Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

Читаоница => Најлепши стихови => Тему започео: Ђорђе Божовић на 23.22 ч. 02.10.2008.



Наслов: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 23.22 ч. 02.10.2008.
Ovo je moj izbor, uglavnom iz zbirke „Hleb i so“.

U redu pred kazanom javne kujne na Carini

Za parče hleba
i tanjir janije
nekom da se prodaš,
pogano je.

Al za tanjir kupusa
ili boranije
nekog da kupuješ —
to je poganije!


Evropska noć u Užicu

Evo kape — a gde je glava?
Evo čizme — a gde je noga?
Pomrčina do zla boga!


Vidik u slutnji

Da li je vidljivo maska nevidljivog,
poznato magla oko nepoznatog
— teško nama ako nije! —

teško nama ako nije
ovaj krompir varka koja krije
nešto od krompira hranljivije!


Nebeski ključevi

Cvet mrazovca
klas nagoreo
sneg kojim se poje ovca
i orao

masku sa lica
maglu izmeđ stena
zmiju u ruci
pero ili luč

upaljenog svica
glavu do ramena
u bravu uvuci:
može biti ključ.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 23.23 ч. 02.10.2008.
Kletve
(odlomak)

Vetar ti po zemlji pogasio sve,
sve osim sveće na grobu!

Ne uteko ni sekiri,
ni topu!

Nemao ribe u Ribnici
nemao vola u Volujcu
ni ovce na Ovčaru!

Ne smeo bez noža ni pred brata!

Sa kućišta se
na grobište premeštao!

Ne našao ni korena,
ni lista!

Desnom rukom
čorbu od leve mešao!


Brojanica

Konder, Zlodol, Varda, Gubin Do,
Obajgora, Svojdrug, Taor, Subjel,
Gostinica, Ruda Bukva, Otanj,
Godečevo, Godljevo, Paramun,
Ševrljuge, Trnava, Zarožje,
Gugalj, Glumač, Gorobilje, Loret,
Semegnjevo, Gostilje, Rožanstvo,
Ljubanje, Dobroselica, Ljubiš,
Mačkat, Ravni, Negbina, Zbojštica,
Sirogojno, Murtenica, Drežnik:
na jeziku mrve hleba iz pepela,
kapi mleka iz oblaka,
karavilje usred vremena snežnih.


Vikalica Živane sa Subjela ali koja je iz oblaka zinula
na njene štale, ambare, voćnjake, useve, kuće i groblja


Stani, alo! Natrag, alo!
Suknju dižem iznad glave, alo!
Gledaj, alo! Nagledaj se, alo!
Dobro gledaj, alo, da bi znala,
ako bi zagrizla na šta si zinula,
kakva bi te ala progutala!

Poješće ti konje do potkovica!
Poješće ti jezik, srce, krila,
kandže, perje, i ostalo salo!
I sve će joj, alo, biti malo!
Još bi trista stotina takvih ala
u ovu alu nad alama stalo!

Gladni mesa, žedni krvi, doleteli
na krilatim konjima bez uzda,
pogledajte kako zija, kako zeva,
peć, pećina, provalija, ala,
koja bi vas nadušak progutala,
mračni oblaci, zinuli na sva usta!

Zadižem prtenu suknju iznad glave:
evo ovom te alom teram, alo!
Ako više sebi želiš dobra
no što nama misliš zala, alo,
beži, alo, glavom bez obzira,
da te ono na šta si zinula
ne bi progutalo!


Pod Čigotom

Na seniku procvetava
seno, na visokom.
U senu Višnja spava,
zagrlivši me nogom.

Vetar duva satima,
duva, zube ledi.
Senik lupa vratima,
hoće da poleti.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 23.24 ч. 02.10.2008.
Večera

Rešili smo se onih dlakavih čudovišta,
jedva smo glave izvukli!
Bilo ih je tušta i tma,
rogatih, zubatih, repatih,
bilo je Bogu dušu,
bilo je strašno,
mislio sam gotovo je,
od nas ništa!

Prosto ne mogu da verujem
da smo ih stvarno zatrli!

Hajde, red je da odahnemo,
pod orahom je prostrt sto,
na stolu jabuke, vino i hleb,
u blizini se čuje voda,
žene su u belom, ili gole,
za oblacima seva vino,
po jabukama trepti vodena zraka.

Sedamo pod mnogo zvezda.

Kad, a na stolu ispred nas,
sve veća, sve gušća,
sve brže, na naše oči,
iz jabuka, iz vina, iz hleba,
počinje da raste dlaka!


Dočekujući svatove

Sa pepelom zamesila!
Sa tricama zakuvala!
Sirćetom pozejtinila!
Posolila prašinom!
Pa sve pristavila
na prozukla drva!

Zapržila injem
i žabljom slaninom,
mešala ugarkom,
bičem i vretenom,
mešala vretenom,
sipala preslicom!
Sipajući, redom,
vako govorila:

Jedite, svatovi,
jedite, junaci!
Ne bilo vam jelo
hladnije od snega!
Ne bilo vam masnije
od kasapskog tega!
Ne bilo ukusnije
od ovnujske vune!
Ne bilo pečenije
od stare furune!
Ne bilo jestivije
od gvozdenih stena!
Jedite, svatovi,
jedite, junaci!
Jedite, porastite
mišu do ramena!


Epitafi sa karanskog groblja
(odlomak)

ovde počiva tiosav
sin miljka i stamene
vetar predvečernji oko sveće obleće
juri njenu senku oko nje
isklasalo žito do zvezda
veče se spušta među grobove
ovde počiva tiosav saranjen sa sviralom
ovde počiva mrtav
tiosav koji je hteo da živi makar
pretvoren u žabu bože prosti makar
pretvoren u drvo zeleno


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 23.24 ч. 02.10.2008.
Zapis zlatom

Međ kvrgavim svećama dočekah zimu 1254. Svake noći, uz horove vukova i smetova, moje bdenije je dugo kao put plamena sa vrha do dna sveće, kad gavranovim perom ispisujem listove manastirskog letopisa za leto Gospodnje 1235.

U ovoj tesnoj ćeliji
prepoznajem leto po prašini, zimu po snežnom
prahu prosejanom kroz uske pukotine.

Sveća nad mojim oslepelim očima, kvrgav prst gubavca sa oštrim noktom od plamena, već godinama pokazuje nebesa Gospodnja, i opominje me.

Nad glavom mi se ljuljaju zvona, veliki, zlatni
stogovi sena, nekad u selu Volujcu.

I snevam da ne postojim,
da me to samo neko sanja,
da je blizu zora,
i onom što me usnu vreme je da se budi.


Na sečorečkom groblju

Kog žutica, kog srdobolja,
ko od sekira, ko od sabalja,
na isto se svima hvata:
u travuljini — dva hvata.

Kome krpa na zakrpu,
kom pretilo na debelo,
na isto se oboma hvata:
pored crkve — dva hvata.

Ko u postelji, ko na lađi,
ko po kišici, ko preko polja,
ko uz njivu za žetvu spremnu,
svi odoše u onu zemlju.

Ode i zvonar u podzemno selo.
Ode i vrač, i vinar žedan vina.
Ode i kotlokrp, zabacivši čelo
sa ostacima krune od inja.

Odoše junaci, bolji od boljega,
odoše živdžije, odoše ljudske ale!
Pa nećemo ni mi živeti doveka,
nismo ni mi veće budale!


Rugalica o vinu

Ako su gospodi Grcima i Latinima
spremali gozbe s ovakvim vinima,
kraljevi naši, kukavci nam sinji,
dosta su ih i poštovali Latini!

Je li ovo iz močvari zahvaćeno? Slično kiši!
Da ga pije, povratilo bi i more!
E ako smo s ovim u proševine išli,
lepe smo neveste dovodili u dvore!

Pa zar ovim da se posvete Dečani?
Ovim bi se i ale i guje plašile!
Pa zar si ovo pio, Stefane Prvovenčani?
Zar ovo, despote Uglješa? Ovo, kralju Vukašine?

Pa zar je ovo vino za patrijarha?
Ovo ambrozija? Ovo zlatno peraje?
Pijem, pa razumem Kraljevića Marka
što pola pije, a pola Šarcu daje!

Ovo je vino zaseda u mraku!
Žaba u ustima, kandža u stomaku!
Nije ti ovo ni radost siromaku,
akamoli caru! akamoli junaku!

Ako smo ovo pred Kosovo pili,
kako smo mogli — dobro smo i prošli!
Bolje da su nam brade osmudili
no s ovim što nam rekoše: dobrodošli!

Bolje i guja da pljune u lice! Bolje
i šlem s više rupa nego u svirali!
Ako smo od ovog uzimali pričest,
dosta smo milosti Božje i imali!

S čorbom po prsluku, sa štalom u glavi,
znam ja, vinopije, kako vam je bilo!
Ne može niko ko naši vinari
od boljega grožđa gore vino!


