|
Наслов: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 13.43 ч. 30.11.2010. MOJA SI SVETLOST
zri zvuk zore tek môra gòre penom möra göre nam zelene môra göre sad sunce već' al' još mi zvoni trave zeleno eho u gori zelene trave a svetlošću jedine kresnice raskrinkavam boju svoga mraka ne móra göre nam biti ne móra góre ni dole sunce ić' ne môra gòre, penom praznom već zore, zvukom zelenila göre a kresnica? štitim je svojim dlanovima (prva varijanta ove pesme je objavljena 23 02 2008) Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 14.37 ч. 01.12.2010. AKO ME TVOJA SVETLOST RASTOPI, DA LI SAM SE JA TO OD LEDA BIO SASTAVIO?
(17 Xl 2009) Znam da ćeš baš ti kada ustaneš prišiti moju senku za rub svoje košulje ali sada samo zvezde hodalice po mlečnome putu svoje cipele od iskri probaju. I svaki ledac toga svetla pita me i noćas žudno kao da samo ja to mogu i moram znati i odgovoriti: kako su to postale biljke kako alge i da li ribe čuju šta leptiri pored vode na cveću slasno jedu. Pita me se i zašto mi to trepćemo kada smo budni i šta se dogadja sa nama dok spavamo. A ja? Ja ne znam. Ne znam zašto idemo ukrug kada se izgubimo ni kako talasi nalaze svoje stope u pesku niti kuda pohitaju kada se od obale odbiju. Ne znam ni ko je to naučio led da pliva i kako to da postoje razne vrste oblaka i zašto moja polica ima samo pola svoga lica pa se knjigama našminka. Ali mislim da primećujem da nam tepaju mučki ptice rugalice zavidne jer te volim a ti to osetiš i kad nisam pokraj tebe. A kada i ti legneš ona jutarnja senka sa tvojih bedara postaće deo tame koja beži kroz prozor na još jedno naše noćno putovanje Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 12.07 ч. 03.12.2010. ČIPKANE SU GAĆICE ZEBRE BEZ MAJICE
(11 X 2009) Kao limun na cediljki podsmehnu mi se mesec nad polupustom dolinom gde skupa srećno žive svi sveci, mnogi proroci a i neki masni žreci makar ja često pomislim da ih zato nije dovoljno preostalo za ovaj naš svet a da ih je baš i previše za taj njihov jer im u njemu vetar obriše i lice od kontemplacije mirisom zelene lubenice a izgleda mi da im jedini problem i bude kako naći nekoga pogodnog za žrtvu za mučenika ili bar paćenika pa zato oprezno hodam pod tom limunadom svetla tražeći još neko crno-belo stvorenje kao što sam ja da me prevede na onu drugu stranu gde i bakarni lonac beo postaje od prave topline Iako bi rado moji meki koraci oplodili ove ulice lutam ukrug strpljivo tražeći ali ne dosegnuvši ni granice niti sretajući ikoga a bojeći se varljivih prelaza čak i preko raskrsnica jer i na njih budno motre predobri posni sveci i mudri žreci i proroci želeći se i mene domoći pa nek postanem jedan od njih na oltar nekakav prinesen snen a snova odagnanih jer eto sreći snovi ne trebaju rekoše odavno ti premudri ljudi. A ti, takvi ljudi ? osudili bi i kita ubicu i na led ga stavili jako dugo toliko koliko traju eoni ili bar dok ga Japanci flaširajući Antarktik ne nadju tako zamrznutog i upotrebe za suši Najzad je ipak spazih mimikrijom skritu veselu makar je neretko gaze i zgaze a i u pokretu kad je zaustavljena ipak dinamičnu tu šok terapiju za oči i nikada apatičnu jedan srećan spoj kontrasta dva kraja beskraja i radostan opasah je pažljivo tu zebru finih linija što zanjišta grleno od moje težine i prenese me do ushićenja na onu drugu stranu svojim nežnom nožicama izbelelim od topline . Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 19.26 ч. 05.12.2010. PJESMA VISORAVNA
(16 07 2008) polje moje, vilovno a tijesno gusto zasađeno mnome mraka si i zraka postalo brak za svjetlosne naušnice uho a ponosa moga si nanosnica preloma i dragosti okosnica i nek te sada za mene vjetar kosi zvukom riblje krljušti rasute po usahlom lišću i cvijeću ikebane rastućeg proljeća koja akupunkturu nedosanka nadomjesti vješto mirisom bilja sa visokih njiva sa tih šarenih cvjetnih letećih ćilima po brdima okačenim da se osuše oprani šamponom sa okusom čaja od sokova trava pod nogama djece dok mravi i ptice i sitne zvjeri češu zemljanu kožu livadi mojoj medju skakavcima tražeći smisao kao da se sve ne mrda i diše i troši kao da sjene zvukova nikada sjećanjem ne blijede kao da ja sad tiho ne osluškujem udaljenu igru dječju . Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 11.55 ч. 07.12.2010. NJOK PREGAZ
/MojtiPufov prilog za pušenje bez kazne na javnom mestu/ /dokaz da je grčki jezik nastao od srpskog/ /i poseban poziv: reperi, sadite repu sa nama,YEAAAH/ ovca brodu šipove u točkove uteruje ruka ti se osušila, kaže brod sve ti noge zakržljale, kaže ovca dabogda ti narasla crna brada, bela ovco! a ti ostani parobrod, nikad dinarbrod ne posto! posto odsto stavi na sto(l), ao! ja ti samo dolare i ojre primam - zato sam primat, a ne ooo'ca ka ti! ma ti si brod što savom gazi između slavonije i bosne, jooooj! ovco, jesil ti to nostalgiiiična? gica ti mama, pedere je'an napušeni - ja sam ooovca! eh, (gr)ebe me u dimljaku, kaže broood. kaki ba 'dimljak'? dimnjaaak, nJeee? njači ti to nekom drugom, stoko ovačka! ovca izroni iz kaljuge i ritnu brod u korito s mekinjama. mekinje se prosuše - potonu brod. ovca pregazi reku preko broda, izrastoše joj krila i ovca posta - beli njok Pregaz! /mojTipuf/ Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 20.10 ч. 08.12.2010. PISALJKA DVODIHALICA
(19 05 2008) (da li to Rubljovljevo rublje obrubljuju rubovi ljubavi burom rubalja?) vodenilom slanim plivamo razgoneći čopore žabastih kraba plavilom se dubokim prelivamo što ispira i lica tankih koraba mi sretno u toj tinti plutamo ti olivna sipa a ja raspisani barba. Zato želim sada ispisati i slova ove pesme morem mastiljarnicom za sve reči plave boje opisati vodengrade mokrih stopala koje bismo mogli skupa posetiti već kada sepijom izlaviram obale tvoga tela . Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 23.09 ч. 13.12.2010. SAMO NEK FLORA NIJE FEMINISTKINJA
