|
Наслов: Шта са грчким и латинским речима и падежима? Порука од: Срећко Петровић на 14.18 ч. 02.03.2009. У истом тексту који сам помињао на другој теми има и грчких (и латинских речи). Пошто је текст на енглеском, преводимо само енглески - речи које су на грчком/латинском остају.
Моје питање се односи на следећи проблем: Ако је у тексту реченица таква да је потребно да се грчка/латинска реч мења кроз падеже, да ли је исправно да додамо суфикс? Ево пар речи из текста: logos nous Посебан проблем су речи које се завршавају самогласником, као нпр. : theoria paideia Шта да радимо? Да ли је погрешно да напишемо logos-у, logos-ом, nous-у, nous-ом? За речи које се завршавају самогласником не пада ми на памет никакво решење. . . Хвала унапред! пс - Слично питање - да ли су погрешне комбинације нетранскрибованог имена и суфикса на какве сам чини ми се наилазио у неким чланцима (чини ми се на хрватском, а можда је било и на српском), нпр: Hauserl-ово издање. . . Kraft-ова књига. . . Loeb-ова колекција итд? За ово задње ми се чини да је погрешно, али како нисам језикосоловац, нисам паметан. . . ? ??? Наслов: RE: Шта са грчким и латинским речима и падежима? Порука од: Miki на 19.18 ч. 02.03.2009. logos У ћирличком тексту долазе регуларни падежни наставци, са цртицом. У латиничком тексту без цртице.nous theoria У ћирличком тексту: theoria-е, theoria-и итд.; у латиничком: theorie, theoriu; paideie, paidieii. Пожељно је, пак, у оваквим случајевима тежити остављању речи у номинативу.paideia Hauserl-ово издање. . . Овако написано јесте исправно, али нема оправдања за остављање у оригиналу латиничних имена у ћириличком тексту, па треба Хаузерлово издање, Крафтова књига... У латиничком тексту можемо оставити ова имена нетранскрибована, али онда пишемо падежне наставке без цртице: Hauserlovo izdanje, Kraftova knjiga...Kraft-ова књига. . . Loeb-ова колекција итд? Наслов: RE: Шта са грчким и латинским речима и падежима? Порука од: Ђорђе Божовић на 19.31 ч. 02.03.2009. У ћирличком тексту: theoria-е, theoria-и итд.; у латиничком: theorie, theoriu; paideie, paidieii. Пожељно је, пак, у оваквим случајевима тежити остављању речи у номинативу. Ne, nego theorije, theoriju, paideje, paideji. Наслов: RE: Шта са грчким и латинским речима и падежима? Порука од: Miki на 19.34 ч. 02.03.2009. Пардон, моја грешка.
Наслов: RE: Шта са грчким и латинским речима и падежима? Порука од: Срећко Петровић на 22.07 ч. 02.03.2009. Ћирилични текст је у питању. Хвала вам обојици!
Што се личних имена тиче, преводили смо раније неки чланак, и за сваки случај смо после транскрибованих имена остављали и имена у изворном облику у угластим заградама... нпр: Е. Мур [E. Moore] Kасније је то тако штампано, и није било приговора, а мени је остало нејасно да ли смо погрешили? Ово (транскрипција + изворни облик имена) смо радили само у случајевима када је било речи о мање познатим/непознатим личностима, и нисмо понављали нетранскрибовано име ако се јављало више пута у тексту. Наслов: RE: Шта са грчким и латинским речима и падежима? Порука од: Miki на 22.58 ч. 02.03.2009. Нисте никако погрешили, већ сте врло исправно поступили. Званична је препорука наводити (можда чак и сва) транскрибовна имена у загради (не морају бити угласте), да би се лакше могла наћи даља литература, наравно кога занима.
Наслов: RE: Шта са грчким и латинским речима и падежима? Порука од: Срећко Петровић на 23.00 ч. 02.03.2009. Ах, и ћорава кока по неко зрно набоде. :)
Наслов: RE: Шта са грчким и латинским речима и падежима? Порука од: b.n. на 23.46 ч. 03.03.2009. Ja sam jednom prilikom u prevođenju ostavila latinsku frazu na latinskom ali sam je stavila u padež (drugi, mislim) tako da se prirodno uklopila u tekst što se inače često viđa sa takvim frazama u nominativu. Mislim da je to bilo uspelo rešenje.
