Одштампај страницу - Internet ili internet

Stručnjak za anglicizme u srpskom Tvrtko Prćić objasnio je pisanje te riječi u Jeziku danas 16 (http://web.archive.org/web/20051025132715/http://www.maticasrpska.org.yu/download/danas16.pdf):

— pošto se nalaze u kategoriji opštih (tj. apelativnih) reči, svi anglicizmi se pišu malim početnim slovom (osim ukoliko se javljaju u sastavu vlastitog imena, kada, zavisno od pozicije, podležu pisanju velikim početnim slovom); jedini izuzetak predstavlja reč internet, koja zadržava izvesna svojstva vlastitog imena (preuzeta iz engleskog), pa se zato može alternativno pisati i velikim početnim slovom — Internet;

Prćić je radio i na Rečniku novijih anglicizama, u kom je precizno označeno da su obje varijante jednako prihvatljive. Ipak, rječnik Matice srpske iz 2007. koristi samo Internet, mada nije jasno da li zbog normativne odluke da se piše veliko slovo. Stoga bi trebalo ravnopravno prihvatiti obje varijante dok se ne propiše suprotno.

Колико ја знам, нормативне одлуке о томе још није било. И Клајн у РЈН каже да још није расправљено те да засад обоје мора бити стога допуштено. Мени је доста блиско мало слово у овој речи, баш зато што се ради о апелативу (заједничкој именици) и не знам што је ту Прћић поклекао пред енглеском графијом, која за нас не треба да буде од значаја, осим ако се наводи у оригиналу. Ја доживљавам интернет — а верујем да и други имају сличан став — као још један од медија (поред радија, телевизије, новина...) и не знам што би се од њих издвајао.

(Иначе, тему би ваљало преместити у Правопис.)

Mislim da se ne radi o grafiji, već o tome da se Internet u engleskom shvaća i kao vlastito ime, te da je to onda uticalo na značenje u srpskom. Evo kako Oxford English Dictionary definiše Internet:

[Shortened < INTERNETWORK n., perhaps influenced by similar words in -net (as Catenet (1972), Satnet (1973), Telenet (1973), etc.) after ARPAnet (a wide area network developed by the Advanced Research Projects Agency of the U.S. Department of Defense, attested from 1971). In subsequent use denoting the global network, probably greatly reinforced by use in the compound Internet Protocol; compare:

1996 K. HAFNER & M. LYON Where Wizards stay up Late (1998) viii. 244 Because this growing conglomeration of networks [in the mid 1980s] was able to communicate using the TCP/IP protocols, the collection of networks gradually came to be called the ‘Internet’, borrowing the first word of ‘Internet Protocol’.]

Originally (in form internet): a computer network consisting of or connecting a number of smaller networks, such as two or more local area networks connected by a shared communications protocol; spec. such a network (called ARPAnet) operated by the U.S. Defense Department. In later use (usu. the Internet): the global computer network (which evolved out of ARPAnet) providing a variety of information and communication facilities to its users, and consisting of a loose confederation of interconnected networks which use standardized communication protocols; (also) the information available on this network.

Да сумирамо, дакле, шта кажу приручници:

Једнотомник: Интернет;
РЈН: интернет/Интернет;
Клајн—Шипка: интернет (Интернет), али интернет-кафе и сл. уз именицу*.

Не мислим да једнотомни РМС треба бити ауторитет за правописна питања, као што ни Правопис — то сам често истицао — не треба да буде за лексичка и граматичка, а он се често у то меша. Сетимо се само да стари РМС, па тако и нови, има доста правописних лапсуса, од којих је вероватно најжешћи парада̀из.

(Поменућу да и код наших кроатофоних суседа ситуација није преврела. На ХЈП им стоји Internet, али у њиховом акценатском речнику (изд. 2007) internet. Код њих је та реч, узгред, са краткосилазним, за разлику од нашег краткоузлазног.)