Zima počinje da mesi potamneli kolač zemlje a prekriven njenom belom maramom sačekaće do proleća da nadodje što je vremena na pretek da se u mraku sobe prisetim i one jedne bivše koje se ne sećam rado. Eto bila je kao ananas što ide na fitnes pa mu meso ima samo mišiće: kiselo-slatke žilice čvornovate kao listovi madone Čikone. Oči su joj nekad bile carske palače a sada su opljačkana gnezda garave rupe u kojima harpije spavaju. Zato ne bih nikad više čekao da se probude i u mene usmere. Sad znam da će i rosu ta da poliže samo da privuče grozničavu pažnju pa zar je čudo bilo što se pokazala kao vrhunski žedna rospija? Kovitlaci preostalih kapi vrteškama i piruetama prozore mi šaraju i očima pogled preče kao radovi na putu kada i korake bogova u vazduhu zaustave da ih u arhivu stave. I u toj mojoj kartoteci o njoj svi su dani postali nasilni pa imaju otiske prstiju po meni i zato neka sve njene ceste nastave raspisivati poternice za tragovima mojih stopala. Ipak, u mraku ove sobe nema nasilja, strke, pa ni puta: kiša je sa susnežicom na ulici pod prozorom pa joj svaka neispijena kap po jednog čoveka izbriše i u svetlost ga pretvori za klijanje posle ove zime (za najmiliju amneziju!) . Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 00.05 ч. 16.12.2010. ŠTA JE TO ZA HRABROG KROJAČA?
(11 lll 2009) U iglu hladnoće niti paučine udevam a na autoputu sam makazice već pokupio pa jednom samo, metrom drva merim ali sedam puta misli svoje sečem i ma šta da šuma u sezoni još obuče ja prišiću rukavac gizdavici reci nogavac zaliva moru izmeriti modnoj kući raskopčati okovratnik vrata nek ulaze komotno manekenke uskostručne da i kaiš slanine zategnu mršavom dijetom. Čim sašijem snežni pokrivač za ovu noć a šal od magle šarenom jutru pripremim i kapu ću nebesku staviti na glavu Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 10.00 ч. 20.12.2010. NOĆ U MUZEJU IZGUBLJENIH KORAKA
(08 05 2010) Ovde mlečne magle smedji talog zemlje u belu kafu jutru razmućuju. A ja shvatih da nisam dobio onaj milenijum vremena što ga sa tobom želim provesti već bilenijum čekanja i trilenijum nadanja čak i onda kada zagasle električne vetrenjače svrate nazad jedrenjače sa mora u reku luke tvoje toplobojne večernjače pa ove reči kao prazne lonce pobacaju sa te klizave palube te se i tvoji pogledi nesigurno zakotrljaju okrugli kao crne perle po palubi neke tek osvojene karavele. Vodolomi valova moje članke lome kada pokušavam hodati po vodi do tebe a na moje pesničke žice često čučnu neke čudne ptice prekidajući termograme u kojima ti šaljem izoterme svoga disanja i nedodir beznoćja rajske šume u kojoj ni plehani kokoti na zlatnim borovima ili srebrnim jelama nemaju budilnike u grudima niti žvizdaljke u grlima i samo tiho pokazuju odakle nam se vetar prikrada. Ali andjeli su sada svoje boje u glasove pretvorili da ti s visina o miru i dodiru zapevaju a meni preostaju šareni petlovi u dvorištu pa nek me bude kad o tebi opet sanjam . Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 20.02 ч. 21.12.2010. SVE BOJE RAJSKE PTICE
Kuću sam Arlekinovu naslikao i u nju se po mraku uselio a sne svoje što sobom nosim svuda unutra sam sa stvarima uneo iako mi neumni nije naum bio sniti ih sada, setan ili sam jer mnem ja odavno tu tamu otmenu koja snom i mnome umije sa sebe samo krivicu svaku sopstvene promašene intime a mene ostavi da sporo kao staklo tekući samoću svoju srećem iako sreću već u vreći noseći: kao da ne znam da si ti moj anđele na svom toplom altostratusu opasnoj osi simetrije moje kuće na domaku i čim joj žaoku izbegneš tvome oku usmerenu nadvićeš se nad vrt u kome te čekam i krupnim kapima po meni padati ljubavnom kišom rajskih očnih jabučica sa ukusom svih jagodica tvojih ruku koje mi mirišu na poljupce strasne i na nežnost tvojih toplih bradavica u ovoj mojoj žednoj travi . Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 00.25 ч. 30.12.2010. KAD ZAPLEŠU LISTOVI
Zaplesana Zanesena Zveckavim korakom Dozvoncala si tiho Obučena u vilinske daire U haljinu od zelenih latica Iz koje rastu Tvoji beli listovi I oči mi uvek Pomalo bockaju Jer i senke breza Ti nežno stopama prišivaš Za mirisne iglenice Treperave crnogorice Zato Moj naopaki cvetu Otpleši opet Bleskom stopala I svoj ovogodišnji ples Za sjaj mojih beonjača . Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 01.02 ч. 05.01.2011. TOPLOTA ZA PUT
(10 ll 2010) Na licu ti je arhajski osmeh a na mermernoj koži tragovi su šminke ostali u borama. Ja znam koliko se dugo tako osmehuješ jer sam bio slikar aktova i portreta pa ipak bi mi ti i sada tako lako tminu moju ublažila da tvoja ružičasta put nije ova noćna vejavica postala što me bezsenim prstima po mokrim trepavicama miluje. Svaki je korak u tom snegu po jedna bela šuplja čarapa i zato hodam bez stajanja jer želim da ih vetar po prtini iza mene para da ih odnosi u potok i milosrdno obuva gola stopala udaljene šume iza tebe. A u tom potoku je i grlo moga brda. Sretne mu kiše grgolje oblutke ali mu ova zima cepa listove padina iz bele knjige o studeni koju ti i ja čitamo. Brdo sada ćuti i zato me ni ti ne čuješ a ja prelazim te ledene stranice brzo da mi se prsti ne smrznu u kubističke kristale jer me ni krovovi tvojih reči ne štite više od toliko pahulja. A vejavica? Samo za sebe ona moje beonjače u krajoliku svome skriva . Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 02.07 ч. 08.01.2011. SAN RAZUMA STVARA ČUDOVISTA
