|
Наслов: Десанка Максимовић Порука од: Дарко Новаковић на 15.17 ч. 21.11.2006. Десанка Максимовић
Крвава бајка Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану, умрла је мученичком смрћу чета ђака у једном дану. Исте су године сви били рођени, исто су им текли школски дани, на исте свечаности заједно су вођени, од истих болести сви пелцовани и сви умрли у истом дану. Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану умрла је јуначком смрћу чета ђака у истом дану. А педесет и пет минута пре смртног трена седела је у ђачкој клупи чета малена и исте задатке тешке решавала: колико може путник ако иде пешке... и тако редом. Мисли су им биле пуне и по свескама у школској торби бесмислених лежало је безброј петица и двојки. Прегршт истих снова и истих тајни родољубивих и љубавних стискали су у дну џепова. И чинило се сваком да ће дуго да ће врло дуго трчати испод свода плава док све задатке на свету не посвршава. Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану умрла је јуначком смрћу чета ђака у истом дану. Дечака редови цели узели се за руке и са школског задњег часа на стрељање пошли мирно као да смрт није ништа. Другова редови цели истог часа се узнели до вечног боравишта. Наслов: Најлепши стихови - Десанка Максимовић Порука од: Дарко Новаковић на 15.21 ч. 21.11.2006. Десанка Максимовић
Помилуј Боже Помилуј Боже, оне који су жедни пролећа, ишчезли као осмех тих међу звездане светове. Помисли, Боже, на њих у час кад просипаш цветове поврх кутова свих. Заклони, Боже благи, својим гласом наш смех, и наш глас, ако радосни будемо у дан кад, жедни живота и младости, они одоше од нас; засени светлошћу вечном њихов вид, о, Боже благи, јер мене је стид часа земаљске радости. Заклони, Боже, срцем својим наше срце у час кад се пролеће рађа, када цветања, када сунца моћ буду у нама тугу убили; кад прође најпре час, па дан, па ноћ, а ми се не сетимо њих ни часа кад смо их изгубили. Заклони, Боже, земаљске столове и чаше од њих, који више не седају за пролећне гозбе наше; од њих, чије душе сад круже изнад врлине и злости; на чијем срцу младом цвате руже у час кад су у шуми ласта и љубав у срцу нашем први гости. Наслов: Најлепши стихови - Десанка Максимовић Порука од: Дарко Новаковић на 15.24 ч. 21.11.2006. Десанка Максимовић
Писмо оцу Сад је на земљи, оче, други свет. За себе сви се грозничаво брину, цене своја имања и сићушна бића. Само је неколико сиромаха и младића који би могли за добро других да гину. За благом сад највише жуде људи; према човеку све се хладнији бива; граби свак да се на земљи наужива, јер не верује да ће на небу да се суди. Ни твоја молитва код Бога не помаже: из дана у дан бива овде све грубље; друкчије је сад, оче, и наше родољубље, Србија и Војводина се чак гложе. Сад мисле да треба богато да се плате: труд за родну груду и љубав и идеали; причају гласно шта су за земљу дали. А ја с болом мислим на твој живот и на те, и чини ми се сада: ниси морао умрети, све је можда било празно и узалудно: пламичак твоје вере само ја чувам будно и кроз све мржње овде чистог ћу га пронети. Наслов: Одг: Најлепши стихови - Десанка Максимовић Порука од: Дарко Новаковић на 10.53 ч. 22.11.2006. Strepnja
