|
Наслов: Фразеологизми Порука од: Рајбој на 20.32 ч. 03.04.2010. Тек сам дошао, а већ отварам нову тему. ;D
Надам се да ће макар бити занимљива и да је до сада није било на форуму. Ако јесте, извињавам се. Хтио бих да овдје отворимо дискусију у којој не би требало да буде полемичких тонова, јер ћемо се сви сложити да је наш језик изузетно богат фразеологизмима или идиомима, како се негдје каже, мада нисам сигуран да је значење ове двије ријечи исто. И у нашем нет-вокабулару су за ова два појма дата два, рекло би се, сасвим супротна значења. Притом је фразеологизам, да кажем - помало оцрњен, а идиом истакнут као нарочита и лијепа особина неког језика. У различитим рјечницима бисмо сигурно наишли на доста различитих дефиниција, али главно да кажем - фразеологизми нијесу ријечи које само лијепо звуче, а ништа не значе, како је речено у нашем вокабулару, већ посебно изражајно средство утемељено на народном говору, које не може ни по чему бити негативно оцијењено. Настојмо да се држимо дефиниције по којој су фразеологизми језичке јединице које имају стабилну структуру, дакле - чије је саставне дјелове немогуће одвојити. Послужимо се примјерима: Купити мачку у џаку. Купити мачку. Купити брашно у џаку. Видимо да у случају последња два примјера не можемо установити никакву значењску везу са првим примјером који је фразеолошка јединица, а разлог је управо то што је та структура, која има веома важну особину УСТАЉЕНОСТИ, нарушена. Израз је, дакле, валидан само у цјелини, и само у цјелини има значење које осим обичног, дословног значења (у коме се готово никада не користи), има и знатно важније - метафорично значење. Исто можемо констатовати и у случајевима: Пала му је секира у мед. Пала му је секира. Пала му је кашика у мед. итд. Фразеологизам се користи само у цјелини, није предмет даље деградације и углавном нису дозвољена, тј. нису уобичајена преуређивања његових дјелова. Ја ћу написати низ још неких фразеолошких јединица, а онда очекујем и вас, да се јавите са својим. Содома и Гомора - мјеста на којим се одвијају лоше радње Између Сциле и Харибде, између двије ватре, између 4 зида - у безизлазној ситуацији Затишје пред буру - стање краткотрајног спокојства Ватрено крштење - први покушај у било којој акцији Буриданов магарац - неодлучност приликом двоумљења између двије једнаке могућности итд. . . Сад сте ви на реду! ::) Edit: текст враћен у читљиви формат. Наслов: RE: Фразеологизми Порука од: Зоран Ђорђевић на 21.58 ч. 03.04.2010. О идиомима смо већ разговарали: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=427.0
Нешто не знам тачну разлику између фразеологизма и идиома. Требало би, можда, прво то рашчистити. У принципу, највећи број неспоразума међу људима који о нечему расправљају потиче од тога што појмове који су у питању не схватају сви на исти начин. То се и овде може видети у неким, махом нејезичким, расправама, па и свађама. А да има лепих, сликовитих израза, и да их је много, у праву си. Наслов: RE: Фразеологизми Порука од: Рајбој на 22.52 ч. 03.04.2010. Frazeologizam je za idiom ono što je jezik za dijalekat. Idiom je više jedinica lingvističke geografije ili sociologije, a frazeologizam je čisto lingvistička jedinica, koja često izlazi iz granica jednog jezika, kao na primjer izraz "Scile i Haribde", poznat je svim narodima koji znaju za Homera, nije jedinica nekog užeg skupa govornika. . .
Наслов: RE: Фразеологизми Порука од: Зоран Ђорђевић на 13.44 ч. 04.04.2010. Шта је, у тој категоризацији, наш израз бити у туђој кожи? Оносно његов еквивалент у енглеском бити у туђим ципелама.