(7. I 2011) Sve ostade mrak osim onoga što razum osvetli i osećaj oboji A tame je oko mene zaista premnogo: ni moja svest nije izumela duga svetla nije otkrila kratke eksplozije fosfornih pejzaža novih svetova niti akumulirala neonske oblake Jupiterovih satelita A koliko li mi to svetla i treba da osvetlim svoju okolinu? Osetih se fotonom u toj praznini koja i lasere vremenom rastapa I spavam tada snom uštavljene kože spavam da mi ne uvenu očni kapci spavam teško kao dodir preko rukavice kojim utrnulu nogu masiraš snim da ne bih stalno mislio na tebe i proživljavam iza ruže kapaka uvek iznova sopstvenu uspomenu na vreme kada sam se pitao kako li ću izgledati kada zaboravim da sam i ja bio mlad . Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 09.48 ч. 18.01.2011. SMRT SEMIRAMIDE
(18 lll 2009) Leteći je cvijet stresao kao preostale dane svog života čestice od boja sa svojih krila a tim čudnim sjemenjem oprašeno čelično je bilje tvoje ograde rasplelo se da ga propusti u daleke Viseće Vrtove po kojima si šetala . . . Usudih se tada dodirnuti te po spoju tvoga plašta ovim plahim leptirom koga je taj dodir pretvorio u krilati keramički broš u snimak za uvijek tvoje ljepote . . . Kako ga izgubih? Ne znam. Možda ću ga ponovo pronaći u arheološkim slojevima Babilona vremenima providnim nedodirnutog i poželjet ću da mi opet dodirom svojim oživi nježnost tvojega osmijeha sjemenjem svojih boja na mome prašnome dlanu . Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 18.58 ч. 23.01.2011. SVETLUCANJE
djerdani zvezdani plavetni bezdani ležimo skupa (izbor iz pesama, prva verzija: 4 03 2008) . Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 13.58 ч. 27.01.2011. SVAKODNEVNA MITOLOGIJA JE ONO ŠTO NAS UBIJA
(drugo stanje otiska, 17 lll 2009) žal sirena se čuje sa obližnjeg autoputa zacvili i hidraulika neka kamionima, ahilova peta pa ipak i venera zavodljivo izlazi jer već je i njoj veče došlo a ja atlasom pivotiram glavu da je na nebu sjajnu osmotrim milo mi se smeška kao i atina ležeći po okolnim brdima pod titanijumskim oblacima koji će otkriti mesec od selena večeras je eolska erozija nežna nekropola snage za brzinu vetra na ovom podijumu od slanog kamena koji odeon je mog šarenog života . Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 17.13 ч. 28.01.2011. FOR SLEEPLESS ZEBRA, NOT FROM SAVANNAH
(25 Xl 2009) Almost tactile is the sound of these electric spheres on my mind found the thousand angstroms ones and mighty pulsing the fire fear that nobody around must and should hear among storms of dust minuscule there are particles of desire of mine groping for your holly ground that by my chest is streaming near seeking maybe for the tin hero not Zoro nor zero yet able to drive the perfect lines around your world and without fines oh, why not one is being mine so ridicule . Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 08.57 ч. 01.02.2011. U PRAH SAM SE PRETVORIO
(23 l 2009, prva verzija) ( Da li je Haklberi ikada saznao koliko je imao sreće što je svet dovoljno velik da u njega stane Misisipi Juga? ) Na žalu tihe vode danas sam pruga peska od onih mnogih, sitnih čipka plićaka, rašivena Sad se tek kupam vidilom svežim tek pristiglim sa linije daleke a voda me tromo mazi sitnim ribicama svoga sedefa Nad mnome uzana senka: borova iglica! Dodirom s vodom ljeska se prema nebu i doziva boje danu - one meke nežne prve kliske Svetla je sve više i začuju se zvuci običnoga dana Voda je mokra Pesak škripi Biće žege (nekome za oporavak) . Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 23.34 ч. 05.02.2011. TUGA
Zašto li sam čovek? Zato da me uvek mora najviše zaboleti ono najmekše u meni? Komad od brda da sam bio bih mu žica talka u osi košnice mleč a u svetlosti belina bez praska postanka. Hteo bih postati korund i roj ljutih radilica i travnjak od plastike noću. U meni matica u prahu davno izgubljenim krilima želela bi opet mahati . Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 00.28 ч. 13.02.2011. SAMOSTINJA
(16 05 2008) Samojedi sa severa pišu mi svakoga stoleća i uvek kažu da se strpim dok prebroje svoje pahulje a isporuče usput i beskrajne pozdrave Inuitima što podršku čekaju ugradnji novog sistema grejanja po principu globalnog zatopljavanja: onoga koje u podu igloa koštanom iglom želi rašiti samoću noći svakogodišnje i upisati i meni novu adresu: ledeni sprud pred njenom snežnom kućom gde živim jednom sekundom, a zauvek kao hobotnica na ostima neprekidno ponavljajući u sebi svoj preostali trenutak kad uspeh da more očima razvodnim . Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 13.43 ч. 16.02.2011. SVET SVIH BOJA
(01 lV 2009, druga verzija) ovoga sam proleća razgolićeno polje boji se koje kasnih mrazeva i vrtoglavice koja mi oboji spoznaju trena u kome trazeći nekoga svet se moj ipak uvek iznova okrene pa i da je ugledam da li bi me to začudilo spoznajom da ne znam na šta li to misli ta boja njenih očiju? iznenadjenjem i mraz me izbeli u tešku golotinju a ti ako možeš oboji me ipak toplinom svoga pogleda . Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 02.43 ч. 20.02.2011. BINARNI NEZABORAVAK
Danas još postoji obučeno u tkaninu načinjenu juče od stvarnosti a ja danas ne stvaram novu tkaninu za sutra. Sutra će mi Danas biti golo nezaštićeno i nerealno i neće moći ni stupati po oštrim malim sekundama jer svako moje danas ima nežna gola stopala kao ti i ne može se udaljiti iz sopstvenog kruga kao ni ti i hiljade sekundi što golicaju moju stvarnost do krvi obarajući poglede spremljene za sutra parajući im svaku potku i osnovu kao da ti razboji služe razbojnicima za razbijanje boja ili vežbanje pogrešnih snova a osećaji osetima za oseku pažnje neće me sutra moći nasmejati svojim radostima kao ni ti . Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 22.23 ч. 09.03.2011. PESMA OBLUTKA