* На расправи на коју је упутио Стоундар Нескафица тврди да уз именицу ту мора ићи мало слово јер је тада придев (где Хрвати имају придев интернетски), правећи аналогију са енглеским. Наравно, није у праву, јер у српском именице не могу тек тако прелазити у придеве (конверзијом) и на основу тога добијати мало/велико слово. Не може интернет бити непроменљиви придев, како он тврди, зато што ступа у десетак (полу)сложеница (К—Ш наводе три).

Цитирано: J o e на 10.36 ч. 29.08.2009.

Клајн—Шипка: интернет (Интернет), али интернет-кафе и сл. уз именицу*.

Ako se na oblik u zagradi odnosi uputstvo 3.6 na str. 25, onda je Internet sporednija alternativa prema KŠ, ali zašto se onda u tekstu odrednica internet-kafe i internet-protokol piše veliko slovo: kompjuteri povezani s Internetom, prenošenje poruka preko Interneta?

Цитирано: J o e на 10.36 ч. 29.08.2009.

(Поменућу да и код наших кроатофоних суседа ситуација није преврела. На ХЈП им стоји Internet, али у њиховом акценатском речнику (изд. 2007) internet.

U Anićevom rječniku iz 2006. i Hrvatskom enciklopedijskom rječniku iz 2003. piše se samo malo slovo. Novi pravopis Matice hrvatske (http://www.matica.hr/www/wwwizd2.nsf/AllWebDocs/hrvatskipravopis) (ja imam drugo izdanje, iz 2008) daje primjer internet kao jednu od riječi koje se pišu malim početnim slovom zato što nisu vlastita imena, a zanimljivo je i društvo u kojem se nalazi:

... siječanj, veljača, televizija, novine, internet, maestral, bura ...

Iz ovoga mi se čini da se internet u tom priručniku shvaća kao medij.

Цитирано: J o e на 10.36 ч. 29.08.2009.

Код њих је та реч, узгред, са краткосилазним, за разлику од нашег краткоузлазног.)

Tako je i u hrvatskim rječnicima koje sam gore pomenuo, ali i Rečnik novijih anglicizama daje kratkosilazni akcenat kao varijantu, mada ne kaže jasno da li je jednako prihvatljiv ili sporedniji.

Цитирано: Ђорђе Божовић

Hoćeš reći, globalna mreža ima svoje lično ime, zove se Internet? [...]

Да. Постоји мрежа чије је лично име Интернет, а која је од свог успостављања до данас засенила све друге мреже и довољно се раширила да је заслужила епитет глобалне. Цитат из чланка на Википедији:

„Meanwhile, over the course of the decade, the Internet successfully accommodated the majority of previously existing public computer networks (although some networks, such as FidoNet, have remained separate).[...]“

Не видим како се у овом цитату (преведеном на српски) може оправдати писање ‘интернет’ уместо ‘Интернет’. (Осим, наравно, ако нам не падне на памет да се лична имена свих рачунарских мрежа пишу малим словом.)

Писати као именицу малим словом има смисла ако схватимо да је Интернет, дата мрежа са својим именом, узорни примерак неког општијег појма (међународне мреже, технологије умрежавања...), па зато именујемо тај појам истим именом. На пример, ако би временом изникла још једна глобална мрежа, могли бисмо писати о „два интернета, једном оном изворном, Интернету, и његовом млађем такмацу, Некомђаволу“.

Зато не видим како се нормом може прописати било један било други облик као једини исправан. Ако би до оваквог нормирања ипак дошло, онда га ја свакако не бих поштовао у ситуацијама где треба да нагласим да се ради о тачно одређеној мрежи (ако се пропише мало слово), односно где треба да нагласим да се не ради о тачно одређеној мрежи (ако се пропише велико).

Питање како писати именицу зато ме уопште не пече као практична недоумица, али зато...

