|
Наслов: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: Milan-u-D на 17.33 ч. 11.11.2009. dunjovača - kao loza-lozovača, ili
dunjevača - kao kajsija-kajsijevača, ili? Pozdrav, Milan Наслов: Одг: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: Психо-Делија на 17.48 ч. 11.11.2009. Речник САНУ бележи оба облика (и дуњовача и дуњевача), а ти одабери који ти се више допада. ;D Лично, ја волим и дуњовачу и дуњевачу. ;D
Наслов: Одг: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: Milan-u-D на 17.54 ч. 11.11.2009. Цитирано: Психо-Делија link=topic=4568. msg46044#msg46044 date=1257958119 Речник САНУ бележи оба облика (и дуњовача и дуњевача), а ти одабери који ти се више допада. ;D Лично, ја волим и дуњовачу и дуњевачу. ;D Hvala! Pošto imam dve vrste i ne mogu da se odlučim koja je bolja, jednu ću da nazovem dunjovača, a drugu dunjevača :) Ko svrati, Dunja će ga u svakom slučaju ponuditi ;D Наслов: Одг: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: Belopoljanski на 18.47 ч. 11.11.2009. Јабука, јабуково (дрво, стабло, сирће), јабуковача.
Вишња, вишњево, вишњевача. Крушка, крушково, крушковача. Малина, малиново (вино), малиновача. Шљива, шљивово, шљивовица. Дуња, дуњево, дуњевача или: Дуња, дуњОво, дуњОвача? Дуњевача ми звучи доследније, без обзира на то шта каже Речник. Дуњовача ми звучи као рећи вишњовача, краљовачко, буњовачко. Наслов: Одг: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: Milan-u-D на 18.52 ч. 11.11.2009. Цитирано: Belopoljanski link=topic=4568. msg46048#msg46048 date=1257961634 Дуњевача ми звучи доследније, без обзира на то шта каже Речник. Дуњовача ми звучи као рећи вишњовача, краљовачко, буњовачко. Moj čovek!Наслов: Одг: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: Belopoljanski на 19.36 ч. 11.11.2009. Или пањови уместо пањева, бубњови уместо бубњева.
Заборавио сам горе и трешња, трешњево, трешњевача. Истина, нисам још чуо да се за ишта каже да је дуњево или дуњово, као што имамо трешњев топ или вишњев сад, али иако у мом крају има доста дуња (чак их и дгуњама зову), нити се у мом дому икад пекла дуњовача, нити су ме игде њоме нудили. Само дуњевачом. :) Наслов: Одг: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: Miki на 19.42 ч. 11.11.2009. Или пањови уместо пањева, бубњови уместо бубњева. Зависи од мекоће сугласника да ли ће у наставку доћи „меки“ самогласник е или „тврди“ о, па имамо почесто и призната двојства јер у различим наречјима се различито јавља: путеви и путови, појасови и појасеви, мразеви и мразови... Између осталих и дуњевача и дуњовача. Наслов: Одг: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: J o e на 20.23 ч. 11.11.2009. Зависи од мекоће сугласника да ли ће у наставку доћи „меки“ самогласник е или „тврди“ о, па имамо почесто и призната двојства јер у различим наречјима се различито јавља: путеви и путови, појасови и појасеви, мразеви и мразови... Између осталих и дуњевача и дуњовача. Да, само, код појасева и мразова се евентуално и може расправљати о мекоћи сугласника, код дуњеваче је то јасно. РСАНУ је речник књижевног и народног језика. Једнотомник, зато, бележи само дуњевача. Наслов: Одг: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: Miki на 20.43 ч. 11.11.2009. Јес’ то Њ мекачко, и видех да Делија даде као референцу РСАНУ, али мислио сам да је проверио да су оба облика књижевна.
П. С. Шестотомник каже, пази сад: дуњовача. ??? Дуњевачу не помиње. Наслов: Одг: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: Belopoljanski на 22.00 ч. 11.11.2009. Да ли је могуће да су погрешили? ???