Наслов: RE: Фразеологизми Порука од: Рајбој на 15.53 ч. 04.04.2010. Зоране, морам истаћи да је изузетно захвално то што сте инсистирали да се најприје разграниче појмови, као што је и радозналост и интересовање које исказујете за ову област такође захвално и инспиративно.
Сад, што се тиче наше теме, да кажем, ако то већ и до сада није постало очигледно - појмови фразеологизма и идиома имају много додирних тачака и сигурно је да пресјек двају скупова који обухватају њихове лексиколошке јединице свакако чини један велики, нови скуп и не треба да чуди што се двоумимо око разлике између ова два појма. Видимо да велики број синонимичних израза, иако велико богатство једног језика, може бити извор забуна и несугласица, али и не мора, ако разложно разговарамо. Наше разумијевање било ког предмета значајно утиче литература, којом се служимо. Оно што прочитамо можемо прихватити као истинито једино, ако се томе нико не противи. Наши граматичари Станојчић и Поповић наводе да се осим термина фразеологизам, код нас употребљавају и термини фразеолошка јединица, фразем, устаљени обрт, израз, идиом и идиоматски израз. Даље наводе да сви такви скупови речи чине фразеологију српскога језика,што ће рећи да и они фразеологију доживљавају као појам шири од идиома. Станојчић и Поповић истичу три битна састојка фразеологизма: (1)устаљеност , дакле непромјенљивост израза, (2) структуру, што подразумијева да је фразеологизам састављен од најмање две речи и (3) јединствено значење. Ето, на основу тога израз који сте ви поменули - има све особине фразеологизма. А зашто није идиом? Па зато што ми када говоримо о идиому, најчешће говоримо о идиому једне уске области, рецимо пиротски идиом. По мом разумијевању идиом је више везан за начин изговора (тада говоримо о дијалекту), него за саму лексику. А ако за неку лексичку јединицу кажемо да припада неком идиому, већ тиме смо му дали неки локални карактер, зар не? Са друге стране, идиом није обавезно композиција, као што је то случај са фразеологизмом. Може бити једна ријеч која је карактеристична само за једно подручје или једну социјалну групу (по томе се примиче појму жаргона). Али наравно има и конструкција, које су идиоми, али конструкције су по правилу и фразеологизми и то је, чини ми се, она тачка гдје се ове двије групе израза сјеку. Да додам да сте ви сами категорисали свој израз тиме што сте поменули његов еквивалент на енглеском језику. Јер идиом, за разлику од фразеологизма нема тенденцију као интернационализацији. Идем сад, следећи пут ћу написати нешто о саставу фразеологизама и њиховој подјели с обзиром на састав, а ви до тада - пишите. Надам се да ће се неко придружити Вама, Зоране и мени у овој дискусији. . . Поздрав. . . Наслов: RE: Фразеологизми Порука од: Зоран Ђорђевић на 20.04 ч. 04.04.2010. У Енциклопедијском лексикону, тому за српскохрватски језик, фразеолошки израз се дефинише као „израз који је својствен једном језику и као такав тешко се преводи на други језик (= Идиом)“. За идиом каже: „говор неке области, устаљена веза речи чије се значање не слаже са оним које би произилазило из њених саставних делова, што је, најчешће, непреводиво на страни језик“.
Кад си поменуо пиротски крај, део Србије карактеристичан по говору, признајем да нисам начисто шта је ту идиом, а шта локализам. Заправо, не бих у идиоме сврстао речи које само тамо значе нешто, а другде су потпуно непознате. То су чисти локализми. Друго, рекао бих да је идиом нека група речи која не значи оно што значи. „Имати главу у торби, нож под грлом...“. Свиђа ми се твоје коришћење математичких појмова у овој расправи. Пресек двају скупова је врло прецизно и сликовити поређење. Јавиће се још неко коме је језик струка, мени није, па ће се заметнути расправа у којој ћеш уживати. Добро нам дошао. Наслов: Одг: Фразеологизми Порука од: Рајбој на 11.05 ч. 05.04.2010. Па, ето, видите и ту се осјећа не мала нијанса разлике у значењу, јер идиом је говор, а фразеологизам израз. То и јесте кључна разлика: фразеологизам је увијек један једини израз, а идиом је увијек систем, ма колико га уско или широко узели.
