Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

Јесмо ли СРБИ или СРПИ?;)

србски језик

Ne može, ne može. :)

Nije po pravopisu srpskog jezika.

Uostalom, istraživanje bi vjerovatno pokazalo da takvo pisanje najčešće koriste ultrakonzervativni Srbi radi efikasnijeg ispoljavanja svoje 'srbskosti' u tekstu, i da ga zato nikada ne bi prihvatili svi oni kojima je takva ideologija odbojna. Stoga ono ne bi ni moglo funkcionisati u standardnom jeziku, koji po svojoj prirodi mora biti neutralan, i smijali bismo se tome kao što se smijemo svakoj paranormativnoj inovaciji.

Ni jedni , ni drugi.   Barem ne, nas vecina. 

Mi smo Srbijanci ili Srpijanci. 

Do pre nekoliko godina sam mislila , pa cak i bila ubedjena da sam Srpkinja, ali mi drugi
(uglavnom Srbi) objasnise da sam ja Srbijanka.   ???

И ја сам некад био убеђен да сам Србин, па ми објаснише да сам Војвођанин, Банаћанин, Лала. И колонисти некад беху убеђени да су Срби, па им објаснисмо да су Босанци, Херцеговци, Крајишници, Црногорци. А чујем да су и у Београду неки убеђени да су Срби, па им објаснише да су Београђани.

На послетку, стварно, докле те неправде у именовању језика? Учимо да постоји некакав „грчки“ језик, а где су ти „Грчи“? Требало би грцки. Или причамо о некаквим „швапским“ речима и обичајима, а ко су па „Швапе“? Требало би швабски. Или „енглески“, ваљда би требало енглезки, јер нису Енглеси него Енглези! Шведски језик – јесу ли они Шведи или Швеђани, говоре ли шведски или швеђански? Норвешки – јесу ли они Норвешани или Норвежани? Турски – јесу ли Турси или Турци, ваљда би требало турцки! Чешки и словачки – чуо ли је неко за неке народе по имену Чеши и Словачи?! Доста те неправде домаће лингвистике према сpбском, грцком, швабском, енглезком, норвежком, турцком, ческом и словацком народу, стварно се ово више не може трпети!

Ne,ne, nemoj sada da se fatas za laku konjicu. 

Bas ste vi iz AP (barem meni) skrenuli paznju  da sam ja Srbijanka,objasnjavajuci mi
da se pod Srbijancima podrazumeva ( al pod obavezno),blato,volovi i opanci. 

Uostalom ja i cuh bas od svoje dve bivse koleginice sa faksa ( jedna iz Panceva,
druga iz Zemuna) prvi put u zivotu za svoje Srbijanstvo. 

Običaj predstavljanja prema oblasti življenja nije nov. Kako bi naglasili da su iz uže Srbije, mnogi za sebe kažu da su Srbijanci, pa su tako oni iz Like - Ličani, iz Mačve - Mačvani, Vojvodine - Vojvođani, itd.
Ja sam niotkud. To što živim u Vojvodini ne čini me Vojvođankom. Možda to nije u redu, ali ne osećam se bilo kakvim pripadnikom.
A kad čujem da neko insistira na srBstvu, ućutim u trenutku. Setim se da su Srbi(,) narod najstariji i bude mi sve jasno.
Lepo reče Belopoljanski.

Ja sam sigurno poslednja osoba na ovom svetu  koja ce se diciti SrBstvom, ali te molim da shvatis da je
za nas jako,jako bolno da nam neko objasnjava da smo Srbijanci, a ne SRbi.  

Niko,ali niko iz Srbije nece za sebe reci, a sve predstavljajuci se ( pojma nemam kome)
da je Srbijanac.    Pa  ljudi u Srbiji i ne znaju da ih neko naziva Srbijancima.  
Uvek su mislili da su Srbi ( a sve bez velikog "B").  

Ma naravno da se i Shumadinci predstavljaju kao takvi, a inace mi nije poznato
da se Vojvodjani predstavljaju Vojvodjanima.    Barem ne u zadnjih 20 godina.  

Ja sam iz Istocne Srbije (Zajecar) i da li ti stvarno mislis da cu se ja nekom iz kruga dvojke,
ali iz Sombora, moze i Banja Luka, predstavljati  tako sto cu reci za sebe da sam
Srbijanka?

Ne možeš poznavati sve ljude u Srbiji, zato oprezno s takvim tvrdnjama.