Наслов: RE: Шта са грчким и латинским речима и падежима? Порука од: Madiuxa на 18.46 ч. 13.03.2009. Ako nije kasno, ja bih da dam svoje mišljenje. Ako su to pojmovi iz oblasti filozofije, verovatno postoje srpske reči, tj. nekako transkribovane. Npr. logos ne vidim zašto bi u ćiriličnom tekstu išao latinicom, kad se mirne duše može transkribovati i staviti u padeže bez onih ružnih crtica i mešanja dva pisma: логос, логосу, логосом, itd. Tako i sa drugim pojmovima koje si naveo:
теорија, теорије, теоријом... падеија, падеије, падеијом... его, ега, егом... Druga stvar su cele latinske rečenice, kao poslovice i izreke. Npr. nećemo pisati u ćiriličnom tekstu da je neko персона нон грата, nego da je persona non grata. Ili da je nešto urađeno ад хок, nego ad hoc ili da se nešto shvata а приори nego a priori... Цитат Hauserl-ово издање. . . Kraft-ова књига. . . Loeb-ова колекција итд? Ovo se radi samo u izuzetnim slučajima, kad ZAISTA ne uspeš da saznaš kako se određeno ime transkribuje. Prvo što Pravopis preporučuje da se latinica što manje meša u ćirilični tekst, a drugo, (i ovo je moje lično mišljenje), brate mnogo je ružno.... :D Наслов: Одг: Шта са грчким и латинским речима и падежима? Порука од: Срећко Петровић на 17.38 ч. 31.03.2009. Хвала, Бру. Елем, у случају за који сам питао аутор (писао књигу на енглеском) даје транскрипцију (старо)грчких речи, а нама је речено да је принцип да преводимо само са енглеског језика, а да речи које су на јеврејском, грчком, сиријском итд. остављамо онако како стоје у оригиналу. Зато смо оставили "логос" латиницом, поштујући то упутство. Можда сам дао лоше примере - поред "логоса" и "теорије" има у тексту и таквих грчких речи које код нас нису ушле у употребу: peira, plerophoria, atopos, euche итд.
Наслов: Одг: Шта са грчким и латинским речима и падежима? Порука од: Madiuxa на 18.17 ч. 31.03.2009. Pazi, ako je u originalu, koji je engleski, ta reč napisana na latiničnom prepisu grčke reči, onda mislim da tako treba i da ostaviš, s tim što bih ja te reči iskosila ne bih ih stavljala pod navodnike, elegantnije je iskositi reči). S tim što, koliko vidim, dalje se te iste reči pojavljuju u padežima, pa je to onda malo nezgodno... Mislim, postoji mogućnost pisanja padežnih nastavaka sa crticom i ćirilicom, ali (opet meni lično) to je mnogo ružno i ja bih (da sam na tvom mestu) pokušala da to izbegnem...
Sad, nisam baš upoznata s filozofijom, ali... Možda te neodomaćene reči imaju neki prevod na srpski, pa onda pišeš grčki original u zagradi prevod (tj. pojam na srpskom, ne bih ti preporučivala da se sam upuštaš u prevođenje tih pojmova, jer vrlo lako je tu pogrešiti ako se ne poznaje materija), i u daljem tekstu prevod u padežima... Ja samo pretpostavljam, zaista bi ti bio potreban jedan filozof (ukoliko se ni ti ne razumeš u filozofiju kao ja, ako se razumeš, tim bolje)... Наслов: Одг: Шта са грчким и латинским речима и падежима? Порука од: Срећко Петровић на 18.39 ч. 31.03.2009. Да да Бру, схватам о чему причаш. У оригиналу су те речи дате искошеним словима, и тако их ми и преносимо.
Ово за превод тих термина си апсолутно у праву - сам аутор није хтео да их преведе - јер сваки од њих има поваздан значења - па се не бисмо ни ми упустили у такву авантуру. Поштеније је овако. Понешто ћемо негде да ставимо у заграду, и да означимо као нашу примедбу - виђао сам да преводиоци прибегавају таквом решењу. Наслов: Одг: Шта са грчким и латинским речима и падежима? Порука од: Madiuxa на 18.42 ч. 31.03.2009. Možda je tako i najpametnije... Al onda se padeži neizbežno moraju praviti sa crticom i padežnim nastavkom u ćirilici...
Jedan predlog: Ako je moguće da birate pismo na kojem će se prevod objaviti, odaberite latinicu, jer onda za padeže postoji elegantnije i pravopisno pravilno rešenje: nastavci se pišu bez crtice kao obični sufiksi. Наслов: Одг: Шта са грчким и латинским речима и падежима? Порука од: aleksandra7 на 18.46 ч. 31.03.2009. Ту би око тих речи помогао и неки бољи речник страних речи. У неким новијим црквеним делима често видим да су грчке речи остављене у номинативу.
Наслов: Одг: Шта са грчким и латинским речима и падежима? Порука од: Madiuxa на 18.47 ч. 31.03.2009. Kako u nominativu? Daj mi neki primer, molim te...
