Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

A   

ahiret   -  „drugi" (zagrobni) svijet

ahlak   -  moral, lijepo ponašanje

aferim!   -   svaka čast! Bravo!

avlija   -  dvorište ispred kuće

at (đogo)   -konj

ašik   -  ljubav, udvaranje

ašikli - pendžer   -   prozor za ljubovanje

ašiklija   - onaj koji ašikuje; ljubavna pjesma

akšam   - sumrak, večer

akšamluk   -   večernji razgovor, druženje u sumrak

abdest   -  pranje prije molitve

ahbab   -  prijatelj

ajet   -   rečenica ili red iz Kur'ana

Allah-birum   -   Bog zna...

Allahrahmetile   -  pokojni; milost Božija nad njim

almas   -  dijamant

aščinica   -   restoran tradicionalne hrane

avaz   -   glas; grlo

alčak  -        prepredenjak; vrtirep

ašćare    -        očigledno

B

bailisati se   -  onesvijestiti se

bostan   -  lubenica; vrt ili voćnjak

berićet/bereket  -  blagoslov, sreća, izobilje, uspjeh

bošča -   marama; stolnjak

bulbul   - slavuj

behut   - opijenost; nesvjestica

bezbeli   - naravno, mora da jeste, dabome

bukadar   - puno, velika hrpa

birvaktile - nekada, „u ono doba"

bilesi   - čak i...

basamak (mn. basamaci) - stepenica

baška   - posebno, nastranu

bihuzuriti - uznemiravati, smetati

bujrum   - izvoli, dobro došao

bezistan - bazar, zatvoreno mjesto za trgovinu


Č   

čardak   - zgrada; gornji sprat kuće

čehra   - izraz lica

čorba   - gusta supa

čakšire   - muške hlače


Ć   

ćumur   - drveni ugalj

ćenifa   - toalet, wc

ćafir   - nevjernik, inovjerac

U jeziku koji se nekad zvao srpskohrvatski, u opticaju je bilo nekoliko hiljada turskih riječi. Rječnik turcizama Abdulaha Škaljića sadrži više od osam hiljada natuknica, ali u nas se pod pojmom "turcizam" podrazumijevaju i riječi i izrazi koje su nam preko turskog došle iz arapskog i persijskog jezika. U svakom slučaju, bez ove vrste tuđica naše komuniciranje bilo bi vrlo otežano, a često i nemoguće. S raspadom nekad zajedničkog jezika na tri posebna, vjeruje se da su turcizmi ostali u "posjedu" bosanskoga jezika, dok su se srpski i hrvatski riješili dušmanske (evo, već turcizam!) leksike. Međutim, turcizmi su i u srpski i u hrvatski ušli - kako to piše Alija Isaković - do bubrega (opet turcizam, za koji, uzgred budi rečeno, nemamo ni sinonima!).

Nema sinonima u savremenom srpskom (a ni hrvatskom) jeziku ni za slijedeće turcizme: bakar, boja, burmut, čarapa, čekić, čelik, česma, čizma, ćela, duhan, džep, đon, jatak, jorgovan, kalup, katran, kula, kuluk, kundak, kutija, lala, leš, limun, majmun, pamuk, papuče, rakija, sapun, sat, šator, šećer, tambura, top, tulipan, vez, zanat... Vele da su se polovinom prošlog vijeka srpski i hrvatski jezikoslovci dogovorili da se srpski piše budala, a hrvatski bena, dok im neko na kraju nije prišapnuo da su oba ta termina turska. Turske su i imenice sprat, kat i boja, što je vezano za kulturu stanovanja, sinonim turcizma lala je opet turcizam tulipan, jer su ovaj cvijet upravo Turci presadili u Europu. Ta riječ je ušla i u njemački (Tulpe), kao i imenica kifla (Kipferl), jer su Turci izmislili tu vrstu peciva.

Kad smo već kod peciva, nikako ne možemo zaboraviti arapsko-persijsku riječ kafana, koja je u turskom dobila oblik kahvehane, a preko toga u srpskom kafana. To je zato što su upravo Turci u Evropu donijeli čuveni napitak. Sa kafom je došao i šećer (takođe turcizam bez sinonima) i neizostavna rakija, riječ za koju opet, i u lingvističkom i u prenesenom smislu, nemamo zamjene. Želeći se što više razlikovati od srpskog, hrvatski su filolozi termin tobdžija zamijenili riječju topnik, zaboravljajući da je opet korijen te riječi top (lat. canon) - turski.