Наслов: Одг: Фразеологизми Порука од: Психо-Делија на 11.28 ч. 05.04.2010. Ево и дефиниције фразема из Хрватског фразеолошког рјечника аутора А. Менац, Ж. Финк-Арсовски и Р. Вентурина из 2003:
Цитат Фраземи су устаљене свезе ријечи које се употребљавају у готову облику, а не стварају се у тијеку говорног процеса. и код којих је бар једна саставница промијенила значење, тако да значење фразема не одговара зброју значења његових саставница. Међу важним одредницама фразема јесу и његова експресивност, сликовитост и конотативност. У досад најобимнијем фразеолошком речнику у оквиру српскохрватског језика, Фразеолошком рјечнику хрватскога или српскога језика Јосипа Матешића из 1983. пише: Цитат Фраземи су јединице језика значењског карактера које се као цјелина репродуцирају у говорном акту, располажући при томе ајмање двјема пунозначним (аутосемантичким) ријечима, од којих барем једна упућује на семантичку претворбу, јединице које, због способности уклапања у контекст, попут сваке друге ријечи, могу вршити синтактичку функцију у реченици. Из дефиниције проистјече да су за језичну јединицу коју зовемо фразем релевантни: 1. репродуцирање - значи да се фразем појављује у готову облику, као чврста веза ријечи устаљена дугом употребом 2. формално устројство - значи нерашчлањив скуп ријечи, од којих су најмање двије пунозначне (аутосемантичке) 3. идиоматичност - значи семантичку претворбу најмање једног члана чврстога скупа ријечи, тако да значење фразема никада не одговара зброју значења његових чланова 4. уклапање у контекст - значи да се фразем у реченици појављује као њезин прости члан, тј. фразем није скуп ријечи у виду властитог текста. На крају, у књизи Српско-фрацуски речник идиома и изрека из 1994. аутор Бошко Милосављевић у предговору наводи: Цитат Најкраће речено, основна концепција овог Речника је да се српске фразеолошке синтагме споје са одговарајућим синтагмама француског језика. Те синтагме су народне изреке (мачку је много говеђа глава), пословице (ко рано рани, две среће граби), метафоре (љут као рис), фразе и клишеји (превари се, уједе га гуја), идиоматски изрази (терати воду на свој млин), укључујући и познатији улични жаргон (раде му кликери), дакле сваки облик неформалног изражавања. Наслов: Одг: Фразеологизми Порука од: Рајбој на 12.58 ч. 05.04.2010. Видим да се овдје формира један фин лингвистички кружок, што је заиста сјајно. . . :)
Психо-Делија, добро је што си навео пар наслова који су релевантни за ову тему, ја сам таман хтио да упитам да ли неко зна неке ауторе који су се бавили фразеологијом српског језика. Ти си ме предухитрио и хвала ти на томе. Записаћу ове наслове. Значи, видимо да се све своди на исто, нема неких различитих школа мишљења, које би се спориле око тога шта је фразеологизам (фразем). Сви ови аутори посебан акценат стављају на устаљеност, структуру и помјерање значења (семантичку претворбу, како рече Матешић) фразеологизма. Оно једино око чега можемо падати у ватру јесу питања да ли нешто припада једном или другом подсистему. Психо-делија је цитирао Милосављевића који у својој имплицитној класификацији фразеолошких синтагми узима у обзир њихово поријекло (тако народне изреке и пословице потичу од народа, улични жаргон с асфалта), посебну структуру (метафоре и идиоматски изрази) и фреквенцију њихове употребе (фразе и клишеји). Ево како Станојчић и Поповић фразеологизме дијеле с обзиром на структуру: Цитат По своме саставу (по типу структуре) фразеологизми могу бити:
Ја мислим да је ова систематизација бар што се структуре тиче доста добра и разумљива. Пишите, набрајајте фразеологизме и карактеристичне изразе из вашега краја. . . Поздрав. . . Наслов: Одг: Фразеологизми Порука од: Зоран Ђорђевић на 13.42 ч. 05.04.2010. Видим да се овдје формира један фин лингвистички кружок, што је заиста сјајно. . . :) Формирао се он одавно, али си нас ти тек сад открио. :)Једно питање. У исказу: "Нећеш то моћи тиме, узми неки људски алат" шта је оно људски? За оно теле пред шареним вратима сам већ испричао причу: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=427.msg46225#msg46225 Наслов: Одг: Фразеологизми Порука од: Психо-Делија на 14.22 ч. 05.04.2010. Интересује ме ваше мишљење о томе где спадају изрази попут вранина нога, мачков брк, медвеђа шапа, дакле називи биљака који се састоје од две или више речи? Ја сам их до сад називао синтагмама, ал нисам сигуран да је назив прави.
