Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

О српском језику и култури => Порекло значења речи => Тему започео: Pedja на 23.35 ч. 25.04.2010.



Наслов: Derventa
Порука од: Pedja на 23.35 ч. 25.04.2010.
U Srbiji na mnogo mesta postoje planinske reke koje se zovu isto: Derventa. Uvek me je zanimalo poreklo ovog imena, pretpostavljajući da ta rec ima neko značenje koje opisuje samu reku.

Nasao sam jedno objasnjenje, ovaj naziv potice od turske reči derbent što znači klanac.

Uistinu sve reke za koje znam da se zovu Derventa su planinske reke koje su formirale manje ili veće klance - kanjone.



Наслов: Одг: Derventa
Порука од: Зоран Ђорђевић на 10.38 ч. 26.04.2010.
Као што су честа села која се зову Прњавор. То  је старински назив за манастирско имање.


Наслов: Одг: Derventa
Порука од: Miki на 13.32 ч. 26.04.2010.
У праву си за порекло речи, Пеђа.

П. С. Занимљиво је да је прњавор који помену Зоран — грецизам.


Наслов: Одг: Derventa
Порука од: ArsLonga на 19.21 ч. 26.04.2010.

Nasao sam jedno objasnjenje, ovaj naziv potice od turske reči derbent što znači klanac.


Zaista se pretpostavlja da je toponim Derventa turcizam (tur. derbent 'planinska staza, prelaz, tesnac). Opet, ta reč je u turski došla iz persijskog (sred.-per. darband 'tesnac, uska planinska staza'). Persijsko dar-band je najverovatnije složenica sačinjena od dar 'vrata' (eng. door, nem. Tür, gr. θύρα, srp. dveri) + band 'veza, okov, spoj', pa bi se ta reč mogla bukvalno prevesti kao "vrata koja vezuju, spajaju" (eng. bond, nem. Band, skr. बन्ध् bandh 'vezati, spojiti', lat. foedus).

Pomislio sam da bi možda Derventu mogli da povežemo s drvetom (drvenik, drvljanik, dervenik i sl.), ali to je malo verovatno. Mislio sam, takođe, da bi rusko деревня 'selo' moglo da bude u vezi s drvetom (kako je to smatrao Miklošič), ali, na osnovu onoga što kaže Fasmer, деревня bi pre mogla da bude srodna srpskoj reči drobljenje.




Наслов: Одг: Derventa
Порука од: Ceka на 17.23 ч. 26.05.2012.
Imena reka su veoma dugovecna, prezive i dolazak potpuno novih naroda i jezika.  Tako Dunav, Sava a i mnoge druge nase reke imaju  imena starija i od Slovena na Balkanu, akamoli Turaka.  Evo zato pretpostavke koja bi vam mozda promakla.

Reka Derwent, u Engleskoj vodi poreklo imena iz Britanskog keltskog, i po Vikipediji njeno ime znaci 'dolina gusto obrasla hrastovima'

Kleltsko pleme Skordisci je u stara vremena nastanjivalo najveci deo danasnje Srbije.

Ime grada u Bosni bi moglo biti istog porekla.



Наслов: Одг: Derventa
Порука од: Pedja на 10.02 ч. 31.05.2012.
Ima na Tari reka Derventa koja je glasovita po svom kanjonu, ali u njoj preovlađuju četinari.



Наслов: Одг: Derventa
Порука од: VladKrvoglad на 11.35 ч. 31.05.2012.
Veoma interesantna tema.
Znaci, do sada imamo ovo:

derbent - tesnac, klanac (uska dolina) - iz turskog.
Derwent - dolina pod hrastom - iz keltskog.

Zaista izgleda da je poreklo reci drvo - veoma staro, kad se pojavljuje i u turskom i u keltskom.
Zaista izgleda moguce i da je hrast - derv - kako se zove u keltskom, a cesto postovan u starih naroda, pa i kod Slovena kao sveto drvo, postao i sinonim za stablo uopste?!


Pedja, cetinari i liscari se cesto smenjuju na istom terenu. U vremenskom okviru od par stotina do par hiljada godina - mogli su se smeniti vise puta.


Наслов: Одг: Derventa
Порука од: Ceka на 18.50 ч. 03.06.2012.
Zapravo Derwent je ime nekoliko reka u Britaniji, uz jos par drugih toponima.  Engleski jezikoslovci su nepodeljeni oko Britsko-keltskog porekla imena svoje reke, ali ima i drugih tumacenja njegovog znacenja.  Bela (bistra) voda je alternativno tumacenje, koje izgovoreno zvuci slicno, kako kazu.
Hrast je inace kod Kelta takodje bio sveto drvo; prebivaliste vila.  Cak i naziv keltskih svestenika (druid u savremenom engleskom) vuce koren od keltskog imena hrasta (hrast je na savremenom velškom derwen).

Kao i jezici skoro svih evropskih naroda, tako i keltski pa i slovenski pripadaju grupi indoevropskih jezika.  Oni vuku koren u zajednickom prajeziku, pa ni slicnost kultova onda ne čudi.  Narocito kod starih, osnovnih pojmova, recnici evropskih jezika pokazuju do danas veliku srodnost (plamen- die Flamme, the flame, flamme; voda-water, das Wasser; vetar-the wind, vent, vento, itd. ) Tako ni slicnost keltskog naziva hrasta sa slovenskim pojmom  'dervo' verovatno nije slucajna.

Bas kao sto su ove engleske istoimene reke ocuvale svoja keltska imena do danas i posle dve invazije germanskih plemena u toku dva milenijuma, tako je to po svem sudeci i sa nasim rekama.  Imena naseljenih  mesta i teritorija cesto nisu tako dugovecna.  Onome sto se smatra za svoje daje se i svoje ime, a reku je tesko prisvajati.