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 23.25 ч. 02.10.2008.
Smrt pesnikova

Kad pesnik umre
smrt skine maglu s njegovih stihova,
gradovi osvanu zaista na nebu,
jedna jabuka puna ptica zaplovi niz oganj.

Kad pesnik umre
zašumi iznad krošnji
zvezda koja obuhvata ceo nebeski svod,
i pesnik više ne čuje lavež ni zvuke roga;
poraženi svetlošću koju ne vide
gonioci se povlače
u bezimen mrak iz koga su i došli.

Kad pesnik umre
smrt mu donosi pravdu
koju mu život uskraćuje.
U gluvo doba, vetar na gumnu odvaja
čist vazduh i svetlost od ostale pleve.
Pesnik, odeven u dronjke svoje kože,
i mrtav gonjen plamenom preko leda,
s ostatkom svoga užeta, i mrtav
iz nekog drugog sveta kroz nas u treći gleda.

Kad pesnik umre
njegove ptice počnu da lete
nad premlaćenim žitom i morem koje cveta.
Ruža zaista jaše na konju,
čovek u more unosi ženu s kojom je ležao,
i doboše, frule i oružje pšenicom zasipa vetar.

I hrastom razvaljen vazduh,
i surovi narod, i mračna polja, i zveri,
gledaju njegov grob kako se diže u svet
progoneći one pred kojima je bežao.


Krilata godina

Sve leti, vrane — i ne samo vrane,
slepi miševi, golubovi, komarci, —
nego i puhaći, šarani i svinje,
krilati, nadleću kovilje i smilje.

Krila je dobio, pa leti, i panj
na kome su nam glave sekli,
i sekira, što ide uz taj panj,
s leptirima leti kroz vedar dan.

Krila je dobilo i što ih nije htelo,
samo meni ne dadoše ni pero.
A kad bi mi i dali neka krila,
ta bi krila od kamena bila.


Česma na Pašnoj Ravni

Žedan kao pesak, kao so,
žedan kao groznica, kao vatra,
klekoh pred tu česmu, al taj mlaz,
leden i brz,
izmiče mi, leti, obara me,
po rukama,
po očima me šiba, bije,

to vetar
vodenim repom
oko sebe maše,
vodenim repom razbija
zube onome koji je, žedan,
dovde dopuzio
i klekao
da pije.


Učenje u mraku

One koje krvavi majstori muče,
i koji ne znaju da se brane i bore,
još krvaviji protomajstori uče
da od zla spasava samo gore;

da te od sekire sablja oslobodi,
da te iz poplave izvlače čaklje i kuke,
da te u mutnoj vodi, polumrtvog,
iz usta kečige otimaju štuke;

da se, kad sjaši, dizgini i uzde
oduzmu od plehanog hajduka
zato da ih, uzjahavši, uzme
gvozdena rukavica i ruka;

da se ruke, vezane naopako,
dreše da bi vezale brata jedinoga;
da se od đavola oslobađa tako
što se crnji đavo proglasi za boga.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 23.26 ч. 02.10.2008.
Trg od oružja

Nudimo sve vrste kalašnjikova!

Nabavite na vreme kalašnjikov!

Nigde, ni na sunce, ni u mišju rupu,
nisi pristao bez kalašnjikova!

I onaj ko nema viljušku i nož
moraće da ima kalašnjikov!

Večeraće ko ima kalašnjikov!

Prodajte sve, kupite kalašnjikov!

I kroz divlje zveri, i kroz ljude,
put će vam otvoriti kalašnjikov!

Na vrh će vas popeti kalašnjikov!

Umesto Bog, kaži kalašnjikov!

Zar ti još oklevaš da kupiš kalašnjikov?
Kako ćeš iz kuće bez kalašnjikova?
Kako ćeš u tramvaj bez kalašnjikova?
Na šta ličiš bez kalašnjikova?

I tvoj brat je kupio kalašnjikov!

Tvoj berberin iz kuće izlazi
naoružan s tri kalašnjikova!

Šta će ti raj kad nemaš kalašnjikov?

Seva! Neka seva! Grmi! Neka grmi!
Poslednju reč imaće kalašnjikov!

Nema argumenata, brava ni trikova
ispred cevi kalašnjikova!

*

Kaži, je li ti lakše
sada kad si kupio kalašnjikov?

Je li ti sve na mestu
sada kada imaš kalašnjikov?

Gde se nadaš da stigneš ako ti put
pokazuje cev kalašnjikova?

Uživaš li u trpezi
do koje te je doveo kalašnjikov?

Šta sanjaš,
ako spavaš s rukom na kalašnjikovu?

Možeš li s tim oružjem, s kalašnjikovom,
izaći pred lovca sa lukom i strelom,
i to što si ubio položiti na zemlju,
pored njegove lovine, divlje guske?


Ognjeni dan

Preko nasipa nadire plamen umesto pene
liftom se
uz lestvice se
uz drveće se
penje.

Od naših lica hučan peče garave maske
ustave ruši
nosi krevete
stolice svinje
džakove grede i mazge.

Crven visoko u nebu zahvata divlje guske
topi bronzane kipove
topi topove
tornjeve medalje
kašike lađe i puške.

I sejač beži sa polja i zvezda sa zvezdanog puta
čemu trud
kad plamen
za tren sve stiže
i guta.

Samo pesnik dok dimom sve vijori
— gradovi crkve silosi nasipi fabrike lađe —
dok se sa zvonika
cedi bronzano testo
dok mu krov nad glavom
dok mu postelja
gori

kao da piše za večnost
kao po mramoru
piše
na hartiji
koja
gori.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 23.26 ч. 02.10.2008.
Šlemovi

*

Ko je taj što me strelja i kolje
i čamov sanduk brzo stesa
— dok pada čađ na snežno polje —
za 70 kila mesa?

Ko je taj što me goni i vodi
kroz vatru bitke i oganj gripa
da jedem, spavam, trunem u vodi,
a krov mi samo stara lipa?

Nit jesen leči, nit rana srasta,
svi su me redom klali i jeli,
vrana na suvom kosturu hrasta
dobiće mozak moj u šlemu, kao u zdeli.


*

Pakao videh iza mračne šume.
Grešnici, s licima od stakla i gume,

bačeni pod stabla, u jame i trave,
male su kazane natukli na glave.

I dok im se lobanje kuvaju, da budu
ukusna hrana za rođenu grudu,

dok trubač cedi pljuvačku iz trube,
sito groblje drema čačkajući zube.


*

Vojnici! Uzmimo u ruke svoje odsečene noge
i, naoružani njima,
pođimo, skakućući kroz njive pune dima,
i dotucimo svoje vođe!

Zatim zapalimo njihove glave u noći kao buktinje
i, osvetljeni njima,
odnesimo na gozbu ribama i psima
njihove useve vino lobanje uši i butine.

A kad se nasite zveri oslonimo se o koplje
i, pomognuti njime,
ostavljajući zemlje nesanice i zime,
vratimo se po mraku svako u svoje groblje.


Drvoseča popu

Raonik sa rđom
slamu sa plamenom
glavu sa zobnicom
ništa sa nikada

venčavaj pope
kad se već i pamet ludog
sa strahom pametnog
venčala

i carstvuje nam!


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 23.27 ч. 02.10.2008.
Okupacija Užica

Kaputi se pretvorili u šinjele,
šeširi u šlemove, cipele u čizme,
ćirilica u latinicu.

Kiša se pretvorila u sneg,
jagnjetina u konjetinu.

Škola je postala kasarna,
crkveni zvonik mitraljesko gnezdo,
štamparija konjušnica,
bioskop vojni magacin.

Samo je gradski zatvor
(s čijeg bih prozora,
kad bih se popeo sebi na ramena,
video možda pijacu s malo snega)
ostao ono što je i bio: zatvor,
jedina čvrsta, jedina stalna tačka,
kroz sve promene i vremena.


Vešala na Žitnoj pijaci u Užicu

Na Žitnoj pijaci,
bez ijednog jedinog
zrna žita,
o četiri konopca
obešeni, jaka,
jedan geometar
i tri seljaka.
Nad prestravljenim ženama,
u zraku,
dve cokule,
šest opanaka.

Slomljenih vratova,
teži nego živi,
s perom na usni
koje ne treperi,
konopce zatežu
ko četiri tega.

Kao iz oblaka?
Kao iz nedara?
Kao leto?
Kao blagovest?
Koliko sija
to, što se ovim tegovima meri?


Singer

Mȉća Savić ide preko polja,
na konju nosi šivaću mašinu.

Krošumu, kroševar, tri sedmice dana,
uzvodu, nizvodu, putem i bespućem,
preko suvati, preko bujne paše,
on ide peške,
a šivaća mašina konja jaše.