Наслов: Одг: Фразеологизми Порука од: Рајбој на 14.29 ч. 05.04.2010. Цитирано: Зоран Ђорђевић link=topic=5279. msg53309#msg53309 date=1270467765 Цитирано: Rajboj link=topic=5279. msg53307#msg53307 date=1270465102 Видим да се овдје формира један фин лингвистички кружок, што је заиста сјајно. . . :) Формирао се он одавно, али си нас ти тек сад открио. :)Да, да, наравно, подразумијевам ја то, него сам мислио конкретно на кружок који се окупља око ове теме. . . А свака част за кружок који се одавно формирао. . . :) Цитат Једно питање. У исказу: "Нећеш то моћи тиме, узми неки људски алат" шта је оно људски? Цитат Мислите, шта је у структури реченице? Са становишта синтаксе - зависни дио објекатске синтагме, одредба објекта. Волио бих да ми опишете шири контекст у ком се употребљава овај исказ, ако је учестао. Ја га до сада нисам чуо, а јасно је да сама синтагма људски алат има ову особину идиоматичности, како је назива Матешић, јер је очигледна полисемичност, односно могућност помјерања значења, без које ниједан фразеологизам не може бити: људски алат може да буде (1)средство којим се човјек служи, али и (2)алат који припада човјеку, који он у сваком тренутку посједује. јасно је да је ово друго значење метафорично. Ово са алатом и помјерањем значења ме асоцирало на једну пјесму, па ћу направити малу дигресију, која такође говори о невјероватним дометима језика. У оно вријеме, када је урбанизација тек почињала и када су амбициозни момци са села одлазили у градове да се школују, дјевојке које су остајале на селу такође су сањале о граду, у који су могли отићи само удајом за неког школованог момка. Тада су оне пјевале овакве пјесме: Ој, да ми је мајко стара Да пођем за техничара. . . Или Нећу момка без заната Па остала неудата. . . Итд. . . :) Ако и ви знате неке сличне стихове, било би лијепо да их подијелите са нама. . . Психо-делија, назив јесте прави. . . Синтагме јесу групе ријечи које означавају један појам. Око тога нема потребе да се двоумиш. . . Наслов: Одг: Фразеологизми Порука од: Зоран Ђорђевић на 14.55 ч. 05.04.2010. У мом примеру људски има значење добар, нормалан, одговарајући за тај посао, чврст, солидан...
Необично ми је што то ниси до сада чуо. Или: Зашто пијеш то ђубре? Попиј нешто људски. Обуци нешто људски, докле ћеш да идеш тако дроњав. Наслов: Одг: Фразеологизми Порука од: Рајбој на 15.16 ч. 05.04.2010. Е, па да, јасно, слушао сам тако. . . И то често у значењу урадити што људски, да се нешто обавља како треба (попити или обући у вашим примјерима), дакле - у том случају би се људскиодносило на начин, како се нешто дјела. Репрезентативна је конструкција: Људски је учинити то и то. . . У примјеру људски алат, људски је нешто другачије употријебљено, односи се на именицу, а не на глагол. Ја сад не знам, шта све може бити описано као људско, а да се не односи на радњу. Паде ми на памет, да често чујем синтагму "људска величина". . .
