|
Наслов: Акценти Порука од: mt на 23.13 ч. 27.02.2009. Волео бих да ми помогнете да научим да акцентујем речи...
Може ли ми неко написати примере (бар 5) за сва четири акцента, да бих сконтао? И шта је још битно за акцентацију... Наслов: Одг: Акценти Порука од: Miki на 23.18 ч. 27.02.2009. Ђорђе је овде (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=577.msg4214#msg4214) лепо образложио, прочитај.
Наслов: Одг: Акценти Порука од: mt на 23.24 ч. 27.02.2009. Благодарим. :)
Али ипак, ако неко може да напише још пар примера(различитих) за сваки. Наслов: Одг: Акценти Порука од: Miki на 23.39 ч. 27.02.2009. Наỳчити рáзликовати крȁтке акценте на првом слогу није нимало лако (ако рȇч није, наравно, једносложна), и ту треба доста вежбе и истанчан слух. Најбоље је проверавати акценте у Речнику Матице српске, јер су тамо пописани важећи акценти по новоштокавском наречју, а ако се ослањамо на сопствени слух неретко ћемо погрешити, зависно од тога из које дијалекатске зоне потичемо.
Наỳчити — краткоузлазни; рáзликовати — дугоузлазни; крȁтак — краткосилазни; рȇч — дугосилазни. Наслов: Одг: Акценти Порука од: mt на 23.49 ч. 27.02.2009. Никако не иде, ја бих рекао з РЕЧ дугоузлазни...
Наслов: Одг: Акценти Порука од: Miki на 23.57 ч. 27.02.2009. Не може. Потпуно је неприродно и у супротности са важећим акценатским системом. Треба изговорти овако: реееееч.
Наслов: Одг: Акценти Порука од: mt на 23.58 ч. 27.02.2009. Немам слуха. :)
Наслов: Одг: Акценти Порука од: crni_bor на 00.00 ч. 28.02.2009. Ја овде никад не бих улазила!
Наслов: Одг: Акценти Порука од: Bojan на 00.20 ч. 28.02.2009. Nama je profesor koji nam je predavao akcentologiju dao 4 skroz različite riječi kako bismo razlikovali akcente, a to su:
pravda - dugosilazni glava - dugouzlazni knjiga - kratkosilazni(i on je inače jako kratak) voda - kratkouzlazni (on nije tako oštar kao kratkosilazni) dugosilazni (majka, reč, pivo, grozno, burno) :) dugouzlazni (java, reka, sivo, pojam, buna) :) kratkosilazni (drama, žega, sir, som, šuma) :) kratkouzlazni (pratilac, segment, sitno, borba, sudba) :) Eto, nisu baš bajni primjeri, ali ti su mi pali na pamet :D Наслов: Одг: Акценти Порука од: Miki на 00.42 ч. 28.02.2009. Evo ti primeri da brusiš akcente, tj. pravilan izgovor:
•dȗga [dugosilazni] /duuuuuga/, genitiv imenice dȗg (= ’dugòvānje’); •dȕga [kratkosilazni] /duuuga/ = dugàčka ili dȕgačka; •dúga [dugouzlazni] /duuuuuga/, optička pojava na nebu. Exercitatio artem parat! :) Наслов: Одг: Акценти Порука од: Miki на 01.18 ч. 28.02.2009. ... акцентацију... То не постоји. :) Каже се акцентуација. ;) Nama je profesor koji nam je predavao akcentologiju dao 4 skroz različite riječi kako bi razlikovali akcente, a to su: ... (Ми) бисмо. (Ја бих, ти би, он би, ми бисмо, ви бисте, они би — потенцијал гл. бити. ;)) Ценим да је у питању лапсус, Бојане, али ми ова грешка толико иде на живце — јер је пречесто чујем — па морам да реагујем. Наслов: Одг: Акценти Порука од: Madiuxa на 09.10 ч. 28.02.2009. To je bila zamka postavljena meni, ali u koju si ti, Miki upao... :D
