|
Наслов: Нека питања Порука од: Sokolica на 10.06 ч. 24.06.2009. Може ли ми неко помоћи и рећи зашто се за заменице каже - ЛИЧНЕ заменице, а за именице - ВЛАСТИТЕ?
Ово питање поставио је мој професор на испиту. Друго у низу таквих питања јесте зашто заменица ЈА нема род? Сетићу се још неких, за сада ми је ово битно. ПУНО, НАЈЛЕПШЕ ВАМ ХВАЛА! :) Наслов: Одг: Нека питања Порука од: Ђорђе Божовић на 04.08 ч. 27.06.2009. Lične zamenice se zovu ličnima zato što se odnose na lica (prvo, drugo, treće lice). Vlastite imenice se zovu vlastitima zato što kazuju nečija vlastita, lična imena. (Ali ne odnose se na lica, pa ne bi trebalo da mešamo termine, i ne zovemo ih ličnima.)
Zamenica JA nema rod jer nema različite oblike za rodove (muški, ženski, srednji rod). I muško i žensko za sebe kaže: Ja. :) A na primer, lična zamenica trećeg lica ima rod, jer ima različite oblike za rod: muški je ON/ONI, ženski je ONA/ONE, srednji rod je ONO/ONA. Dakle, sa nivoa značenja i smisla pređi na nivo gramatike i biće ti jasnije. Lica, rodovi, oblici, gramatički su pojmovi, dakle zamenica JA nema rod jer nema različite gramatičke oblike za rod, i sl. Наслов: Одг: Нека питања Порука од: J o e на 14.07 ч. 27.06.2009. Сложио бих се са Ђорђем око овог првог, само што бих додао да се и властита имена односе на лица (како се не би односила!), али је то увек 3. лице. Главна је разлика између овог двога што код личних заменица видимо говорников положај у комуникацији, а код именица не.
Што се тиче другог питања, Ђорђе, ја се не слажем с твојим објашњењем. То би било као кад би неко питао: "Зашто именица јаре нема системску множину?", а ти му кажеш: "Зато што нема облик за њу". И даље није одговорено на питање. Одговор заиста лежи у разлици између значења и граматике — граматички облици рода за прво и друго лице јд. и мн. не постоје лексемски, али свака од тих заменица на нивоу значења има свој род, у зависности од тога на које се лице односи. Е сад, професор је вероватно хтео да пита зашто не постоје различити облици за родове 1. и 2. л., а на то је одговор: језичка економија. Ја, ти, ми, ви употребљава се најпре у непосредном контакту (лица су свесна једно другога, па и својих полова), те нема потребе да се род наглашава (сетимо се да је језик настао пре писма, па никада није могла настати ситуација да неко не зна да ли говори са мушкарцем или женом). За треће лице, које не мора бити присутно говорном чину, постоји много више потребе да се разликује род јер он за 50% отклања двосмисленост. Како бисмо разумели реченицу: "Дошли су Зоран и Ивана и она ме је питала колико је сати" да немамо посебан облик за женски род, да је свуда само он? Наслов: Одг: Нека питања Порука од: Ђорђе Божовић на 14.40 ч. 27.06.2009. Pa dobro, da je pitanje bilo zašto ne postoje različiti oblici za rodove, odgovor bi bio jezička ekonomija; a pošto sam ja imao utisak da odgovaram na gramatičko pitanje (zamenica JA nema različite oblike za rod), ja sam i ponudio taj gramatički odgovor. :D
Наслов: Одг: Нека питања Порука од: гага на 14.52 ч. 31.07.2009. Може ли неко да ми одговори да ли је -велика већина- плеоназам или не?
Надам се да сам питање поставила у одговарајућу тему. Поздрав свима од нове чланице форума и унапред хвала на одговору. Наслов: Одг: Нека питања Порука од: гага на 15.15 ч. 31.07.2009. Или је исправно: ''Поздрав од новог члана форума. ''?