Vodomare, vode me zavode žednog navode, vodaju i svode dovde dovode, odavde i odvode odasvud te vode, žurne, žedne vode Tolike bi vode i dvoje da razdvoje na deveta razvođa - ma, razvedu nas svuda žuborno kotrljaju, žestoko valjaju valovita vodiša, brza talasišta I sad me mrznu da me smrznu i omrznu pa me zabole vododerinom zderanom A kao da srcem opala od toga zazvečim ali pevajuci od muke, stresem se, zaječim Nose me vode, do mora bi vodoravnog do mora, ali kako nazad, vodomare? Jer htele bi one da me večno zarobe i igračkom talasa i plaže naprave . (15 03 2008, druga verzija) Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 11.55 ч. 12.03.2011. RADOST U CHIAROSCURU
(20 V 2009) Bez prebijene grane na sebi i hrast na malom vetru siluetom svojom ćopa A ranjena prirodo, ti imaš li u svojim vaseljenskim očima dozvolu za letenje mojim papirnim avionima? Zato od noćas pleme naših vrabaca ispod tvoje strehe spava sledeći travorede tvojih pisama i drvoslede u mojim mislima u vrtu su ti se veseli naselili: kljucaju mladi zeleniš za doručak i piju plave nebodraze za drage nam trenutke! Ostavi im toga ako imaš dovoljno u vrtu i ako znaš kako se nebodrazi u zdeli odsjajem slikaju . Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 10.52 ч. 14.03.2011. JAPANU
Ovih dana pratimo veliku tragediju koja pogadja Japan. To je jedna udaljena zemlja, cije stanovnike uglavnom veoma malo poznajemo.. Kada se pomene Japan i Japanci, meni uvek prvo padne na pamet pomoc naroda Japana, koju su nam nenametljivo poslali nakon 5-og oktobra, nakon sto nas je Milosevicev rezim doveo do prosjackog stapa: poslali su namenska sredstva da se kupi 100 autobusa gradskog saobracaja. I danas mozemo videti te autobuse zute boje, sa ukrstenom srpskom i japanskom zastavom. Mene je duboko dirnula poruka takve pomoci: nije bilo busanja u prsa i samohvaljenja nekakvom sumom novca koja treba da svima pokaze kako je neko veliki dobrotvor, nije bilo uslovljanjavanja, diskrecija kojom je pomoc doturena sluzila je da sacuva i ponos ljudi koji su tu pomoc primili (jer je velika istina da se cesto pomoc daje i da bi se neko ponizio!) - a priroda je pomoci bila takva da je u najkonkretnijem smislu podstakla ljude...da rade! (time sto su ponovo mogli da redovno i bez ponizavajuceg guranja putuju do svog radnog mesta!) Koliko smo samo mogli da naucimo od Japanaca - pokazuje i ovaj primer njihovog racionalnog ali i ljudskog pristupa resavanju jednog takvog problema kao sto je pomoc jednom udaljenom i prilicno malobrojnom narodu kao sto smo mi, kome su na jedan prenesen nacin pruzili ruku da se iscupaju iz blata i time pokazali svoje prijateljske namere... Iako ne sumnjam u sposobnosti nasih prijatelja Japanaca, iako nisam u stanju da ih materijalno pomognem, iako su kataklizmicki procesi sudaranja cetiri tektonska platoa nad cijim se grotlom Japan nalazi poceli verovatno i pre nego sto su ljudi postali, i pre nego sto su naselili ova ostrva - te je to u stvari neka vrsta neumitne 'sudbine' - ja svim svojim bicem zelim sto vise moralne snage i vitalnosti ovim neverovatnim ljudima! Nepoznati nasi japanski prijatelji, moji prijatelji Hideo i Humije, moje misli su sa vama. Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 22.54 ч. 16.03.2011. STIHOVI DUGIH ZUBA
negužvanu rukovet zvukova frule slušam a crtu svetlosti vidim siluetama travki propletenu iz muklog kamena u kome spavam . Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 21.47 ч. 27.03.2011. VAŽNOST PRAVOG PRTLJAGA
(18 09 2008) Putujem i sve šume svoje sobom nosim stale su u dve kutije klicâ a snopljem budućih sekvoja zazeleneh i sedište kraj sebe Kada se šuma podigne i zaživi doputovao sam u svoju zemlju Kada šuma poraste ja sam kući stigao . Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 16.29 ч. 08.05.2011. KROZ PUSTINJU MOJE PRAŠUME
Lipte mi iz oka pejsaži tvoga tijela mila ženo moja a ne mogu ih zaustaviti niti spriječiti da ih upija u sebe prah straha u blato neprepoznatljivosti utopi svoje i ne mogu ih ni rukama oko sebe prikupiti jer su mekši i tananiji od bilo kojeg mog dodira moja željo neutažena Da li sam išta shvatio do sad zar ni oni nisu imali nikoga do nje a ja je još sanjam kad nitko moje misli ne pregleda I znam da je još prekrasna iako ne može više ustati jer se završio film o nama scenom u kojoj sretni skupa ležimo scenom u kojoj sam i ja tada pomislio da mi je život postao duga pauza za ručak Neka misli tko šta hoće nije lako ni za sobom uvijek žaliti a pogotovu na pola života od kuće u nekom njemačkom mjestu francuskom selu ili holandskomu polderu po kome se zove jedna jako interesantna benzinska pumpa gdje cikti violina sa ekrana plazmine boje Ma, nemojte ići slušati ovo sa mnom vi što nemate nikoga do nje želim samo da znate da bih ipak volio da smo ona i ja i ovdje blizu i nek to bude odgovor ako vas upita gdje sam . Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 22.42 ч. 28.05.2011. NAPAD JE NAJBOLJA ODBRANA
(9. V 2008) E, sad si me opasno ugrozila! Prestani, ili puštam svog anđela na tebe! OKej! Anđele, drž 'je, drž'! Ma, nema sa mnom zezanja! Ti mene da zaboraviš? Aaa, neee! . Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 01.22 ч. 27.09.2011. TKO SJEKIRU VOLI, NEK NE ČITA OVU PJESMU
Nisam ubojica jer ne htjedoh ubiti nikoga a ljubio jesam i možda sam ti samo ljubojica i zato mi je žao veoma što se rodio nisam kao stablo u šumi pod raspuklom sjenom planine hranjeno svjetlom i mineralnim vodama glasanjem ptica nad hukom potoka kome zima mekane uspavanke po kori ispisuje a starost nutrinu sve većim i drvenastijim srcem dariva . Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 15.30 ч. 02.12.2011. KOJA JE FUNKCIJA IMPLOZIJE?