Imaš svako pravo da se osobno ne identifikuješ s nekim konceptom/modelom etničkog, kulturnog ili geografskog identiteta kojem ne osjećaš bliskost i pripadanje, i da se dičiš čime ti volja. Ali nemaš pravo da deliš svoju pravdu svima. Kako ćeš se ti predstaviti drugima, to je samo tvoja lična stvar, volja i odluka, s punim pravom. Ali kako će se predstaviti neko drugi, ili kako će neko treći (osobno i privatno, pa donekle i javno dokle god ne povređuje slobode drugoga) percipirati tebe ili koga drugog, to već izilazi iz bilo čijeg domena i nemamo pravo to drugima braniti.

Problemi identiteta ljudi i osjetljivosti jezika (terminologije) povezanog uz njega jesu i te kako aktualni danas u poratnoj Jugoslaviji. Zato ih je bolje ne čačkati, makar ne u takvome maniru.

Ja sam iz Srbije, zaista me ova tematika zanima, razgovaram sa ljudima,slusam,
pitam ,tako da ces ipak dozvoliti  mogucnost da imam uvida ( pa cak i osobnog, da
ne kazem licnog)u to srbijanstvo.

A kako stoje stvari s tobom?
Da li smo i za tebe mi Srbijanci ili nas razlikujes prema broju
padeza koji koristimo? :)

Zaista se niko iz Sbije ne predstavlja kao Srbijanac, Drugi ga tako predstavljaju.

Uostalom , kako bi to bilo na nekom  stranom jeziku? I ne postoji, pa kako bih ja,
a zivim u Nemackoj, objasnila ili prevela na nemacki tu sofisticiranu razliku izmedju
Srba i Srbijanaca? ;D

Ich bin eine Serbianerin?

У праву је за већину, ако не за већину, онда сигурно за прилично велик број људи. Назив Србијанац је онима на које се односи осмишљен споља, и иако су га неки прихватили, многима је и даље туђ и одбојан.


Овде у Војводини се за Србе из централне Србије каже да су Србијанци, као што се за Србе из Босне каже да су Босанци, или Србе из Херцеговине да су Херцеговци, а некада и за Србе из Црне Горе и Македоније да су Црногорци односно Македонци, пре настанка ове забуне око црногорске и македонске националности, где има и Црногораца и Македонаца који су то у националном, а и само у регионалном смислу. Из простог разлога зато што се територија централне Србије назива просто – Србијом. Не Србија у смислу државе, него у смислу регије, територије.

Такво именовање се користи још од турског времена, па тако и Вук и други пре и после њега, а пре настанка српске државе на тлу централне Србије, говоре о Србији, Угарској, Херцеговини, Црној Гори, Хрватској, Босни итд. као земљама где живе Срби. Још од тад је оно Србијанци.

И не слажем се са тобом око оних асоцијација на блато и опанак, јер су то управо симболи Војводине... нешто не знам да је централна Србија толико блатњава, као овде где имамо више речи за блато него Ескими за снег. :) Да зађем мало у политичке воде и пипаво подручје предрасуда, неке негативне асоцијације везане уз име Србијанац си могла да чујеш једино од задртих аутономаша или од појединих потомака колониста из динарских крајева. Код Војвођана-старинаца, име Србијанац се изговара са поштовањем, јер је везано за вредноћу, практичност, предузимљивост и један менталитет који је много сличнији староседелачком становништву Војводине (нарочито по питању радних навика и односа према имовини) него што је менталитет других српских подручја на западу, нарочито динарских. Подсети се, уосталом, Стеријиних „Родољубаца“ и на који начин се тамо говори о „Сервијанцима“.

Ни ја не волим назив Војвођанин и не идентификујем се са њиме, али сам свестан да се тај назив односи на мене и људе из мог краја, и да ће ме тако описати како Срби из централне Србије, тако и из свих осталих области. Ако причамо о неким предрасудама и непријатним искуствима, треба ли ја да помињем своја искуства са Копаоника или из Шумадије, где су нам се ругали због „педерастог“ војвођанског нагласка и слали нас „у наш Нови Сад“... или да нагласим колико је у Банату присутан отпор према Новом Саду и колико „волимо“ да нас неко тамо смешта? :)

Miroslav Nikolić

SRBI I SRBIJANCI

O pridevima srpski i srbijanski pisao je E. Fekete, stručno i ozbiljno, u časopisu Naš jezik još 1978. god. (knj. XXIII, str. 199—209). Evo opet nekoliko reči o tome, malo drukčije, na drugačiji način i drugim povodom.