Изговор „дуњовача“ ниједном у животу нисам чуо нити на њега наишао у литератури или штампи, а и сама реч се ретко користи јер се и ракија од дуња ретко прави. Да ли је ико игде тако зове или је само неко тај назив прогласио за правилан? На основу аналогије са вишњом и трешњом на једној страни и јабуком, крушком, малином, лозом на другој, „дуњевача“ делује правилно, а и сагласно је са употребом О или Е, како си написао горе. Чак сам и за изговор „трешњовача“ чуо, иако је правилно трешњевача. То јест, ваљда је правилно, након овога са дуњовачом, не би ме изненадило и да није. Наслов: Одг: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: Madiuxa на 22.28 ч. 11.11.2009. Цитат Да ли је могуће да су погрешили? Ne verujem da je greška, pre će biti zato što je šestotomnik dosta stariji od jednotomnika...Наслов: Одг: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: Ђорђе Божовић на 23.04 ч. 11.11.2009. „дуњевача“ делује правилно, а и сагласно је са употребом О или Е, како си написао горе Nije nužno u svima dijalektima tako. U mom dijalektu nekada je i sasvim neutralizovana ta alternacija, pa se ljudi ogrću gunjOm, devojka šeta sa mladićOm i češlja se češljOm, na primer. I verovatno se pije i dunjOvača, ali to već ne znam, nisam je kušao. :) Наслов: Одг: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: Психо-Делија на 23.23 ч. 11.11.2009. Цитат Да, само, код појасева и мразова се евентуално и може расправљати о мекоћи сугласника, код дуњеваче је то јасно. РСАНУ је речник књижевног и народног језика. Џо, није ми у потпуности јасно шта си овим хтео да кажеш? Наслов: Одг: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: J o e на 23.41 ч. 11.11.2009. Цитат Да, само, код појасева и мразова се евентуално и може расправљати о мекоћи сугласника, код дуњеваче је то јасно. РСАНУ је речник књижевног и народног језика. Џо, није ми у потпуности јасно шта си овим хтео да кажеш? То су две одвојене мисли. Најпре кажем да је њ свакако меко, није спорно као с и з. Друга мисао говори сама за себе: РСАНУ је широм отворен и за дијалектизме и локализме, док Матичини речници то нису. Наслов: Одг: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: Психо-Делија на 23.47 ч. 11.11.2009. Цитат РСАНУ је широм отворен и за дијалектизме и локализме Тачно, али поред ових двеју одредница у РСАНУ не стоји никаква напомена (покр, дијал, лок. итд), сем што се са дуњоваче упућује на дуњевачу. А разлог за то смо одгонетнули ономад у једној дискусији, ако се не варам. Наслов: Одг: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: Belopoljanski на 23.50 ч. 11.11.2009. Разговора ради, шта речници кажу по питању трешњеваче?
Наслов: Одг: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: J o e на 23.59 ч. 11.11.2009. Цитат РСАНУ је широм отворен и за дијалектизме и локализме Тачно, али поред ових двеју одредница у РСАНУ не стоји никаква напомена (покр, дијал, лок. итд), сем што се са дуњоваче упућује на дуњевачу. А разлог за то смо одгонетнули ономад у једној дискусији, ако се не варам. Заборавио сам како је тамо одгонетнуто, али мислим да се онде радило о РМС. Ја бих рекао да је у овом случају упућивање врста нормативне препоруке, али нек сматра ко како воли. Дуњовача једноставно није системски облик. Наслов: Одг: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: Miki на 00.44 ч. 12.11.2009. Разговора ради, шта речници кажу по питању трешњеваче? Шестотомник даје знак једнакости између трешњеваче и трешњоваче, али се може поново закључити како трешњовача није системски облик. Наслов: Одг: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: Психо-Делија на 00.57 ч. 12.11.2009. Мени сад није ништа јасно. Мирослав и Џо тврде да трешњовача и дуњовача нису системски облици, а компетентни речници стављају знак једнакости између трешњоваче и трешњеваче, те дуњоваче и дуњеваче. Колико ме памет учи, знак једнакости значи управо то: да је нешто једнако, равноправно, подједнако добро итд. И шта је то уопште "системски облик"?