Ne, nemoj mi prici! Hocu izdaleka da volim i zelim oka tvoja dva. Jer sreca je lepa samo dok se ceka, dok od sebe samo nagovestaj da. Ne, nemoj mi prici! Ima vise drazi ova slatka strepnja, cekanje i stra'. Sve je mnogo lepse donde dok se trazi, o cemu se samo tek po slutnji zna. Ne, nemoj mi prici! Nasto to, i cemu? Izdaleka samo sve k'o zvezda sja; izdaleka samo divimo se svemu. Ne, nek' mi ne pridju oka tvoja dva. Наслов: Одг: Најлепши стихови - Десанка Максимовић Порука од: Дарко Новаковић на 09.26 ч. 23.11.2006. (http://www.desanka.org.yu/slike/stihovi_verujem.gif)
Наслов: Одг: Најлепши стихови - Десанка Максимовић Порука од: Дарко Новаковић на 09.30 ч. 23.11.2006. OPOMENA
Čuj, reću ću ti svoju tajnu: ne ostavljaj me nikad samu kad neko svira. Mogu mi se učiniti duboke i meke oči neke sasvim obične. Može mi se učiniti da tonem u zvuke, pa ću ruke svakom pružiti. Može mi se učiniti lepo i lako voleti kratko za jedan dan. Ili mogu kom reći u tome času čudesno sjajnu predragu mi tajnu koliko te volim. O, ne ostavljaj me nikad samu kad neko svira. Učiniće mi se negde u šumi ponovo sve moje suze teku kroz samonikle neke česme. Učiniće mi se crn leptir jedan po teškoj vodi krilom šara što nekad neko reći mi ne sme. Učinice mi se negde kroz tamu neko peva i gorkim cvetom u neprebolnu ranu srca dira. O, ne ostavljaj me nikad samu, nikad samu, kad neko svira. Наслов: Одг: Најлепши стихови - Десанка Максимовић Порука од: Дарко Новаковић на 09.31 ч. 23.11.2006. ČEŽNJA U TUĐINI
Da mi je da ne umrem u tuđini Lepe su sve bukove u zemlji česte, livada svaka lepa je mlada, i sve reke nepoznate, svi vrhovi što se suncem zlate, sve i gde nije i gde jeste pogled i noga mi stupila kada. Ali kut zemlje na kom smo žito želi i sa koga smo cedili vina, zemlja koju smo pili i jeli, čija na ognju palili drveta, gde smo sahranili oca i sina, kao da je sva grob pradedovska, krvavo nam je bliska i sveta. U tu bih zemlju hteo da legnem, u taj kraj gde biljka svaka, gde bubica svaka bolno me dira kao žbun što na bratovom grobu cveta, kao mrav što njime mili. Zemlja sa koje smo jeli i pili, koja nam je kao srce rođeno jasna i tajanstvenija od svemira, hteo bih da mi grobom bude. Наслов: Одг: Најлепши стихови - Десанка Максимовић Порука од: Дарко Новаковић на 10.13 ч. 23.11.2006. Za lazi izgovorene iz milosrdja
Trazim pomilovanje za one koji nemaju snage zlome kazati da je zao niti rdjavome da je rdjav, za onoga kome je zao coveka istinom unesreciti; za ljude koji lazu iz milosrdja. Za coveka koji ce ponizen biti, radije nego da nekog ponizi, za onoga koji i kad nazre obrazinu kome na licu nema srca da je zdere, za ljude koji ne mogu da uvrede ni coveka druge misli i vere, za one koji nikada ne bi mogli drugome presudu da izricu, kojima se sve sudije cine stroge, za svaku milosrdnu laznu pricu i slicne njima slabosti mnoge. Desanka Maksimovic Наслов: Desanka Maksimovic Порука од: slackana на 10.50 ч. 24.11.2007. SREĆA
Ne merim više vreme na sate, ni po sunčevom vrelom hodu; dan mi je kad njegove se oči vrate, a noć kad ponovo od mene odu. Ne merim sreću smehom, ni time da li je čežnja moja od njegove jača; sreća je meni kad bolno ćutim s njime, i kad nam srca biju ritmom plača. Nije mi žao što če života vode odneti i kaplju moga življenja; sad neka mladost i sve neka ode; on je stao kraj mene pun divljenja. Desanka Maksimović Наслов: Одг: Десанка Максимовић Порука од: slackana на 10.58 ч. 24.11.2007. PREDOSEĆANJE