Neko je skoro tumačio da riječ Balkan na turskome znači krv i med, što je teško protumačiti, jer izaziva tamne asocijacije. Riječ merak, međutim, znači ugodno raspoloženje, uživanje, nasladu (njem. Lust).

čekić, čekrk, čerga (šator), čirak, čokanj, džaba, džada, dželat, džezva, džukela, džumbus... ima toga iha-ha i redovno ih koristim :D

 Svi ih moramo koristiti jer za većinu njih uopšte nemamo svojih riječi. Kad sam (davno) saznala koliko ima turcizama u našem jeziku bila sam iznenađena i bilo mi je pomalo krivo. Kao da smo na neki način još uvijek pod Turcima. Ipak, vremenom sam se navikla (nije mi preostalo ništa drugo :D) i tješila se time da su one kod nas ipak dobile neku specifičnost, ma šta to značilo 8)


D   

dunjaluk   
svijet

dever   
briga, patnja, oskudica

dever-dun'ja   
stalne brige na „ovom" svijetu

deverati   
mučiti se, brinuti se

deverli glave   
kad neko nema sreće, samo brige

divit   
mastionica

dilber   
dragi/draga, voljeni, zanosni

divaniti   
razgovarati

divanhana   
soba za razgovor

din   
vjera

dova   
molitva

durati   
trpjeti, nositi se s nečim

damar   
srce, bilo
    

Dž   

Džennet   
raj

Džehennem   
pakao

džezva   
bakrena posuda za spravljanje kafe

džemat   
društvo, zajednica

dženaza   
sprovod, sahrana

džuma   
petak (češće: molitva petkom)
    

Đ   

đul   
ruža

đulbešećer   
džem od latica posebne vrste ruže

đugum   
veliki mjedeni vrč za vodu

đuvegija   
zaručnik, mladoženja

đuturum   
starac, onemoćali, oronuo čovjek

đulistan   
ružičnjak
    

E   

efendija   
gospodin

ezan   
poziv za molitvu sa munare

evlad   
djeca, potomstvo
    

F   

farz   
obavezna djela u islamu

fildžan    
porculanska šoljica za kafu bez drške

fasovati   
dobiti, primiti

fajda   
korist, dobitak

fukara   
sirotinja

 Kad već napisah đul, sjetila sam se da sam čitala kako je Nikola Tesla volio da prevodi naše narodne pjesme na engleski. Kad je naišao na riječ đul, nije znao šta to znači. Poveo se prema sličnosti sa engleskom riječju dragulj (jewel) i tako je preveo.Stilski nije mnogo pogriješio, a vjerovatno je i pogodio anglosaksonsku žicu po kojoj su dragulji ipak ispred ruža u poredbenom smislu.

Baš zanimljiva tema.

A reci ti meni, šta znači reč hajvan? Ja znam kada se ta reč koristi, ali šta u stvari znači? Kako bi nekom strancu objasnila šta ta reč znači? Da li ima samo negativno značenje u smislu vucibatina i probisvet, ili može da ima i neko pozitivno značenje?

Evo još jednog:
šejtan - đavo


Zanimljivo je što kažeš za reč "fukara". Ja sam oduvek mislila da je fukara isto što i hajvan, al' sad vidim da nije... Ono što me čudi je da tu reč ljudi koriste kao uvredu, što u principu nema mnogo smisla...

Beži odavde, fukaro (sirotinjo) jedna!

Evo ti malog popisa riječi na h među kojima je i hajvan. Fukara je sirotinja u originalnom značenju, ali u nekim krajevima ima uvredljiv prizvuk.