И како то да су га аутори речника превидели у (барем) ова два случаја? ??? Наслов: Одг: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: Ђорђе Божовић на 01.04 ч. 12.11.2009. Ja se, u (barem) ova dva slučaja, ne bih toliko striktno vodio logikom ovoga sistema, po kojoj iza NJ svakako mora biti E u sufiksu, a nikako O, već bih radije zaključio kako su barem ova dva slučaja dubleti. (Jer izuzetaka od ovoga sistema ima i još; nije to neko striktno pravilo, već glasovna promena iz praistorije slovenskih jezika i danas jedna manje-više okamenjena morfofonološka alternacija.)
Наслов: Одг: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: Milan-u-D на 01.26 ч. 12.11.2009. Daleko od toga da sam stručnjak za jezik, samo mi smeta to "razvodnjavanje" jezika. Sve što je iko ikad izgovorio vremenom se deklariše kao pravilno, jer je, navodno, jezik ono što narod govori, a ne ono što stručnjaci u laboratoriji / kabinetu definišu.
Ja smatram da treba biti otvoren za varijante / dijalekte / alternative, ali da što manje svega toga treba oplemeniti pridevom "pravilno". Ako stručnjaci ne utiču aktivno na to šta je pravilno a šta nije, nego to prepuste narodu (tj. u današnje vreme televiziji), onda ode mas' u propas'. :( Наслов: Одг: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: Miki на 01.40 ч. 12.11.2009. Мени сад није ништа јасно. Мирослав и Џо тврде да трешњовача и дуњовача нису системски облици, а компетентни речници стављају знак једнакости између трешњоваче и трешњеваче, те дуњоваче и дуњеваче. Колико ме памет учи, знак једнакости значи управо то: да је нешто једнако, равноправно, подједнако добро итд. И шта је то уопште "системски облик"? И како то да су га аутори речника превидели у (барем) ова два случаја? ??? Стевановић пише о томе у својој Граматици на 50-ој страни, у тачкама 116 и 118, па каже (наводим 118. тачку): „Меки су у нашем језику остали само сугласници ђ, ћ, љ, њ, ј, иза којих се [...] увек налази е (Ђорђем, младићем, краљем, пањем, крајем итд.) уколико у непосредно претходном слогу није е, када може доћи до разједначавања, тј. до замене вокалом о: кејом, кељом, Сењом, посебно кад су то речи са мање од три слога.“ Зато се може тврдити како дуњовача, трешњовача и сл. нису системски облици, тј. не уклапају се у творбени образац. Али, сложићу се и са Ђорђем: Ja se, u (barem) ova dva slučaja, ne bih toliko striktno vodio logikom ovoga sistema, po kojoj iza NJ svakako mora biti E u sufiksu, a nikako O, već bih radije zaključio kako su barem ova dva slučaja dubleti. (Jer izuzetaka od ovoga sistema ima i još; nije to neko striktno pravilo, već glasovna promena iz praistorije slovenskih jezika i danas jedna manje-više okamenjena morfofonološka alternacija.) Јер, несистемске облике наводе и Матичини речници, било једнотомник, било шестотомник. Вероватно су довољно распрострањени, иако судеоници на теми тврде како за њих никада нису чули, како би се сматрали изузетком (који потврђује правило). Наслов: Одг: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: Belopoljanski на 05.33 ч. 12.11.2009. иако судеоници на теми тврде како за њих никада нису чули, како би се сматрали изузетком (који потврђује правило). Заиста нисам чуо никада, не измишљам, зато ме и интересује ко и где тако говори. Дуњевачу сам пекао, био њоме нуђен и о њој разговарао, о њој читао у литератури, новинским и интернет-чланцима који се тичу производње алкохолних пића, читао о такмичењима која организују приватни произвођачи и наилазио сам једино на облике „дуња“, „ракија од дуња“, „дуњевача“, чуди ме како на „дуњовачу“ нисам наишао бар негде. По Србији нешто претерано нисам ишао и не могу да кажем како се где говори, али по Банату и Бачкој или нисам чуо за „дуњовачу“, нити по рафовима видео пића са етикетама на којима то пише, или нека ме слободно прогласе глувим и слепим. Када у Google упишем „дуњовача“, излази 200 резултата (наспрам 6.500 за претрагу „дуњевача“) уз питање „did you mean: dunjevaca“, тако да претпостављам да се неко негде и тим називом служи. :-\ Међу форумима и коментарима на блоговима, једини озбиљан чланак који сам пронашао је овај: http://sr.wikisource. org/wiki/Свезнање_Д6 (http://sr.wikisource. org/wiki/Свезнање_Д6) http://www.vocarkopaonik.com/dunjevaca.jpg http://www.e-ducan.com/newsletter/138/_Dunjevaca.jpg http://www.imc-debrc.co.rs/imc19_020Dunjevaca%20Trojka.jpg Не знам, можда неко негде има и „трешњово“ дрво и „трешњовину“, пије „шљивовачу“ или „вишњовицу“, али бих Милану са теме препоручио да ипак каже „дуњевача“. :) Дуњевача, као трешњевача, вишњевача и кајсијевача. Наслов: Одг: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: Madiuxa на 08.47 ч. 12.11.2009. Цитат Када у Google упишем „дуњовача“, излази 200 резултата Ih, što mi ovde volemo da rešavamo nedoumice gugl fajtovima.... ;D Pa kud crni sine Beli da se ufatiš za Gugl? Pa znaš li ti ko sve ne piše po internetu? Наслов: Одг: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: Duja на 09.08 ч. 12.11.2009. Цитат Када у Google упишем „дуњовача“, излази 200 резултата Ih, što mi ovde volemo da rešavamo nedoumice gugl fajtovima.... ;D Pa kud crni sine Beli da se ufatiš za Gugl? Pa znaš li ti ko sve ne piše po internetu? A be Bruni, pusti momka... nemoj ovde da uvlačiš te vikipedijanske fajtove... Ako ti je istekao blok, idi lepo na vikipediju pa pričaj protiv Gugl testa. :P Sad malo ozbiljnije: svakako da "po internetu piše svako", ali gugl test sigurno daje naznaku kako široka populacija (odnosno, onaj njen deo koji se služi internetom) koristi neki pojam. S tim što ga sigurno ne treba koristiti za bilo kakvo razrešavanje nedoumica. Наслов: Одг: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: Duja на 09.10 ч. 12.11.2009. Ja smatram da treba biti otvoren za varijante / dijalekte / alternative, ali da što manje svega toga treba oplemeniti pridevom "pravilno". Ako stručnjaci ne utiču aktivno na to šta je pravilno a šta nije, nego to prepuste narodu (tj. u današnje vreme televiziji), onda ode mas' u propas'. :( Uopšte se ne slažem. Lingvistika, konkretno ona srpska, je stara tek par stotina godina, a narod je lepo govorio i sporazumevao se hiljadama godina pre nje. Tako gledajući, ona nije ni neophodna da bi se ostvarila glavna svrha jezika — komunikacija među ljudima. Ja pak smatram da lingvistika treba da bude više deskriptivistička, tj. da dokumentuje ono kako narod koristi jezik, a ne preskriptivistička, tj. (prvenstveno) da diktira kako on treba da se koristi. Neke intervencije u smislu te "diktature" jesu potrebne i dobrodošle, da baš ne bi "mas' otišla u propas' ", ali ja smatram da ih je potrebno daleko manje nego što ti kažeš. Stoga, mislim da gramatika i rečnici treba da sankcionišu (tj. ozakone) daleko veći broj dubletnih formi nego sad, sve dok se one direktno ne suprotstavljaju nekim širim temeljima sistema. Tj. zagovaram neku vrstu laissez-faire i u jeziku. Ne bih dalje da širim ovu priču, pošto nas on dalje vodi i u ideološko-politička prepucavanja (šta bi ko zabranio ili ozakonio), a i nema veze s dunjevačom... ako neko želi da se nastAvlja, možemo u posebnoj temi (sec, sec...). :) Наслов: Одг: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: Madiuxa на 09.12 ч. 12.11.2009. Цитат A be Bruni, pusti momka... nemoj ovde da uvlačiš te vikipedijanske fajtove... Ako ti je istekao blok, idi lepo na vikipediju pa pričaj protiv Gugl testa. Tongue Jest, pa da me jopet blokiraju... Taman posla da im diram u Gugel... :DЦитат ali gugl test sigurno daje naznaku kako široka populacija (odnosno, onaj njen deo koji se služi internetom) koristi neki pojam. O, da. Medjutim, mislim da ipak može dati jednu vrlo naučno zasnovanu statistiku: koliko su srpski internauti nepismeni. :DUkucaj bilo koju reč sa onim nesnosnim W, pa ćeš videti koliko su rezultati poražavajući... Наслов: Одг: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: Miki на 10.51 ч. 12.11.2009. Нико није приметио, па да ја ускочим: кад се погледа одломак из Граматике, види се да је трешњовача, ипак, системски облик — у непосредно претходном слогу је е, па је у неким наречјима дошло до разједначавања и нашло се о, докле се у другима јавља е: трешњевача. Тако да трешњовача чак није ни изузетак, већ је то само дуњовача (засад).