Цитирано: J o e

[...] Нескафица тврди да уз именицу ту мора ићи мало слово јер је тада придев (где Хрвати имају придев интернетски), правећи аналогију са енглеским. Наравно, није у праву, јер у српском именице не могу тек тако прелазити у придеве (конверзијом) и на основу тога добијати мало/велико слово. Не може интернет бити непроменљиви придев, како он тврди, зато што ступа у десетак (полу)сложеница (К—Ш наводе три).

Не желим нити сам стручан да се упуштам у дефиниције и категоризације, већ ме занима како се ово што кажеш одражава на практичне примере где би Хрвати употребили придев ‘интернетски’? Рецимо, како би се следеће пребацило на српски:

„Razlog što se ljudi danas okreću internetskim tražilicama [...]“

„Prijedlog o ukidanju graničnih barijera internetskoj trgovini [...]“

(Намерно у косим падежима, да видимо и тај део приче.)

Допуна. Разрешити хрватске примере уз три претпоставке: за именицу нормирано искључиво велико слово, нормирано искључиво мало, остављена могућност оба у зависности од жељеног значења.

Цитирано: Часлав Илић на 11.17 ч. 30.08.2009.

Цитирано: J o e

Не желим нити сам стручан да се упуштам у дефиниције и категоризације, већ ме занима како се ово што кажеш одражава на практичне примере где би Хрвати употребили придев ‘интернетски’? Рецимо, како би се следеће пребацило на српски:
„Razlog što se ljudi danas okreću internetskim tražilicama [...]“
„Prijedlog o ukidanju graničnih barijera internetskoj trgovini [...]“
(Намерно у косим падежима, да видимо и тај део приче.)
Допуна. Разрешити хрватске примере уз три претпоставке: за именицу нормирано искључиво велико слово, нормирано искључиво мало, остављена могућност оба у зависности од жељеног значења.

Ово што ме питаш нема везе са оним што сам ја рекао. Ја први мислим да је интернетски најбоље решење које се може наћи: и због правописа (увек мало слово) и због употребе (препозитивно уз именицу). Ипак, пошто тај придев није заживео код нас (мада не би било толико тешко потрудити се да буде конкурентски облик), остаје једино именица као скраћени придев (када је препоручљивије писање са цртицом, по Правопису, т. 50.c.4) или предлошко-падежна синтагма са одговарајућим значењем. Могућа решења за „спорне“ синтагме онда би била:
Разлог што се људи данас окрећу интернет-претраживачима...
Разлог што се људи данас окрећу претраживачима интернета/Интернета...
Пр(иј)едлог о укидању граничних баријера трговини преко интернета/Интернета... или сл.

Цитирано: J o e

Ово што ме питаш нема везе са оним што сам ја рекао.

Има везе утолико што спориш постојање непроменљивог придева ‘интернет’ (тврдња у коју нећу да улазим са лингвистичке стране), па те онда питам како би разрешио честе примере где се користи, хм, атрибутивно... У том смислу си и одговорио тачно како сам желео. Нисам помислио да имаш нешто против придева ‘интернетски’, нити сам уопште размишљао о томе, него ми је само послужило за примере с хрватског.

Значи (само да потврдим): „интернет-претраживач“ или „претраживач (и/И)нтернета“, али не „(и/И)нтернет претраживач“? Исто и за сваку другу атрибутивну одредницу („интернет-технологије“ или „технологије (и/И)нтернета“, „интернет-протоколи“ или „протоколи (и/И)нтернета“, итд.)?

Цитат

[...] остаје једино именица као скраћени придев (када је препоручљивије писање са цртицом, по Правопису, т. 50.c.4) [...]

А ако би се ипак писало без цртице („препоручљивије“ => није обавезно?), да ли онда „интернет претраживач“ или „Интернет претраживач“ (опет под различитим претпоставкама нормираности саме именице, ако је од важности)? Инсистирам на овом облику ((и/И)нтернет—размак—именица) зато што је он у пракси најчешћи, и желео бих да знам да ли је у таквим случајевима почетно велико слово 1) у реду, 2) непрепоручљиво или 3) недопустиво.