Poznala sam te kad sneg se topi, topi, i duva vetar mlak. Blizina proleća dušu mi opi, opi, pa žudno udisah yrak. S nežnošću gledah stopa ti trag, trag po snegu belom; i znadoh da ćeš biti mi drag, drag u životu celom. Poznala sam te u zvonak dan, dan pijan, svež i mek. Činjaše mi se već davno znan, znan kad te poznadoh tek. S nežnošću gledah stopa ti trag, trag po snegu belom; i znadoh da ćeš biti mi drag, drag u životu celom. Poznala sam te kad kopni led, led, dok se budi proletnji dah; kad dan je čas rumen, čas setan, bled, kad sretno se i tužno u isti mah. S nežnošću gledah stopa ti trag, trag po snegu belom; i znadoh da ćeš biti mi drag, drag u životu celom. Наслов: Одг: Десанка Максимовић Порука од: Ivona на 19.40 ч. 17.05.2013. Iznenađenje
Srela sam na putu mladića; nikada očaran krug neću mu života znati. Srela sam na putu mladića; ne znam ko mu je brat, ne znam ko mu je drug, ne znam ko mu je mati; ne znam gde se je rodio, ni gde je dosad hodio, ni gde će zauvek stati. Srela sam na putu mladića; neću ga više sresti, kao da je kroz suton mlak oblaka prošao vlak; kao ticu da sam srela visoko vrh polja vrela, neću ga više sresti. Наслов: Одг: Десанка Максимовић Порука од: Ivona на 19.42 ч. 17.05.2013. Ljudska komedija
Sneg je samo nekoliko puta zavejao moje stope što su kraj tvojih trčale, nekoliko samo puta su venule šume male za koje si govorio da ih pretvaram u raj, i kraj,već je i sećanjima svima kraj. Konca nije bilo našem samopouzdanju, mislili smo da nam bogovi nisu ravni, a sve se dogodilo ljudski jadno i nama, ni mi nismo bili u stanju ostati u neprolaznog ognja visinama. A da je neko rekao da će sve kraj nas izumreti, da će sunce prestati da greje: pre bismo verovali, nego da će tvoj smeh negde bez moga da se smeje, da ćemo živeti opet svaki svoj život prazan i mali. Наслов: Одг: Десанка Максимовић Порука од: Ivona на 19.43 ч. 17.05.2013. NAŠA TAJNA
O tebi neću govoriti ljudima. Neću im reći da li si mi samo poznanik bio ili prijatelj drag; ni kakav je, ni da li je u našim snovima i žudima dana ovih ostao trag. Neću im reći da li iz osame žeđi, umora, ni da li je ikada ma koje od nas drugo volelo; niti srce naše da li nas je radi nas, ili radi drugih, kadgod bolelo. Neći im reći kakav je sklad oči naše često spajao u sazvežđe žedno; ni da li sam ja ili si ti bio rad da tako bude – ili nam je bilo svejedno. Neću im reći da li je život ili od smrti strah spajao naše ruke; ni da li zvuke smeha voleli smo više od šuma suza. Neću im reći nijedan slog jedini šta je moglo, ni da li je moglo nešto da uplete i sjedini duše naše kroz čitav vek; ni da li je otrov ili lek ovo što je došlo onome što je bilo. Nikome neću reći kakva se zbog tebe pesma događa u meni večito: da li opija toplo kao šume naše s proleća, ili tiha i tužna ćuti u meni rečito. O, nikome neću reći da li se radosna ili boleća pesma događa u meni. Ja više volim da prećutane odemo ona i ja tamo gde istom svetlošću sja i zora i noć i dan; tamo gde su podjednako tople i sreća i bol živa; tamo gde je od istog večnog tkiva i čovek i njegov san. Наслов: Одг: Десанка Максимовић Порука од: Ivona на 19.45 ч. 17.05.2013. ГОВОРИ ТИХО
Говори тихо. Дрвеће је ноћас будно и мени је жао да чује како је живот кратак а није весео. Говори тихо. Птице ноћас близу нас певају и мени је жао да чују како у гласу нечијем има суза. Говори тихо. У ливади оближњој зрикавци се ноћас воле и мени је жао да ноћас чују да је љубав у срцу нечијем тужна. Говори тихо. Небо је ноћас бескрајно танко и мени је жао да нас чују звезде па да им због нас тешко буде. Наслов: Одг: Десанка Максимовић Порука од: Ivona на 19.56 ч. 17.05.2013. STRAH