H

hamal    
nosač

havizati (uhavizati)   
razumjeti, shvatiti

hašarijast   
nestašan, vragolast

halvat   
soba (najčešće u prizemlju kuće)

hastal   
stol

hastaluk (hasta)   
bolest (bolesnik)

hafiz   
(onaj koji čuva, pamti) čovjek koji zna Kur'an napamet

haram    
zabranjeno djelo u Islamu

hanuma   
žena, gospođa

hikjaja   
priča, legenda

hafifan   
nesiguran, nepouzdan

hatma   
čitanje čitavog Kur'ana s namjerom

hurija   
rajska djevica

hizmet   
pomoć, posluženje

hair   
dobro, sreća, korist

hairli   
sretan, čestit, napredan

„hajra mi od života nema“   
kad neko nema sreće u životu

hadž
hodočašće u Mekku

hidžab   
žensko pokrivalo za glavu (ili lice)

hajat   
hodnik, predsoblje

hajvan   
životinja

halal   
dozvoljeno, pohvano djelo u islamu

hava   
zrak

hećim   
ljekar

helać   
propast, nesreća, šteta, kvar

hrsuz   
razbojnik, lopov, hrđava osoba

hejbet   
mnogo

harabatija   
rasipnik, boem, pijanica

hedija   
dar, poklon

hatib   
govornik, propovjednik

Jao, Sandra, pa sve sam mogla da pretpostavim, ali da znači ŽIVOTINJA.... ;D ;D ;D

Pa to je baš žestoka uvreda... Moraću da obavestim jednog druga koji je koristi veoma često...
Hvala na informaciji.:)

Мени се наши турцизми јако свиђају заправо. Они су у нашем језику добили нешто друкчији облик од изворног (и зато су више наши него стварно турски, персијски и арапски), и када се користе веома успешно доприносе атмосфери текста, на пример ако се пише прича или песма чија радња се догађа у старо доба, турцизми ту доста помажу (као код Ива Андрића). Љубомир Симовић је писао о времену када су у Ужицу све екмешчије одједном, готово преко ноћи, постали пекари, како су све фесове замениле шајкаче, како су терзије постали кројачи и шнајдери итд. А јесте ли знали да је Ужице дуго времена било познато као претежно турски град, чувена турска утврда на српском крајичку Балкана? Мали Цариград, тако се зове у једној народној песми ужичких Турака.

Uf. Kad imate lošu vezu ne treba pisati kilometarske poruke bez prethodnog čuvanja :roll:

Elem, ne vidim razlog zbog kog bi mi turcizmi mogli smetati. Čak mi više smetaju silni anglicizmi.
Neko je pomenuo već Zmaja i upravo se njega setim kada god treba dati dobar primer za lepe turcizme. Nećete me valjda ubediti da je ružičnjak lepša reč od đul bašte? Da bi Đulići trebali biti Ružići? Meni je to đul mnogo toplije i nežnije od ruže. Ima mnogo takvih reči.
Ono što mi nije jasno jeste činjenica da su mnoge reči odomaćene i lepo su legle narodu, ali kvazi puristi insistiraju na tome da je bolje izmisliti novu reč nego prihvatiti (ili ostaviti) tursku. Ma, svuda ima ekstremista.

Meni se posebno dopada to što (ovo otkrih sasvim slučajno, jednom prilikom kad sam bila domaćin prijatelju iz Nemačke koji je poreklom iz Turske, te zna taj jezik) imamo toliko zajedničkih reči da se povremeno skoro možemo i razumeti :D

 Đul ti je ljepši od ruže? Meni nije nipošto. A đulići bi bili ružice a ne ružići. Mada, druga je stvar ako se turcizam upotrebi iz stilskih razloga i ne smeta mi kao sinonim. Naprotiv, kad imamo svoju riječ pa je kombinujemo sa turcizmima to doprinosi većoj izražajnosti. Meni je pomalo tužno što za mnoge frekventne riječi uopše nemamo svog izraza već koristimo, sviđalo nam se to ili ne, turcizme. Kad je u pitanju neki skaredan izraz, narodna mašta tu pokazuje zavidnu inventivnost, ali kad je trebalo smisliti riječ za neke osnovne životne pojmove uzimalo se "pusto tursko".


 
 I ja pokušavam da se tako tješim. Nekad mi i pođe za rukom.

 
Zajedničkih? Valjda njihovih. :'(

Nije li takav stav pomalo ksenofobičan?

 Nije, dina mi! ;D

'Aj' dobro :D

Ñitam neku knjigu o ustanicima i Karađorđu, i nailazim na dosta turcizama. Jedan posebno mi se svideo:

džebana....