Наслов: Одг: Шта са грчким и латинским речима и падежима? Порука од: aleksandra7 на 18.53 ч. 31.03.2009. Па рецимо логос, номос. Такав је био избор рецензента или преводиоца. Наслов: Одг: Шта са грчким и латинским речима и падежима? Порука од: Madiuxa на 19.41 ч. 31.03.2009. Ниси ме разумела. Дај ми неки пример са грчком речи која је у номинативу, а треба да стоји у неком падежу...
Нпр. (лупам) Пера је логос(ом) дошао до тог закључка. Где би по твојој тврдњи требало да стоји Пера је логос дошао до тог закључка... Мени то изгледа мало много нелогично. Зато те питам да ми даш пример из неке књиге где си то видела, јер можда ни ја нисам најбоље схватила шта хоћеш да кажеш... Наслов: Одг: Шта са грчким и латинским речима и падежима? Порука од: aleksandra7 на 20.15 ч. 31.03.2009. Ниси ме разумела изгледа. Сматрала сам да неку реч преведемо и у загради оставимо њено значење на грчком језику али у номинативу. Ево примера: У почетку беше Реч (Логос). Ово јесте сада све у номинативу, али ако би била и у неком другом падежу написана реч на српском језику у загради увек остаје (логос). Навела сам само како сам и видела да то решавају неки преводиоци или рецензенти. Верујем да некоме ко не зна језик не значи много да ли ће у загради писати логос, логосом, логосем, лого, итд. Наслов: Одг: Шта са грчким и латинским речима и падежима? Порука од: Madiuxa на 20.22 ч. 31.03.2009. Ааа, ок. Нисам разумела. Да, то је такође згодно решење. С тим што би тај оригинал био писан латиницом, а не транскрибован на ћирилицу (нема никакве потребе).
Наслов: Одг: Шта са грчким и латинским речима и падежима? Порука од: aleksandra7 на 20.24 ч. 31.03.2009. Да ли сам ја негде прочитала да није исправно мешати латиницу и ћирилицу у неком тексту? Наслов: Одг: Шта са грчким и латинским речима и падежима? Порука од: Madiuxa на 20.40 ч. 31.03.2009. Да ли сам ја негде прочитала да није исправно мешати латиницу и ћирилицу у неком тексту? Наслов: Одг: Шта са грчким и латинским речима и падежима? Порука од: Madiuxa на 16.18 ч. 06.04.2009. Tema o prevodu grčkih reči szneidesis i anakrasis premeštena ovde:
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=3656 Наслов: Одг: Шта са грчким и латинским речима и падежима? Порука од: mestimično на 17.45 ч. 11.04.2009. Цитирано: aleksandra7 link=topic=3464. msg35738#msg35738 date=1238523893 Да ли сам ја негде прочитала да није исправно мешати латиницу и ћирилицу у неком тексту? Наслов: Одг: Шта са грчким и латинским речима и падежима? Порука од: Madiuxa на 19.22 ч. 11.04.2009. Па није баш да није погрешно, местимично. Препорука је да се, кад је год то могуће, не меша латиница са ћирилицом, ако то није неопходно, и у Правопису тачно пишу и случаји у којима се може користити латиница у ћириличном тексту а и ако се користи, како се користи.
Оно што мене буни је што изгледа још увек не постоји чврсто одређено правило о писању имена дела која су штампана другачијим писмом од оног којим се пише текст, па онда у многим стручним књигама имамо претеривања типа навођења литературе пола ћирилицом пола латиницом у зависности од писма којим је штампана књига, што је по мени, тотална будалаштина, с обзиром да је српски српски и у ћирилици и у латиници. Наслов: Одг: Шта са грчким и латинским речима и падежима? Порука од: Срећко Петровић на 14.26 ч. 13.04.2009. у многим стручним књигама имамо претеривања типа навођења литературе пола ћирилицом пола латиницом у зависности од писма којим је штампана књига, што је по мени, тотална будалаштина, с обзиром да је српски српски и у ћирилици и у латиници. Е наздравље, управо ово сам урадио ономад - када сам стављао напомене на неки текст. Наслов: Одг: Шта са грчким и латинским речима и падежима? Порука од: Madiuxa на 14.32 ч. 13.04.2009. у многим стручним књигама имамо претеривања типа навођења литературе пола ћирилицом пола латиницом у зависности од писма којим је штампана књига, што је по мени, тотална будалаштина, с обзиром да је српски српски и у ћирилици и у латиници. Е наздравље, управо ово сам урадио ономад - када сам стављао напомене на неки текст. Немој се једити много, јер то раде и најученије главе, а чини ми се да нема неког стриктног правила. Ја сам говорила о логици ствари, с обзиром да српски може да се пише без проблема и једним и другим писмом, тако да је непотребно ружити текст мешањем писама само зато што је књига коју смо користили штампана другим писмом од оног којим ми пишемо текст. |