Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

Дакле како гласе?
Ја пронађох хтедни, и чини ми се да је императив од смети смеј (пета врста).
Да ли је правилно могни за императив глагола моћи?

Иначе, поново ме је инспирисао један коментар (http://www.blic.rs/blickomentar.php?id=3060).  :)

Требало би да гласе хтедни, смедни и могни, само не могу да нађем потврду у литератури (Још увек. Тражим код Станојчића и Поповића тренутно, али изгледа да нема. Има ли неко Стевановића? У 6ТРМС нема облика императива ових трију глагола.)

Ja sam cula za htedni. Ostala dva nisam.

Тек сад прочитах чланак, па ми никако не улази у главу: како ли је добио „облик“ *хтеј?? Која је ту основа, кад се за грађење заповедног начина користе наставци који се додају на 3. л. мн. презента уз одбацивање његовог наставка? А види и оне друге облике: *мој и *смеј! :o ::) Смеј... Смеј... Где ли сам већ то чуо... ? Ах, смеј се, од гл. смејати се! Смејте му се људи, он не зна шта прича! Мислим стварно: нек набави више потребну литературу, и нек је прочита(!), а онда нек распреда теорије и теоријице, ако хоће да даје лингвистичке савете... Трла баба лан... ::) ::) ::)

Овде се, по свему судећи, узимају (застарели презентски) облици који сада служе за грађење предбудућег времена, а погдекад се користе и у приповедању у презенту — тј. треће лице множине истих, за грађење заповедног начина: могну, хтедну, смедну и наставак -и.

Ја сам чула за облик "Хоћи!" као одговор тврдоглавом детету које упорно понавља да хоће нешто за шта му се каже да не може или не треба.  ;)

Ја сам почесто слушао као одговор на нечије: Не могу!, тј. његово стално пренемагање како нешто није у стању да учини: Па, ти могни некад! Уместо императива од смети често се каже усуди се. Па и то неправилно *хоћи, уз претходна два случаја, не значи да не постоје заповедни начини ових трију начинских глагола.

Хтедни је гарантовано.  То каже и "Граматоломија".
"Хтеј"?! Чланак из Блица је тотално луд.  :)

Не разумем зашто је могни правилније од хоћи.
Мислим да је неправилно и једно и друго а да је, опет, и једно и друго из неког црногорског говора, као и да је у употреби.

Умало ме шлог не стрефи док сам читао Ћириловљев текст! Таман помислим да не може да напише неистинитији чланак, али ме он сваки пут изненади.

Од хтети је сигурно хтȅдни, то пише у жутој граматици.


Ово је мало исхитрено. Како Дарко рече, смети ти је глагол пете врсте и има императив на -ј: смȇј (као и необично али једино правилно разỳмēј, ỳмēј). Мислим да сам то прочитао у великом Стевановићу, а потврђује и ХЈП.

За моћи ХЈП даје мози и могни (РСАНУ наводи све облике сем императива), а ја бих рекао да се у српском идиому може говорити само о могни. Тако имамо смòгни од смоћи. На облик помòзи, мислим, не би требало превише да се угледамо јер глагол има цео слог више.

Добро би било да неко ово провери у Правопису из 1960. Тамо обично дају целе конјугације.

Хтети је помоћни глагол и махом је неправилног грађења.
Моћи има много правилнију промену, па чак правилнију од глагола рећи (осим у 1. л. сг. презента), а нико не доводи у питање императив реци.

Ако је нешто архаично или необично, не значи одмах да је из црногорског говора.  :D

Значи могни је ипак правилно. Па добро, ја се извињавам на већ пословичној брзоплетости али кад год се десило да чујем могни (што се десило неколико пута) била сам скандализована. Нисам, додуше проверавала као ни коментарисала али ето, мени то звучи сасвим неподношљиво - можда због поруке, ха, ха.  :)

Узгред буди речено, (ја) чула и рекни. Да ли је и то правилно, да не грешим душу више овако јавно?   :-[

Ја бих рекла, будаластији...  ;D

Б. Н. Мислим да и рекни спада тамо где и хтедни... :) Да је исто архаичан облик.


Кажи где тачно да тражим и погледаћу.

Па под инфинитивима тих глагола.
(Већ стичемо праксу у трагању по П60. ;D)

Не заборави да уза смеј мораш имати и повратну речцу да би било од смејати се.  ;)


Мени овде пажњу с облика императива више одвлачи њихово значење. За мене су сва три глагола иначе несвршени (мада има и реализација када су свршени), али императиве хтедни и могни поимам искључиво као свршене. Једноставно ми радња нема трајање кад кажем хтедни, као што га има кад кажем гледај, него се заврши у тренутку. Јел' и ви тако осећате?

Од рећи може само реци, каже шестотомник.

Због овог:


Написах ово:


И ево, извињавам се, мало сам се залетео, али крајње је време да овај наш уважени чланкописац прибави неки озбиљнији језички приручник, како му се више не би омицали (можда би он рекао *омацињали?) овакви кардинални пропусти...

Ne mogu da zamislim da bih mogla da izgovorim "htedni ovo ili ono" - osećala bih se kao iz čista mira kažem, recimo: "kušaj malo kruha " umesto "probaj ovaj hleb".