Цитирано: Часлав Илић на 12.54 ч. 30.08.2009.

Нашем језику нису својствене конструкције „непроменљива именица + именица“ и зато треба гледати како их избећи (придев на -ски, понављам, најбоље решава посао). У складу с тим, не постоји много примера који нам могу потврдити писање великог слова ако је детерминативни члан (непроменљива именица) — властито име. Једино ми Сава центар пада на памет, али је то у ствари препозитивни атрибутив, тј. нема исту граматичку функцију као придев. Ја сам интернет-претраживач написао малим словом понајвише зато што су се Клајн и Шипка у Великом речнику одлучили за овакво писање, а узгред — проверио сам — Правопис у оваквим случајевима (скраћени придев + именица) ипак прописује (не препоручује) цртицу.

Питање великог слова, дакле, у интернет-претраживач једнако је мутно као у самој именици интернет, али и једно и друго, разуме се, требало би бити с истом графијом (коју ће одлучити норма), а Клајн и Шипка су се вероватно повели за малим словом у интернет, које и сами препоручују у главној одредници Речника.

Цитирано: J o e

[...] Правопис у оваквим случајевима (скраћени придев + именица) ипак прописује (не препоручује) цртицу.

Питање великог слова, дакле, у интернет-претраживач једнако је мутно као у самој именици интернет, али и једно и друго, разуме се, требало би бити с истом графијом [...]

Ако кажемо да је ‘интернет-’ у ‘интернет-претраживач’ скраћени придев, онда претпостављам да је нескраћени придев управо ‘интернетски’? Ако је тако, и ако би именица била обавезно ‘Интернет’, зашто би онда следило и ‘Интернет-претраживач’, кад већ почиње скраћеним придевом који се пише малим словом?

Имамо ли неки пример где синтагма карактера заједничке именице почиње великим словом, а да прва реч није присвојни придев? (‘Сава центар’ је лично име, па не иде као пример за ово.)

Како се на ову причу односи пример ‘дизел(-)мотор’ (‘дизел(-)гориво’, ‘дизел(-)подморница’...) Да ли је ‘дизел’ овде скраћени придев од ‘дизелски’ (видим хрватски википедијски чланак каже ‘дизелски мотор’)? Зашто не „Дизел(-)мотор“, кад се Дизел (изумитељ) обавезно пише великим словом?

Цитирано: Часлав Илић на 14.42 ч. 30.08.2009.

Израз скраћени придев искористио сам фигуративно: то је променљива именица која се (у новије време) употребљава са придевским (ређе прилошким) значењем стојећи непроменљива испред променљиве именице. То је и даље облички именица (која има своју ортографију), а не „интернетски минус -ски“.

Цитирано: Часлав Илић на 14.42 ч. 30.08.2009.

Како се на ову причу односи пример ‘дизел(-)мотор’ (‘дизел(-)гориво’, ‘дизел(-)подморница’...) Да ли је ‘дизел’ овде скраћени придев од ‘дизелски’ (видим хрватски википедијски чланак каже ‘дизелски мотор’)? Зашто не „Дизел(-)мотор“, кад се Дизел (изумитељ) обавезно пише великим словом?

Код нас је дизел-, колико сам прокопао, изгледа, префиксоид (макар по дефиницији Једнотомника) и значи ’дизелски’, као што, нпр., психо- значи ’психички’. Ипак, чудна се ствар дешава по речницима: дефинишу дизелски ’који се односи на дизел-моторе’, а у лексикографији није допуштено да се једна реч дефинише помоћу ње саме. У свим је осталим случајевима (дизел-гориво, -локомотива, -машина) разумљиво мало слово, а зашто и дизел-мотор иде тако — не знам. Логичније је њега звати Дизелов мотор.
Ово је исто климав пример. Треба наћи нешто уверљивије.