Ово може да буде питање бр. 2 од мене. За данас ;) Наслов: Одг: Нека питања Порука од: Ђорђе Божовић на 15.16 ч. 31.07.2009. Може ли неко да ми одговори да ли је -велика већина- плеоназам или не? I jeste, a i ne mora da bude. Zavisi kakvom stilu u jeziku težiš. Ako želiš pravi, izbrušen, nedvosmislen stil, onda ćeš izbegavati pleonazme i pleonastične sklopove poput ovoga. Ako baš ističeš tautologiju, onda ćeš reći i "mala kućica" i "stara baba" i "velika većina". (Tj. želiš posebno da naglasiš značenje iskaza, pa ga ističeš udvostručavanjem rečenoga; ili dodaješ jednostavno novu informaciju samoj reči: "to je velika većina ljudi", dakle nije beznačajan broj ljudi, nego ga treba naročito uzeti u obzir; "bila je to jedna vrlo mala kućica", znači zaista, zaista mala kuća; "jedna jako stara baba živi u stanu iznad našega"; dakle baba koja ima stvarno dosta godina.) Dakle, sve zavisi od toga kako hoćeš da ti iskaz zvuči, i šta hoćeš da kažeš. :) Наслов: Одг: Нека питања Порука од: Ђорђе Божовић на 15.21 ч. 31.07.2009. Или је исправно: ''Поздрав од новог члана форума. ''? "Članici" bih dao prednost, jer težište jeste na osobi (ko sam ja? — muško/žensko), a ne na funkciji (šta sam ja? — član foruma). Opet, zavisi od toga šta želiš reći, i kako se želiš izraziti; i jedno i drugo su moguće opcije. S tim što će neki ljudi radije i funkcijama dodeliti odgovarajuće muške i ženske likove, a neki bi pre funkcije navodili samo u muškom rodu. Zavisi od stila, prilike, onoga što se želi reći i što se jezikom želi pokazati, ili prosto od toga kako različiti ljudi ugrađuju sebe i svoj svet u jezik. :) Наслов: Одг: Нека питања Порука од: Зоран Ђорђевић на 15.29 ч. 31.07.2009. Може ли неко да ми одговори да ли је -велика већина- плеоназам или не? Већина може да буде и само 51%, повезујем са гласањем у скупштини, а велика већина већ значи мало више од тога. Све зависи, како ти рече Ђорђе, од тога шта и како хоћеш да кажеш. Постоји и синтагма "тесна већина", тако да велика већина, по мом мишљењу, не би био плеоназам. Наслов: Одг: Нека питања Порука од: гага на 15.29 ч. 31.07.2009. Цитирано: Ђорђе Божовић link=topic=4061. msg42235#msg42235 date=1249046196 I jeste, a i ne mora da bude. Zavisi kakvom stilu u jeziku težiš. Хвала на одговору. Ako želiš pravi, izbrušen, nedvosmislen stil, onda ćeš izbegavati pleonazme i pleonastične sklopove poput ovoga. Ako baš ističeš tautologiju, onda ćeš reći i "mala kućica" i "stara baba" i "velika većina". (Tj. želiš posebno da naglasiš značenje iskaza, pa ga ističeš udvostručavanjem rečenoga; ili dodaješ jednostavno informaciju samoj reči: "to je velika većina ljudi", dakle nije beznačajan broj ljudi, nego ga treba naročito uzeti u obzir; "bila je to jedna vrlo mala kućica", znači zaista, zaista mala kuća; "jedna jako stara baba živi u stanu iznad našega"; dakle baba koja ima stvarno dosta godina. ) Dakle, sve zavisi od toga kako hoćeš da ti iskaz zvuči, i šta hoćeš da kažeš. :) Постоји ли неко правило када је о овоме реч или све зависи само од стила? Када би моје изражавање зависило од стила, вероватно бих говорила увек у десетерцу :D Конкретно, занима ме да ли је по свим знаним и незнаним правилима -велика већина- плеоназам или не? Да ли је могуће да код оваквих исказа не постоји правило већ то зависи од стила? То ми је мало чудно. Чак и да желим да истакнем таутологију, -мала кућица- би и даље био плеоназам, зар не? Још једном хвала на одговору. :) Наслов: Одг: Нека питања Порука од: Duja на 15.31 ч. 31.07.2009. Ne vidim što bi "velika većina" uopšte bilo pleonastično (osim što se kao pomodan izraz izlizalo od preterane upotrebe). "Velika većina" je kontrast "tesnoj većini" — kad neko na izborima pobedi sa 70% glasova, onda ih je dobio velikom većinom, a sa 51% tesnom.
