|
Наслов: Пишете ли ви штогођ? Порука од: Pedja на 13.32 ч. 08.11.2006. Толико људи који се баве језиком, мора да неко нешто и записује.
Поделите понешто са нама. Наслов: Одг: Пишете ли ви штогођ? Порука од: Дарко Новаковић на 09.32 ч. 22.11.2006. Још од основне па и кроз средњу школу ми је лежало писање писмених састава. Волео сам да се размахнем у машти и изразу, тако да је то понекад доводило до неразумевања осталих.
Сећам се да сам у основној школи писао неки састав из сх. језика и написао како ''поглед пуца у даљину''. То је био повод да сестра почне да збија шале на рачун тога. Рекла ми је да би било боље да сам написао да ''поглед штекеће у даљину''. :'( У средњој се сећам да сам добио јединицу из писменог на тему Крлежиних приповетки Барака 5Б и Битка код Бистрице Лесне. Упоредио сам стање рата са игром шаха. Разредна (с којом сам иначе рат водио јер нисам знао да једну исту реченицу кажем на стотину начина приликом одговарања, него све кажем кратко и јасно и онда ућутим) ми је дала јединицу јер јој се чинило да сам идеју украо из неке рецензије. Пошто се уверила да није тако исправила ми је оцену на 4+. Својевремено сам писао свој дневник. То не радим већ дуже времена, али сам ове године осетио потребу да нешто напишем па ево прилике да то поделим и са вама: Цитат Razmišljanja na Ušću Zidine Kalemegdana sa svojim skrivenim odajama stoje kao bedem naspram mojih misli braneći im da se vinu u daljine gde bi našle svoj mir. Sve izgleda uobičajeno: i biciklista koji lenjo okreće pedale štedeći snagu, i kamion koji sledi belu liniju Donjogradskog bulevara. A u meni nespokoj. Duša, tako željna da prodre bedem, da pobegne i spasi se gluposti i ograničenosti ljudske uobrazilje vrednog i poželjnog. Da li sam previše oštar? Srećan bračni par bira klupu na kojoj će ih fotografisati. Da li je srećna ta ekipa koja se namerila da večno uhvati trenutak sreće? Nešto me vraća u realnost! Grabi me skrama ovog grada i vuče sebi nazad u bezobličje. Nemam snage da razmišljam. Guši me i ne dozvoljava da se otrgnem! Moram dalje odavde, u bespuće, gde ljudi još nisu stigli da razastru njenu lepljivu paučinu koja nema milosti prema miru i tišini usamljenosti... Наслов: Одг: Пишете ли ви штогођ? Порука од: Настја на 18.36 ч. 31.08.2007. Бавим се писањем поезије и кратких прича. Већ имам иза себе неколико објављених кратких прича у, до сада, 8 зборника.
Наслов: Одг: Пишете ли ви штогођ? Порука од: Pedja на 18.42 ч. 31.08.2007. Па дај нешто да видимо.
Наслов: Одг: Пишете ли ви штогођ? Порука од: mladen bogićević на 00.27 ч. 30.10.2007. pisem... price i pesme...
svaka koju bih sad stavio ima i po nekoliko stranica... platio sam da mi jedared odstampaju roman... na kraju se dogodilo da se samo oko 100 primeraka pojavilo, i to sam prodao... i bio na nuli... Drugih 400 komada ceka (mozda jos uvek) novce... inace, sve sto napisem saljem na desetinu e-mail adresa... prijatelja, poznanika... u pricu sa izdavanjem ne ulazim vise...:) Наслов: Одг: Пишете ли ви штогођ? Порука од: Pedja на 09.42 ч. 30.10.2007. Napravi lepo sajt pa stavljaj tu :)
Наслов: Одг: Пишете ли ви штогођ? Порука од: Madiuxa на 18.48 ч. 13.10.2009. Je li, Sismise, jes ovo ti na sliki? :D То је тренутак надахнућа на слици... :) Наслов: Одг: Пишете ли ви штогођ? Порука од: (: Mark :) на 00.08 ч. 23.07.2010. Пишем дечје бајке. Ево га сајт са мојим бајкама.
www.bajke.webs.com П. С Извињавам се ако на сајту постоје правописне грешке. Већна је настала слулајно журећи да што пре откуцам а никад немам времена да их исправим а то сам себи обећао давно. Наслов: Одг: Пишете ли ви штогођ? Порука од: Ivona на 16.10 ч. 02.10.2010. Pišem i ne prestajem. Često odlazim na književne večeri proze i poezije i čudim se mnogima koji tako komotno promovišu svoje knjige a ja mislim - mene bi bilo sramota. Tu se potvrdjuje istina koju izreče Dostojevski "Pare su mi mrske jer daju talente..." (Idot).
