Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

Primer:
- Nisi baš pametan.

Ja mislio da je ovo litota. Onda neko kaže da je to eufemizam, a ja kažem da je to litota.  :P
Pitanje: Da li primer ilustuje litotu, eufemizam, ili i litotu i eufemizam?

Mislio sam da znam šta su oba. Smatram da jeste moguće da primer ilustruje obe, jer su veoma bliske.

To je prvenstveno litota (prema samome postupku kojim je napravljena ta figura), ali litota može u nekim kontekstima biti i poslužiti i kao eufemizam, tj. eufemizam se može napraviti i pomoću litote. Tako je ovde, dakle da, primer ilustruje obe figure — po postupku litotu, po značenju eufemizam.

Hvala.  :)

;)

Aj ti, Suomalainen, što sve pitaš za neke reči koje ne umem ni da izgovorim :D deder, objasni sad ti nama šta je to ta litota. Eufemizam znam šta je, al ta litota, da me ubiješ, pojma nemam... :)

Ovo bi trebalo u stil, men' se čini...

Litota je figura kojom se kazuje, obično ističe nešto kazivanjem njemu suprotnog:

1) Kako si? — Nije loše. (Što znači: "Dobro je".)

2) On nije zdrav! ("Bolestan je", ali se to ovde dodatno ističe litotom.)

E sad, može zbog toga biti pogodna i za pravljenje eufemizama, kao u Miloševu primeru, tako što ćemo pak ublažiti nešto kazivanjem njemu suprotnog:

3) Nije mnogo pametan. ("Glup je", ali ovde se to ublažava litotom, tako da ispada i eufemizam.)

Uf, pa ne znam. Nije mnogo pametan ne mora da znači da je glup. Jer, ako je neko mnogo pametan, on je izvanredno pametan, što znači da ima i onih koji su samo pametni, tako da ne vidim zašto bi to bio eufemizam. Naravno, uvek je lakše povisiti nečiju pamet pa reći da nije mnogo pametan, nego reći da je glup, pa s te strane jeste eufemizam. Ja tu vidim finese i stepene u "pameti", ne znam...

Nego, ta litota, to bi bilo kad kažeš uvek nešto s negacijom, je li?

Пример да сви схвате шта је литота јесте универзални придев: ужасно. — Јеботе, ужасно је лепо!

Je l'? Pa znam onda! Strašno dobar film, je l' da? Litota! :D

Hm, pa ne bih baš rekao. Litota kazuje nešto tako što negira ono njemu suprotno.


Znači, umesto da kažem „majka“, ja kažem „nije mi otac“ (ima često u onim zagonetkama tipa „a šta je onda“ ovakvih litota), umesto da kažem „toplo“, ja kažem „nije hladno“, znači kažem nešto tako što negiram njegov antonim. Tako sam rekao isto to, ali s posebnim efektom — bilo ističućim („on je nezdrav“) bilo ublažujućim („nije pametan“). Ovaj drugi efekat litote, na taj način, zapravo prerasta u eufemizam. Koji ćemo efekat litotom postići, zavisi od konteksta. (I „on nije pametan“ može biti isticanje, te ne biti uopšte eufemizam, naprotiv.)

Taj žargonski primer sa „užasno“ i „strašno“ i „strava“, koji znače da je nešto dobro, da je kul i pozitivno, a zapravo te reči izvorno nose loše i negativno značenje, jeste običan značenjski obrt, igra rečima, tako da se umesto pravoga u kontekstu uzme suprotno značenje date reči. To je po postupku najsličnije ironiji, samo što u njoj to novo značenje obično bude negativno, dok je ovde obratno, a ima i elemenata oksimorona i paradoksa, kojima je žargon najpre bio inspirisan.

Jer time „užasno lepo“ i „strašno dobro“ mi nismo rekli da je nešto ružno i loše. Da jesmo, bila bi litota.

Možemo možda reći: „on je užasno pametan“, misleći da kažemo kako je glup (dakle s pravim značenjem priloga „užasno“). To onda jeste litota. „On užasno radi po kući“ sa značenjem „on ne radi po kući“ jeste litota.

Ali sámo „užasno“ i „strašno“ sa suprotnim značenjima u žargonu („dobro, veoma“) najpre će biti ironičan obrt.

Sada mi pade na pamet kako možemo napraviti i ironiju ironije, rekavši „baš mi on užasno radi po kući“, ako smo „užasno“ upotrebili u tom žargonskom značenju „veoma“, ali misleći da ironično kažemo kako on zapravo ne radi, onda je to ironija na prethodnu ironiju, ali koja nije vratila prvobitno značenje reči. :) Zato jezik nije matematika, minus i minus ne daju plus nego jedan minus pišeš a jedan pamtiš. ;)

Pokojni profesor Novica Petković nam je za litotu govorio da je vrlo opaka figura i da je najčešće koriste oni skloni cinizmu. Sjećam se i primjera koji je navodio za nju:
"O,djevojko, ne mnogo lijepa
ni lijepa, ni od roda velikog."
Drugi primjer je bio, naravno: "Taj čovjek nije odviše pametan."

Aha, sad mi je jasno. Dakle, litota je oružje cinika. :D

A to strašno dobro je takođe neka stilska figura al ne mogu da se setim kako se zove. Uglavnom to je nešto kad spojiš dve reči sa suprotnim značenjem. Mnogo malo, na primer...

Meni ovi žargonski izarazi tipa "strašno dobro", "užasno lijepo" i slično zvuče kao oksimoroni. Uvijek me podsjete na stihove:
"Bože, kako je bolestan
U svom ogromnom zdravlju."
Ili ono Desnicino "Zimsko ljetovanje", kako li već?

Tako je, Majo! Oksimoron se to zove. Svaka čast, ja sam skroz ishlapela... :D

Ili ono lalinsko, "on je zdravo bolestan"... ;D

Десничино.

Кад може Мики, могу и ја. ;)

Не, не. Ту здраво у ствари значи ’врло, јако’. За оксиморон мораш да имаш колизију значења.

Pa zar je tu nema? Pa i u "strašno dobro" "strašno" u stvari ima značenje "veoma, vrlo, mnogo". Bi li ti malo elaborirao to, jerbo ne razumem. :)

Па ни то није оксиморон у правом смислу. Оксиморони су ти тишина вришти, ледено сунце и сл. Стилски ефекат управо настаје од неспојивог значења. Не бих рекао да је то био механизам настанка супстандардних страшно, ужасно. Најпре је оно имало своје право значење у страшно тешко, ужасно лош, то је онда избледело услед честе употребе, па се потом проширило и на друге конструкције, па и значењски супротне: страшно лако, ужасно добар.

>>Mod: Rasprava o tome da li smo mi sitničavi i prepotentni, kao i druge off-topic teme, premeštena ovde (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=5725.0).<<