Edit: Eto, Zoran i ja smo istovremeno odgovorili sa bezmalo istim primerom :) Наслов: Одг: Нека питања Порука од: Ђорђе Божовић на 15.44 ч. 31.07.2009. Ne mora većina biti samo na glasovanju. "Većina" znači "veći deo", na primer "većina knjiga o tome nalaze se u gradskoj biblioteci" i slično, pa kada kažeš "velika većina", a većina je već "velika", onda to može biti pleonastično. Ali i ne mora, ako time želiš upravo naglasiti da nije bezazlen udeo, već zaista znatan deo celoga, tj. velika većina (recimo, 90% od svih knjiga o tome su u gradskoj biblioteci, a to je stvarno velika većina).
Хвала на одговору. Постоји ли неко правило када је о овоме реч или све зависи само од стила? Upravo je samo u stilu stvar. Gramatički, čisto jezički, ovoj sintagmi ništa ne fali, ona je sasvim ispravna. Ali, stilski možda nekome neće odgovarati, osim ako baš želiš da naglasiš kolika je to većina. Tada je sasvim na mestu. ;) Да ли је могуће да код оваквих исказа не постоји правило већ то зависи од стила? То ми је мало чудно. Чак и да желим да истакнем таутологију, -мала кућица- би и даље био плеоназам, зар не? Nema pravila, pleonazam je samo ono što nam kao pleonazam zapara uho. :) Dakle, sve je samo do stila. Čak i kada upotrebiš tautologiju, "mala kućica" opet jeste pleonastično tako pojedinačno uzeto i istrgnuto iz teksta, ali u širem kontekstu, zavisno od stila i onoga što zapravo želiš reći, uopšte ne mora da bude. Pleonazmi su samo loši onda kada zaista zasmetaju iskazu; kao na primer u Dučićevoj pesmi "Otadžbina", koju je pesnik upropastio pleonazmima, nejasnoćama, lošim stilom i lošom tehnikom, tako da ona nema ništa osim jake zvučnosti. (Ništa jasno pesma ne kazuje.) Када би моје изражавање зависило од стила, вероватно бих говорила увек у десетерцу :D To je jako zanimljivo. ;) Наслов: Одг: Нека питања Порука од: гага на 15.46 ч. 31.07.2009. Цитирано: Duja link=topic=4061. msg42239#msg42239 date=1249047067 Ne vidim što bi "velika većina" uopšte bilo pleonastično (osim što se kao pomodan izraz izlizalo od preterane upotrebe). "Velika većina" je kontrast "tesnoj većini" — kad neko na izborima pobedi sa 70% glasova, onda ih je dobio velikom većinom, a sa 51% tesnom. Хвала на одговорима. Edit: Eto, Zoran i ja smo istovremeno odgovorili sa bezmalo istim primerom :) Да скренем са теме о плеоназму и да Вас питам, кад сте већ поменули ''плеонастично'', зар није логичније рећи ''плеоназмично''? Откуд сте добили ''плеонастично''? :D Наслов: Одг: Нека питања Порука од: Ђорђе Божовић на 15.51 ч. 31.07.2009. Nema na čemu. :)
Možda se može reći i "pleonazmično", ali meni "pleonastično" zvuči bolje. Jer, ako je pleonaZAM, onda je pleonaSTično, kao što je od entuzijaZMa entuzijaSTa, od socijaliZMa socijaliSTa i socijaliSTičko i slično. Tu smo alernaciju, ZM u osnovnoj imenici spram ST u izvedenicama, uzeli tako u kompletu iz stranih jezika. Наслов: Одг: Нека питања Порука од: гага на 16.00 ч. 31.07.2009. Цитирано: Ђорђе Божовић Nema pravila, pleonazam je samo ono što nam kao pleonazam zapara uho. Smiley Dakle, sve je samo do stila. Сада ми је јасније, хвала Вам. Čak i kada upotrebiš tautologiju, "mala kućica" opet jeste pleonastično tako pojedinačno uzeto i istrgnuto iz teksta, ali u širem kontekstu, zavisno od stila i onoga što zapravo želiš reći, uopšte ne mora da bude. Pleonazmi su samo loši onda kada zaista zasmetaju iskazu; kao na primer u Dučićevoj pesmi "Otadžbina", koju je pesnik upropastio pleonazmima, nejasnoćama, lošim