U ovome su gradu kućna dvorišta ladice domova za betonske kocke i grmove a ljudi nose svečana odela i po kući. U mome vrtu rastu štrkljasti četinari i visoki lišćari a na meni je očeva radna košulja topla i meka kakav je i on bio. Pred mene je stala u haljini lakšoj od dodira trave i sa pogledom kojim mi želi saopštiti kako je nekada zaista mislila da će uspeti u mome prisustvu otkriti odjeke koraka nekih davnih bogova. Možda sam i ja nekada hteo u njenom postojanju kraj sebe sačuvati eho topline vlastitog daha? Sada se smeši brižno obrazima lepotice fotošopa a ja gledam njene sasvim, sasvim bele noge dok ulazimo skupa u kuću. Ponudio sam joj tada porodični nakit jedini koji sam ikada stekao: godove mlade šume sa jednog podalekog brega Povlenskog. Na zidu kositrene vlasi moje majke njen promrzli pogled uokviruju ali to je suvišan ukras za naš zanemeli film. Iako bih još padao po njoj kao čvrst mlaz vode u fontanu kao odron po putu kao ovaj pogled za njom dok se ritmično udaljava ali svuda oko mene linije i tačke se prepliću bez daha u koordinatni sistem svakodnevnih funcija (20. 11 2011) Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 20.45 ч. 05.10.2012. SKICE ZA JEDAN PUT OKO SVETA
(22 lV 2009) Ležimo na ledjima i započinjemo naše putovanje ti i ja čim toraks brda Korab zaškripi i ne boj se, mila devojčice takav brod ne tone on već plovi naglavačke po vazduhu pa se i ovaj naš ljuljuška friško umiven u oseci večernje izmaglice iščekujući plimu vetra da isplovi po pučini kliske stratosfere da se stopom o dolinu odgurne što pre kobilicom po oblacima zanjišti i u tu plavu brazdu zasadi ptice i avione mamce kojima će noćas napecati neoprezne zvezde sa horizonta čim izrone iz dubina još sinjega neba oko nas. Ležimo i milujemo se sasvim lagano jer se korab zaljulja i od disanja a samo nas nemi meteoriti udaljenim delfinskim skokovima prate po platnu ove večeri. U tebi kao u jatu snažnih riba što vriju u plićaku ja lebdim dugo lebdim glatkim pokretima lebdim dok se jato ne razidje . (Nostalgija za njom) Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 12.38 ч. 09.02.2013. DA LI JE OVA KOMPOZICIJA MINIRANA?
(12 lX 2009) Ponekim danom doživim i vaznesenje ali to nisu oni kada me zadesi nekakvo i najmanje raznesenje a večeras je i kiša skinula cipele da opranim nogama po svakoj šoferšajbni zapleše pa taktom njene šapatnice brojim klasja što mru u ovome mesecu sa volanom i danima pretovarenom žitovozu A nigde i nema nikoga kroz ove ravnice i kroz puste retke su ovde i reči one željene i dragocene jer su možda zaista baš reči vode života guste Ako jesu neka iz neba padaju kao ova kiša i nek naplave mesec žitovoz otplave sa dna i sa kraja sve plovućce mojih ljubavi i ostave ih pred tebe na meki pesak žuđenoga raja . Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 12.39 ч. 16.04.2013. PRESTANAK VEČNOSTI
. Ovaj je dan od tanke plastike izliven i od sunca stari iako ga ne propušta i cepa se kao kesa iz supermarketa ipak imajući u sebi i sate kojih se plašim jer su to oni koji bi u tami mogli večno potrajati nakon ovakvog jutra koje bi da mi prosevne u sekundi. Da ovakav dan bi hteo imati boju svetla u boji mlečnog napitka punog kalcijuma ili čaja sa paučinastim oblacima vrhnja kao da i sam oseća da će mi teško pasti na stomak. Ovaj dan, ovo jutro, ovo doba oni mi godine zaviru vetrom svojom jeseni bi me od tla odvojili i zimom me prekrili kao da zima zaista neka krila ima snežna krila za nedela i nevidela i sneg star i proziran kao i ja što sam sa hladnim iskonskim paperjem kojim mi drhtavo tiče lice prizivajući me da zajedno polegnemo na tren negde usput na onoliko dugo koliko još do kraja ima šapućući nežnošću maslačka: "Hajde da zajedno taj kraj sačekamo". "Kraj čega", pitam kao da ne znam da je taj kraj i kraj zime lomni trenutak kada ono što zaživi dalje odnese i sruši i upotrebi ono staro sneg i mene i godinu i doba i krila i maslačkovo paperje i sve što sam sakupio da sam ja ono što sam voleo i ono što sam mrzeo i ono izmedju. Voleo, mrzeo? U mojim se rečima sve redje pojavljuje i ta reč ljubav a istina je da je sve više imam u sebi jer sada ne mrzim, priznajem, tek sada I dok svakoga dana milioni izgube neki smisao ja ne nalazim ni jedan pa ni razlog da mrzim. U ogledalu sagledavam lice. Ono je fotografija mojega. Eto zašto tako teško razabirem ovaj svet jer kako bih i mogao drugačije ovakvim očima odštampanim u slaboj rezoluciji jeftinog tiska koje bi htele samo ljubav da snatre i razglase. A kada se i svet oko mene pretvori u ovakav dvodimenzioni odraz voljenja iskrenut u ogledalu i tanak kao površina stakla ljudi će postati senke samih sebe koje pitaju ne očekujući odgovor: ako je sreća odluka da li je nesreća neodlučnost? . Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 10.21 ч. 29.09.2013. MARINA OD VODE I TRAVE
