|
Наслов: Народна етимологија Порука од: Вукотић на 11.24 ч. 02.02.2009. Пошто сам више пута на овом форуму "окривљен" као неко ко се служи некаквим "фолк-етимолошким" методама, помислио сам да не би било лоше да чујемо шта би то све могло да се уброји у "народну етимологију"?
Стандардно, фолк-етимологија је језички феномен где се позајмљена реч или фраза реинтерпретира у складу са аналогијом у односу на неку општу реч или фразу која је "јасна" у одређеном језику. То би у српском случају могло бити отприлике оно, као када би неко тврдио да реч "историја" води порекло од српског глагола "истражити" или именице "истрага". У енглеском би то било, на пример, his story (његова прича) итд. Очигледно је да наука избегава да прошири појам "народне етимологије" на сва могућа поређења, која се врше у једном језику, јер би се таквим ригорозним приступом (какав, рекао бих, појединци на овом форуму заступају) тешко могло доспети до оне историје речи, која би могла бити најближа истини. Заправо, када би се тако нешто учинило, тада би језичка наука сама себи подсекла "крила" и ушла у један зачарани круг из кога се никуда не би могла померити. Зачудо, неке класичне народно-етимолошке заблуде успевају да трају у научном свету као истине, обично у краћем, а каткад, богме, и у дужем временском периоду. На пример, већ сам помињао етимологију имена Дарданија (алб. dardhë крушка), која и дан данас траје, а коју је пласирао Johann Georg von Hahn пре више од 150 година. Или слична фолк-лупетања где се тврди да је Далмација име изведено од албанског dele delme (овца). У најновијем измењеном електронском издању ПИЕ речника Јулиуса Покорног, на пример, стоји да је албанска крава (lopë) добила име по вуку, који, веровали или не, радо има краве на свом менију. Ту је и класична заблуда, иначе бриљантног научника Фасмера, који, крајње некритички, пореди "здравље" са "дрветом" (из хорошего дерева) или речи "част", "окусити" и "кусати", о којима сам такође говорио, али који и нису толико велика грешка, јер се ту ипак ради о "чулима". Много је сличних примера у делима разних аутора. Дакле, моје питање би било, шта је по вама "народна етимологија"? Поздрав, Душан Наслов: Одг: Народна етимологија Порука од: Mile на 11.33 ч. 02.02.2009. Цитирано: Д. Вукотић link=topic=3101. msg30255#msg30255 date=1233570251 . . . Дакле, моје питање би било, шта је по вама "народна етимологија"?. . . Здраво Душане!Колико је мени познато, "народна етимологија" представља давање "јаснијег" значења одређеним (обично стручним) терминима "прилагођавањем", тј. приближавањем њиховог изговора изговору неких појмова чије је значење познато. Тако нпр. од речи каријес настаје реч кваријес, танге постају танке, стоматолог постаје стомактолог, сирена постаје свирена. . . И тако даље. Примера има много, ово су само неки којих сам се "на прву лопту" сетио. Наравно, у том "прилагођавању" често се изгуби првобитно значење, иако то није увек случај. Могуће је да народна етимологија значи и нешто друго. . . То о чему ти причаш, по мом мишљењу, представља оптужбу за погрешну етимологију (а не за народну). Не желим да улазим у оправданост оптужби, наравно,л само коментаришем појам "народне етимологије"... Свако добро теби и осталим форумашима!!! Наслов: Одг: Народна етимологија Порука од: Mile на 11.58 ч. 02.02.2009. Ево објашњења појма "народна етимологија" куд и камо бољег од моје ад хок дефиниције:
Цитат Narodna etimologija naziv je za jezičnu pojavu - sami govornici analiziraju riječi pomoću elemenata (drugih riječi) koje slično zvuče, ali su zapravo nevezane, i nakon toga mijenjaju izvorne riječi. Npr. riječ buldožer se dovodi u vezu sa žderati i mijenja u buldožder. Narodna etimologija česta je u geografskim nazivima koji su često nasljeđeni od stanovništva koje je prije živjelo na nekom području. Na taj je način nastao toponim Crna Vlast preoblikovanjem starijeg naziva Črna Vas (vas = selo, ali ta riječ nije bila shvaćena od novog stanovništva na tom području). Извор: http://bs.wikipedia .org/wiki/Etimologija (http://bs.wikipedia .org/wiki/Etimologija) Наслов: Одг: Народна етимологија Порука од: Вукотић на 15.35 ч. 02.02.2009. Цитат Колико је мени познато, "народна етимологија" представља давање "јаснијег" значења одређеним (обично стручним) терминима "прилагођавањем", тј. приближавањем њиховог изговора изговору неких појмова чије је значење познато. Тако нпр. од речи каријес настаје реч кваријес, танге постају танке, стоматолог постаје стомактолог, сирена постаје свирена. . . И тако даље. Примера има много, ово су само неки којих сам се "на прву лопту" сетио. Наравно, у том "прилагођавању" често се изгуби првобитно значење, иако то није увек случај. Могуће је да народна етимологија значи и нешто друго. . . То о чему ти причаш, по мом мишљењу, представља оптужбу за погрешну етимологију (а не за народну). Не желим да улазим у оправданост оптужби, наравно,л само коментаришем појам "народне етимологије"... Posebno impresionira caries => kvaries (kvari se) => Aquarius (GANI ME DE!), momak koji umesto vina donosi gostima bokale kvarne vode! :o Šalim se, naravno... Uglavnom se slažem sa onim što si gore napisao. Pozdrav, Dušan Наслов: Одг: Народна етимологија Порука од: Mile на 08.14 ч. 03.02.2009. Posebno impresionira caries => kvaries (kvari se)... Мене посебно импресионирају танке :)Наслов: Одг: Народна етимологија Порука од: alcesta на 20.44 ч. 03.02.2009. Da, narodna etimologija je upravo to što je Mile objasnio. Sećam se i primera brdožder za buldožer. :D
Наслов: Одг: Народна етимологија Порука од: Зоран Ђорђевић на 21.18 ч. 03.02.2009. Понекад се чује "булдождер". Као и "свирена". Народ има неку своју логику.
|