U vreme žučne predizborne kampanje (čini mi se pretposlednje), u nekada vrlo gledanoj (a u međuvremenu ukinutoj) emisiji jedne nezavisno-zavisne beogradske televizijske stanice napao je jedan političar drugoga (što, naravno, nije ništa neobično) da vređa narod u Srbiji nazivajući ga Srbijancima (što je, priznaćete, i za političke svađe pomalo bizarno). Okrivljeni se branio kako je znao i umeo, sâm, jer advokata nije imao, čak ni onoga koji se dodeljuje po službenoj dužnosti. Pošto u Srbiji devojku koja se sama nudi niko neće (ili je bar tako bilo u XIX veku), ne usuđujemo se da ponudimo usluge sopstvene lingvističko-advokatske kancelarije. A i zašto bismo to činili, kad u izgledu nije nikakav honorar. Zato ćemo umesto mogućeg braniteljskog pledoajea pokušati da odigramo ulogu stručnog veštaka, dok presudu o tome da li je naziv Srbijanac, Srbijanci i od toga izvedeni pridev srbijanski uvredljiv ili ne prepuštamo sudu, sudu čitalaca. Pre toga, malo suvoparne lingvističke analize.

Imenica Srbijanac izvedena je, po nekim mišljenjima, tek u XIX veku, od osnove imena zemlje Srbije i složenog sufiksa -anac, koji se sastoji od sufiksa -an (što ga imamo, na primer, u Italij-an) i sufiksa -ac (koji imamo, na primer, u Kolumbij-ac, Sirij-ac). Pažljivi čitalac primetiće da smo namerno uzeli u obzir nazive izvedene od imena zemalja koje, kao i Srbija, imaju finalno -ija: dakle — Italija, Kolumbija, Sirija. Razlika je samo u tome što su Italijan, odnosno Sirijac izvedeni prostim sufiksom (-an odnosno -ac) a Srbijanac složenim (-anac). Tim sufiksom, po istom modelu, tvoreni su nazivi za stanovnike mnogih zemalja i gradova, bilo da se završavaju na -ija (npr. Australijanac, Austrijanac, Venecijanac i sl.) ili ne (npr. Litv-anac, Meksik-anac, Portorik-anac itd.). Po ovome ispada da je reč Srbijanac sasvim dobro napravljena i da joj se sa te, tvorbene strane nema šta zameriti. I njeno značenje je u velikoj meri u skladu sa onim koje imamo u prethodno pomenutim analognim nazivima: Srbijanac je stanovnik, žitelj Srbije ili onaj koji je poreklom iz Srbije (što najčešće znači Srbin iz Srbije), kao što je i Meksikanac stanovnik Meksika ili onaj koji je poreklom iz te zemlje. Ipak, neke razlike između Srbijanca i Meksikanca ima (ko bi to rekao!?), ne samo po tome što Srbijanci nose šajkaču a Meksikanci sombrero već po tome što se reč Meksikanci upotrebljava i kao ime naroda, dok se za označavanje pripadnikâ srpskog naroda upotrebljava druga reč, ali istoga korena, Srbi, sigurno najstarija u nizu Srbi — Srbija — Srbijanac — srbijanski.