Ide Mića Savić preko brda,
kalem zlatnog konca u sanduku nosi.
Kapu zabacio, siv šinjel ogrno,
ide pred konjem i peva, a ne zna
da nosi mašinu koja neće šiti
ono što se njemu, zlatnim koncem, šije,
nego ono što se njozi šije,
crnim koncem, u sumračje crno.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 23.28 ч. 02.10.2008.
Molitva svetom Nestoru, koji je ubio alu,
a iz nje postali miševi, gušteri, zmije i druga gamad


Ubio si, sveti Nestore, alu,
hvala ti!
Al da smo posle odahnuli — nismo!
Razmileli se iz njene strvi miševi,
daždevnjaci, zmije, i ostala gamad,
ne znaš kad ćeš zmiju pod jastukom zateći,
kad miša kašikom izvući iz tanjira,
kad će te daždevnjak iz hleba ujesti;
možeš lopatom gamad po zemlji da skupljaš,
iz vode izviru, padaju sa zvezda;
što nam je nekad sa jednog mesta smrdelo,
sveti Nestore, posle tvog junaštva
preti i smrdi sa hiljadu mesta!

Pokupi, sveti Nestore, ove zmije,
guštere, miševe, slepiće, daždevnjake,
škorpione, i drugu gamad, u vreću,
odnesi vreću na vrh brda,
istresi je, zasuči visoko rukave,
pa od njih opet onu alu umesi,
veliku ko što je bila, i još veću!
S daždevnjakom u ustima, sa zmijom oko ruku i nogu,
sa slepićem na očima, sa škorpionom u nozdrvi,
dok mi u žabi nestaju ovca i pas,
gvozdenzubu i stoglavatu, molim te,
sveti Nestore,
vrati nam onu alu,
spasi nas!


Autoportret sa glavom na stolu

Rastu mi na pragu,
rastu mi u oluku, rastu na krovu,
po svim sobama
rastu mi korov i trava!
A meni se spava!

Napadaju me mravi,
ruka mi se do lakta crni od mrava!
A meni se spava!

U sela nam ujahuju vojnici,
pale sena,
hvataju guske i patke,
na drumove izgone
stada ovaca i krava!
A meni se spava!

Razvaljuju mi vrata kundacima,
tuku me,
hapse me,
bacaju me niz stepenice u mrak,
prepun drvenih i gvozdenih sprava!
A meni se spava!

Neko, ne vidim ko,
poziva me u borbu za slobodu,
traži pobedu istine i pravde,
pobedu ustava, zakona i prava!
A meni se spava!

Bacio sam pušku i kapu!
Neka pobedi sneg!

Na sto se spušta,
ko na dno,
moja glava!

Meni se spava,
ugasite,
meni se
spava!


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 23.28 ч. 02.10.2008.
Balada o Stojkovićima

Bije batinaš, bogme svojski raspalio,
puca nam koža, lete mrvice mesa;
bije sat, bije dva, bije tri,
otkud mu toliko štapova i besa?
Udara bogato, udara od sveg srca,
već mu se lice od napora krivi,
gubi dah, zastaje, prediše, više ne može,
i pada mrtav umoran,
a mi živi.

Poređaju nas vezane uza zid,
pucaju u nas, — prska nam lobanja,
prska cevanica, podlaktica, koska,
otežasmo od olova u telu.
Dođe i veče. Umorili se strelci.
Odvezuju nas, psuju nam Boga i majku.
Sa streljanja se vraćamo kući
ko s posla,
i dok se u kujni podgreva večera
žene nam krpe rupe u odelu.

Posle večere pregledam domazluk:
zakrpim krov, poduprem ogradu,
nakupim kišnicu u kace i aranije.
Uto i spavanju vreme. Pre no zaspim
kažem ženi: vešaće me u pet,
gledaj da me probudiš nešto ranije.

Ujutru vešala, nova novcata, čvrsta,
užad jaka, dželati obučeni,
— ruku na srce, ničemu zamerke nema.
Vešaju nas brzo, vešto i lako.
Visimo tako obešeni do mraka,
vreme je večeri, skidaju nas, — mi živi,
svi nas tuku i psuju; ali ako.

Sutradan zorom dovuku granja i drva,
naslažu lomaču, za nju nas gole vežu,
prinesu šibicu, potpale,
i gori tako, gori nedelju dana,
cela varoš od pepela posivi.
Kad sve dogori, mi izađemo iz dima,
kraljica pada u nesvest, a kralj
trlja oči i gleda nas zaprepašćen:
Sunce vam vaše, pa vi opet živi!

Rastržu nas konjma na repove, raspinju nas na točku,
seku nam glave, ruke i noge — strašno!
Streljane nas vešaju, poklane nas guše,
ne znamo zašto, a nije ni važno.

Sudijama je već svega toga dosta!
Smenjuju strelce, otpuštaju vojnike,
dželate vešaju — oni im kao krivi.
Pa opet na nas: te topuzinom, te topom,
te vešaj, te seci, te kolji!
A mi živi.

Nije tu nešto u redu, šapće narod,
to neko štiti sudije od greha!
A i nas katkad hvata zebnja pred san:
nismo besmrtni, neće to dugo ovako,
doći će jednom i nama kraj,
nećemo izdržati,
i umrećemo
od smeha.


Raspodela u mraku

Uzmi to i ne zapitkuj!

Nisam te pitao hoćeš li, ili nećeš!

Ne znam da li ćeš ti da jašeš to,
ili će to da jaše tebe!

Nije moje da mozgam šta ćeš s tim!

Ne pitam te da li si to tražio,
da li ti to treba,
da l si toga gladan!

Ne znam kako ćeš, lopatom ili viljuškom,
vatraljem, kleštima, ili iz bokala!

Ne znam da li ćeš stojeći, ili sedeći!

Ne zanima me znaš li čemu služi,
i kuda vodi!

Uzmi to i kaži hvala!

Sledeći!


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: b.n. на 17.42 ч. 03.10.2008.
Trg od oružja
(...)
Možeš li s tim oružjem, s kalašnjikovom,
izaći pred lovca sa lukom i strelom,
i to što si ubio položiti na zemlju,
pored njegove lovine, divlje guske?


Komplimenti.
Posle izvesnog razmišljanja i pošto sam pročitala sve ovde objavljene pesme, dodala bih i: kapitalno!
Ima zaista vrlo lepih stihova. Poneki su prejaki za moj ukus ali to im sigurno nije mana.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 00.07 ч. 24.10.2008.
Danas sam pazario Simovićeve odabrane pesme u dve knjige u izdanju Stubova kulture. Nije ono „klasično“ izdanje u dve knjige među Simovićevim odabranim delima sa Hijeronimusom Bošom na koricama (što nam, kada smo organizovali književne susrete „Na pola puta“ u Užicu, Ljuba Simović jednom reče, „kanonsko izdanje“), nego novije sa, kako me je prodavačica u knjižari ubeđivala, dosta više pesama koje je sâm Ljuba Simović izabrao za tu ediciju.

U knjizi prvoj su uglavnom poznate nam pesme iz zbirke „Hleb i so“ (tj. iz onih hronološki starijih zbirki iz kojih je pravljen izbor i za „Hleb i so“), a u kojoj se nalazi i većina ovih, evo, ovde pesama što sam ih ja odabrao. No, u knjizi drugoj (u kojoj je izbor iz hronološki novijih zbirki), nekim pesmama i nisam naročito oduševljen, očekujući od Ljube Simovića nešto drugojačije, kako bih rekao, „tvrđe“. Nekima pesmama tu nedostaje nečeg simovićevskog, nečeg „jačeg“. Kao da ih nije pisao Ljuba Simović, nego pola Simovića! Svakako, ima i tu i izuzetno dobrih pesama, ima i dobrih pesama, ali i poneka razočarajuća. Ipak, evo dveju zanimljivih:

Čitajući Srpskohrvatsku leksiku ribarstva Velimira Mihajlovića i Gordane Vuković
Institut za lingvistiku Novi Sad, 1977.


Gde god da otvorim ovaj rečnik: riba!

Od albaluka do šarana i štuke,
jedna za drugom, grgeč, deverika,
ko u posne dane, petak ili sredu,
plivaju ribe, po azbučnom redu!

Na ovoj stranici, pun riba, vri bakrenjak,
sa ove mi se u lice unese som!
A na ovoj, na ušću Tise u Dunav,
leto miriše ko biljna apoteka!

Listam ovaj rečnik: jegulja, jesetra,
listam: kečiga, manić, moruna, smuđ,
listam, i čitam, i čudim se, i pitam se:

Je li ovo rečnik ili reka?


Glave pod poklopcem

Podignite poklopac, slepci, i pogledajte:
dolazi Bog, visina koja sija!

Setite se Boga, kog ste zaboravili,
vratite se Bogu, kog ste napustili!