Тако и написах, са повратном речцом (искошеним словима), јер сам „покушавао да се сетим где сам то чуо, па ми није одмах испрва пало на памет да је од глагола ’смејати се’“. :)


Хтедни ми свакако звучи свршено, али ми могни насупрот тога звучи несвршено (да не кажем *можеј :)).

можеј није лоше  :D
(over and out)

Нема. Има све, ал' нема императив. :(

Не сећам се да ли је на форуму било коментара на емисију о писмености из октобра 2005 (то је био Кључ Наташе Миљковић). Између осталих, гостовао је Ћирилов (и Клајн као противтежа ;D). Ко је докон и жељан смеха, нека погледа: http://www.uzelipapoludeli.org/bjuti//modules/xstreamer/index.php?class=video&id=22.

Ее. :( А он је обично исцрпан. Ако неко има велико издање новог правописа, нек погледа за сваки случај и тамо. Ја сам гледао у школском — нема.

Ел има ово на јутубу? Овде много штекће и кочи се сваки час па ме много нервира....

Нажалост, нема. Сачекај да се цело учита, па онда пусти.

У Правопису стоје сви облици глагола хтети који су могући. Императива нема. Ја тек сад видех ову тему.
Мени није логично да неко неком наређује нити да нешто хоће, нити да нешто може, нити да нешто сме, те у складу с тим, императив није ни нужан ни препоручљив, тако да ја не знам имају ли га уопште ови глаголи.
Својевремено је Владо Ђукановић нешто слично писао о вокативу. Немају све именице, вели он, вокатив. Замислите себе како говорите: "О, монитору мој!" нпр. Мислим да је исти случај са императивом ових глагола.

U jezicima koje sam učila obično modalni glagoli nemaju imperativa, bar ne u drugom licu, tako da ni meni nije baš logično. No to su ipak drugi jezici, dok žuta gramatika jasno kaže da je htedni imperativ od hteti, a valjda to nisu tek tako izmislili ni iz čega.

Код Шваба има, само у књижевном језику додуше, облика хтедни и хтедните (Wolle!, Wollet!). Но, да се манемо других језика, мислим да се хтедни више схвата као (по)жели (себи нешто). Поменух већ да сам чуо у говору облик могни, док императив од смети, смеј, морам признати, нисам сретао до сада ни у писаном ни у говорном језику.

Запажање Владе Ђукановића и било је у правцу чињенице да и уколико постоји/"постоји" неки облик, то не значи да ће он у пракси икад бити употребљен.

Слободно, смеј то и то!
Сине, хтедни у своју собу (потхитно ;D).
Душо, могни да скочиш два метра без залета!

Неко је горе упитао за императив глагола рећи. Будући да рећи има два презента: рекнем и речем, логично је и постојање двају императива: реци и рекни.

Сине, хтедни у своју собу (потхитно).

Ов не, али...

Сине, хтедни једном и да распремиш своју собу, неће ти круна пасти с главе....


Што да не?

Хм. Не звучи лоше, али ипак, не бих радо то рекла.
Можда ово и има смисла, ко зна, до краја можда и остали моји примери буду пољуљани. ;D

„Сине, то се не сме!“, „А штооо??“, „Па слободно ти смеј то, па ће ти се обити о главу.“

„Не могу! Ја то не умем... :'( Не могу ја то да урадим!“, „Е, па ти могни једном! Не мораш све да чекаш на друге!“

Па ја видим ситуацију у којој син хоће свашта али неће да распрема собу, а мајка му каже, лепо је што ти хоћеш играчке, хоћеш парк, хоћеш циркус и играоницу, али брате, дај нешто заузврат, па хтедни једном и да распремиш своју собу!

Мислим да се чак и вокативи за ствари нису немогући. Зашто би били? Ти никад не причаш са својим компјутером? Могу да се кладим да му помињеш целу фамилију кад неће да ради како ти хоћеш... :D

И не само то: http://www.youtube.com/watch?v=mnzHQfZYOvk&NR=1 ;D :D

Ih miki pa to je staro, prastaro... :D

Ма дај, где је ту пракса, шта вам је. Ништа лакше него смислити сад неке ситуације у којима бисмо (на силу) употребили ове глаголе у императиву.
А за вокатив није Владо Ђукановић тврдио да га формално немају све именице, већ практично. Мислим да то важи и за ове глаголе.

Pa nije na silu, Oli. Ja da sam majka i da imam takvog sina, baš bih mu tako odgovorila. Bez obzira što to gramatički nije tačno, ili ne postoji.

Imala sam jednog profesora matematike u osnovnoj školi koji, kad su neke razmažene uvlakuše mazno obigravale oko njega i cvrkutale: "Hoću peticu." on bi im odgovarao:"Hoći ti ko'lko hoćeš, al' to ne može." (s akcentom na O u "može :D). Daklem, eto ti vrlo realne situacije. Možda je eto on tu ipak mogao reći "Htedni ti koliko hoćeš, al to ne može..."...

То што се ови императиви у пракси не употребљавају често, друго је питање. У тексту је била тврдња да императиви модалних глагола не постоје, па смо ми овде видели да постоје. Такође није нимало битно што се императиви неких предмета ретко употребљавају — опет има случајева када се користе, и то не значи да они не постоје.

Понових већ двапут да сам чуо у пракси пример са могни, и то баш онај који описах горе. Нико није спорио то што прича Владо Ђукановић, али то је овде споредно питање.

Вокативи :).

Пардон.