Наслов: Одг: Акценти Порука од: J o e на 10.30 ч. 28.02.2009. •dȗga [dugosilazni] /duuuuuga/, genitiv imenice dȗg (= ’dugòvānje’); •dȕga [kratkosilazni] /duuuga/ = dugàčka ili dȕgačka; •dúga [dugouzlazni] /duuuuuga/, optička pojava na nebu. Не знам зашто, Мирославе, овај дугосилазни стално графички представљаш (виђао сам и на другим темама) као да прво расте па онда пада. Можда те на то наводи лук којим се акценат обележава, али, кажу фонетичари, тај је акценат само силазни (иначе би се другачије звао). Пробај да у речи нормалном брзином изговориш како записујеш — видећеш да није то то, једноставно нема раста тона. А и откуд на овом краткосилазном чак три у! И два би било превише. ;) Наслов: Одг: Акценти Порука од: Bojan на 10.31 ч. 28.02.2009. Nama je profesor koji nam je predavao akcentologiju dao 4 skroz različite riječi kako bi razlikovali akcente, a to su: ... (Ми) бисмо. (Ја бих, ти би, он би, ми бисмо, ви бисте, они би — потенцијал гл. бити. ;)) Ценим да је у питању лапсус, Бојане, али ми ова грешка толико иде на живце — јер је пречесто чујем — па морам да реагујем. Kao što bi rekli Englezi: Guilty as charged :D Наслов: Одг: Акценти Порука од: Mallrat на 11.18 ч. 28.02.2009. Морам да пирзнам да је то било врло добро питање и још бољи одговори (овај Миросављев и онај Ђорђев) али акцентуација речи ми још увек прави проблеме (српски није ми матерњи језик). Оно са акцентима и како се изговарају сам већ више-мање разумео, само не могу схватити чим ми то све помаже да одредим на који слог пада нагласак у речи.
Кад узимам у обзир 3 правила која је написао у својем одговору Ђорђе, ипак не могу да одредим да ли у речи "изговор" нагласак пада на први (односно "Изговор") или на други (односно "изгОвор") слог. Знам да је акцентуација речи у сваком језику ствар одређеног осећаја, али готово све моје знање српског потиче од књига које сам прочитао. Може ли ми неко да то објасни? Хвала унапред! Наслов: Одг: Акценти Порука од: J o e на 11.28 ч. 28.02.2009. Малрате, акцентуација је у српском језику једна од најкомпликованијих и најнепроученијих језичких дисциплина. Тих неколико основних правила само ти унеколико помажу да одредиш где који акценат може да стоји, али су најчешће бескорисна. Зато мораш за сваку реч коју научиш, поред морфолошких особина (род, деклинација...), да памтиш и акценат. Па тако је, уосталом, и у енглеском.
У речи изговор је краткосилазни на првом слогу и дужина на последњем. Наслов: Одг: Акценти Порука од: Mallrat на 11.32 ч. 28.02.2009. Хвала, али навео сам ову реч само као пример. Хтео бих да знам ГДЕ пада нагласак, да ли се изговара "Изговор" или "изгОвор"?
И кад већ знам како се изговара ова реч у номинативу, откуд онда да знам како се изговара у генитиву? "Изговора" или "изгОвора" или "изговОра"? Наслов: Одг: Акценти Порука од: Miki на 11.33 ч. 28.02.2009. Ја ћу понудити објашњење, а ако грешим, већ ће ме Џо или Ђорђе исправити: изговор јесте са краткосилазним акцентом на првом слогу (на и), и ненаглашеном дужином на о, јер ако бисмо акцентовали као изгОвор тај краткосилазни акцент би се нашао на унутрашњем слогу, што је неправилно, јер, сетимо се правила, силазни акценти могу доћи само на првом слогу. Можда те на погрешан акценат наводи именица гȍвор, из које је изведена изговор. Значајка код краткосилазног акцента је следећа: интонација нагло пада након акцента, па графички представљено изговорена реч изгледа овако некако: изговоор.