Bog je u svemu, Bog je sve,
sve vidi i sve zna,
sve radi: stvara svet,
proizvodi zvezde,
proizvodi krompir i pasulj,
proizvodi oblake i oluju!

Dobro,
primićemo tog vašeg Boga,
naći će se kašika i za njega,

samo nam kaži:
na šta radi taj Bog,
na drva,
ili na struju?


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: b.n. на 17.17 ч. 24.10.2008.
Rečnik ili reka? - dopada mi se.
...proizvodi krompir i pasulj... - i to mi se dopada.
Što se ostalog tiče, onako. Prva pesma podseća na pesme naših "dečijih pesnika"
a druga mi izgleda nekako skučena, da se tako glupo izrazim, kad sam se već upustila u izjašnjavanje.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 22.59 ч. 24.10.2008.
O tome ti pričam; kao pola Simovića. Ove dve sam, i još neke bih iz novijih zbirki „Ljuska od jajeta“ i „Tačka“, izdvojio jer u njima pronalazim ono simovićevsko na što sam navikao i koje mi prija (upravo to „rečnik ili reka“ ili ono „na drva, ili na struju“); ali ima dosta takvih pesama koje se čine samo kao dusi nečega, što nam zvuči poznato, spram onih ranijih, „jakih“ i „tvrdih“, Simovićevih pesama, kakve čitamo u starijim zbirkama.

Je li promena sistema nabolje uticala na to da Simovićeve „buntovničke“, sirovo svakodnevne a u isto vreme veoma svevremene, pesme „izblede“, ili je Veliki Pesnik samo ostario? :(


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: b.n. на 18.29 ч. 25.10.2008.
Trebalo bi čuti mišljenje nekog boljeg poznavaoca... ja sam samo (povremeni) ljubitelj poezije.:-)


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 23.50 ч. 09.11.2008.
*

Što se ne nađosmo u Beogradu, pomislih,
a on — ko da to glasno kazah — iz topa:
„Bolje je sresti se na pola puta!“
Pola puta! Između Beograda — i čega?
A munja se u goluba obukla,
pa mu — te oko glave,
te oko viljuške podignute — leti.
Pola puta!
Smeje se lukavo,
pola puta!
Lupih se šakom po čelu,
nije mi bilo ni na kraj pameti!


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: b.n. на 21.08 ч. 10.11.2008.
Dobila sam obaveštenje da je odgovoreno na moju poslednju poruku itd. i - to je ovo.
Ne znam da li se stvarno očekuje komentar ali, za slučaj da je tako, meni se pesma dopada, mada moram da priznam da još uvek nisam shvatila gde je pola puta ali mislim da to i nije važno.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: србољуб на 22.26 ч. 10.11.2008.
Није да сам нешто много радознао, али бих и ја волео да сазнам где се налази ово пола пута.   :)
Није ваљда на оној белој линији (пуној или испрекиданој) што раздваја коловозне траке?  ;D


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: b.n. на 18.52 ч. 11.11.2008.
Не верујем  :D


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 22.26 ч. 11.11.2008.
Pa može biti i tu, ovo je poezija. :)

Ovakva mesta i zahtevaju individualna tumačenja.

„On“ u pesmi očigledno je đavo, a nije li lirski subjekat žensko? (Iako to nije nigde u pesmi ničim naznačeno!) Onda je to što je njozi Beograd, njemu verovatno džehenem, pa je jasno kuda je stvar otišla, ako je i krenula s pola puta između Beograda i njega, a da njoj to nije bilo ni na kraj pameti.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: b.n. на 17.40 ч. 12.11.2008.


„On“ u pesmi očigledno je đavo, a nije li lirski subjekat žensko? (Iako to nije nigde u pesmi ničim naznačeno!) Onda je to što je njozi Beograd, njemu verovatno džehenem, pa je jasno kuda je stvar otišla, ako je i krenula s pola puta između Beograda i njega, a da njoj to nije bilo ni na kraj pameti.


Dakle, to se zove kulturne razlike! I čemu služe razgovori o poeziji! Ne bi mi nikad palo na pamet da je "on" u ovoj pesmi đavo, a još manje da je to "očigledno", takođe ne bih nikad pomislila da je "lirski subjekat žensko" niti bi mi palo na pamet da je "on" "džehenemlija" (našla u rečniku turcizama) - mada, ako se koriste ovi jevrejsko-turski pojmovi (i ako u pojam iste kategorije svrstamo i ime autora) nije neobično smatrati da je lirski subjekat žensko  ;D
Osim toga, ne znam kako ste objasnili viljušku kao motiv ( ;)) - ja sam, izgleda, više navikla da poeziju primam kao utisak, bez neke naročite analize.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Miki на 19.32 ч. 12.11.2008.
Трозубац ђаволов. (Не знам како гласи турска реч за трозубац. :))


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 19.49 ч. 12.11.2008.
Turcizmi su moji, nisu Simovićevi. ;)

Vidite kako jedna pesma može jako šarenoliko da se razumije. Pa i ako uzmemo da je „viljuška podignuta“ oko koje leti munja obučena u goluba — zaista samo viljuška za jelo, dobijamo jednu sasvim drugačiju sliku ručka ili večere dvoje ljudi, a „pola puta“ je obrok za kojim su se sreli. (Za momka i devojku, ona večera na pola puta između upoznavanja i kreveta? Za Hrista, večera sa apostolima među kojima je lukavi Juda, na pola puta do raspeća?) Da li onda „džehenem“ nastaje u stomaku, kada se proguta zalogaj? Ili kada se „proguta“ nečija lukava prevara? (Pojede otrovna jabuka? Primi izdajnički poljubac?)

No, svakako, poezija je ponajviše utisak. Analize su uvek individualne i slede iz tih utisaka.

Nadasve je zanimljiva munja koja se „u goluba obukla“. Golub je simbol mira, a munja je nešto sasvim suprotno. Kada se to zlo oličeno u munji obuče u goluba, ono se skriva pod maskom, pod lažnim imenom, ne bi li nasamarilo druge. I, naravno, leti oko glave i viljuške onoga koji ga je proizveo. Znajući Simovićevu poetiku, ovaj momenat može imati i znatne političke konotacije u vezi sa pesniku neomiljenim socijalizmom koji je, pod maskom izobilja, krasote i blagodeti, donosio siromaštvo, jad i bedu.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 20.27 ч. 12.11.2008.
Ah, da, zaboravih da pomenem i to kako je ova pesma jedna od onih koje se nalaze u ciklusu pod imenom — Subota; i koje uglavnom govore o banalnim, subotnjim, jako prizemnim ljudskim stvarima dokolice i uživanja (pića, kafane i koitus — zamalo pa „sex, drugs, and rock’n’roll“ :D), ali je među njima možda i najslojevitija, najzakukuljenija. :)


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: b.n. на 00.02 ч. 13.11.2008.
Pa, lepo, dobili smo i pesmu i tumačenje. :)


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 16.59 ч. 07.02.2009.
Možda sam ja onda prestrogo ocenio nove Simovićeve pesme. Sad ih opet listam s vremena na vreme, i ipak se oduševim pokojom.

Osnove računa

Trgovac u riznicu prilaže hiljadu lepti.
A udovica prilaže dve lepte.

Pismenom čoveku ni na um ne pada
da se upita ko je dao više:
i budala nepismena zna
da je hiljadu više nego dva!

Ali mudrac, koji zna da su trgovcu
tih hiljadu lepti čist suvišak,
a da su dve lepte udovici sve,
i koji shvata da pitanje nije:
šta je veće, hiljadu ili dva,
nego: šta je veće, višak ili sve,

bez po muke će znati da nam da
na pravo pitanje i pravi odgovor:
budući da je od viška veće sve,
od hiljadu lepti veće su lepte dve!


Jutro u Kovilju

Ne čuje se samo ovde,
nego i preko reke,
i u drugom selu,
i na drugom svetu!

Ko?

Ta kokoška!

Kokodače,
kô da je snela planetu!


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: b.n. на 21.29 ч. 07.02.2009.
Вама се баш допада тај песник!


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 22.25 ч. 07.02.2009.
O, da. :) Ljuba Simović je znatno uticao na mene još od prvih mojih ozbiljnijih susreta sa književnošću, svojim pesmama, a posle su došle i njegove drame i njegova „poetična proza“ Užica sa vranama. Njegovo je stvaralaštvo, kako slično i on sam piše, kao nekakav drugi svet koji živi sam za sebe, a pesnik tu samo prepričava ono što je putujući kroz njega video.