Наслов: Одг: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: J o e на 11.06 ч. 12.11.2009. Ево шта каже Клајн о репартицији ових аломорфа (тачније, овог меког): „Варијанта -евача се јавља само у трешњевача, вишњевача и кајсијевача (биће да гласи тако, а не кајсијовача, како пише РМС преносећи тај облик из Прав. 1960).“ И сам Клајн, дакле, сумња у веродостојност оваквих решења РМС, а јасно је да му је дуњевача промакла, јер би је навео, или макар прокоментарисао, међу меким основама.
Подсетићу још једном да једнотомни РМС (који је, у ствари, ревидирани шестотомник) наводи само облике са -е-. Наслов: Одг: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: Ђорђе Божовић на 13.54 ч. 12.11.2009. Стевановић пише о томе у својој Граматици на 50-ој страни, у тачкама 116 и 118, па каже (наводим 118. тачку): „Меки су у нашем језику остали само сугласници ђ, ћ, љ, њ, ј, иза којих се [...] увек налази е (Ђорђем, младићем, краљем, пањем, крајем итд.) уколико у непосредно претходном слогу није е, када може доћи до разједначавања, тј. до замене вокалом о: кејом, кељом, Сењом, посебно кад су то речи са мање од три слога.“ Čekaj, to "iza kojih se uvek nalazi e" valjda se odnosi samo na nastavak -om/-em u instrumentalu jednine imenica muškog roda, a ne "uvek" na sve slučaje kada vokalu o prethodi meki palatal. Inače mi je jako sumnjivo to kategorično "uvek", nego proveri još jednom kontekst iz koga si izvadio tu rečenicu — da nije reč, zapravo, samo o nastavcima za instrumental? U Stevanovićevom Srpskohrvatskom jeziku I na stranicama 118—123 proteže se čitav odeljak o preglasu, i tu lepo piše kako ova alternacija nije toliko striktna: osim u instrumentalu jednine imenica muškog roda i u nominativu jednine imenica srednjeg roda, kada se ova alternacija gotovo bezizuzetno javlja, u svima drugim slučajima postoje izuzeci, toliko da u nekim kategorijama broj izuzetaka, tj. oblika bez preglasa, čak i dosta prevazilazi broj oblika u kojima se javi preglas. Нико није приметио, па да ја ускочим: кад се погледа одломак из Граматике, види се да је трешњовача, ипак, системски облик — у непосредно претходном слогу је е, па је у неким наречјима дошло до разједначавања и нашло се о, докле се у другима јавља е: трешњевача. Тако да трешњовача чак није ни изузетак, већ је то само дуњовача (засад). Pa ne, i to će "pravilo o izuzecima" važiti samo za neke slučaje instrumentala jednine imenica muškog roda... "Trešnjovača" nije "izuzetak koji potvrđuje pravilo", već je upravo sasvim nesistemski oblik (ako E iza Nj uzmemo kao sistemsko, ali ne vidim da li baš i moramo — mislim da je ovde -evača zapravo kasniji pomak i korekcija zbog toga što se osnova završava na NJ, a oblici sa -ovača su verovatno stariji i sistematskiji za tu "rakijsku" terminologiju, možda bez obaveze da se u njima izvrši preglas). Наслов: Одг: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: Miki на 15.04 ч. 12.11.2009. Стевановић пише о томе у својој Граматици на 50-ој страни, у тачкама 116 и 118, па каже (наводим 118. тачку): „Меки су у нашем језику остали само сугласници ђ, ћ, љ, њ, ј, иза којих се [...] увек налази е (Ђорђем, младићем, краљем, пањем, крајем итд.) уколико у непосредно претходном слогу није е, када може доћи до разједначавања, тј. до замене вокалом о: кејом, кељом, Сењом, посебно кад су то речи са мање од три слога.