Ovo, naravno, ne može nikako biti razlog za diskvalifikaciju imenice Srbijanac, Srbijanci, mada tu nekog đavola ima. Naime, u svim ostalim, nama poznatim slučajevima, postoji jedno ime za stanovnike neke države i za najveću naciju koja u njoj živi (bez obzira na to da li je zemlja dobila ime po narodu ili narod po zemlji). I ne samo da to imamo u slučaju drugih zemalja i njihovih stanovnika nego i u slučaju Srbije — ali pre svega u jeziku nas koji smo u njoj rođeni i odrasli. U razgovornom jeziku rečju Srbi mi imenujemo prvo pripadnike našeg naroda u Srbiji, a tek potom i, čini se, tek u novije vreme Srbe izvan Srbije. To se posebno vidi u upotrebi prideva srpski, izvedenom od osnove navedene imenice, koji se nekada odnosi samo na Srbe u Srbiji (ali i na druge stanovnike Srbije), na primer: srpska vlada, a nekada Srbe u celini, na primer srpski jezik, srpska književnost. Pošto u našem jezičkom osećanju i navikama nema naziva Srbijanac i prideva srbijanski, mi ih doživljavamo kao nešto strano, tuđe, čak i nacionalno uvredljivo. Čini nam se kao da neko hoće time da nas odvoji od ostalih Srba ili čak da nam uzme naše nacionalno ime i da ga zameni geografskim, teritorijalnim. S druge pak strane, Srbi (i drugi istojezički narodi) izvan Srbije, koje mi takođe najčešće imenujemo po zemlji ili pokrajini u kojoj žive, npr. Crnogorci, Hercegovci, Bosanci, Krajišnici i drugi, žele da nazivom Srbijanci i pridevom srbijanski pre svega preciziraju o kojim se Srbima radi, imajući u vidu činjenicu da su Srbi „srećan” narod koji živi u više država. Kad, na primer, Hercegovac kaže Srbijanci ili srbijanska vlada, on time ne želi da kaže da mi nismo (i) Srbi, odnosno da vlada nije (i) srpska, kako se to u nas obično doživljava, već da su Srbi i stanovnici Hercegovine i da nas podsete na činjenicu da nije samo vlada u Beogradu srpska, već da je to i ona u Republici Srpskoj, kao što je bila (ili je to još uvek) i u nekim drugim srpskim zemljama. Nećemo sad raspravljati o tome ko je tu veći Srbin i ko koga vređa; reći ćemo samo da o tome treba suditi više po delima nego po rečima. Mi se vređamo kad nas nazivaju Srbijancima. Šta bismo tek radili da smo Indijanci, koji su čudnim nesporazumom dobili ime po zemlji koja je hiljadama kilometara daleko od one u kojoj žive.

Iz dosadašnjeg, vrlo uprošćenog izlaganja vidi se da srbijanski slučaj nije uopšte tako jednostavan. Ukazujemo posebno na činjenicu, dosad tako često zanemarivanu u našoj lingvistici, da se vrednosni sud o nekom jezičkom elementu (npr. obliku, reči ili konstrukciji) ne može utvrđivati samo na osnovu njegove saglasnosti sa utvrđenom gramatičkom normom i postojećim jezičkim modelima, već da se u obzir mora uzeti i sociološko-psihološka komponenta, kako onih koji govore tako i onih (o) kojima se govori.

Bože, umalo se ne uvredih! :D

Moj tata je iz uže Srbije, živi među Srbima iz Bosne. Oni kažu da su Bosanci, pa on za sebe kaže da je Srbijanac (a svi su Srbi), kako bi se razlikovali.
Tamo gde nije potrebno takve stvari naglašavati, one se ni ne naglašavaju (tamo gde su svi iz istog kraja).
Molim te, nemoj da doživiš ništa lično, nijedna moja misao, ni dosad ni sad, nije bila lične prirode.  :)

Nema opcija za lajk. :D

Ma ne uzimam ja nista licno. E , nikada ne cuh da je vojvodjanski "pederski".
Umrecu od smeha. Vojvodjani imaju neke komplekse glede te svoje sirine
u izgovaranju samoglasnika jer me uvek i pitaju dali se primecuje da su
iz Vojvodine.

Nisi čula, jer nisi iz Vojvodine, a i žensko si. Kad žene otežu, onda je to simpatično, a kad to isto muškarci rade, onda je to onako kako Belopoljanski kaže.  :D

Moja najbolja prijateljica je iz Sombora i kada razgovaramo, a narocito telefoniramo, ja obicno dobijem
ospice cekajuci da zavrsi recenicu. :)

Verovatno si u pravu za muskarce, a narocito kada pokusavaju da budu sharmantni :)

Počujte koju reč npr. Zvonka Bogdana ako ste propustili Konjovića. Ja nisam, Bogu hvala, i još uvek mi odzvanja šarm njegovog "rastezanja" jednako kao i "rastezanja" crvenog uljanog poteza u svom ateljeu.

Тако и у Војводини потомци колониста из централне Србије, којих иначе има врло мало али их има, себе зову Србијанцима иако су тај назив примили тек по доласку. Слично и индивидуалци који су се послом или војном службом доселили.


Добро, причамо отворено, претпостављам да то можемо, као људи који таквим предрасудама не робују. Срби из динарских крајева углавном не воле Србе-старинце у Војводини и подругљиво их зову „мјештанима“, као што ови њих зову „дођошима“. У очима дођоша, мештани су млаки, повучени, себични, недружељубиви, дволични, покварени, неморални и генерално неспособни, док су у очима мештана дођоши лењи, нерадници и згубидани, прегласни и непристојно наметљиви.

