|
Наслов: izvodljivo ili izvodivo, nemerljivo ili nemerivo, visi ili vislji, zaljubiv ili Порука од: Pedja на 22.29 ч. 08.10.2006. Kada je ovo LJ ispravno a kada ne? Postoji li neko jasno pravilo?
Odakle uopste toliki poriv da se ubacuje LJ? Наслов: Одг: izvodljivo ili izvodivo, nemerljivo ili nemerivo, visi ili vislji, zaljubiv ili Порука од: Данијела на 09.56 ч. 09.10.2006. Правопис српскога језика из 1993. наводи да су и изводљив и изводив правилни облици.
Правопис српскохрватскога књижевног језика из 1960. наводи само немерљив (ек.) и немјерљив (ијек.), за немерив ништа не пише. Такође у овом правопису пише: "вишљи не него виши", а помиње се и заљубљивост. Нажалост није ми при ручи Матичин рјечник па не могу још ту да погледам, али мислим да је и тамо отприлике овако. Закључак је дакле: ИЗВОДЉИВ И ИЗВОДИВ, НЕМЈЕРЉИВ, ВИШИ, ЗАЉУБЉИВ. Наслов: Одг: izvodljivo ili izvodivo, nemerljivo ili nemerivo, visi ili vislji, zaljubiv ili Порука од: Pedja на 12.52 ч. 09.10.2006. Ma tezina je na pitanju zasto je to tako? postoji li neko pravilo ili moramo da pamtimo napamet?
Наслов: Одг: izvodljivo ili izvodivo, nemerljivo ili nemerivo, visi ili vislji, zaljubiv Порука од: Бојан Башић на 14.14 ч. 09.10.2006. Pridev viši se razlikuje od ostalih primera, jer je kod njih reč o građenju prideva od glagola, a ne o komparaciji.
Što se tiče ostaloga, pravilo bi se moglo ovako formulisati. Najčešće su dozvoljena oba nastavka (pa tako i nemeriv, kako stoji u Matičinom rečniku, pored pomenutog nemerljiv). Kao posebne, mogli bismo izdvojiti sledeće slučaje: 1) Dozvoljen je isključivo nastavak -iv ako se osnova završava na -st, -zd ili -št: neuništiv, oprostiv, nedopustiv. 2) Dozvoljen je isključivo nastavak -ljiv ako postoji umetnuto j (koje se najčešće menja jotovanjem) u drugim oblicima, npr. u glagolskom pridevu trpnom: zaljubiti—zaljubljen—zaljubljiv; lomiti—lomljen—lomljiv; primamiti—primamljen—primamljiv; umoliti—umoljen—umoljiv; videti—viđen—vidljiv. Naravno, kao i kod svakog pravila, i ovde se mogu naći izuzeci, ali ovo bi trebalo da predstavlja neke okvirne odrednice. U vezi s komparacijom prideva, tu nema dileme: dodaje se ili nastavak -iji ili nastavak -ji. Kad se dodaje koji od ova dva nastavka druga je tema i ne bih sad naširoko i nadugačko davio s tim, već ću se osvrnuti samo na konkretno pitanje. Kod prideva visok na osnovu vis- dodaje se kraći nastavak (svakako niko ne bi rekao visiji), a sj prelazi u š glasovnom promenom (neki to nazivaju jotovanjem, drugi pak smatraju da je reč o palatalizaciji, ime svakako nije bitno), a nikako u šlj — za razliku od bj, pj, i mj, koji prelaze, redom, u blj, plj, i mlj. |