Tu su druga sela i gradovi, drugi ljudi i životinje, neko drugo vreme koje drugačije teče, tu i šivaća mašina može da misli, pesnik i sa slikama da razgovara, ljudi i stvari da se premeću jedni u druge, vojnici i iz nekih davno prohujalih ratova da i dalje traže po svetu svoju čast, šejtan i sa onoga sveta da zakazuje svadbu, ribarica da prodaje i ribe kojih nema, i sve to naizgled fantastično a toliko surovo realno i svakidašnje, s nepravdom podjednakom kao u našem svetu, s prevarama jednako podlim kao u realnom životu, i zimom jednako hladnom a stomacima jednako praznim. A na razmeđi tih dvaju svetova, našeg i pesničkog, stoji Veliki Pesnik, koji zamišljen nad tim nepravdama „iz nekog drugog sveta kroz nas u treći gleda“.

Naravno, pod uslovom da takva granica uopšte postoji. Gde je granica između stvarnog i umetničkog — pitaju se i Simovićevi glumci putujućeg pozorišta Šopalović. I ne samo gde je, već da li i zaista postoji. Šekspir je na to pitanje davno odgovorio: Ceo svet je pozornica; a na njega odgovara i Ljuba Simović, kroza sliku jedne Užičanke koja po svom običaju, nalaktivši se na jastuk koji je prebacila preko prozorskog simsa, odatle posmatra ulicu koja poda njom protiče i ljude na ulici kao kakvu pozornicu, a da joj pri tom i ne pada na pamet kako ti ljudi na ulici možda upravo gledaju u nju kao u kakvo pozorište.

Takva je i Simovićeva poetika, uvek dvosmerna. ;)


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: b.n. на 23.52 ч. 07.02.2009.
Nadahnuto, nema šta. Oduševljeni ste stvarno kao neki veoma mlad čovek - da li vam je književnost profesija?


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 02.54 ч. 08.02.2009.
Zahvaljujem. ;)

Svi mi živimo u književnosti, ili štono jedan drugi pisac reče: „Ja moram pisati, kao što moram da dišem, i znam da će negdje uvijek biti ljudi kojima će to biti zanimljivo i drago pročitati“, sasvim poput Andrićevog Alihodže koji je umro sa istom takvom idejom. Ne znam je li tada svesno parafrazirao Andrića, ali znajući ovoga pisca, slatko sam se nad time ismejao. :D


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: b.n. на 16.55 ч. 08.02.2009.
Пошто кажете сви ми живимо у књижевности без даљег објашњења, потражила сам вас преко Гугла и пронашла на - Википедији. Прво су понудили, додуше, Ђ. Божовића Гишку али сам претпоставила да то сигурно нисте ви. Импресивно! Ако сам добро схватила, поред свих страних језика које говорите, ви сте и зналац квења језика - како сте овладали таквим знањем? Из Толкина, или се то даље развија тако само, у рукама обожавалаца? Морам да признам, када је о Толкину реч, нисам читала, гледала сам филм...  :D  То је за моју генерацију ионако екстра труд.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 17.11 ч. 08.02.2009.
Ако сам добро схватила, поред свих страних језика које говорите, ви сте и зналац квења језика - како сте овладали таквим знањем?

Iz hobija. Profesor Tolkin, osim što je pisao fantastiku, bio je vrstan filolog. Bavio se staroengleskim jezikom i keltskim jezicima, a iz hobija stvarao je i svoje izmišljene vilovnjačke jezike, mnogo pre Gospodara prstenova, koji je bio samo mesto gde bi on te svoje jezike smestio. Kada je Gospodar prstenova postao popularan, Tolkin je objavio i pozamašnu literaturu o svojim jezicima kojima se tamo govori.

Možda se sada pitate zašto nekome pada na pamet da stvori izmišljeni jezik. :) Zaljubljenik u jezike kakav je bio Tolkin, imitirajući principe koji važe u pravim jezicima, stvorio je jezik koji sasvim funkcioniše kao pravi. Tako se lakše sagledavaju neke osobine ljudskih jezika, probavaju se mogućnosti koje su teoretski izvodljive ali u pravim jezicima nisu potvrđene i sl. A neki su veštački jezici stvarani i s drugim ciljevima, poput esperanta, koji je zamišljen da posluži kao međunarodni jezik, mada to nikada nije uspeo da postane.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: b.n. на 21.26 ч. 08.02.2009.
Zvuči divno. Moram da priznam da mi je bilo žao što T. nisam čitala ali nekako sam osećala da je kasno za mene da čitam nešto što je u dobroj meri omladinska literatura.
Verovatno biste mogli i neku vrstu karijere s tim jezikom da napravite - to je sigurno retko, takvo poznavanje jednog takvog jezika. Prošetala sam malo Vikipedijom (vrlo malo), videla sam da postoje i čitave tablice konjugacija ili deklinacija, nisam uspela da shvatim šta je u pitanju.
Sve najbolje


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: alcesta на 21.45 ч. 08.02.2009.
Zašto je kasno čitati omladinsku literaturu? Ako je knjiga dobra, ja i danas volim da se vratim nečemu što sam čitala u školi, ne smeta mi. Mada se od Tolkinovih najpoznatijih dela najpre Hobit može tu svrstati, Gospodar Prstenova već nešto manje, a Silmarilion svakako to nije.
Inače epska fantastika je odavno izašla iz starosnih granica. Ima serijala koje deca svakako ne bi trebalo da čitaju, ali sad se udaljavamo od teme. :) Postoji tema o Tolkinu pa možda da pređemo tamo? :)


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: b.n. на 21.49 ч. 08.02.2009.
važi, vidimo se  ;)


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 22.13 ч. 08.02.2009.
Svakako, Hobit je dosta dobro delo, i skoro je kod nas uvršteno u školske čitanke.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 08.27 ч. 24.02.2009.
Da se vratimo na temu; sećate li se kada smo analizirali pesmu sa viljuškom, munjom, golubom i tajanstvenim mestom na pola puta? Evo, dakle, šta sâm pesnik kaže o svojoj poemi „Subota“, čiji su i ti stihovi deo, a što nam, verujem, može pomoći i u rasvetljavanju tih stihova:

— Te svakodnevne stvari, to je naš svet. U „Suboti“ sam pokušavao da otkrijem to što sam kasnije nazvao „vidik na dve vode“, vidik na dva sveta, na dve mogućnosti, na život i smrt. „Subota“ se, mislim, i razvija na dva plana: ona govori da smo zarobljeni, opčinjeni, osuđeni i ograničeni ovim svetom, ali istovremeno govori o žudnji i nuždi da se iz ovog sveta izađe. Neki kritičari su konstatovali da se ja u „Suboti“ i „Čudu u Šarganu“ bavim periferijom i prizemljem. To možda jeste periferija u odnosu na Terazije, ali nije periferija u odnosu na zvezde. („Književne novine“, 2. april 1981.)

Taj „vidik na dve vode“, taj dualizam, postojanje dvaju svetova, dvaju uglova gledanja, dveju mogućnosti, kao što sam već ovde pisao, glavna je osobenost simovićevske poetike, kako u Simovićevim pesmama tako i u dramama i u „Užicu sa vranama“. Pa ako, onda, uzmemo dvoje likova u onoj pesmi kao odblesak toga dualizma, jedno mora biti mračno a drugo svetlo, jedno pošteno („što se ne nađosmo u Beogradu“) a drugo promišljeno („bolje je sresti se na pola puta“), jedno naivno („između Beograda — i čega?“) a drugo lukavo („smeje se lukavo“), jedno zbunjeno („lupih se šakom po čelu, nije mi bilo ni na kraj pameti“) a drugo proračunato („a on — kô da to glasno kazah — iz topa...“). I, eventualno, jedno muško a drugo žensko, jedno ljudsko a drugo šejtansko (kao u njegovoj drami „Hasanaginica“), jedno siromašno a drugo bogato, jedno iz provincije ili sa periferije a drugo iz prestonice (kao u drami „Čudo u Šarganu“) itd.

Onda se možda može naslutiti kome se tu „munja u goluba obukla“ pa mu oko viljuške podignute i oko glave, poput kakvog anti-oreola, leti, a ko je tu prevaren, lukavstvom nasamaren i, „ni na kraj pameti“, ostavljen na pola puta. (Upravo ovim rečima: „Na pola puta...“ počinje Danteova Božanstvena komedija!)

;)


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: maja... на 18.25 ч. 20.03.2009.
Sta mislite o drami "Cudo u Sarganu".  Meni je sve nekako konfuzno.  O cemu se tu radi?


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 10.11 ч. 21.03.2009.
Svet sa dna i sa okrajaka, sa periferije i iz provincije, skupio se u kafani „Šargan“. Svako od njih ima neki svoj san (seti se scene na groblju kada gledaju u nebo): Cmilja sanja o tome da se uda i da ima prostrani stan u Beogradu, Ikonija da vodi elegantni restoran, Gospava da se više ne bavi otvaranjem rupica, Mile da bude visoki zvaničnik Partije itd., što bi verovatno i mogli ostvariti da se ne nalaze tu gde se nalaze — u Jugoslaviji šezdesetih godina.

