|
Наслов: Брига Порука од: Miki на 00.53 ч. 20.05.2009. Ја ли могуће да је ова реч италијанизам (briga) са значењем ’досада, неприлика’ или се ради само о пукој случајности и међујезичком хомониму?
Наслов: Одг: Брига Порука од: J o e на 14.53 ч. 22.05.2009. Словенска је реч, индоевропског порекла. Миклошич бележи корен *brig-. Код Скока се обрађује под глаголом бријећи-бржем. Наводно је сродна с немачком речју bergen.
Ипак, РЈАЗУ каже да је посуђено од италијанског briga, са променом значења, иако уредно бележи глагол бр(иј)ећи са значењем 'пазити', који је и значењски сродан. Наслов: Одг: Брига Порука од: Miki на 15.07 ч. 22.05.2009. Хвала. Ја тражио код Скока, ал’ не нађох посебну одредницу. Зато и превидех да тражим даље, под неком другом.
Коме је више веровати код овако опречних тумачења? Миклошичу и Скоку, сигуран сам. Код Даничића ја и видех да наводи ит. порекло, па реко’ да проверим то. (Узгред, на ХЈП стоји упитник код навођења порекла.) Наслов: Одг: Брига Порука од: J o e на 16.23 ч. 22.05.2009. Сад потражих и у Хрватском етимолошком речнику. Стоји:
Цитат Kao i slov. brîga posuđeno iz tal. briga ‘briga, svađa, neprilika’. Tal. briga je zacijelo germ. podrijetla (vjerojatno iz langobardskoga), premda ima i mišljenja da se radi o posuđenici iz keltskoga (galskog) supstrata (uspoređuje se stir. brí ‘snaga’). Мени, лично, то није питко. Осим Скоковог ауторитета, на словенско порекло ме наводи и то што према брига постоји глагол бринути (се) без крајњег -г из основе. Пошто знамо да су се експлозиви испред суфикса -нути губили у прасловенско време, не знам како би се то десило у 15. веку, када је, наводно, позајмљена ова реч. А и значењски је ближа Скокова етимологија. |