ОК, само: Прћићево је мишљење прихваћено као ауторитет за транскрипцију, не за правопис. Не знам што не би и овде Правопис био на првом месту.

Сад сам темељније проучио тачку 50.b—c, у којој се дају правила за писање споја двеју именица. Не помиње се да је критеријум јачина везе између саставница (осим код традиционалних оријентализама и србизама ћетен-алва, иван-цвет), то је критеријум, колико сам видео, код форманата ауто-, авио-, радио-, видео-... У суштини, осим писања с цртицом (интернет-претраживач као шах-клуб) — размишљам — у обзир би могло доћи и одвојено писање, као код именица које немају придева (интернет претраживач као џез музика). Мени, искрено, питкије делује прво решење (а и Клајну и Шипки, очито) јер од џез никакав придев не постоји, а интернетски није толико страно уху, па се „скраћивање“, које повлачи собом и цртицу, осећа.

Цитирано: Stoundar на 09.53 ч. 29.08.2009.

Prćić u svojim tekstovima redovno bira malo slovo. Misliš li na ovu diskusiju (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1839.msg15738#msg15738)?

Da, izgleda mi da je to ta diskusija.

Цитирано: Часлав Илић на 11.17 ч. 30.08.2009.

Цитирано: Ђорђе Божовић

Hoćeš reći, globalna mreža ima svoje lično ime, zove se Internet? [...]

Pa čekaj, tek sada mi nije jasno. Ako je Internet lično ime u engleskome, onda se valjda ne može pisati sa članom the, jer član ne ide uz vlastita imena (osim nekih posebnih slučajeva). A zapravo, u engleskom obično i stoji the Internet, zar ne? A to baš i ne ide uz tvrdnju da je ovo lično ime, već se s njome kosi. (Mislim, vidi isto tu FidoNet, a ne *the FidoNet, na primer.)

Ako informatičari i prave nekakvu terminološku razliku između velikog i malog slova, ili kako već to kod njih ide; zar se od ovakve upotrebe te imenice i u engleskome ne čini kako ona u opštem jeziku pak, nasuprot toj terminologiji u svojoj znanosti, baš i nije lično ime?

Цитирано: Stoundar на 07.57 ч. 01.09.2009.

J o e: misliš li da je za primjenu tog dijela t. 50 dovoljno to što za pridjev internetski možemo reći da postoji, iako je daleko manje uobičajen nego imenica internet u nepromjenjivom obliku? To se nikako ne može reći za primjere navedene u tekstu: sportski prema sport ili šahovski prema šah. Pretpostavlja se i to da se internet u nepromjenjivom obliku samo izuzetno koristi, ali se javlja gotovo isključivo umjesto pridjeva internetski u raznoraznim spojevima, kojih je iz dana u dan sve više.

Нисам паметан. Рекох да ми је сличније шах-клубу него џез музици. Мораћемо, изгледа, да сачекамо макар тај Шипкин правописни речник, пошто је све даље од овога слободно тумачење и субјективна процена.

Користи ли се у некој синтагми, или прилошки, облик интернетски?

Цитирано: Ђорђе Божовић

Цитирано: Часлав Илић

„Meanwhile, over the course of the decade, the Internet successfully accommodated the majority of previously existing public computer networks (although some networks, such as FidoNet, have remained separate).[...]“

Pa čekaj, tek sada mi nije jasno. Ako je Internet lično ime u engleskome, onda se valjda ne može pisati sa članom the, jer član ne ide uz vlastita imena (osim nekih posebnih slučajeva). A zapravo, u engleskom obično i stoji the Internet, zar ne? A to baš i ne ide uz tvrdnju da je ovo lično ime, već se s njome kosi. (Mislim, vidi isto tu FidoNet, a ne *the FidoNet, na primer.)

Цитат нисам дао да бисмо из енглеског правописа изводили значење реченице, већ супротно, да бисмо из значења — очигледног и без узимања у обзир колебања у енглеском правопису — видели да поред Интернета постоји више мрежа, исто глобалних до извесне мере.