U to jadno i bedno društvo, među te osakaćene ljude, dolazi mesija, Prosjak, koji će primiti na sebe sve njihove muke — ali, da stvar bude gora, ni mesija nije načisto sâm sa sobom. Gde se on pojavi i učini svoje čudo, to uvek ima loše posledice. Razmisli, da li su čuda uopšte moguća, i da li su poželjna, u tom svetu? Da li je ikakav mesija mogao tada spasti Jugoslavene? Kakvo je to zapravo bilo društvo oslikano u ovoj drami, ako i za sve vreme njenog trajanja — pljušti kiša? Ima li njemu spasa, i priznaju li se u njemu čuda — sećaš li se kada Stavra kaže kako se nada da negde u svemiru zaista postoje vanzemaljci, jer nije valjda moguće da je ova ovde, ovakva pamet, jedina pamet koja postoji?

To je i drama tragičnih ljudskih sudbina. Skoro pa poput Andrićevih ljudi pogrešnog prvog koraka, ovde se susrećemo sa ljudima na pogrešnom mestu i u pogrešno vreme. Svi se oni kriju u nekoj svojoj „mišjoj rupi“ — to je onaj Gospavin traktat u stihovima („seda kosa, a nosiš periku plavu — mišju rupu nabila na glavu!“) — i svi imaju neku boljku, neku psihičku tegobu i nedostatak i neku tajnu od koje se kriju. Šta misliš, zašto baš Gospava iznosi tu tešku istinu, zašto im ona svima pridikuje? Pa Gospava je jedina koja nema „mišju rupu“, koja se ne skriva i ne beži od istine — ona je prostitutka, i ona se ne stidi toga, niti se krije. I još pre toga Gospava stalno pominje miševe koji joj grebu pod krevetom — što je aluzija na sve njih ostale, na te ljude u tom vremenu i tome društvu, koji nemaju ličnosti, identiteta, i svoga Ja, koji ne stoje iza svojih reči i dela (seti se prevrtljivog Mileta), jer ne smeju drugačije, jer se plaše nekog Velikog Brata, plaše se Partije, Ozne ili Udbe, potkazivača i isleđivača; dakle pretvaraju se od ljudi u miševe, i kriju se po mišjim rupama.

U intrigantnom liku Prosjaka mogu biti oličeni i tadašnji državnici, koji se trude da povedu zemlju u budućnost, u nešto bolje, ali sve upropaste i ne urade kako valja, jer ne razumeju narod koliko bi trebalo. Ni Prosjak ne shvata da ne pomaže mnogo ljudima ako uzima na sebe njihove muke, kad one njega uopšte ne bole — „rana se čoveku u zvezdu pretvori“, tako mu kaže Manojlo ili Tanasko, ne znam koji od njih dvojice vojnika. Rana nije rana ako ne boli, i samo takva ona ima svog smisla. Ko nosi ranu, a da ga ona ni na šta ne opominje, taj je zaludu nosi. Tu zatim dolazi onaj fantastični završetak drame, kada i Prosjak konačno prvi put dobije svoju muku, kada i njega prvi put nešto konačno zaboli.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: maja... на 14.46 ч. 21.03.2009.
Zahvaljujem se na odgovoru. Nazalost niste mi objasnili ono sto me zbunjuje u ovoj drami - pojavu likova mrtvih vojnika Tanaska i Manojla. Istina ni ja nisam "formulisala" svoju zbunjenost. Hvala jos jednom.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 18.05 ч. 21.03.2009.
To jeste malčice konfuzno kada bismo se uhvatili dubljeg analiziranja.

Ova dvojica su, po mom mišljenju, pomalo se oslanjajući na opšte Simovićeve motive i druga pisanija — u stvari Srbija. (Seti se njihove nostalgije za Mačvom, pa na kraju drame onog divljenja kako se Timok zlati, Dunav, Vojvodina, itd.) Mislim da je autor, s obzirom na njegovu posvedočenu srbofiliju, hteo da kaže kako je Srbija postala izgubljena i nevidljiva u jugoslavenskoj zajednici, kako je nečijim pregalaštvom izgubila stari ponos i slavu poput ove dvojice, a zaradi nekog višeg dobra.

Ona je, kao i njih dvojica, gladna, žedna, željna užitka, željna onoga što i ne može osetiti, ali čega se nije dovoljno nauživala dok je mogla. I nju niko ne vidi, niti njezine potrebe. Tanaska i Manojla će videti samo onaj drug Vilotijević — mislim da se tako zove, jelda? — kada su ga odstranili iz Partije i kada je od svoje muke progledao, kada mu je ona otvorila oči. Treba se spustiti sa visina i sa predikaonica, pa videti pravo stanje stvari, jer u protivnom ono što se odatle govori zaista i ostaje samo puki verbalizam, zbog čega su Vilotijevića i sklonili sa govornice.

Uglavnom, ovom alegorijom, kao i mnogima drugima, Simović najoštrije kritikuje socijalističko društvo toga vremena, i to jeste glavna poenta ove drame. Govorenje u prazno i obećavanja odozgo, neispunjeni životi i želje običnih ljudi, nemaština i prljavština periferije, poricanje individualnosti i bežanje od stvarnosti u neki izmišljeni svet, i u ovakvom društvu žalosna zatupljenost puka ovom ideologijom, koji ne bi ni video kada bi mu svetlo spasa od svega toga odnekle i zasijalo („Pre će Lenjingrad ponovo postati Sankt Peterburg nego što će Titovo Užice ponovo postati Užice“, govorio je Ljuba Simović), glavni su motivi ove drame.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: maja... на 18.10 ч. 21.03.2009.
Zaista zanimljiv pogled! Odusevljena sam. Mnogo hvala.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 18.11 ч. 21.03.2009.
A takođe se preko njih dvojice aludira i na iskrivljenost socijalističkog jezika (o čemu Simović i eksplicitno piše u „Užicu sa vranama“) — nije mi sasvim tačan citat, ali otprilike ovako ide: „ne kaže se Ministarstvo vojno nego Savezni sekretarijat narodne odbrane, ne kaže se ministar vojni nego savezni sekretar za vojne poslove, ne kaže se đeneral sa Đ, nego general sa G, otkud vam pobogu to?“ I to je zanimljiva opaska. ;)

Zaista zanimljiv pogled! Odusevljena sam. Mnogo hvala.

Nema na čemu! :)


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: maja... на 18.15 ч. 21.03.2009.
Mene uopste zanima taj motiv mrtvih u srpskoj drami ( npr. u Sabirnom centru Dusana Kovacevica ili u Srpskoj drami Sinise Kovacevica). I kod njih sam to donekle shvatila. Kod Simovica mi nije bilo bas najjasnije njihovo pojavljivanje, ni sta je uzrokovalo njihovu pojavu na sceni. Pomogli ste mi da to shvatim.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: b.n. на 21.35 ч. 21.03.2009.
Mislim da je autor, s obzirom na njegovu posvedočenu srbofiliju, hteo da kaže kako je Srbija postala izgubljena i nevidljiva u jugoslavenskoj zajednici, kako je nečijim pregalaštvom izgubila stari ponos i slavu poput ove dvojice, a zaradi nekog višeg dobra.
Извињавам се због уплитања али, кад смо код србофилије, да не знате можда нешто о нечему што се зове Србљак? То је подебља књига (најмање један том) али ја сам је видела само из даљине.  ???
Можда је ово питање требало поставити у оквиру неке друге теме.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 21.44 ч. 21.03.2009.
To je zbornik službi srpskim svetiteljima iz raznih epoha — od srednjeg veka do naših dana. „Shvaćen u najširem smislu, Srbljak je jedinstvena knjiga, bez premca u srpskoj književnosti“, kaže o njemu Deretić. Svojevrsna antologija srpske liturgijske poezije.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: b.n. на 21.48 ч. 21.03.2009.
Аха, хвала.  :)


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 21.48 ч. 21.03.2009.
Vama uvek na usluzi. ;)


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: b.n. на 21.50 ч. 21.03.2009.
Хвала још једном.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: yasco на 17.03 ч. 25.03.2009.
e možeš li napisati analizu dve pesme iz zbirke hleb i so


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Madiuxa на 17.13 ч. 25.03.2009.
e možeš li napisati analizu dve pesme iz zbirke hleb i so

A bi li ti i  muzičku želju? :D


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: yasco на 17.16 ч. 25.03.2009.
Ne umem baš dobro da radim analizu, pa ako neko već ima urađeno mislim da ne bi bio problem


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Madiuxa на 17.19 ч. 25.03.2009.
Pa ne znam koliko je ovde neko voljan da ti radi domaći zadatak. A i ne bi bilo moralno...  Ti pitaj šta nije jasno sigurna sam da će ovde biti ljudi koji će ti svesrdno pomoći. Možemo da ti pomognemo da napišeš domaći, ali da ti ga neko celog napiše i samo preda na tanjiru... To bi bila prevara, a to nije lepo raditi, zar ne? ;)