Наслов: Одг: Фразеологизми Порука од: Зоран Ђорђевић на 21.17 ч. 05.04.2010. Изгледа да се нисмо разумели.
У мојим примерима људски нема оно значење које има у људски је грешити. Значи нешто друго – добро, одговарајуће, прикладно, квалитетно... Питао сам шта је то у контексту теме коју си започео. Наслов: Одг: Фразеологизми Порука од: Рајбој на 14.42 ч. 06.04.2010. U tom kontekstu je zavisna jedinica, koja ne znaci nista bez glavne rijeci. . . U frazeologizmu je svaka jedinica uslovljena kontekstom u koji je smjestena i okolnim rijecima. . .
Наслов: Одг: Фразеологизми Порука од: Ena на 20.00 ч. 16.04.2010. Ето, на основу тога израз који сте ви поменули - има све особине фразеологизма. А зашто није идиом? Па зато што ми када говоримо о идиому, најчешће говоримо о идиому једне уске области, рецимо пиротски идиом. По мом разумијевању идиом је више везан за начин изговора (тада говоримо о дијалекту), него за саму лексику. А ако за неку лексичку јединицу кажемо да припада неком идиому, већ тиме смо му дали неки локални карактер, зар не? Са друге стране, идиом није обавезно композиција, као што је то случај са фразеологизмом. Може бити једна ријеч која је карактеристична само за једно подручје или једну социјалну групу (по томе се примиче појму жаргона). Али наравно има и конструкција, које су идиоми, али конструкције су по правилу и фразеологизми и то је, чини ми се, она тачка гдје се ове двије групе израза сјеку. Да додам да сте ви сами категорисали свој израз тиме што сте поменули његов еквивалент на енглеском језику. Јер идиом, за разлику од фразеологизма нема тенденцију као интернационализацији. Nisam sigurna da je ovde pravilno objašnjena razlika između frazeologizma i idioma, ako ona uopšte postoji. Ono što Rajboj navodi kao def. frazeologizma piše (i) za idiom. Citiram RKT: Idiom - leksička ili frazeološka jedinica specifične strukture i značenja karakteristična za određeni jezik i u datoj zajednici prihvaćena; gramatički neproduktivna, jer se po istom obrascu ne mogu obrazovati slični izrazi; leksički okoštala, jer se jedna reč u sastavu složenog idioma ne može zameniti drugom; a semantički neprozirna, jer značenje celog idioma po pravilu nije suma značenja njegovih sastavnih delova (npr. povesti računa, udariti nekome na obraz, dopasti nekome šaka, raditi nekome o glavi, trešten pijan, kupiti mačku u džaku, zbijati šalu, sitna riba, ćorava posla). Svi jezici imaju idiomatske osobenosti, a pojedinačni idiomi se prilikom učenja moraju usvajati kao celine. Od idioma treba razlikovati → metaforu i → kliše. Наслов: Одг: Фразеологизми Порука од: Madiuxa на 20.03 ч. 16.04.2010. Oprostite, a zar nije idiom zapravo fraza ali na engleskom? Onda bi idiom i fraza bilo jedno te isto... ???
Наслов: Одг: Фразеологизми Порука од: Ena на 20.10 ч. 16.04.2010. O tome je i reč. Možda (vrlo verovatno) razlika ne postoji, a ako ipak postoji neka terminološka/značenjska razlika, onda ona, čini mi se, nije u onome kako je opisuje Rajboj...
Наслов: Одг: Фразеологизми Порука од: alcesta на 21.59 ч. 16.04.2010. Mislim da idiom može da ima oba značenja, i ovo koje navodi Rajboj i značenje frazeologizma, ustaljenog obrta koji se ne može prevesti doslovno niti zbirom značenja pojedinačnih reči. Uz Enin citat, tako kaže i Bugarski u Uvodu u opštu lingvistiku, tako ga navodi RMS, a ima još izvora koji mi nisu trenutno pri ruci pa ću ih prećutati. :) Sve zavisi od terminologije koju koristimo.
