алт, цтрл и шифт. Ево ја имам шпанску тастатуру и видим алт и цтрл, додуше не видим шифт... А и не знам шта би то било на шпанском. ??? Сад се збуних. Где је уопште то дугме?


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: Miki на 16.14 ч. 12.09.2008.
Еве, ја имам немачку типковницу :), и уместо Ctrl стоји ми Strg (Steuerung = 'управљач'), и Drucken (Print Screen), Einfügen (Insert), Entfernen (Delete), Pause/Unterbrechung (Pause/Break), Bildlauf (Scroll Lock), Umschalttaste (Shift), Feststelltaste (CAPS LOCK)... [наравно, са својим скраћеницама] па се не буним. :)

П. С. То дугме ти је изнад левог цтрл-а.


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: Madiuxa на 16.15 ч. 12.09.2008.
Ма реци ми где стоји тај шифт да бих могла да видим како се зове на шпанском...





Плиз? :)


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: Madiuxa на 16.16 ч. 12.09.2008.
Хе, хе... Код мене не пише НИШТА. Стоји једна стрелица која показује на горе...


Наслов: Одг: Dvesto?
Порука од: Психо-Делија на 17.16 ч. 12.09.2008.
Цитат
То (Shift) би се превело са „помак“, леви Alt је „двопомак“, док је Alt Gr „тропомак“ („троструки помак“).

Предлажем, зарад економичности, помак, двомак и тромак. 8)