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: yasco на 17.24 ч. 25.03.2009.
stvar je u tome što nemam lektiru, sve su pokupljene iz biblioteke, a treba mi za sutra.
može li iko barem 2 pesme iz te zbirke napisati


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: yasco на 17.28 ч. 25.03.2009.
ja mogu poslati svoje pesme u zamenu za to


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Madiuxa на 17.29 ч. 25.03.2009.
O tome je trebalo da mislis ranije. Spisak lektire se daje uvek na pocetku godine. Smisao ovog foruma je da siri znanje, a ne da podstice na varanje.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: yasco на 17.33 ч. 25.03.2009.
ja ću na času pročitati pesme i analizirati ih ja samo molim da napišeš 2 pesme sam ću ih analizirati


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: yasco на 17.38 ч. 25.03.2009.
to nije varanje ja molim samo za pomoć
I ja nekome mogu pomoći u pisanju pesama jer sam u tome vešt, osvajao sam nagrade na konkursima


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Madiuxa на 18.47 ч. 25.03.2009.
A izvini, kako bi nazvao predstavljanje tudjeg rada kao svog? Pomoc ces svakako dobiti ovde, ali ne u onom obliku u kom si ti namerio. U ovoj temi ima dosta Simovicevih pesama, pa ti se potrudi da analiziras neku od njih, predstavi ovde, i ostali mogu da pripomognu. S druge strane, zaista mislim da, sve i da drugi ne misle kao ja, niko ovde nema vremena da ti pise sastav. Da ti pomognu sugestijama, to svakako. Ali da ti pisu ceo sastav, sigurno ne. S druge strane, nekoliko nasih forumasa su nastavnici i profesori srpskoga jezika, tako da sam sigurna da im se ova tvoja molba nista nece svideti...

Predlazem ti, napisi sastav, predstavi ga ovde, i svakako cemo ti pomoci. Doduse, ako ti to treba za sutra, mislim da je mrka kapa. Trebalo je zaista o tome ranije da mislis.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Miki на 18.56 ч. 25.03.2009.
e možeš li napisati analizu dve pesme iz zbirke hleb i so

ja ću na času pročitati pesme i analizirati ih ja samo molim da napišeš 2 pesme sam ću ih analizirati

Зар не би било лепо да окренеш прву страну ове теме где Ђорђе рече:

Ovo je moj izbor, uglavnom iz zbirke „Hleb i so“.

***


Изволи, одабери две од понуђених песама, напиши своју анализу и представи овде, а ми ћемо помоћи коментарима.



Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 20.00 ч. 25.03.2009.
Jasmine, otvori prvu stranicu na ovoj temi, tamo ima dosta Simovićevih pesama, većina od kojih je iz antologije „Hleb i so“.

Neću ti pisati analize ijedne pesme samo zato što je ta zbirka u lektiri, pa ovo smatram đačkim varanjem. Ali uvek možemo, koga zanima, više da popričamo o pesmama i dramama koje u lektiri nisu, da čitamo, citiramo, pa i da ih analiziramo. ;)

Jedini moralno prihvatljiv način na koji mogu da ti pomognem jeste tako što ću te navesti na razmišljanje o nekoj od pesama. — Pročitaj pesmu „U redu pred kazanom javne kujne na Carini“. U kakvom su odnosu dve slike iz dveju strofa ove pesme? Šta je to pogano što je u prvoj slici, a šta je to još poganije u drugoj? Ima li izbora onaj koji sebe prodaje za parče hleba i malo čorbe? Pogano je kada čovek sebe i za šta proda, pa makar to bio i preko potrebni tanjir čorbe kada se više nema mogućnosti izbora; ali zar nije poganiji onaj koji ga je za taj tanjir čorbe kupio?

Pročitaj pesmu „Vidik u slutnji“. Osim ovog ovakvog, zar ne bi mogao postojati i neki drugi svet, neka druga misao, nešto sasvim drugačije? Ako bi mogao, da li bi onda to bilo dobro ili loše? Na kakav te odgovor upućuje završetak strofe — zašto „teško nama ako nije“? Kakav je ovo svet u kome živimo, ako bi u njemu bolje bilo i krompir da je nekakva varka? U drugoj strofi nalazi se i ovaj socijalni motiv; objasni ga.

Konačno, pročitaj i pesmu „Nebeski ključevi“. Zašto sve može biti ključ? Šta, u stvari, predstavlja taj ključ? S obzirom na stvari koje pesnik nabraja, gde se onda krije takav ključ; u kakvom svetu, među kakvim ljudima? Zašto je cvet — „cvet mrazovca“, a klas — „klas nagoreo“? Objasni „masku sa lica“. Kakav utisak ti daje „magla izmeđ stena“? A „zmija u ruci“ — šta je to „zmija u ruci“? Zašto se nabrajanje završava rečima: „glavu do ramena u bravu uvuci“? Koliko smo postali neurotični u potrazi za tim ključom? Svojim stihom, slikama, stilom ova pesma neobično podseća na pesme engleskih romantičara.

Šlag na tortu: Analiziraj jezik Simovićevih pesama. Koja glagolska vremena i lica u njemu preovlađuju, i šta ti to govori? Kakav je rečnik, kako to zvuči? S obzirom na teme ovih pesama, zašto je takav „stilski obojeni“ rečnik izabran? Čitajući Simovićevu poeziju, jedino tada u potpunosti shvatamo šta zaista znači kada kažu za jezik da je zvučan i — „živ“; objasni to.

Sa srećom. :)


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 20.42 ч. 25.03.2009.
Da, ako ti bude trebalo još pomoći, slobodno pitaj — za to služimo (Možda neka druga pesma, neki drugi motivi, neki novi aspekt neke pesme?); ali nemoj očekivati da će ti neko uraditi čitav domaći mesto tebe.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Pedja на 23.36 ч. 25.03.2009.
I ja nekome mogu pomoći u pisanju pesama jer sam u tome vešt, osvajao sam nagrade na konkursima

Da li bi napisao pesmu
ti
i dao drugome
da njome nagradu
sebi
osvoji?


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 01.03 ч. 26.03.2009.
Tokom sveg tvog dosadašnjeg školovanja, sva poezija je bila nit’ tu nit’ tamo. Upravo sa Ljubom Simovićem počinje prava poezija naših velikih pesnika sa kojom ćeš se susretati u naredne četiri godine — preko Rakića, Disa, Pandurovića, Branka Miljkovića, Miodraga Pavlovića i dr., do zbirke „Tražim pomilovanje“. Pošto i sâm pišeš, nemoj sebi dozvoliti da ti ova lektira promakne.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: J o e на 10.17 ч. 26.03.2009.
sva poezija je bila nit’ tu nit’ tamo.

Нит као нек, према Клајну.  ;)


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Вукотић на 11.13 ч. 26.03.2009.
Цитат
sva poezija je bila nit’ tu nit’ tamo.

Нит као нек, према Клајну. 

A zašto ne jednostavno: ni tu ni tamo? Besmisleno je pisati 'nit tu', jer je to, maltene, nemoguće izgovoriti u sličnim primerima; eventualno bi moglo da dođe u obzir 'niti tamo'...zbog rime, :D zatreba li slog više.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: maja... на 15.57 ч. 01.04.2009.
Negdje sam procitala da su drame Ljubomira Simovica napisane u "belom stihu". Sta je beli stih?


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: durdubak на 16.58 ч. 01.04.2009.
To je potpuno nepotreban prevod. Koliko ja znam, termin je blankvers (blank verse). To je slobodan stih, bez rime, njim su napisane, između ostalog, Šekspirove drame.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Madiuxa на 17.04 ч. 01.04.2009.
Мислиш, погрешан превод?


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: durdubak на 17.24 ч. 01.04.2009.
Ne mislim.  :)
Nije pogrešan, već nepotreban. Termin je blankvers i ne treba ga prevoditi. Ili, ajde da budem malo blaži, nema potrebe da ga prevodimo.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Madiuxa на 18.10 ч. 01.04.2009.
Ne razumem. Zar nisi rekao da se to na srpskom zove slobodan stih? Ili hoces da kazes da se na srpskom to kaze blankvers?