Наслов: Одг: Фразеологизми Порука од: Зоран Ђорђевић на 23.05 ч. 16.04.2010. Мислим да Рајбој није у праву кад каже:
Цитат Са друге стране, идиом није обавезно композиција, као што је то случај са фразеологизмом. Ако није композиција онда је локализам, ахаизам, усвојеница, жаргон... Нешто што се, у крајњем случају, може превести. Кад ми неки постарији сељак каже: "Додај ми те циврије", ја то могу да преведем. Циврије су клешта, Zange, Никакав идиом то није. Идиом је, на пример (уз извињење присутним дамама), имати муда у процепу. Наслов: Одг: Фразеологизми Порука од: Рајбој на 02.24 ч. 17.04.2010. Ovako. . . Prebacio sam se u perspektivu nekoga ko ovo sa strane nezainteresovano čita. Meni se čini da mi cjepidlačimo. Ne vjerujem da iko očekuje od nas da ovdje na ovom forumu prelomimo šta je idiom, a šta frazeologizam. Već postoji toliko definicija koje su eto protivurječne među sobom i jedino se slažemo u tome da naše shvatanje zavisi od naučnog autoriteta kojeg biramo. Predlažem kompromis: recimo da je idiom i pojedinačna jedinica, ali ostavimo prostora i za shvatanje da je idiom sistem frazeoloških jedinica koje povezuje jedinstvo prostora u kome se koriste. Što se tiče fraza i lokalizama, to su pojedinačne riječi i one mogu ulaziti u sastav određenog idioma. Hoću reći: ako u nekoj sredini postoje dvije fraze koje se upotrebljavaju samo tu i nigdje više, to su dva lokalizma koji pripadaju jednom idiomu, idiomu toga kraja, frazeološkoj mreži koja pokriva to područje, valjda sam dovoljno precizan.
Ali, ovo je ključno, kako ga god shvatili: mi smo naveli nekoliko definicija koje se u svojoj osnovi savršeno slažu, mada je više autora bilo citirano - svi dijele isto mišljenje makar o strukturi frazeologizma a to je ono što je za nas i ovu temu najvažnije. Moja je ideja bila da se bavimo frazeologizmom kao takvim. Daleko od toga da su i rasprave ovakvog tipa suvišne, ali mislim da ne bi trebalo konkretno na ovoj da se zaustavimo. Predlažem da počnemo sa nabrajanjem frazeologizama, čak i da ih malo uže tematizujemo, izabirajući neki podsistem unutar idioma, eto da opet upotrijebim tu riječ u ovom značenju sistema, kako je ja shvatam. Pa, evo, ko je raspoložen, predlažem da počnemo od novinarskog idioma. Čak i u okviru njega možemo praviti razne podjele. Tako imamo politički, ekonomski, sportski itd stil. Ko je voljan da se zabavlja na ovaj način, neka izabere neki od ovih podsistema i izloži nam sve ono što je on shvatio kao frazeologizam. Evo, ja ću sjutra uzeti novine i izvući ono što ja smatram frazeologizmom, prihvativši za osnovno načelo jednu odrednicu, koju je navela jedna koleginica sa foruma, a koja glasi ovako: Značenje celog idioma nije suma značenja njegovih sastavnih delova. Što bi značilo da je negdje unutar frazeologizma došlo do nekog pomjeranja težišta značenja u odnosu na uobičajeno značenje riječi. Vidjećemo sjutra kako to izgleda i vjerujem da ćemo se svi iznenaditi kada vidimo šta je sve frazeologizam. Do tada pozdravljam. Наслов: Одг: Фразеологизми Порука од: Ђорђе Божовић на 04.23 ч. 17.04.2010. jednom idiomu, idiomu toga kraja, frazeološkoj mreži koja pokriva to područje Zašto idiom gledamo samo kao frazeološku mrežu? Idiom može biti i fonološka i morfosintaktička mreža, recimo, — jednoga kraja, jednoga