Da sam uštedeo petnaest evra brže bih stigao kuda sam se zaputio ali ne bih prošao kroz tvoj grad. I ne bih poželeo da ti se javim i vidim te najlepša od mojih iluzija. Sa horizonta tvoga zaliva pogled mi bombarduje teška flota ostrvlja i rasprsli plavi prah suhoga neba diže u vazduh konture trsata i škurinja i katarine da iznenada sklope moje kapke u san sred nemirnoga dana. I ne otvorih oči na tren jer Marina je već poda mnom talasala trepavice crne ribarske mreže naoko zaboravljene po valovnom žalu. Uhvatih joj pogled taman od vode pun riba i algi i malo peska što naivno dolebdi sa dna. Marino zelenih noktiju i prelepih grudiju hteo sam utonuti u tvoju dubinu zagrljajima plivati po tvom struku a u ustima osetiti sveži i gorki ukus dodira naših usana. I udisati slani miris tvoga daha dok prstima od vodenog rastinja sabiraš u kitu naše lagane dodire. Ali zapraćaka se stublje bregova sa hrbata Istre raskovano čavlima i tunelima asfaltom i bankinama. Pada medju nas. Pršte školjke i školje u krhotine tonu pod cestu i točkove medju nama. Marina nestaje iza mene nezagrljena. Jedrilje i mornari je zaokupiše udaljene struje rašivaju joj mreže. Zamućeno dno zasivljava njene bistre oči da ne talože više srebrne krugove pokreta riba ni peščane dine niti slane alge duboko duboko duboko u meni . (26. avgust 2013) Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 00.52 ч. 26.10.2013. SAMO TI NANARE MOGU DONIJETI
(2008) U limanu crnoga pijeska već vatrom napukloga otoka Krakatoa dnom sam drakara dodirnuo vode dno samurovinu za Nausikaju žurno noseći arealom modrila brižno joj ploveći dok akove morske nisam izlizao Jer rasparana tapiserija talasa toplih i goblen oblaka mokrih i oblih na vez me ovaj natjeruju hitro da šumne vale zaljevske vezem čudeći i školjke šuplje u njihovu snu hladom moje sjene na morskomu dnu kao da siguran bit ću u ovoj luci dimnoj A kad oluja hučna osvane i prestane ložište će otoka već samurovinu sagorjeti moj drakar do vodišta sasvim izgorjeti ali koliko slojeva prozirne plave pokriti mi mora tijelo željno tebe da svjetlost ne osmotri kako ti hitam ispod vala dalekoga sa žala nestaloga otoka potonuloga Krakatoa (26 X 2013, treća verzija) Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: Danga на 11.42 ч. 26.10.2013. Sviđa mi se...na prvo čitanje, asocira me na sumatraizam. Šta su nanare?
Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 18.39 ч. 26.10.2013. Hvala ti Danga. Drago mi je da se bas tebi svidja!
A nanari su maleni, sareni morski puzici. Ono, kad uzmes u saku sitan sljunak i pesak sa mokrog dela plaze, ako pazljivo pogledas, videces i nanare. Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 18.46 ч. 26.10.2013. P.S. Evo i verzija na nasem (srpskom) standardu:
SAMO TI NANARE MOGU DONETI (2008) U limanu crnoga peska već vatrom napuklog ostrva Krakatau dnom sam drakara dodirnuo vode dno samurovinu za Nausikaju žurno noseći arealom modrila brižno joj ploveći dok akove morske nisam izlizao Jer rasparana tapiserija talasa toplih i goblen oblaka mokrih i oblih na vez me ovaj nateruju hitro da šumne vale zalivske vezem čudeći i školjke šuplje u njihovom snu hladom moje sene na morskome dnu kao da siguran biću u ovoj luci dimnoj A kad oluja hučna osvane i prestane ložište će ostrva već samurovinu sagoreti moj drakar do vodišta sasvim izgoreti ali koliko slojeva prozirne plave pokriti mi mora telo željno tebe da svetlost ne osmotri kako ti hitam ispod vala dalekog sa žala nestalog ostrva potonulog Krakatau Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 13.31 ч. 13.01.2014. LEPTIRICA JE NA OKREČENOM ZIDU KRALJICA
(20. 08 2011) Bezimenost mi sluti na bezumnost. Promaknu s vremena na vreme nepoznate devojke i žene koje mi liče na ono nešto što sam želeo da mi postaneš. Dodirnu u meni misli o smislu ljubavi i minuvši milinom i seksipilom kraj mene zatrepere u meni nadu pradavnu koja me trideset godina u rukavicama za život drži. (Mislim da ti je moj svet ostao u kukovima) Jutra mi stopala obuvaju u gvoždje kao da želi da mi noge što pre odrvene i listovi uvenu od vremena. Kupio sam zato ručni časovnik narandžaste boje. I obuo žutu obuću da me na suncokrete i leto podseća: neko mi je drag odavno rekao kako su to mladalačke boje a ja sam sretan što boje želim opet videti na sebi. Jer to je osećaj koji ne treba požurivati. Bezbedan. U autobusu sam za negde ka planinama a on bele rukavice na točkovima ima i repušinu u koferima putnika. Razmišljam. (Misli da joj je ceo svet u kukovima) Ali, videću je ja već izdaleka da prilazi. Svetlost nek joj treperi medju listovima. I bićemo iznova skupa na pitomom obronku ležeći u travi: pomračina lelujavim prstima nek nijanse sve tamnije po nama posipa. Boje se približavaju svaka svakoj da se pod sumrakom u jednu povežu. Saznao bih tada zasigurno da li je u njenim kukovima ostao moj bezdan. A iza okuke okrnjen krug s visine mutno će svetlo po putu rasipati. . Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 23.10 ч. 08.05.2014. PARAMETAR OSTAVLJENOSTI U PUSTINJI Strah je pesak oštrih čestica pustinja njenih suvih proceduralnih poljubaca. Usana eolskih smeši se erozijom naših momenata bliskih. Dodirnu me dahom pogledom kosnu suvim protrlja ledom reskom rečju. Veju lelujaju nestaju fenom nošena zrnca crta preostalih mog napuštenog lica (5 april 2014) Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 14.22 ч. 20.05.2014. JELEN DO