stilom i lošom tehnikom, tako da ona nema ništa osim jake zvučnosti. (Ništa jasno pesma ne kazuje. ) п. с. немојте Дучића да ми дирате :D Наслов: Одг: Нека питања Порука од: J o e на 16.07 ч. 31.07.2009. Možda se može reći i "pleonazmično", ali meni "pleonastično" zvuči bolje. Jer, ako je pleonaZAM, onda je pleonaSTično, kao što je od entuzijaZMa entuzijaSTa, od socijaliZMa socijaliSTa i socijaliSTičko i slično. Tu smo alernaciju, ZM u osnovnoj imenici spram ST u izvedenicama, uzeli tako u kompletu iz stranih jezika. Управо тако, само што плеоназмично не долази у обзир. Ја ипак мислим, а то сам негде и читао (да ме Бог убије, не могу се сетити где), да велика већина није чак ни стилска грешка. Мала кућица не долази у обзир у добром стилу јер нема опозицију са *велика кућица. Велика већина, видели смо, има: незнатна/тесна/... већина, те је стога тај атрибут, иако дијахронијски истог корена као именица, семантички на месту — уноси промену у значењу. Уосталом, и код најпознатијих лингвиста (рецимо, код М. Ивић) сретао сам ову синтагму. Наслов: Одг: Нека питања Порука од: Милош Бркушанин на 21.36 ч. 07.09.2009. Ne mora većina biti samo na glasovanju. "Većina" znači "veći deo", na primer "većina knjiga o tome nalaze se u gradskoj biblioteci" i slično Претпостављам да је моја недоумица вама смешна, али кажу да нема глупих питања, већ само глупих одговора. Некад се слажем са овим тврђењем, некад не, али данас се ослањам на оно да није срамота не знати, него не хтети знати. Имам два питања: 1. Да ли је исправно рећи гласање и/или гласовање? 2. Друго питање ћу поставити у виду исказа, звучи ми и делује културније. Ја бих рекао ''већина књига о томе налази се у градској библиотеци''. Наслов: Одг: Нека питања Порука од: J o e на 23.17 ч. 07.09.2009. 1. Да ли је исправно рећи гласање и/или гласовање? 2. Друго питање ћу поставити у виду исказа, звучи ми и делује културније. Ја бих рекао ''већина књига о томе налази се у градској библиотеци''. 1. Гласовати не бележе новији речници (у Једнотомнику те речи нема), а старији (РМС, РСАНУ) бележе и гласовати и гласати, само што са првог облика упућују на други и за тај дужи дају цитате махом из хрватских писаца. 2. И Клајн препоручује тако, али дозвољава и множину (налазе се). То је ствар слагања предиката са субјектом по облику (јд.) или по значењу (мн.). Наслов: Одг: Нека питања Порука од: Ђорђе Божовић на 01.07 ч. 08.09.2009. Da se i ja oglasim. :)
1. Kako razvoj jezika neprestano ide, a ja manje-više stojim sa ovim jezikom koji sam već usvojio u određenoj svojoj životnoj dobi ;), dogodi se da ne govorim uvek po (najnovijem) JUS-u. :) Ali ja nemam niti najmanji zazor od kroatizama, dijalektizama, okazionalizama i drugih izama, već pišem onako kako mi tada najlepše u rečenici zazvuči. Uglavnom kada se okoristim nekim kroatizmom, to najčešće činim zato da bih svojoj rečenici dodao sarkastičan ton. Valjda je to posledica odrastanja uz Alana Forda. :D 2. Atributi i predikat se sa subjektom u nekim situacijama mogu slagati bilo po obliku bilo po značenju. O tome smo i dosta puta već govorili na forumu. To su rečenice poput Ova dva čoveka su dobra / Ova dva čoveka su dobri, Stroge sudije ne praštaju grehe / Strogi sudije ne praštaju grehe i sl. A pravilno je i jedno i drugo (mada, evo, Joe reče kako Klajn preporučuje ovo prvo, verovatno u rečenici sa ovom „većinom“), šta već kome više leži na jezičkom osećanju. :) Ja obično biram slaganje po značenju. |