“ Čekaj, to "iza kojih se uvek nalazi e" valjda se odnosi samo na nastavak -om/-em u instrumentalu jednine imenica muškog roda, a ne "uvek" na sve slučaje kada vokalu o prethodi meki palatal. Inače mi je jako sumnjivo to kategorično "uvek", nego proveri još jednom kontekst iz koga si izvadio tu rečenicu — da nije reč, zapravo, samo o nastavcima za instrumental? U Stevanovićevom Srpskohrvatskom jeziku I na stranicama 118—123 proteže se čitav odeljak o preglasu, i tu lepo piše kako ova alternacija nije toliko striktna: osim u instrumentalu jednine imenica muškog roda i u nominativu jednine imenica srednjeg roda, kada se ova alternacija gotovo bezizuzetno javlja, u svima drugim slučajima postoje izuzeci, toliko da u nekim kategorijama broj izuzetaka, tj. oblika bez preglasa, čak i dosta prevazilazi broj oblika u kojima se javi preglas. Нико није приметио, па да ја ускочим: кад се погледа одломак из Граматике, види се да је трешњовача, ипак, системски облик — у непосредно претходном слогу је е, па је у неким наречјима дошло до разједначавања и нашло се о, докле се у другима јавља е: трешњевача. Тако да трешњовача чак није ни изузетак, већ је то само дуњовача (засад). Pa ne, i to će "pravilo o izuzecima" važiti samo za neke slučaje instrumentala jednine imenica muškog roda... "Trešnjovača" nije "izuzetak koji potvrđuje pravilo", već je upravo sasvim nesistemski oblik (ako E iza Nj uzmemo kao sistemsko, ali ne vidim da li baš i moramo — mislim da je ovde -evača zapravo kasniji pomak i korekcija zbog toga što se osnova završava na NJ, a oblici sa -ovača su verovatno stariji i sistematskiji za tu "rakijsku" terminologiju, možda bez obaveze da se u njima izvrši preglas). У праву си, мало сам се залетео. Читах то давно, па сам само прелетао погледом док ми се није зауставио на меким сугласницима и — погрешно протумачио контекст. Сад сам прочитао цео одељак, и заиста ова алтернација е : о важи за инструментал. Извињавам се. Наслов: Одг: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: Belopoljanski на 16.36 ч. 12.11.2009. Pa kud crni sine Beli da se ufatiš za Gugl? Pa znaš li ti ko sve ne piše po internetu? Па, знам, али сам се надао да ћу пронаћи макар негде да се неки произвођач похвалио својом дуњовачом, да је негде објављен неки чланак о нечијој дуњовачи или да се у продаји налази пиће под тим именом, али осим оног примера „Свезнања“ из 1937. не нађох ништа вредно помена. Наслов: Одг: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: Duja на 16.44 ч. 12.11.2009. Lično, ja uvek naručim dunju i konobar me savršeno razume. ;)
Наслов: Одг: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: Miki на 16.51 ч. 12.11.2009. Lično, ja uvek naručim dunju i konobar me savršeno razume. ;) Пази где пијеш. Може негде да испадне како си поручио Дуњу. Наслов: Одг: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: Ђорђе Божовић на 22.18 ч. 06.12.2009. Pazite ovo, — u jednoj kafani sam prepisao sa cenovnika spisak rakija, koji zvuči gotovo kao neka simovićevska pesma:
Lozovača, Stomaklija, Klekovača Lincura, Loza "13. juli" Manastirka, Prepečenica Viljamovka, Kajsijevača, Dunja Ovako je sve pisalo, sa velikim svim početnim slovima. :) Наслов: Одг: Rakija od dunje se zove... ? Порука од: Miki на 23.17 ч. 06.12.2009. Lozovača, Stomaklija, Klekovača Lincura, Loza "13. juli" Manastirka, Prepečenica Viljamovka, Kajsijevača, Dunja Ovako je sve pisalo, sa velikim svim početnim slovima. :) То је сигурно из респекта (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=4670.msg47620#msg47620) према ракији. :D |