Vlati naspram plavog i dve prašnjave zmije šljunkovitom svojom kožom doveli su me u Jelen Do. Da si i ti kraj mene mogla si postati reptilska boginja ovog napuklog brda gola i palacava pod kamenom ližući slanu ili bešumna košuta u potoku kuckavih oblutaka. Ali nisam te poveo sa sobom ni poneo u sebi niti znam da li si želela poći ovamo. Ovako zamišljam mesto gde vredi ostati i sačekati i odlučiti šta će se dogoditi. Kreč iz brda cvili visine prašinom muti a krhotine klanca oko mene sedim starinama nalik postaju. U ostavljenoj kući zemljani zidovi na leptirice i šišmiše mirišu i tu bih hteo hteo da se setim obećati sebi da ćeš mi ti ostati večnost kipa od medi. A šta li je jelen ovde iščekivao? Mislim da je od vremena i pobeleo i odlučih da ja tebe do večeri sačekam. Posle vetrovitog dana Stabla će me dodirnuti zelenim ušima ili su im to oči, usta, prsti ili pluća a ja ću zamisliti mesto gde je jelen zanoćio i sa kojeg je kamenja so jezikom izljubio Veče je i meni je lakše zamisliti svemir kad nemiri pokušavaju došapnuti misteriju postojanja ali ne uspevam ih razgovetno čuti a i ono što naslutim još manje mogu zapamtiti. Metalni sjaj novčića sa svoda želi me potkupiti da ostanem i sutra i prekosutra i dalje i zaluđuje me brojanjem svojih dalekih kresnica. U tanjirima svojih dolina moj svet samog sebe jede boginje i košute nestaju a zemlja kao zlatni prah u situ preostaje. Sve je manje ima i sve mi je dragocenija. Od nje je i ovaj krajolik. Naslikan je za tebe ali nisam uspeo na njemu naći mesto za sebe (19. 05 2014) Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 19.47 ч. 13.06.2015. TRUTOVA RAPSODIJA
Prepoznao sam zasijani trag sjećanja prosutog po livadi odveo me je zujeći do predvečerja sa tobom polegli po toploj travi slušamo zalazak pčela u sumrak kad odnose crtice svjetla na sebi a ja zaptivam ove misli u saće očuvat će mi dugo tvoj miris kraj mene i moju želju za tobom u nadolazećoj tami Roj žudnje je brujao nad vlatima i nad strepnjom polegle matice prvi je put bez krila izložena meni Težak je njen okus lijepi se zavodljivo i teče po grlu pritisnuo je čula i svijest u gluho doba moje nježnosti Pokreti nas drobe bez jeke raspršuju u svjetlost što nedostaje u polen koji pada po tebi mliječom natopljena tijela natapamo tlo sjeme smo za sjećanje . Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 13.46 ч. 23.10.2015. DESPOTOVICA
Na njenu svetlucavu bluzu vilini konjici sleću a bokove joj miluje tkanje plavih iskri pa ipak ona zavodljivo traži prave muške ruke Despotovica se lagano njiše na svojim kamenim cipelama po dolini gaza i stazu sebi teše kao da se za večnost priprema Brđjani je preziru kad po blatu puže besmrtna a svako leto umiruća ali plaše je se kad dovoljno snažna svake godine novog verenika u svoje duboke kukove primi da ga strašću svojom uguši Danas joj nazirem snagu na licu mada je sretoh rasplakanu pojavila se tromo iza ugla kod napuštenog zadružnog mlina i pod čipkom bele pene preko očiju pogledala je u mene. Pogled bi da joj živne osenčen sunčevim pegama njena živahnost bi moja smrt bila ali oćuta pozdrav i ime mi prošapta kao da nije htela da zvukom odmah zamuti svoje lisnozelene trepavice. Pustila me je da joj priđem putem kroz drvlje i gvožđa otpali nakit sa njene prolećne haljine. Na svetlucavoj bluzi vilini konjici plavu tkanicu iskri ližu i sunčeve pege progone Dodirnuli smo se i zadrhtao sam od snage njenih laganih pokreta zanjihala se poda mnom Šišteći je uzdahnula plavu boju s vrha dana zazveckala virovima pokreta glatkih nabora haljine kliznula je zavodljivo preko mene hladnim prstima mi miluje čelo i usne su joj na mome telu njen poljubac bi mi do pluća dospeo dah bi mi oteo i ja znam da ona želi da spoznam do kraja njenu dubinu Klizi već preko mene i nad mojim licem poravnama nabore svoje haljine a ja posipam konfete mehurića na svetlucavu joj bluzu gde vilini konjici opet sleću. (2015) Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 00.04 ч. 07.11.2015. DOSIJE JEDNOG ODNOSA
(26.02.2015) Priveo sam te zbog neupotrebe migavaca mada svakoga dana prođeš opasno zanjihana kraj mene. Hapsim te zbog rupe u koracima kojom me izazivaš u ovo vreme nejebice. U tvoju odbranu moram reći da nisi pružala fizički otpor niti vikala da si nevina predala si se odmah zbog zločina razbludne lepote koji mi je zaustavio disanje. Istražni je postupak pokazao da slaviš neki svoj praznik rada ili rata: duvala si besno u balon crvenim usnama a tvoje su se bele lopte bibale po zatvoru uske majice. Svezanu u zlatne lančiće i čipkane bretele i zarobljenu leopardovim šarama kaputa sproveo sam te u jedinu praznu ćeliju u kojoj već 49 godina svoga veka boga nisam molio. Pretres je otkrio sve tajne tvoga zadihanog tela dahtala si vrelinom u tami čekajući da pripremim instrumente i priključim te na svoj pornograf. Prikačio sam vrhove noktiju na tvoja kliska leđa počeli su da iglaju šare dijagrama po koži toploj od krivice Uzdrhtala si sisama a ja sam utisnuo barometar u vlagu rupe u koracima i zapretio da niko drugi više neće upasti i ostati zakovan grčem dole u tvoju zamku za neoprezne matorce Mučiću te dugo dok ti nokti ne pozelene od laka dok mi barometar ne smrskaš na vrhuncu kraja dok mi ne priznaš napismeno po telu u tri primerka overena masnicama poljubaca zašto me tako beskrupulozno jebozoveš? (ajme!) Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 22.35 ч. 24.05.2016. BIKOVI SU PALI NA KOLENA