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: durdubak на 18.27 ч. 01.04.2009.
Slobodan stih je širi termin od blankversa. Tačno je da se blankvers ne rimuje (u tom smislu je slobodan), ali, koliko se sećam, ima neku jampsku tendenciju, nije baš sasvim razobručen, ne u smislu slobodnog stiha 20. veka. Nemam pri ruci neku Teoriju književnosti da dadnem baš tačnu definiciju.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Madiuxa на 20.31 ч. 01.04.2009.
OK, dovoljno je i ovo, s obzirom da nista ne znam o toj oblasti... ;)


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Lolita на 14.38 ч. 02.04.2009.
Blankvers je nerimovani jampski pentametar, a sam termin blankvers se sasvim normalno koristi u kod nas, u teoriji književnosti i sl. Dakle, ne prevodi se.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Madiuxa на 14.38 ч. 02.04.2009.
Hvala, shvatila sam to već. :D


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: b.n. на 15.17 ч. 02.04.2009.
Ја се извињавам што упадам онако, без реда, али ме интересује да ли Клајн (немам ту књигу, имам само Велики речник...) објашњава зашто се опредељује за нит уместо нит` кад се код првог може мислити да је реч о нити (као конац, траг или нешто треће) док је код другог очигледно у питању изостављање последњег вокала што се назначава апострофом?


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: J o e на 16.00 ч. 02.04.2009.
Каже: "Није потребан апостроф". Слично пише и у Правопису: "Нема потребе да се апостроф пише у доста обичним краћим облицима као што су нек, међ, нит, рад" (+ инфинитиви на и ).


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: b.n. на 23.09 ч. 02.04.2009.
Није ми то јасно, стварно, знам да се почело са таквим писањем у уметничкој прози кад би неко хтео да буде онако баш скроз аутентичан па је уз то ишло и да се тако нешто напише као, и то је нормално кад већ лик (књижевни лик, хоћу да кажем, сад већ и ту може да буде забуне) тако говори. Нисам сигурна да ми се допада.  :-\


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: miki1993 на 22.10 ч. 27.05.2009.
Da li bi neko mogao da mi kaze cime je Ljubomir Simovic bio inspirisan kada je pisao "Baladu o Stojkovicima" i da mi je malo pojasni tj.  analizira?Zanima me nesto o Ljubomirovom zivotu posto se na internetu skoro nista ne moze naci?MOLIM VAS POMOZITE MI HITNOOOOO!!!!


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 22.37 ч. 27.05.2009.
Pročitaj ovo: http://www.uzice.net/pisci/ljsimovic/index.htm


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: miki1993 на 22.44 ч. 27.05.2009.
Hvala vam mnogo,dobicu 5. . . . valjda. . . . Samo jos da pitam ko su Stojkovici i zasto je bas njima posvecena ova pesma?


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Miki на 06.37 ч. 28.05.2009.
Hvala vam mnogo,dobicu 5. . . . valjda. . . . Samo jos da pitam ko su Stojkovici i zasto je bas njima posvecena ova pesma?

Боље размишљај у правцу кога Стојковићи представљају. Не очекуј конкретне одговоре, јер онда та петица припада ономе ко ти је одговор дао.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 11.47 ч. 28.05.2009.
Bije batinaš, bogme svojski raspalio — je li ti poznat Drobac iz Putujućeg pozorišta Šopalović? Možda se može napraviti neka paralela.

Taj batinaš, kralj, kraljica, sudije, dželati, ostali koji biju, bese i streljaju deo su neke vlasti, a Stojkovići običan su narod. (I kada dođu kući, bave se sasvim običnim poslovima. Večeraju, pogledaju oko kuće, a onda na spavanje, da ujutru ne bi zakasnili na streljanje.)

A mi živi, i umrećemo od smeha — prkos, inat, ili natprirodna sila? Rekao bih da ova pesma ima jak socijalni motiv, koji se ostvaruje kroz kontrast Stojkovića, prostog naroda, i vlasti, svih onih sudija i dželata koji ih sve vreme ubijaju i ubijaju; i kroz snažnu ironiju: a mi živi, kada dođu kući ništa neobično, ležu da ne bi ujutru zakasnili, itd.

Dakle, ova je pesma jedna satira, ona demistifikuje svaku vlast, izvrće je ironiji, travestiji, i staje na stranu običnog naroda, nekih Stojkovića, koje svakog dana iznova i iznova ubijaju — a oni opet živi, i umreće jedino od smeha! :)

Znaš li, sa časova književnosti, kakva je pesma balada? Zašto se ova pesma zove Balada o Stojkovićima? Balade su tragične pesme, obično sa tužnim završetkom, a u kojima se događaji ne gledaju sa stanovišta čitavog kolektiva, kao u epskim pesmama, već se „uobličavaju iz ugla obiteljskog ili osobnog viđenja“ kao „kazivanje o čovjeku“ (H. Dizdarević). Zato se ovde i ne govori o narodu koji ispašta, već o Stojkovićima, jednoj porodici, koja ispašta, da bi se ispoštovale norme balade, a da bi se ispoštovale norme balade, ali ironično i parodično, i ova pesma ima „tužan završetak“: Stojkovići umiru, ali od smeha. Ovo je, znači, i parodija balade, ironično poigravanje njome također radi satiričnog efekta čitave pesme.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Miki на 19.55 ч. 28.05.2009.
Ђоле, одличан пет. Ја му дадох наговештај у ком правцу да размишља, а ти му све издекламова...


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: b.n. на 11.39 ч. 29.05.2009.
Има Стојковића и угледних људи, па и професора универзитета, глумац Стојковић такође.
Можда није реч само о простом народу и човеку, можда је реч о грађанину насупрот неком режиму или тако нешто, нека од вечних балканских тема?  ;)


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 11.56 ч. 29.05.2009.
Naravno, b. n. — građanin i režim, narod i vlast.

Ђоле, одличан пет. Ја му дадох наговештај у ком правцу да размишља, а ти му све издекламова...

Pa nisam sve izdeklamovao. I ja sam dao nagoveštaj i samo nekolike teze za neku buduću potpunu analizu koju će Miljan, nadam se, sâm napraviti.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: miki1993 на 19.05 ч. 01.06.2009.
Najbolji ste!!!Hvala vam puno!!!!


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: charmed94 на 20.25 ч. 31.05.2010.
Зна ли неко где могу наћи списак свих песама (још боље и саме песме) из лектире Љубомира Симовића — „Хлеб и со“? Такође, ако би неко могао да ми препоручи једну да научим напамет. Треба ми за сутра. :( Нисам ни знао.

Хвала Ђорђу који је исписао доста његових песама!
Нигде другде их нисам успео наћи.

Каже: "Није потребан апостроф". Слично пише и у Правопису: "Нема потребе да се апостроф пише у доста обичним краћим облицима као што су нек, међ, нит, рад" (+ инфинитиви на и ).
Је л' исто то важи и за ал', скраћено од али?


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: J o e на 20.47 ч. 31.05.2010.
Не важи. Само ал’ (поред пуног али).

Ја обожавам Баладу о стојковићима. :)


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Miki на 20.49 ч. 31.05.2010.
Ја обожавам Баладу о стојковићима. :)

Јес’ да су Стојковићи обичан народ, ал’ немо’ с малим словом да их пишеш. ;) :)


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: J o e на 20.52 ч. 31.05.2010.
У мојој књизи пише малим словом.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Miki на 20.58 ч. 31.05.2010.
Мислиш ли да је штампарска грешка или је намерно тако?


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 21.03 ч. 31.05.2010.
U mojoj knjizi je sa velikim. ???


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 21.10 ч. 31.05.2010.
Зна ли неко где могу наћи списак свих песама (још боље и саме песме) из лектире Љубомира Симовића — „Хлеб и со“?

Većina pesama prepisanih na ovoj temi nalaze se i u toj zbirci; slobodno se posluži. :)

Такође, ако би неко могао да ми препоручи једну да научим напамет. Треба ми за сутра. :( Нисам ни знао.

Uh, ako je za sutra, uzmi neku kraću. :D Nebeske ključeve ili Vidik u slutnji ili U redu pred kazanom javne kujne na Carini, tako neku. ;) A eno, imaš ih na prvoj strani. :)


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: J o e на 21.26 ч. 31.05.2010.
Проверих сад, и у некој мојој старој читанци је с малим с.


Наслов: Одг: Ljubomir Simović
Порука од: Ђорђе Божовић на 21.40 ч. 31.05.2010.
Moguće je onda da je prvobitna verzija bila s malim slovom, a da se kasnije Ljuba Simović predomislio, ha? :)

Jer, u ovome mome izdanju sabranih pesama (2005) stoji ovakva njegova napomena: „U odnosu na Sabrane pesme iz 1999. godine, u izvesnom broju pesama izvršene su veće ili manje ispravke, neke pesme su izostavljene, a u ovo izdanje su uključene neke pesme kojih u Sabranim pesmama nije bilo (...) Prilikom eventualnih budućih izdanja ovih knjiga, kao i pojedinačnih pesama, treba se držati oblika koje te knjige i pesme imaju u ovom izdanju.“

Nije naveo kakve su to veće ili manje ispravke, ali evo, izgleda da je, recimo, ova sa Stojkovićima jedna od njih. Zanimljivo, s malim slovom, to ime dobija sasvim drugojačije značenje i novu dimenziju, i pesma bi se zaista mogla sasvim drukčije čitati. :)