Plašim se kad pomislim da ce doći poslednja nedelja našeg drugovanja. Znam, biće proleće i sunca žar, i s bolom ostavićemo na dar jedno drugom slatka dugovanja. Znam, cvetaće rumeno dani poslednje nedelje našeg drugovanja. Mirno ćemo se pozdraviti; a nikada nećemo ozdraviti od čudesnog tugovanja: Što tih dana da ugledamo ticu srebrnih krila i šumu u suncu celu; što tada baš da nam oči sretnu onu krunicu cventu radosnu i belu, belu. Наслов: Одг: Десанка Максимовић Порука од: Ivona на 19.57 ч. 17.05.2013. Molba mladosti
O mladosti, mladosti, da brzo prolaziš, ljudi kažu. Ali ja te neću nikad pustiti. Oko srca svoga postaviću stražu Jednog bola i jedne radosti; Oko vrta svog zasadiću visoke Borove i bršljane i paviti; Vetrove i reke široke Bujicom ću naviti Svud oko našega brega; A vidik u krug ću zaviti Cičom i smetom snega. O mladosti, nemoj od mene otići: niko neće moći u tvojoj suzi biti ovoliko ludo lud, ni ovako sumoran u tvojoj radosti. O mladosti, mladosti, Ni u čijem srcu neće tvoja žud U ovoliko sunce porasti; Niko neće ovoliko čistih Imati grehova ni strasti. O mladosti, mladosti, Da sobom odnosiš, ljudi kažu, Svoje bolove i svoje radosti. Ali ja te neću nikad pustiti. Oko srca svoga postaviću stražu Jedne ljubavi što mene voleće; U vrtu svome zasadiću proleće; Sve mirise slatke zarobiću Što bregom nihaju leti, Sva sunca, sve zvezde zadobiću Na nebu da našem rumene; Pa nećeš ni moći, ni hteti Nikad otići od mene. O, teške, sumorne radosti, O slatki, ludi bolovi Moje mladosti, Nemojte otići od mene! Jer živeće tada dolovi, Mirisi, ljudi i zvezde rumene; A ja skamenjena sedeću na svom visu i biće mi sve jedno: da li su, ili nisu u meni nekad goreli tvoji bolovi i tvoje radosti, o, mladosti. Наслов: Одг: Десанка Максимовић Порука од: Iris-Amor на 09.55 ч. 09.11.2014. OGLEDALO
IX Idemo polako kraju nas dve hodalice kroz lepotu, i najrođenije što imam to mi je duša. Ali ni ona najrođenija nije sasvim moja. Ona može, dok ja plačem, da talasa radošću koja sa mnom nema veze. I na nju često padnu senke nečega što mene nije nikad zabolelo. Ja onda ćutim radosno i gledam kako nebom našim plove oblaci. I zar mi može žao biti ako ima nekog dalekog od koga mojaduša zavisi i ko sa visina svetle drhtaje u nju spušta, kao i zvezde u vodu? Наслов: Одг: Десанка Максимовић Порука од: jadranka84 на 11.13 ч. 25.12.2015. "Volim da putujem trećom klasom,
na brodu, vozu, tramvaju... U trećoj klasi sednu kraj mene žene slične mojoj majci, ...okorelih ruku, i pričaju poverljivo svakome svoju brigu i muku. Tu uvek za ponekog još mesta ima stane nas tu više po tri puta tu se niko ne čudi i ne srdi ako uđem pokislog kaputa..." Наслов: Одг: Десанка Максимовић Порука од: jadranka84 на 08.16 ч. 31.12.2015. moja omiljena:
PO RASTANKU Reci mi sad kada već prošlo sve je: časi bolni i dani dragi, lepi; kad novi bol se starom bolu smeje; od reči tvojih kad duša ne strepi — reci da l' te je moja tuga bolela nekad kad sam te mnogo, mnogo volela? Reci mi sad kad me ne voliš više: kad ti se prošloj ruga nova sreća; i kad se danâ koji nekad biše duša ti samo kad me vidiš seća — reci da l' te je moja radost bolela jednom kad nisam više tebe volela? |