Пошто постоји више глобалних мрежа, свака мора имати своје име како бисмо могли причати и писати о њима, посебно кад их поредимо. Лично име ове мреже преко које се тренутно дописујемо јесте Интернет, или ја бар нисам обавештен да се некако другачије зове. Тако да следи питање: како се на српском језику пишу имена глобалних рачунарских мрежа? Не видим разлога да у ову причу мешамо енглески правопис.

Ја ипак не мислим да су лаици за рачунарске технологије дужни да знају да постоји више глобалних мрежа и да свака има своје властито име, па да се стога и Интернет/интернет има писати великим словом. На такав став ме наводи чињеница да 99% људи није ни чуло за друге мреже налик интернету/Интернету. Ако је за просечне образоване говорнике српског језика интернет медиј комуницирања (као телевизија, радио и сл.) и ако су нормативисти свесни тога, изродиће се мало слово у следећим правописима. А рачунарски стручњаци, разуме се, задржавају онда право да праве дистинкцију између интернета и Интернета, као и да мрежама о којима говоре надену властито име (мада се ни о писању таквих имена великим словом правописи досад нису огласили).

Цитирано: J o e

Ако је за просечне образоване говорнике српског језика интернет медиј комуницирања (као телевизија, радио и сл.) и ако су нормативисти свесни тога, изродиће се мало слово у следећим правописима. [...]

Слажем се потпуно. Појам о којем овде говориш је глобална рачунарска мрежа, а како не бисмо стално говорили „глобална рачунарска мрежа“, кратко ‘интернет’ ће сасвим послужити. Као каладонт, дигитрон или аспирин.

Цитат

А рачунарски стручњаци, разуме се, задржавају онда право да праве дистинкцију између интернета и Интернета [...]

Тачно тако. Само, некоме ко није стручњак за информатичке мреже али јесте чуо за постојање више глобалних мрежа, и увидео да је Интернет једна од њих, такође се не може безусловно оспорити да пише о њему као појму именованом властитом именицом.

Другим речима, питање да ли ‘интернет’ или ‘Интернет’ не треба да буде правописно¹, већ стилско питање. Лектор, на пример, може сасвим разложно упутити примедбе: „По смислу текста, овде се мисли на глобалну мрежу уопште, зато боље ‘интернет’ малим словом“ или „Овде се пореди неколико засебних глобалних мрежа, онда треба ‘Интернет’ великом словом“.

[1] Хоћу рећи, треба да буде правописно питање само утолико што правописци могу да препознају да је из личног постао општи појам, па да изричито дозволе и писање малим словом.

Цитат

[...] као и да мрежама о којима говоре надену властито име (мада се ни о писању таквих имена великим словом правописи досад нису огласили).

Није ми јасан овај коментар. Колико сам ја разумео, Правопис даје опште смернице, па додефинише посебне случајеве за које је уочено да постоји колебање (нпр. за које делује да се могу применити две опречне опште смернице). Како постоје рачунарске мреже којима се надевају лична имена (као и: зградама, мостовима, путевима, бродовима, авионима...), а Правопис ништа не говори о писању имена рачунарских мрежа, онда важи општа смерница за писање личних имена.

Цитирано: Часлав Илић на 16.10 ч. 02.09.2009.

Цитат

Ма свакако то опште правило стоји, само што је оно некорисно управо зато је преопште. Тумачење тачке 9b Правописа не може се, мислим, препустити сваком понаособ да интерпретира како хоће. Онда се обесмишљава свака функција те књиге. Не кажем да правопис не треба да оставља избор (ево и ја имам, узгред, избор да пишем мало правопис док мислим на сваку такву књигу, а великим док мислим на онај из 1993), али таква врста избора (да свако пише онако како сам схвата реч интернет/Интернет) — нема сврху.

Цитирано: Срећко Петровић

[...] а које су још те глобалне мреже осим Интернета, има ли где да се прочита нешто о њима?