Jedan od svetski velikana je rekao "Zašto da pišem poeziju kada je to već uradio Malarme?". Skroman velikan, skromna ja. Наслов: Одг: Пишете ли ви штогођ? Порука од: Bruklin на 21.36 ч. 17.03.2011. Sanjam da te ima u mojoj postelji. Telo ti osećam, čujem ti disanje, vidim ti osmeh na usnama, blažen. . .
Sanjam da te ima na mojim stazama. Ostaju tragovi tvojih nogu na pločniku i ja ih pratim, merim ih svojim stopalom, hodam sigurna. . . Sanjam da te ima u mojim rukama. Koža ti miriše na želju, strast, na moju kožu. . . Sanjam da te ima. . . a nema te. . . Наслов: Одг: Пишете ли ви штогођ? Порука од: Bruklin на 21.42 ч. 17.03.2011. Eto, nešto kratko, a pisala sam nekada puno. . . Uglavnom priče iz života, objavljivala u nekim časopisima, nekad i nešto po porudžbini. . . Znate ono, za srednje strane ženskih listova :)
Sada manje. . . Наслов: Одг: Пишете ли ви штогођ? Порука од: MakiDance на 02.13 ч. 30.06.2013. Moje dve zadnje napisane kratke price. Nazalost jedine sacuvane, s obzirom da mi je hard disk ceo obrisan i da nemam vise nista na njemu, a na papiru nisam pisala od srednje skole, nazalost. . . . Moracu da se podsetim i toga, volim da pisem kratke price. . . .
"Noc je bila tmurna. Kisa napolju je pljustala sto je sprecillo par ljudi da dodje na cas salse koju toliko vole. Uprkos tome, atmosfera na njemu bila je sjajna kao i obicno. Sto ne znaci da nam tih par ljudi nije falilo, naprotiv. Naucise oni nesto novo, obnovise staro i dodje vreme da se odigra u paru na kraju casa, ono, kao da smo na zurci, taj neki fazon. Uhvatim ja za ruku jednu I. Ali kud joj spomenuh njenu profesiju, frizeraj. Kao pomahnitala je pocela da radi nogama i telom, nije znala da igra odjednom. Zbunila se skroz. Slatko je to sve izgledalo. Sedosmo nas dve na pola minuta da prodiskutujemo o mom frizeraju i vratismo se djuskanju, kad gle cuda, ume da igra! Pa naravno da ume, nisam ni posumnjala ni jedne sekunde, prosto, prica o divnom joj poslu je malko omelo. Dakle Maki, naucila si lekciju. Kad neko radi ono sto voli, ne spominji mu/joj to u toku plesa. Ometas igru, aman!" _______________________________________________________________________________________________________________ "Bio je cetvrtak. Ustala sam rano ujutru neraspolozena vec, a morala sam krenem za pola sata na posao. Divan jedan inace. Ucim klince i klinceze da plesu. Imaju svega od tri do sest godina. I tako tog kenjkagov jutra odem ja u vrtic zvani "Macak Garfild" i vec se mislim: "Boze samo da njima ne upropastim njihovih pola sata casa", ali covece! Ta deca kao da magijom nekom zrace. Nismo ni poceli sa casom a meni vec osmeh na licu i sva sijam. Spremamo se lagano, a oni puni dozivljaja. Brbljaju li brbljaju tokom zagrevanja, ma ne zaklapaju ustasca tih prvih pet minuta. Zvrkovi mali slatki. A onda krece ludilo. Plesemo koliko ih rukice i nogice nose. I mnogo dobro to rade, a tek sto su slatki. . . Plavusica jedna, svaki joj pramen svoju politiku vodi. Decak jedan jedini, okrene glavu kako mu volja ali brate sto odigra sve kako treba. . . Ima jedna klincezica tako isto, s vremena na vreme ima razne fazone. Te sarene narukvire, te baletske suknjice. . . Ova treca, necu da kazem njeno ime, poslednjih mesec dana prica "ne volim ples, ne volim ples", a kad je dosla zavrsna priredba i dodela diploma najbolja od svih je bila, kao i cele godina, samo eto, dete voli paznju. Naucice vec da je dobije na pravi nacin, tek joj je cetiri godine, a i bogato je to dete iz bogate porodice, a predrasude kazu da su takva deca i razmazena pa ko zna. . ona je svakako tvrdoglava. . . I za kraj, cetvrta devojcica. Uvek se gura u prvi red, smejulji i sve zna. I tako oni potpuno drugaciji jedni od drugih, nekad me teraju da povisim, a nekad ne. Ali to jutro, to moje nervozno jutro, taj kenjkavi nikakav cetvrtak su mi itekako ulepsali. To su moja mala decurlija, moji klinci i klinceze, moj lep posao i moj ples i moj zivot. Pored mene rastu i ja cu njima nadam se, kao i oni meni, biti svetla tacka u zivotu. " |