А што се тиче отезања у говору, видим да је то сад додато, интересантно је како се Бачвани, Банаћани и Сремци међусобно разликују по томе и међусобно препознају. Нико не чује свој нагласак, али препознаје овај други. На пример, у Зрењанину је новосадски нагласак препознатљив и смешан... а сами се изненадимо када нас у Новом Саду питају „да нисте можда из Зрењанина“. :)

Од једне пријатељице из Сомбора чух како они (Бачвани) много чистије говоре, јер нпр. Банаћани изговарају „о“ као Мађари. Нарочито је интересантно како људи са граничних подручја себе доживљавају. На пример, говор Беле Цркве и околине је карактеристично „србијански“ и за мене нераспознатљив од говора Костолца, Пожаревца или Смедерева, док они то не прихватају и жацну се кад им неко то каже. Као један пријатељ из Бајине Баште који је причао и чуди се како по Србији кад одмакне ван свог краја стално мисле да је Босанац, па се насмеје и дода „А ђе ја Босанац!“ и притом сложи онај... што Енглези кажу „cultural face expression“ као из Топ листе надреалиста. :)

Надам се да се ко неће увредити. Ово су ствари о којима се углавном не прича у ширем друштву или пред непознатим људима баш због тога, да се ко не би увредио, али надам се да овде не постоји ризик за то. :)

Ma nisam se uvredio, naravno, rekoh „umalo“. :) Zato što zamalo ispade kao da Dinarci nisu vredni, praktični i preduzimljivi.

Мислим да би неки ултра Срби престали да пишу ср(слово б)ски кад би им неко објаснио да се у руском српски изговара с'ерпски, а Србин С'ерп. Овим апострофом сам обележио меко С.

Серб се у руском изговара као сјерб (syerb). Сјерп (серп syerp) је срп на руском (сербский syerbskiy, сербка сјербка).  (http://dictionary.reverso.net/russian-english/%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B1)

Назив Србијанац почео је да се систематски (зло)употребљава у хрватским медијима за време и након МАСПОК-а у Хрватској (тзв. "хрватско прољеће", почетком седамдесетих), са жељом да се направи разлика између Срба у Србији и Срба у Хрватској. У Војводини, сличан "анимозитет" код Срба с тог простора подгревала је некада Аустроугарска, делећи их на Србе и Србијанце (Геџован, Геџа, Геак 'сељак, простак'). Због тога је и данас, у Војводини, Србијанац погрдно име за Србе у Србији с оне стране Саве и Дунава.
Познато је да Срби из Србије, што је природно, такво име доживљавају као увреду. Занимљиво је да на овом форуму исти они људи, који сматрају да Албанце не треба звати Шиптарима, јер је тај "апелатив" за њих увредљив, овде имају сасвим другачији став када је у питању назив Србијанац.

Ne, u nominativu se i Серб i серп izgovara [sʲerp]. Сербка se izgovara [sʲerpka] a сербскиj - [sʲerpskʲij].

Ето потврде, хвала боло! Мислим још да Руси ово ј на крају не изговарају. Јесам ли у праву? Бар ја то не чујем у говору.

Добро cрбски, али шта ћемо са грцким, немацким и енглезким? Јесу ли они Грчи, Немчи и Енглеси или Грци, Немци и Енглези??? Зашто онда енглески, а не енглезки?

Шта ћемо са врапчијим ножицама и сврачијим кљуном? Зову ли се они врапац и сврача или врабац и сврака? Шта ћемо са Шапчанима и Новосађанима? Зову ли се градови Шапац и Нови Сађ, или Шабац и Нови Сад? Ваљда треба Шабчанин и Новосаданин, зар не?

Неправде на све стране, како год окренеш!

Ne, u nominativu se i Серб i серп izgovara [sʲerp]. Сербка se izgovara [sʲerpka] a сербскиj - [sʲerpskʲij].
[/quote]

Може бити да си у праву, али ја то све и даље чујем са /б/.

Хехе, и ја сам у почетку чуо то б, после кад су ми рекли да је п, преслушавао сам неколико пута ту реч и сада чујем п. Исто је у српском кад кажеш „без тебе“ без неке значајне паузе, схватићеш да се рекао бестебе са С. Гласовне промене су чудо, ај у српском се још бележе у писаној форми, док код осталих (Западни и Источни Словени) се не бележе-само се у говору реализују.

(http://www.foroswebgratis.com/fotos/2/9/9/7/8//72020Kalimero.gif)

ako jos pazljivije poslusas, shvatis da si rekao "BES_TEBE" kada si ga izgovorio brzo, ali ako si imalo usporio, ipak si rekao 'BEzs_TEBE'
Cudo jedno, kako kazes!