|
Наслов: Dušan Vasiljev Порука од: Данијела на 09.55 ч. 08.11.2006. ČOVEK PEVA POSLE RATA
Ja sam gazio u krvi do kolena, I nemam više snova. Sestra mi se prodala I majci su mi posekli sede kose. I ja u ovom mutnom moru bluda i kala Ne tražim plena: Oh, ja sam željan zraka! I mleka! I bele jutarnje rose! Ja sam se smejao u krvi do kolena, i nisam pitao: zašto? Brata sam zvao dušmanom kletim, I kliktao sam kad se u mraku napred hrli, I onda leti k vragu i Bog, i čovek, i rov! A danas mirno gledam kako mi željenu ženu gubavi bakalin grli, i kako mi s glave raznosi krov; - i nemam volje – il nemam snage – da mu se svetim. Ja sam do juče pokorno sagibo glavu I besno sam ljubio sram. I do juče nisam znao sudbinu svoju pravu – Ali je danas znam! Oh, ta ja sam Čovek! Čovek! Nije mi žao što sam gazio u krvi do kolena i preživeo crvene godine klanja, radi ovog svetog saznanja što mi je donelo propast. I ja ne tražim plena: Oh, dajte meni još samo šaku zraka I malo bele, jutarnje rose – Ostalo vam na čast! Dušan Vasiljev |