Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2 Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2
|
Наслов: Двоје - Двога? Порука од: knyazs на 23.32 ч. 24.05.2009. Поздрав форумаши ;)
имам једну недоумицу: недавно сам у једном разговору чуо за употребу речи "двога", пример: "Које од тог двога је . . . ?". Искрено, ја никада раније нисам чуо за употребу те речи јер се у мојим крајевима (Бачка) каже: "Које од то двоје је. . . ?". Занима ме да ли је двога правилна реч и, ако јесте, када се употребљава двоје а кад двога? Унапред хвала, Миљан Наслов: Одг: Двоје - Двога? Порука од: Ђорђе Божовић на 00.04 ч. 25.05.2009. Dvoje—dvoga, nego šta nego je ispravno. ;)
Dvoga ili dvojega jeste genitiv od zbirnog broja dvoje, a genitiv je i valjalo upotrebiti u toj rečenici: „Koje od tog dvoga...“ Međutim, brojevi, iako se menjaju po padežima, u suvremenom jeziku uglavnom su izgubili deklinaciju, pa će se dvoje, i drugi brojevi, često upotrebiti tako, u nominativu, sa svima predlozima: „Koje od to dvoje...“ i sl. No, to ne znači da je deklinacija brojeva, premda je retka i skoro izobičajena u suvremenom govoru, nepravilna; naprotiv. Наслов: Одг: Двоје - Двога? Порука од: knyazs на 00.22 ч. 25.05.2009. Ђорђе,
хвала ти на брзом одговору и фином појашњењу :) Наслов: Одг: Двоје - Двога? Порука од: Miki на 00.53 ч. 25.05.2009. Добродошао! Правилна је реч. Двога јесте генитив од двоје.
Наслов: Одг: Двоје - Двога? Порука од: J o e на 09.28 ч. 25.05.2009. Мирославе, двоји, -а, -е није множина од двоје, нити од два/дв(иј)е. Та лексема је бројни придев (има придевску деклинацију и увек стоји уз именицу као придевски атрибут, за разлику од осталих бројних лексема).
Поред тога, боље би било да си у табели разграничио шта су прави бројеви а шта бројне именице и придеви. А и вокатив од двојица, мислим, није једнак номинативу. И још: Д/Л. од двоје има варијанту на -е ако се ради о неживом (У двоме се слажемо). Наслов: Одг: Двоје - Двога? Порука од: Miki на 09.33 ч. 25.05.2009. Ма ја бих, ако може, још замршеније! ;D Намерно исписах све ово, баш да видим хоће ли неко реаговати да ли је све исправно.
Вокатив од двојица је двојицо, ако се не варам. Ако ти није тешко, преузми табелу од мене (цитирај мој текст и добићеш већ редиговану табелу), па напиши правилно, тј. само исправи оно шта треба. Наслов: Одг: Двоје - Двога? Порука од: Ђорђе Божовић на 20.06 ч. 01.06.2009. Tabelu bi trebalo da imaš u žutoj gramatici, u poglavlju o morfologiji, u odeljku o brojevima. Proveri tamo.
Наслов: Одг: Двоје - Двога? Порука од: J o e на 12.35 ч. 29.08.2009. Ако ти није тешко, преузми табелу од мене (цитирај мој текст и добићеш већ редиговану табелу), па напиши правилно, тј. само исправи оно шта треба. Тек сад нађох времена да ово људски урадим. Направио сам табелу са свим проблематичним променљивим бројевима, сабирајући податке из Стевановића, Станојчића и Правописа. Ево објашњења шта је у којој колони (да не оптерећујем табелу): А — стоји уз именице мушког и средњег рода код бројева који разликују род (два, оба) или уз именице свих родова код бројева који не разликују род (три, четири): два брата, три села, четири жене; А’ — стоји уз именице женског рода код бројева два и оба: две мајке, обе земље; Б — збирни број када стоји самостално (без именице) — тад означава: 1. збир неживих или апстрактних појмова (Слажемо се у двоме, Троје је битно нагласити), 2. збир живих створења (Троје је дошло, Узми од овог двога); В — збирни број: означава скуп мушког и женског (о бићима) или скуп чији пол није од важности; уза се има именицу: Двоје људи је дошло, Видели смо четворо деце (генитив је, по Правопису, овде једнак номинативу: Сетио сам се двоје другова); Г — бројна именица којом се означава збир два жива бића мушког рода: двојица лингвиста, тројица браће; Д — бројни придев: стоји 1. уз именице које немају једнину (pluralia tantum) сва три рода (двоје маказе, троји резанци, четвора врата), 2. уз именице које означавају пар (троје чарапе = ’три пара чарапа’) или 3. (доста ређе) када именује број одвојених скупова бића или предмета: двоји просци (= две групе просаца), троји јарићи (= три „генерације“ јарића).
Наслов: Одг: Двоје - Двога? Порука од: J o e на 17.38 ч. 29.08.2009. Dodao sam i akcente brojevima, jer verujem da većina ljudi verovatno prvi put vidi oblike tipa četvorga, pa teško zna koji je tu akcenat. Tabelu sam morao presloviti u latinicu da bi svi mogli videti dijakritičke znake.
(Pored ovih akcenata, po rečnicima se sreću i kratki akcenti za G. i DIL. dvàjū, obàjū, dvàma, obàma; te uz čètīrma, četiríma i: čètirma, čètirima; dvȏg ’dvóga’; obojèga, ȍbōg; obojèmu, obojèma, obójma — ovo sve potonje RSANU priznaje za književno.) Наслов: Одг: Двоје - Двога? Порука од: Miki на 13.12 ч. 30.08.2009. Хвала пуно, Џо! :)
Наслов: Одг: Двоје - Двога? Порука од: J o e на 13.21 ч. 30.08.2009. Молим. :)
Могуће је да се поткрала нека (вероватно типографска) грешка; кажите да исправим. |