П. С. Не одговорих ти на друго питање: мораш такође научити како се реч акцентује у косим падежима. У конкретном случају акценат остаје исти и у генитиву. Можда се у генитиву множине (изговорâ) мења (можда у дугоузлазни), то ни сам нисам сигуран. :-\ Наслов: Одг: Акценти Порука од: Mallrat на 11.39 ч. 28.02.2009. Је ли онда исто и са речју "питање"? Зато што има силазни акценат на првом слогу, иговара се као "ПИтање"? А шта да радим кад реч добије још један или два слога, например у "питањима"?
Наслов: Одг: Акценти Порука од: Miki на 11.55 ч. 28.02.2009. Пи̏тāње, као глаголска именица од глагола пи́тати се има краткосилазни акценат на првом слогу и дужину на а, а у значењу упит, реч којом се пита има дугоузлазни акценат на првом слогу: пи́тāње. Ако је реч о пи́тāњима, онда само могу говорити из главе, јер немам литературу да погледам. Рецимо именица пѝтач (= пи́талац, са дугоузлазним) акцентује се краткоузлазним. Не преостаје ти друго, до да учиш напамет или разговараш с неким изворним говорником и вежбаш осећај... :-\
Наслов: Одг: Акценти Порука од: Mallrat на 11.58 ч. 28.02.2009. Добро, хвала ти велика, мораћу стварно да неког нађем са којем ћу моћи да вежбам :)
Наслов: Одг: Акценти Порука од: Miki на 12.03 ч. 28.02.2009. Само немој са бауштелцима :), они баш и не знају правилно да говоре. Покушај са неким са катедре за наш(е) језик(е) (српски, хрватски) да причаш и притом развијаш осећај.
Наслов: Одг: Акценти Порука од: Mallrat на 12.14 ч. 28.02.2009. Наравно :) Има доста много Срба и Хрвата на мом универзитету, само ја их не видим :)
Наслов: Одг: Акценти Порука од: Bojan на 12.33 ч. 28.02.2009. Цитат Рецимо именица пѝтач (= пи́талац, са дугоузлазним) акцентује се краткоузлазним. Не преостаје ти друго, до да учиш напамет или разговараш с неким изворним говорником и вежбаш осећај... Undecided пѝтач - овдје недостаје дужина на а... :) Наслов: Одг: Акценти Порука од: J o e на 15.38 ч. 28.02.2009. изговор јесте са краткосилазним акцентом на првом слогу (на и), и ненаглашеном дужином на о, јер ако бисмо акцентовали као изгОвор тај краткосилазни акцент би се нашао на унутрашњем слогу, што је неправилно, јер, сетимо се правила, силазни акценти могу доћи само на првом слогу. Али није то суштина онога што је Малрат питао. Није он мислио само на краткосилазни, већ уопште на место акцента: да ли постоји правило по коме није правилно изгòвор, а ИЗговоор јесте? Ја управо кажем да такво правило данас не постоји, иако су савремене тежње акцентологије да опише односе између акцената свих речи — у порасту. Док се не направе та појединачна правила (која ће свакако бити поприлично обимна и зато не много корисна), речник и учење напамет остаје као једина могућност. Наслов: Одг: Акценти Порука од: Stoundar на 16.02 ч. 28.02.2009. Vidim da je Malrat na putu k ustaljenosti, pa samo da napomenem da najvjerovatnije treba Molrat (ako se ne varam, nadimak se odnosi na film Mallrats Kevina Smitha). :)
Наслов: Одг: Акценти Порука од: Психо-Делија на 16.12 ч. 28.02.2009. Али, штовани колега, ЦЕПД за mall даје и алтернативни изговор
mall mɔːl, mæl који би требало транскрибовати као мал. 8) Наслов: Одг: Акценти Порука од: Stoundar на 16.18 ч. 28.02.2009. Vidio sam, ali je primarni izgovor ovaj drugi:
Cambridge: mall mɔːl, mæl mɔːl, mɑːl malls -z Longman: mall, Mall mɔl mæl, mɒl ǁ mɑl — Preference poll, British English, in the sense ‘shopping centre’: mɔl 50% (born since 1973: 76%), mæl 50%. Several respondents voted for mɒl , not an option offered. Always mæl in the London place names The Mall, Chiswick Mall, Pall Mall. malls mɔlz mælz ǁ mɑlz A ima i ovo u Longmanu: mall-rat mɔl ræt ǁ mɑl- mall-rat|s s Tu već nema tog drugog izgovora. Наслов: Одг: Акценти Порука од: MayBee на 12.45 ч. 02.03.2009. Свима који желе да усаврше своје знање о акцентологији, искрено могу да препоручим следећу литературу:
Асим Пецо, Основи акцентологије српскохрватског језика, Асим Пецо, Акценатска читанка, Милорад Дешић, Српски акценти с лакоћом. Пецине књиге могу да се нађу по градским библиотекама, а Дешићева у Заводу за уџбенике (садржи приручник и три компакт диска, па је погодна за вежбање изговора). Ко има времена, жеље и могућности, може да посети предавања професорке Јелице Јокановић-Михајлов на Филолошком факултету. Акцентовање се може научити, и за то вам не треба савршени слух. Само пуно стрпљења. Мени је требало око четири месеца да се увежбам, али ми је, упркос почетном ставу да се све своди на осећај, много помогло учење градива за испит. Сматрам да је то знање једно од најбољих и најквалитетнијих које сам стекла на факултету. Најтеже се разликују кратки акценти. Још је додатна отежавајућа околност што се не говори у свим крајевима исто. Зато је битно научити слушати акценте, и правилно акцентовати како чујемо. А онда исправљати сопствене грешке. За реч изговор ствари стоје овако: реч говор има краткосилазни акценат на првом слогу, и дужину на другом. Додавањем префикса, силазни аценат се нашао на унутрашњем слогу, што је кршење акценатских норми. Зато се он преноси на претходни слог, и мења квалитет, тј. постаје узлазни. Има много оваквих примера, и све је лепо обрађено код Пеце, као и мењање акцента по косим падежима, и сијасет других ствари. Само је уводни део књиге, који се тиче историјског развоја акценатског система, мало компликованији, па можете да га прескочите :). Наслов: Одг: Акценти Порука од: J o e на 14.09 ч. 05.03.2009. реч говор има краткосилазни акценат на првом слогу, и дужину на другом. Додавањем префикса, силазни аценат се нашао на унутрашњем слогу, што је кршење акценатских норми. Зато се он преноси на претходни слог, и мења квалитет, тј. постаје узлазни. Није тако. У речи изговор је, као што сам већ рекао, краткосилазни на првом слогу, не краткоузлазни. И још нешто: у оваквим речима се не преносе акценти на претходни слог зато што „крше норму” већ због закона метатаксичких и метатонијских преношења акцената уназад (у нашем примеру преношење је извршено сигурно још у прасловенско време, ако је тад постојала ова реч, и не може се говорити ни о каквој норми). Норма, с друге стране, интервенише када су у питању стране речи (телèвӣзор) јер закони преношења више не важе. Наслов: Одг: Акценти Порука од: Ђорђе Божовић на 14.19 ч. 05.03.2009. Kako u praslovensko vreme, zar ne pada novoštokavsko prenošenje akcenata tek u srednji vek? Samo se u nekim štokavskim dijalektima izvršilo prenošenje akcenata, u drugima je starije stanje.
Наслов: Одг: Акценти Порука од: J o e на 14.36 ч. 05.03.2009. Овде је реч о метатаксичком преношењу и оно се вршило у прасловенско време. (У њему се не мења природа акцента, само место. То су они примери: над главу, о врат и сл. с краткосилазним на предлогу.)
Наслов: Одг: Акценти Порука од: Ђорђе Божовић на 14.39 ч. 05.03.2009. Aha, okej. :) Metatonijsko je u novoštokavskim dijalektima.