Aj da vidim ko zna šta je? ;D

(Sandra se ne računa, ima rečnik :P)

Реч потиче из персијског тј. турског језика и значи:
барут и олово, муниција

Jeste.:) Baš mi lepa reč.:)

E sad imam jedno pitanje. Šta znači nišalah?

Deo govori o dobu pobune na dahije, kada Srbi pregovaraju sa Bećir-pašom i podnose mu na uvid svoje uslove koje su podneli i dahijskim izaslanicima. Bećir-paša im odgovara: Nišalah, nišalah, još će bolje biti, sve ćete dobiti!"

Ništa ne brinite? Brigu ne berite???

"Нишалах" је по свему судећи искварено од "иншала(х)", а то значи "даће бог", "ако бог да". (Сећаш се песме "Иншалах" Беби Дол? "Затруднећу, ако бог да, родићу сина" :))

С тиме је сродно и "машала(х)", а МИСЛИМ (нисам сигуран) да то значи "хвала богу".

Додатак: Вујаклија каже да "машала(х)" значи "нека је воља божја", а РМС не даје изворно значење. Чекамо тумачење из речника турцизама :)

municjia, metak. To ovde i nije retka reč ;)

Да, јастуци су нам пуњени барутом, а под њим пиштољ (или неко друго оружје) пуно муниције.
Е, да, а уместо ноћника, буре са барутом.  :D

mašala :)
kod mene piše da je u pitanju baklja, fenjer. Nekako mi ne leži, ali ruku na srce, jesam ranije čula da se koristi i kao svetlo (božje), volja...

Пише и код мене, али погледај под машалах.

   U mom rječniku (nije baš opširan) navode se dva značenja ali se ne pominje porijeklo riječi. Tu se navodi oblik mašala bez h, što ću, naravno, provjeriti kad mi prijateljica vrati Škaljićev rječnik turcizama. Dakle, tu je mašala: 1. uzvik - kakvo iznenađenje! sjajno, bravo! 2. luč, baklja.

Mašala jeste od turskog (ili arapskog?) mašalah, a kod nas se još uvek koristi kao uzvik. Oko tačnog značenja se ne slažu svi, ali uglavnom se koristi u gornjem značenju pod 1, ili kad se na nešto dugo čeka, pa se kaže mašala! u smislu i red je već bio. Mislim da je u početku to bio uzvik kojim se tera urok, kad god se govori o nečemu dobrom doda se mašala, kao što se pljuje da se ne bi desilo nešto ružno.

A ko god je gledao Đeknu setiće se:
"Milava je otelila vočića Zekonju, mašala!" I onda svi redom dodaju: mašala, da bi i Milava i Zekonja ostali živi i zdravi, i umnožili se, ako Bog da. :D
U svakom slučaju uzvik je islamskog porekla, i mislim da su ga u tom značenju koristili i Arapi, a možda ga imaju još uvek, to će već neko drugi bolje znati. :)

  U originalu mašalah (maşallah) znači "ono što Bog hoće", po Škaljiću, a u prenosnom smislu najbliže je "tjeranju uroka" i divljenju, istovremeno.

Да, баш тако - одлично, хвала богу, нека је са срећом...

Слично томе је и аферим, што значи браво, одлично, сјајно, са срећом.

Што ме подсети на босанске описне оцене из вица:
зијан,
шухвели,
таман,
машала и
аферим.
 ;D

Opa! Darko ti si treći večeras sa dve nule! Čestitam drugu stotku!


Nego... Nisam baš sigurna da znam šta znače sve te reči.

Zijan?
Šuhveli?

Ostalo znam.

Кренуло нас вечерас.  :) Хвала.

Зијан:
а. штета, пустош
б. зијало, зазјавало
(зијанити: бити на штети, штетити - нпр.: Читав час је зијанио.  :D).

Шухвели:
сумњив; који сумња, сумњичав, подозрив.
(Знаш када се каже: ево ти двојка, али сумњива!  ;))

Е, јој, зар те никад нису у'ватили у зијану? ;D

Ма наши турцизми су закон!