govornika, jednog medija, jedne društvene grupe, jedne ustanove, jedne književnosti ili jednoga stila, jedne epohe itd. Ovde zabuna nastaje iz dvojake upotrebe termina "idiom". Ovaj termin može biti i sinonim za "frazeologizam", ali označava uopšte i jedan jezički sistem, jedan jezički sustav, jedan pojavni oblik jezika. (Na primer, jedan dijalekat jeste jedan idiom, ili jedan sociolekat je takođe jedan idiom, neki funkcionalni stil jezika isto je jedan idiom, bilo koji jezik je također idiom spram drugih jezika, govor neke babe u selu Volujcu takođe je jedan individualni idiom, dakle jedna moguća "pojava" jezika.) Pošto takva dvosmislenost nije dobra, većina lingvista u tom prvome značenju upotrebljava samo termin "frazeologizam", dok "idiom" ostavljamo za ovo drugo značenje ("jedan jezički sustav"). Mislim da je Rajboj na tragu ovoga. (Zanimljivo, ja sam ovde u raznim porukama neretko upotrebljavao naziv "idiom", u tom drugome značenju, ali niko se dosad ne bejaše javio da mu je nejasno. Verovatno me niste ni čitali dokraja. :D) Наслов: Одг: Фразеологизми Порука од: Рајбој на 04.41 ч. 17.04.2010. Цитат Zašto idiom gledamo samo kao frazeološku mrežu? Idiom može biti i fonološka i morfosintaktička mreža, recimo, — jednoga kraja, jednoga govornika, jednog medija, jedne društvene grupe, jedne ustanove, jedne književnosti ili jednoga stila, jedne epohe itd. Sada već govorimo istim jezikom i pomirljivim tonovima. :) Nema ništa sporno u ovom, ja sam rekao da mi je najbliže značenje idioma ono prema kojem je on određen kao način govora u jednom prostoru, pri čemu prostor može biti geografski, ali i prostor u medijima, društvu i šta ste sve naveli. Naravno i vremenu. Sada nam je jasna širina samog pojma. Ja sam pomenuo frazeološku mrežu, jer mi ovdje govorimo o frazeologizmima, pa da bi sve bilo kategorisano u skladu sa tim. Цитат Ovde zabuna nastaje iz dvojake upotrebe termina "idiom". Ovaj termin može biti i sinonim za "frazeologizam", ali označava uopšte i jedan jezički sistem, jedan jezički sustav, jedan pojavni oblik jezika. (Na primer, jedan dijalekat jeste jedan idiom, ili jedan sociolekat je takođe jedan idiom, neki funkcionalni stil jezika isto je jedan idiom, bilo koji jezik je također idiom spram drugih jezika, govor neke babe u selu Volujcu takođe je jedan individualni idiom, dakle jedna moguća "pojava" jezika.) Pošto takva dvosmislenost nije dobra, većina lingvista u tom prvome značenju upotrebljava samo termin "frazeologizam", dok "idiom" ostavljamo za ovo drugo značenje ("jedan jezički sustav"). Mislim da je Rajboj na tragu ovoga. Doslovno si citirao ono što sam ja mislio, ali nisam izrekao toliko precizno. :) Наслов: Одг: Фразеологизми Порука од: Ena на 20.45 ч. 22.02.2014. Naišla sam na fantastičan :) frazeologizam/ lokalizam, tačnije na njegovo objašnjenje. Izraz mi je poznat od ranije, pravo značenje sam negde naslućivala, ali nisam imala potvrdu...
U pitanju je izraz opisnog tipa: blagička jabuka, sa ovim objašnjenjem Blagíčka jábuka, ф. петровка. Јабука благичка (каже се за притворна а зла човека), Добар ко благичка јабука. Несу они за свакога зборили да је благичка јабука. Речн. САНУ: слатка и сочна јабука петровача. Uzgred, gde je na tastaturi ćirilično dugouzlazno slovo i? (znači pitam se gde je ćirilični znak za í) |