Наслов: Одг: Акценти Порука од: Владимир на 23.33 ч. 16.03.2009. Наỳчити рáзликовати крȁтке акценте на првом слогу није нимало лако (ако рȇч није, наравно, једносложна), и ту треба доста вежбе и истанчан слух. Најбоље је проверавати акценте у Речнику Матице српске, јер су тамо пописани важећи акценти по новоштокавском наречју, а ако се ослањамо на сопствени слух неретко ћемо погрешити, зависно од тога из које дијалекатске зоне потичемо. Наỳчити — краткоузлазни; рáзликовати — дугоузлазни; крȁтак — краткосилазни; рȇч — дугосилазни. Мене занима како си успео да акцентујеш речи? Цео живот покушавам то да нађем на тастатури, па молим те реци КАКО??? Умирем да знам! И види, пишеш и дужину, савршено! Је л' пишеш преко Уникода или само тастатура? Иначе, за акценте постоје само пет правила, могу да ти напишем ако хоћеш, али шесто и најважније ти је СЛУХ! Без њега нема ништа. Много је компликовано јер постоје четири акцента. Зато сам ја отписао питање на пријемном што се тиче акцената. Увек дође једно и молим Бога да дођу она питања да одредим само дужину и да ли је силазни или узлазни, јер је то лако. А и проблем ми је што долазим из ијекавског говорног подручја, па кући причам мало "другачије акцентовано" него када причам екавицу. Иначе, нисам из Црне Горе, него Хрватске, да вас не буни. Немамо онај црногорски нагласак, али опет мало другачије говоримо. Па и то уме да ме збуни, ако ми дође реч коју другачије акцентујем. Надам се да неће. Наслов: Одг: Акценти Порука од: Miki на 23.51 ч. 16.03.2009. Види ову (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=3365.0) тему.
Наслов: Одг: Акценти Порука од: Владимир на 23.53 ч. 16.03.2009. Спасиба! :)
Наслов: Одг: Акценти Порука од: mesecarka на 20.02 ч. 17.03.2009. Da li se izgovara KRmaca, ili krMAca? :)
(objasnjenje za pravilno izgovaranje drugog oblika ove zivotinjke koje je dala osoba X: ''Ako hocu da te uvredim, u svadji ili tome slicno, KRmaca zvuci smesno, ali zato krMAca daje pravo znacenje :)) Utepati - uTEpati :) Наслов: Одг: Акценти Порука од: Madiuxa на 20.08 ч. 17.03.2009. hehehehe Pa bas krMAca zvuci mnogo smesnije nego KRmaca... :D
Наслов: Одг: Акценти Порука од: mesecarka на 22.10 ч. 17.03.2009. U mom selu kazu krMAca :)
Наслов: Одг: Акценти Порука од: Miki на 23.15 ч. 17.03.2009. КРмача, са краткоузлазним на Р.
Наслов: Одг: Акценти Порука од: Madiuxa на 23.17 ч. 17.03.2009. ma sladje je krmAca... :D KrmAco nijedna... ;D
Наслов: Одг: Акценти Порука од: Ђорђе Божовић на 19.37 ч. 18.03.2009. „Krmȁča“ je staroštokavski akcenat; nikako ne dolazi u obzir u književnom jeziku. Kao ni „utȅpati“. ;)
Наслов: Одг: Акценти Порука од: Miki на 19.44 ч. 18.03.2009. Не очекивах да нађем ову реч (ỳтепати) у РМС, кад оно међутим. :) Пише, додуше, да је покрајински израз.
П. С. Требало је да неведу и покр. промену по лицима: утепаја [сам ѕмију с’с мотику], нпр. ;D Наслов: Одг: Акценти Порука од: Ђорђе Божовић на 19.50 ч. 18.03.2009. Не очекивах да нађем ову реч (ỳтепати) у РМС, кад оно међутим. :) Пише, додуше, да је покрајински израз. Naravno, ali i kao takav bitno je da ima novoštokavski akcenat, „ùtepati“, a ne staroštokavsko „utȅpati“. Требало је да неведу и покр. промену по лицима: утепаја [сам ѕмију с’с мотику], нпр. ;D Ne ide tako, pomešao si pokrajinsku leksiku sa dijalekatskom morfologijom. ;) |