У ватању зјала сам непревазиђена, а брзо ћу да научим и да зијаним, без бриге! ;D

 Šaljiva SMS poruka koja je bila u opticaju tokom čestitanja Božića i Nove godine po julijanskom kalendaru:

"Sijaset rahatluka na ovom dunjaluku, šućur Allahu na berićetu, da vas dragi Allah čuva od šejtana, nalet ga bilo u džehenemu, da svaki hastaluk i svi hećimi budu daleko od tvoga vilajeta, da vas svi kijameti zaobiđu, hairli vam  BOŽIĆ I NOVA GODINA!"

Da li neko ima tačan prevod turcizma "azdisati" ?
Na primer:
Azdisao je on,pa ne zna kud udara.

аздисао човек је лаком, онај који извољева, има а тражи још, аздисати значи хтети хлеба преко погаче

аздисати значи и ленчарити, хтети хлеба без мотике

у сваком случају има везе са хлебом  ;D

@Ђорђе Божовић
Značenje reči razumem i ja.Očekivala sam nešto konkretnije,ali hvala i za ovo  ;)

Ево једне занимљиве речи: хатер (хатар).

Према Рјечнику страних ријечи Братољуба Клаића, поред значења крај, предео, котар (која се другачије акцентује), реч хáтар (хáтор) има три значења:
1. наклоност, љубав, воља;
2. исказивање наклоности, сућут, сажаљење;
3. инат, пркос; свађа, препирка, спор, пријепор.
Тако је хатàрџија човек који ради према својој наклоности, пристрасан човек, а хатèрисати значи ићи некоме на руку, бити пристрасан, радити према својој наклоности, протежирати.

Вујаклијин Лексикон страних речи и израза наводи да реч хатар значи обзир, љубав, наклоност, милост, ћеф.

Значење ове речи у Речнику Матице српске је исто као значење 1. наведено у Клаићевом речнику. Тако матичин речник наводи да по хáтару значи пристрасно.

Ја ову реч користим веома ретко, а и када је користим онда искључиво са значењем 3. у Клаићевом речнику. До данас нисам ни знао да постоје и друга значења.

Наравно, ниједан језик нема изразе за све постојеће појмове те је принуђен да их током свог развитка зајми; лично, волим турцизме јер често дају посебну нијансу говору, али чисто да се зна - међу горе наведеним изразима за које је речено да немамо замене ипак има и оних за које смо имали - или чак и сад имамо реч:

бакар - мед (с краткосилазним; старословенска реч; ијекавска варијанта мјед; новије значење месинг; изведена реч: меденица; за оне који не читају наше старије писце: наћи ће је у најмању руку бар у преводу Илијаде)

боја - а) маст (у новијем значењу: пут, боја лица; глагол: мастити (тканину); чест пример код старијих писаца: човек црне масти; изведеница: мастило); б) багра (касније значење: пасмина, сој; данашње значење: олош; изведеница (средњовековна): багреница - бојена велмошка "туника", одн. врста кошуље или вунене блузе)

чекић - млат, маљ (користе се и дан-дањи)

челик - оцел (ијекавска варијанта: оцјел; изведеница: оцило, исто оно које се налази на српском грбу)

калуп - у неким контекстима може се заменити речју крој

катран - смола

кула - ступ (Ђурђеви ступови су заправо Ђурђеве куле)

леш - мрц

сапун - мило (реч која је, мислим, данас остала само у словеначком)

сат - час, часовник

вез - ???? Вез спада у групу старијих наших глагола (види се по облику вез-ти, одн. вести), а истоб је орена као везати и врзина. Изгледа да је овде случајно упао (уосталом, на турском се ваљда од памтивека каже nakış)

занат - струка, а на западу обрт

чирак - уколико је у значењу свећњака, онда свећњак, а уколико је у значењу службеника, чиновника - онда службеник и чиновник (јасно)

џаба - 1) узалуд; 2) бесплатно

џезва - лончић, лона (архаична реч - али примењује се управо за џезву), мада је, признајем, неизвесно да ли је лонац реч словенског порекла или позајмљеница из грчког

џада - пут

џелат - крвник

џукела - псетиште

џумбус - неред, метеж, крш и лом...