Ево овде једног списка с краћим описима:

http://home.eunet.no/presno/bok/v1.html (http://home.eunet.no/presno/bok/v1.html)

Колико могу да видим на брзину, нису све наведене мреже данас праве физичке мреже, већ више „виртуелне“ (временом утопљене у Интернет), али неке јесу.

Цитат

Можемо ли и њих да користимо на начин на који користимо Интернет?

Зато што им се другачије приступа и нуде другачије садржаје на другачији начин, зато и нису Интернет. Данас то „другачије“ значи много теже и мнооого мање, па бих рекао да нема разлога необавезно испробавати их — спадају у категорију „ако не знате да вам треба, онда вам и не треба“.

Цитат

[...] Не кажем да правопис не треба да оставља избор (ево и ја имам, узгред, избор да пишем мало правопис док мислим на сваку такву књигу, а великим док мислим на онај из 1993), али таква врста избора (да свако пише онако како сам схвата реч интернет/Интернет) — нема сврху.

Добар си пример с правописом/Правописом узео, не видим зашто се исто не би могло односити и на ИНТЕРНЕТ? Ако се у тексту позивам на Правопис, а лектор примети да заправо мислим на правопис (или обрнуто), онда ће то и исправити. Исто тако, ако се дозволи писање малим словом ‘интернет’, треба образложити у којим приликама то важи (рецимо: када се мисли на глобалну рачунарску мрежу уопште, мрежу као медијум, у атрибутивној употреби...), што лектор треба да има у виду кад процењује треба ли велико или мало слово.

Управо ми се не прима изједначавање „интернет је Интернет, а Интернет је интернет“, и то сам покушао да предочим ранијим примерима. Но подсетих се бољих аналогних двојстава: Сунце је сунце, али сунце не мора бити Сунце (и Алфа Кентаур је сунце); Месец је месец, али месец не мора бити Месец (и Ганимед је месец). Правопис за ове речи каже потпуно аналогно ономе што горе заступам — ако се мисли на конкретно небеско тело треба писати великим словом, а у сваком другом случају малим словом.

(Иако ван теме, не могу а да не приметим да се и на енглеском пише the Sun и the Moon кад се мисли на конкретна небеска тела; слично, на самом почетку internet је била општа именица која је означавала скуп технологија, скр. од internetwork, да би главна мрежа која је над њима израсла постала the Internet.)

Интернет, тј. гугловање није најбољи репер да ли је нешто правописно исправно или није. Према правопису, веб иде малим словом јер означава заједничку именицу — мрежа. Из контекста се зна о којој се мрежи ради. Осим тога, у Великом речнику Клајна и Шипке пише малим словом. Такође, веб и Интернет нису исто. То се види по дефиницији веба: 1. огранак Интернета који чини скуп међусобно повезаних докумената у систему хипертекста и којем се приступа преко почетне странице. 2. светска компјутерска мрежа која путем телефона и сателита повезује мање компјутерске мреже.

Ако су тако превели, то не значи а је тако исправно. Осим тога, могуће је да је то нека Гуглова ујдурма (претпостављам), исто као што уместо транскрибованог имена, имамо ћирилични интерфејс са Google-овим именом исписаним у оригиналу. За тако нечим нема потребе кад је српски правопис у питању, међутим, колико сам ја схватила, Гугл не дозвољава транскрипцију него мора да се пише Google. Да будем искрена, многа преводилачка решења Гуглових сервиса ми се уопште не свиђају.

Дакле, ако желиш да знаш како је по правопису српског језика, онда је реч веб малим словом.

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

О српском језику и култури => Правопис српског језика => Тему започео: nale на 20.38 ч. 28.08.2009.

Српски језик - Вокабулар форум Srpski jezik - Vokabular forum

О српском језику и култури => Правопис српског језика => Тему започео: nale на 20.38 ч. 28.08.2009.

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum