Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

Како се транскрибује ово шпанско име Guzman? Мени некако логичније изгледа Гусман, али М није безвучан да се З испред изједначи у С. Заправо, М нема уопште тамо у оним паровима звучно/безвучних сугласника, а мени се чини да је ипак звучно кад га изговарам...

Као код Понсе де Леон.  :D
Шалим се - ја мислим да сам чула само Гусман а зашто, не знам.

???

Suglasnik m nije bezvučan, dakle treba Guzman.

 :D =  :D

Treba proveriti jednače li se bezvučni suglasnici u prenošenju samo ispred zvučnih suglasnika, ili i ispred sonanata, koji su takođe zvučni (kao m).

Ako su u jednačenje bezvučnih suglasnika ispred zvučnih uključeni i sonanti, onda će biti Guzman.

Opasno me nervira to pravilo po kojem se špansko Z transkribuje kao Z. (Španci ga izgovaraju kao /θ/ a ostatak hispanofonog sveta kao /s/). Fonetski je apsolutno neodgovarajuće (a i nedosledno jer "ci" i "ce" transkribujemo kao "si" i "se"), a ne vidim zašto bismo čuvali etimologiju kad je već ne čuvamo u većini drugih transkripcija.

"Zaragoza", lol (znam da je ovo izuzetak, ali...)

Ја мислим да је то ипак добро. Замисли да се Октавио Паз транскрибује као Октавио Пас... :)

Ali Đorđe, ovaj španski glas ne transkribuje se prema izgovoru (sa s), tako da nije riječ o mijenjanju bezvučnog suglasnika s u svoj zvučni parnjak z kada se s nađe ispred zvučnog suglasnika (izuzev sonanta), već obrnuto — transkribuje se prema pisanju (sa z), s tim da se mijenja z u s kada se z nađe ispred bezvučnog suglasnika.

Dakle, z se neće mijenjati u s ispred m, pa ostaje Guzman.

Ah, okej. Nisam gledao u pravila, već sam govorio napamet, pretpostavljajući da smo /gusman/ izmenili u /guzman/ zbog toga što je m zvučno, a to mi nije delovalo logično jer se retko kod nas suglasnici jednače u zvučne ispred sonanata.

A Guzman je, u stvari, prema pisanju.

А како се то изговара на шпанском?

/guθman/.

Аха, па ја мислим да се то ипак најприближније преноси као Гусман.

Проблем је у томе што су правила транскрипције са шпанског заснована на писању, а не на изговору (као енглески).

Као Хорхе Луис Борхес (Jorge Luis Borges)?  ;D

Kao Borhes, i kao i svako ime koje transkribujemo sa španjolskog.

Razlika je između ova dva metoda transkripcije, kada su u pitanju španjolski i drugi zapadni jezici mimogred engleskoga, zapravo, neznatna, jer njihovo pisanje u stvari velikim delom predstavlja izgovor, i izgovor velikim delom reflektuje pisanje, pa zato njih i transkribujemo prema pisanju, jer je tako lakše i bez mnogo kompliciranja, a opet uglavnom dovoljno verno, jer na taj način zapravo i transkribujemo i izgovor, oličen u toj i takvoj grafiji.

Kod engleskoga pak niti pisanje uvek predstavlja jedan izgovor, niti izgovor uvek reflektuje isto pisanje, pa zato grafiju i ne uzimamo u obzir, već se vodimo poglavito izgovorom kada transkribujemo, a tek na drugom mestu katkad i grafijom. Kod engleskoga se ne možemo osloniti na tu „prečicu do izgovora“, s transkripcijom prema pisanju, kao što možemo, i kao što to i činimo, kod španjolskoga i drugih zapadnih jezika.

Drugo, mi nemamo španjolskoga glasa /θ/, pa ga moramo zameniti nekim našim, što bližim, glasom. To će biti neki strujni i zubni glas — S ili Z, a izabrali smo Z upravo zato što se /θ/ i zapisuje tim slovom, pa tu imamo oslonac u transkripciji. Jest da ne odgovara zvučnost, ali makar odgovara frikativnost, dentalnost, a i grafija. No, ako se nađe ispred bezvučnoga glasa, transkribovaćemo ga i kao S, pa na taj način rešavamo i tu malu nedoslednost u prenošenju zvučnosti.

Sve u svemu, treba shvatiti da su pravila transkripcije stvar dogovora. Tačno, ona se zasnivaju na što vernijem prenošenju stranih glasova, ali više od sušte fonetike, u njozi preovladava puki dogovor lingvista kako će se koji glasovi prenositi.