Још једна занимљивост: велики број турцизама који се данас користе на подручју Балкана (судећи по горепоменутој џебани - више у провинцији него по већим и севернијим градовима, који су пак били и јесу подложнији германском утицају) неразумљиви су нашим савременицима Турцима. Ми смо турцизме усвајали у периоду тзв. отоманског турског (код њих од 16. до 19. века, а код нас тек од краја 17. века), где има много речи арапског и персијског порекла. Турска језичка реформа која се спроводи још од доба (да не кажем вакта) Кемала Ататурка очистила је турски језик од већине туђица (мада су им, занимљиво, француске туђице остале), тако да се данашњи Турци жале да не могу да прочитају новине од пре тридесет година! Недавно ми се чак догодио врло занимљив случај - колега преводилац из Турске се чудио како боље разумем њихову песму из 16. века него он сам! Ето чему воде језичке чистке. (Ово је узгредан и крајње личан коментар.)

Сем тога, нисмо ни могли имати своје речи за лимун, мајмуна, дуван и остало - јер нисмо ни знали шта је то док нисмо дошли у додир са Истоком. Не кажем да су нам мајмуни били неопходни, али на лимуну би требало да смо захвални, а и на дувану - јер иако је општепознато да је прави дуван увезен из Америке, давно пре Колумба Турци су пушили другу једну биљку (да не гледам у ботанички речник), те је сама реч старија од америчког дувана.

Ако читава ова прича уопште има везе са започетом темом... посуђенице су напросто неминовне у сваком језику, али што би рекао матори Јања - све сос мера... :)

хак (тур.) - Б. Клаић

резање, брисање
у фразама: дати коме хака - доскочити коме, одолети; доћи коме хака - дохакати коме, упропастити кога, учинити нечему крај, савладати


Моје питање:

Да енглеско хакер (http://www.answers.com/hacker&r=67) не долази случајно из Турске?

香ばしい, hoće li se nastaviti spisak? Stala si kod slova H  :(

Исто као кад би се тврдило да реч "дуван" заправо потиче од глагола "дувати", јер се при конзумирању дува дим, или да је реч "опијум" изведена из глагола "опити" због дејства те супстанце на уживаоца.

Такве коинциденције, посебно између несродних језика, потпуно су насумичне. Глагол "to hack" старогерманског је порекла, а "hacker" је новији амерички жаргонизам.

Mada je i moguće da takve koincidencije proizlaze iz prvobitne srodnosti indoevropskih jezika. Ovde to, naravno, nije slučaj jer turski ne pripada toj jezičkoj porodici.

Reči koje potiču iz zajedničke indoevropske baštine toliko su stare da su u svakom jeziku ponaosob s vremenom dobile zaseban oblik, te ne mogu biti "doslovno istovetne" u pismu i(li) izgovoru. Kad sam govorio o koincidencijama, mislio sam na bukvalno iste slovne i(li) glasovne nizove. Recimo, ovo su i legitimne srpske i legitimne engleske reči: one, do, some, sin, dole, rub, star,...

To ne, ali barem toliko slične da bi se moglo (greškom) zaključiti kako je dotična reč preuzeta direktno iz jednog u drugi jezik.

Ok, vidim da si izmenio poruku u međuvremenu.

Усвајам.

Какво значење има израз "алал ти вера"?

Чуо сам да има чак и увредљиво значење за вјернике...

Turska reč alal (pravilno bi bilo halal, ali to se ne čuje gotovo nigde) znači „sa srećom“; izrazi poput (h)alal ti vera, (h)alal ti ćufte i sl. znače „nek ti je sa srećom“ ili „svaka čast“. Nema, dakle, ni govora o uvredljivom značenju, osim ako hipervernici ne doživljavaju upotrebu „svete reči“ vera i u kakvom izrazu svetogrđem. No, to je druga priča.

Malo skretanje s gornje teme, a o tridesetom slovu srpske azbuke (h), ali vrlo kratko. :)
„U Dubrovniku, Boki i nekim krajevima Crne Gore Vuk je zapazio slovo h, kojega u njegovom govoru nije bilo.“

U Rečniku leskovačkog govora, ovu reč nalazimo pod slovom a. Zanimljivo je i da se izgovor turskog originala navodi kao hatir.

