|
Наслов: Hrysopiyi Devetzi Порука од: Madiuxa на 15.21 ч. 20.04.2009. Ajmo malo grcki:
Hrysopiyi Devetzi (Χρυσοπηγή Δεβετζή) Molim transkripciju. Hvala unapred. Наслов: Одг: Hrysopiyi Devetzi Порука од: Duja на 11.55 ч. 21.04.2009. Evo da oživimo temu... Ima li uopšte u Pravopisu o transkripciji modernih grčkih imena?
Ja bih transkribovao kao "Hrisopiji Devedzi" (po mom oš'ćaju, a i en.viki se slaže, izgovor je [xrisopiˈʝi ðeveˈdz͡i]). (Ovaj poslednji luk bi trebalo da indicira sliveno "dz", tj. zvučni parnjak Ц, ali mi taj glas svakako nemamo). Наслов: Одг: Hrysopiyi Devetzi Порука од: Madiuxa на 12.00 ч. 21.04.2009. Ima, ali ja se ne snalazim... :(
Moja nedoumica je upravo tu: jel dz ili c? Devedzi ili Deveci? Наслов: Одг: Hrysopiyi Devetzi Порука од: Duja на 12.26 ч. 21.04.2009. Moja nedoumica je upravo tu: jel dz ili c? Devedzi ili Deveci? Čisto po oš'ćaju za estet'ku: prezime je već jednom (verovatno davno) izvedeno od turskog "Devedži" (u nedostatku palatalnih afrikata, Grci strane glasove "dž" transkribuju sa "τζ"), pa bi ga "Deveci" dodatno iskvarilo. "Devedzi" je em bliže grčkom izgovoru, em se bar delimično čuva poreklo. (Što nije slučaj sa cacikima, ali bi "dzadziki" zvučalo čudno, a i nije lično ime :) ). Наслов: Одг: Hrysopiyi Devetzi Порука од: Duja на 12.34 ч. 21.04.2009. ...и да се надовежем са оним што би требало да је очигледно. У турском се ово презиме пише као "Deveci" (ево нпр један (http://www.rgu.ac.uk/sss/staff/page.cfm?pge=10993)), па је очигледно да је словенског порекла. Ја претпостављам да су Девеци првобитно становали око планине Деветак у источној Босни, одакле су неки одведени као данак у крви, а њихови потомци су после били бегови у данашњој Грчкој.
me can do etymology, too! 8) Наслов: Одг: Hrysopiyi Devetzi Порука од: Madiuxa на 12.44 ч. 21.04.2009. heheh.. Nešto me podsećaš na nekog koga od skora više nema... :D
Наслов: Одг: Hrysopiyi Devetzi Порука од: J o e на 13.09 ч. 21.04.2009. Ја мислим да би требало Хрисопиги Деведзи. Правопис даје пример Георгијадис за транскрипцију меке гаме као нашег г, а за τζ стоји пример Хадзопулос.
Наслов: Одг: Hrysopiyi Devetzi Порука од: Duja на 13.41 ч. 21.04.2009. Ја мислим да би требало Хрисопиги Деведзи. Правопис даје пример Георгијадис за транскрипцију меке гаме као нашег г, а за τζ стоји пример Хадзопулос. Gde baš nađoše Georgi- kao primer. Prilično mi je normalno da se u takvim rečima očuva etimologija pa i na uštrb izgovora (Jeorji ?! ). S druge strane, imamo Janakis, Janakopulos, Janica, Janis... Наслов: Одг: Hrysopiyi Devetzi Порука од: Нескафица на 19.14 ч. 22.04.2009. A "c" se onda piše tau-sigma, jel?
(Ja učio grčka slova u okviru matematike, pa navikao na latinski "speling" - tau umesto tav, beta umesto vita, eta umesto ita i sl.) Наслов: Одг: Hrysopiyi Devetzi Порука од: Madiuxa на 19.15 ч. 22.04.2009. Добро, који је онда закључак? Хрисопиги Деведзи?