At'r, , m. tur. hatir, ar. hatir (pamet, misao), 1. ljubav, poštovanje. Ne mi se raboti, ama na tebe za at'r ću ti urabotim, 1. Glavu ću ti iskršim, at'r neću.. Rečn. SANU: ljubav, naklonost, obzir, volja, 1, 193.

2. olakšice, ugađanje. Pravi si at'r.  Rečn. SANU nema.

3. volja. Nemam si at'r za tuj rabotu. 1. Rečn. SANU: volja, atar, 1, 193.


Pravi si at'r. - ovo mi nije jasno, da li je u smislu hatardžija = човек који ради према својој наклоности, пристрасан човек, ili = ићи некоме на руку, бити пристрасан, радити према својој наклоности prema nekome, протежирати?

U stvari, možda razlika i ne postoji.

Može se ugađati i samom sebi, kao i drugima. Pravo značenje se dâ spoznati iz konteksta, koji ovde, međutim, nemamo.

Iz Rečnika leskovačkog govora

Астáл, м. мађ. asztal, сто. Донеси на сваки астал по једно кило вино, и по једно кило ракију. Седи дома домаћине, седи дома уз астала. Речн. САНУ: сто.

Prema ovome, (h)astal bi zapravo bila reč mađarskog (a ne turskog?) porekla. Ali ovde stoji da je slovenskog porekla
http://kakosepise.com/rec/astal-ili-sto/ (http://kakosepise.com/rec/astal-ili-sto/)

A što se tiče hajvana, u knjizi koju imam stoji oblik ajman:

Ајмáн (А), м. тур. haymana (пашњак, испасиште за стоку), 1. животиња. Он ти је голем ајмана, живога ће те одере ако му треба., Речн. САНУ: в. ајман, живинче, марва , стока, 146.
2. неваљалац, ленштина. Ајмана је он, ништа од њега не може да буде, Речн. САНУ: нерадник, готован, скитница 1,46.

Ima još mnogo lepih turcizama, neke sam već odabrala, ali nekom drugom prilikom ću ih staviti na forum. ;)


Hm, bošča je zapravo zavežljaj obično napravljen od marame u kojem se naravno nešto nosi. Ja znam za ovo značenje.
Ne znam da li i marama sama može tako da se zove. Ne bih rekla, odn. nije mi poznato.  :-\

 :)Nisam zaboravila na obećanje, samo sam odložila. Ah, i povlačim da su lepi, jednostavno su turcizmi.

aber/haber = glas, vest, novost; poruka; 2) obraćanje pažnje, obaziranje

ala = f. čudovište; po narodnom verovanju krilata proždrljiva neman, aždaja

amanet = predsmrtna poruka, preporuka, zavet
 
aman-zaman = vapaj koji se nekome upućuje u velikoj nevolji

andrak = đavo, vrag, nečista sila
 
aramija = haramija, razbojnik, onaj koji se ponaša kao razbojnik

aščija = kuvar

azgin = bujan, pun života; silovit, besan, pust; u imen. službi = osion, plahovit

baldisati = iznemoći, posustati, klonuti

barabar = ravan, jednak; jednako, naporedo

čair = livada, pašnjak, poljana

čapraz/čaprazdivaniti =  u izrazu praviti kome čapraz 1) klanjati se, metanisati 2) razgovorom zabavljati nekog ko je dokon, ugađati kome

ćifta = trgovčić, sitničar; 2) zelenaš, lihvar, kaišar; tvrdica, škrtac; 3) malograđanin, filistar

dilber = dragi, dragan; mlađi naočit muškarac

đerdap = vrtlog, kovitlac, vir

ešekluk = budalaština, glupost

inćar = poricanje, nepriznavanje, iznošenje neistine, laganje, laž

jolpaz = mangup, predpredenjak, nevaljalac, pokvarenjak

lezetli = prid. neprom. ukusan, sladak

mufljuz = gotovan

mukajet (u izrazima biti mukajet nekome) = obratiti pažnju na nekoga, biti dobar, pažljiv, predusretljiv prema nekome, postarati se, pobrinuti se o nekome; 2) biti mukajet nečemu – želeti, mariti

muštuluk = 1) dobar glas, prijatna, radosna vest; 2) dar, poklon, nagrada koja se daje onome ko donese takvu vest (čast, čašćenje)

pačariz = šteta, kvar, neprilika; nered, zbrka

rezil = osramoćen, obrukan, ponižen, posramljen

sabahile/sabajle = rano ujutru, zorom

seir = razgledanje, posmatranje; ono što je vredno posmatranja, što se posmatra s uživanjem

selamet = spas, spasenje, pravi put, sreća

sevap = 1) dobro delo, plemenit postupak, dobročinstvo; 2) nagada, priznanje za dobro delo

sefte/sevte = 1) početak rada, prvi dnevni pazar; 2) prvi put

šenluk = veselje, slavlje uz pucnjavu iz pušaka

zerzile = nerazuman stvor, maloumnik; glupan, budala

zort = 1) strah, bojazan, strepnja; 2) nevolja, neprilika, tegoba; 3) preka potreba, nužda

'Астал' води порекло од мађарског 'asztal', који је само настало од српско-словенског 'сто'. Неких двадесет одсто речи у мађарском је словенског порекла.

'Ајман' ће се најчешће срести у облику '(х)ајван'. Лично, 'ајман' никада нисам чуо.

Zaista? Kako to, molim te objasni? Dvadeset posto mi zvuči previše. Ali ne znam, evo prvi put čujem ovo od tebe.

То су процене лингвиста. Слично је и са Румунским. Пре доласка мађарских племена, на простору данашње Мађарске живели су Словени, а међу њима и Срби. Словенски и православни утицаји су били врло јаки у средњевековној Мађарској све до 12-13. века, када је ојачао римокатолички утицај. Белош, син српског великог жупана Уроша I, био је штићеник малолетног краља Угарске, Гезе II, сина његове сестре Јелене, као и угарски палатин и бан Хрватске. Свети Арсеније I Сремац, други српски архиепископ, рођен је у Срему, као што његово име и указује. И после тога, у 13. и 14. веку, далеко пре Велике сеобе, Срби (конкретно православни Срби - не говорим уопштено о 'Словенима') су живели на простору данашње Војводине. У овим смутним временима корисно је поменути и да је српско становништво Срема, Баната и Бачке једино чији корени досежу у прошлост све до средњег века. Присуство Мађара и Немаца је последица планског насељавања током 19. века. Мађари који су претходно насељавали те просторе повукли су се пред Турцима, тако да су од 16. до 18. века православни Срби чинили апсолутну већину на подручју данашње Војводине. Према попису из 1715, Срби, Буњевци и Шокци сачињавали су 97% становништва Бачке. Само пар година раније, 1690, Срби су били скоро једини становници Баната и Бачке. А још 1437. највећи део Срема насељавали су Срби.
Попис из 1820. указује на пад у уделу Срба у становништву, што је било  последица планског насељавања мађарских и немачких католика на те просторе. Срби тада полако, на неко време, губе своју апсолутну већину, али је у 20. веку опет поврађају.

Само тридесет одсто речи мађарског језика је изворно мађарског порекла. Остатак речи има корене у другим језицима. Наравно, говорим о речима које су у највећем броју случајева у мађарски ушле врло рано, и наслеђене су од словенских предака данашњих Мађара. То нису баш туђице, у правом смислу те речи.

Hvala na odgovoru.  :)

Nego, čijeg je porekla reč hajduk? Mislila sam da je turcizam, ali u Uvodu u opštu lingvistiku stoji da je mađarskog. Ništa ne razumem.

Постоји бише теорија, тако да се све своди на нагађање. Неки тврде турског, други мађарског.
Теорија о мађарском пореклу ми је поприлично неуверљива и изгледа ми као покушај својетања овог термина од стране Мађара. Лично бих је искључио. То оставља поприлично уверљиву теорију да је ова реч турцизам, и то пореклом из арапског.

Како год било, хајдуци су се највише прославили управо у нашем народу, као борци за слободу. Разуме се, нису сви имали тако високе идеале, али у сваком житу се нађе кукоља. Они који су достојни сећања били су часни људи. Нема разлога да каљамо њихово име тиме што ћемо их доводити у везу са нечасним људима којих се нико не сећа, посебно када иза таквих иницијатива стоје они који би и истинске борце за слободу хтели да представе као разбојнике.

Ne znam na šta ciljaš; biće da sam neobaveštena  ;D