Наслов: Одг: Hrysopiyi Devetzi Порука од: Ђорђе Божовић на 01.08 ч. 23.04.2009. Ja bih transkribovao kao "Hrisopiji Devedzi" (po mom oš'ćaju, a i en.viki se slaže, izgovor je [xrisopiˈʝi ðeveˈdz͡i]). Ali /ʝ/ nije kao naše "j", već je strujni prednjonepčani suglasnik. (Ti ga, Bruni, sigurno poznaš jer postoji i u španskom.) Zato što nemamo toga glasa, niti koga dovoljno sličnog ("j" mu je slično samo po palatalnosti, i po zvučnosti), razumljivo je da ga prenesemo prema pisanju — a piše se gamom; dakle "g". ;) Наслов: Одг: Hrysopiyi Devetzi Порука од: Duja на 09.23 ч. 23.04.2009. Ali /ʝ/ nije kao naše "j", već je strujni prednjonepčani suglasnik. (Ti ga, Bruni, sigurno poznaš jer postoji i u španskom.) Zato što nemamo toga glasa, niti koga dovoljno sličnog ("j" mu je slično samo po palatalnosti, i po zvučnosti), razumljivo je da ga prenesemo prema pisanju — a piše se gamom; dakle "g". ;) Ne bih da izigravam drvenog advokata, ali... Vidi, nemamo naprimer ni glas /y/ niti išta blisko njemu, pa ipak transkribujemo Jürgen kao Jirgen, i francusko Hugo kao Igo. Ne prenosimo ih prema pisanju. Štaviše, transkripcija prilično "osakati" Igoa (te je prilično neočigledno da su on i Hugo Boss istog porekla :P ). Tako da ti i nije neki argument, jer je /ʝ/ fonološki bliže i /j/ i /ʒ/ nego što je /g/. Ja ne tvrdim da treba transkribovati "Hrisopiji", i stvarno mi to ne zvuči, ali ako nema eksplicitno navedeno u Pravopisu, prepušteni smo sami sebi. Već sam naveo primere gde "γι" transkribujemo kao "j" (Janis, Γιαννις). S druge strane, očigledno postoje i primeri gde "γι" transkribujemo kao "g". Наслов: Одг: Hrysopiyi Devetzi Порука од: Ђорђе Божовић на 10.05 ч. 23.04.2009. Već sam naveo primere gde "γι" transkribujemo kao "j" (Janis, Γιαννις). A je l’, izvini, nisam video. Kasno sam se uključio u priču. Okej onda, prihvaćam i "j". To sve zavisi od toga koliko bliskima smatramo neke glasove slične po ovoj ili onoj osobini. (A svaki je glas po nekoj osobini sličan sa mnogima drugima.) Recimo, glasu /y/ je svakako najbliže naše /i/. Ali glasu /ʝ/ je blisko i naše /x/, recimo, koliko mu je blisko i /j/, o tome sam govorio. Zato i postoje pravila transkipcije, da ne bismo lupali glavu šta je čemu fonološki najbliže. ;) A gde ih nema, prepušteni smo samima sebi. Наслов: Одг: Hrysopiyi Devetzi Порука од: Светлана на 14.22 ч. 17.04.2010. Ја мислим да би требало Хрисопиги Деведзи. У ствари, не изговара се као џ, тако да је најбоље оставити дз. Цитат Правопис ... а за τζ стоји пример Хадзопулос. Овде сад заиста се изговара мекше него наше "џ", али будући да се у српском језику користи реч "хаџија", тако би требало и у презимену тј. оно означава "дете хаџије". Наслов: Одг: Hrysopiyi Devetzi Порука од: Digenis на 01.14 ч. 23.04.2010. U starijim prevodima dela novogrčke književnosti τζ se prenosilo kao c (Kazancakis). Ipak, prvenstveno zbog turskih reči, ne vidim zašto ne bismo prenosili kao dz. Lako se izgovara makar naš pravopis ne poznavao tu grupu.
Oprezno sa transkripcijom preko engleskog, Jorgos je tako George a Dimitris zna bit Demetris. Наслов: Одг: Hrysopiyi Devetzi Порука од: Ђорђе Божовић на 01.43 ч. 23.04.2010. Meni se, iskreno, ne sviđa to prenošenje afrikate /dz/ kao dz, kako nalaže Pravopis. Mislim da tako imena odvratno izgledaju u našem jeziku. :) Teško se čitaju, pre svega.
Po meni bi prirodnije bilo transkribovati /dz/ najbližom našom afrikatom, c, ili možda kao z (obe opcije imaju potvrde u opštoj leksici koju smo spontano pozajmljivali iz jezikâ s tom afrikatom), pa eventualno, možda i afrikatom dž u slučaju ovih grčkih primera u kojima /dz/ i potiče od turskoga /dž/ te je i nama tako bliže, a što sve na koncu deluje dosta prirodnije i čitljivije. (Pri tome, među rešenjima za transkripciju sa italijanskog nije dato dz za ovu afrikatu! A u transkripcijama s nekih drugih jezika jeste. To i nije baš suvislo.) No, dobro, Pravopis kaže dz, i to je konačan sud; ne nameravam se sporiti, samo opažam. ;) Наслов: Одг: Hrysopiyi Devetzi Порука од: Digenis на 18.07 ч. 24.04.2010. Grupa τζ se u najvećem broju slučajeva javlja u rečima preuzetim iz drugih jezika, zbog glasova kao što su naši đ i dž. Grupu ts (τσ, τς) koriste umesto c, č i ć.
Zita (ζ) se davno izgovarala zd, pa dz, a koliko se sećam, još od helenističkog doba je z. Наслов: Одг: Hrysopiyi Devetzi Порука од: Digenis на 20.44 ч. 24.04.2010. Hrisopigi Devedzi, definitivno. Pigi je izvor, bunar, i nikako se ne izgovara "piji". Jedino ne znam šta bih sa naglascima u izgovoru jer su oba na poslednjem slogu.
|