Da je zemlje više od neba pesak bi sa plaže pomislio kako je on taj koji more i travu melje i tanji miriadama nežnih staklenih ugriza. Da ima smrti više od života napravio bih ti jorgan od maslačkovog paperja Zagrnuo bih te njime nek te sačuva i miluje kada sam odsutan a ako se uspem vratiti pregrnula bi ga i ti preko mene i tkali bismo beskraj opipljivom prisutnošću jednog u drugom po celom telu. Da je vetra više od vazduha Povetarac koji zaigra kroz otvoren prozor lakoću bi našu poneo sa sobom nek lebdimo nad toplim strujama vazduha dotičemo vrhove travki i listova i pratimo svilene bube u letu. Da je okrutnosti više od nežnosti i radosti vetar bi prozore i pesak i bube uzvitlao kroz šumu staklenog drveća gde svako drvo fantastičnih oblika raste iz naših osećaja: zazvečao bi huk kristalnih zvižduka pucali listovi i drobili se u srču opalog lišća i izlomljenih grana koja krcka pod našim koracima. Svaki bi nam preostali dodir bezbolne rane otvarao i sukrvicom rubove lomova ružičasto obojio A da ne tražimo uvek mesto za ostati skupa čak i kad nam se čini da ne postojimo ne bi opstali ni u kraju ove pesme koji beskrajem staklene maslačke u živi pesak pretvara. . Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 00.05 ч. 06.11.2016. STVARA LI SAN RAZUMA SVA MOJA ČUDOVISTA?
(7. I 2011 - 6. XI 2016) Sve postane mrak osim onoga što razum osvijetli i osjećaj oboji A te je tame oko mene zaista premnogo: ni moja svijest nije izumjela duga svjetla nije otkrila kratke eksplozije fosfornih pejzaža novih svjetova niti akumulirala neonske oblake Jupiterovih satelita da pronikne kroz prostor i vrijeme kojim te praznina odvaja mrakom od mene. I pitam se koliko li mi to svjetla i treba za osvijetliti cijeli taj svijet oko mene? Foton sam jedini u toj praznini koja i laserske zrake vremenom rastapa I ne preostaje mi na kraju vremena nego da spavam snom uštavljene kože spavam da mi ne uvenu i očni kapci spavam teško i potmulo poput dodira preko rukavice kojim utrnulu nogu masiraš snim sitnim snovima bez očiju i tako ne mislim stalno na tebe već proživljavam iza ruže kapaka uvijek iznova onu vječnost sopstvene uspomene na početak kada sam se pitao kako li ćemo izgledati i što misliti kada zaboravimo da smo i mi bili mladi . Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 00.07 ч. 24.06.2018. LETOVANJE
Nedostajanje je postalo hod u bezvazdušnom prostoru paperje pepela za jastuk na kome nam izgorele misli počivaju Da robotkinje imaju dušu da li bi to bila meka kap žive koja im amalgamima unutrašnje žice srebrom oblaže ili treperava struna harpe oštra i lepa kao beskrajna smrt pada u Marijanske ambise Da je njena duša pozitronska simfonija u B-molu govorila bi mi binarnim jezikom da me voli ili ne voli ili ne i odvela bi me ili ne bi na letovanje u Silicijumsku dolinu na obalu reke Kibernetisanih struja gde integralna radijacija pesak pretvara u kvarcne bazene glatke poput njenog pogleda tvrde poput njene volje prozirne kao njene namere. Tamo bi se kao androidi voleli naši bi nam zagrljaji oduzimali dah i lomili bismo od strasti jedno drugome naša plastična rebra i silikonske tetive a lubrikantnim poljupcima otkrivali uzajamno najdublje sintetičke tajne. I nikad se ne bi umorili u vodjenju ljubavi sve do smrti beskrajne kao pad u Marijanski rov Da li me zato oblači u žičanu košulju i pušta oblak izmaglice na mene mogu li automati spontano lagati o sigurnosti kao ja ili programirano kao ona pakujući moje misli u reklamne slogane koje proizvodna traka po meni rasipa. Želim da u našim mišićima ne teče mlečna kiselina već ionska oluja da postanemo mašine koje sanjaju o kontroli nad metalnim rukama i kompjuterskim terminalima. Pritiskam praznu konzervu na uho da čujem šum mora. Beskrajno polako tonem u Marijanski rov i plavo postaje crno slane oči mi cure u tminu pritisak me rasipa u čestice fosfora koji nije video svetlo i ne uspeva da zasvetluca sam od sebe. . Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 10.44 ч. 07.09.2018. A TAMAN POMISLIH DA SAM BESMRTAN
Vreme je reč koja osećaje za nas nema a toliko osećaja pobuđuje. Hej, i koliko li vremena imamo? Dugo je posmatram Oči su joj rastanjena praznina vazduha a pod koricom leda ućutkano jezero. Pogledom vodu smrzne a u oči me gleda zamagljene da me samo so spasava i namaz skorenih izraza lica. Pära njenog daha se inji u vazduhu pahuljama mi po obrazima pada Njen osmeh je kristalna maska dok mi kruto pruža vrhom usana poljubac od vulkanskog stakla a taj se krto polomi i od dodira u falangu kremenih noževa i usne mi raskrvari žive krhotine spadaju s njih u grotlo mojeg nemira. Vreme je reč ona milosti nema a toliko samilosti izaziva Ponadam se da mi je pri ruci Ali ne umem upravljati njome: sećanja i želje nisu dobri instrumenti uvek me odvedu na iste tačke koje ne uspevam iznova stvoriti kako bih izmenio što se desiti mora: gledam je sa sažaljenjem dok mi poslednji udarac zadaje krvavih ruku, grimiznih noktiju skida sa sebe crno rublje obasja telom performans ljubavi. Vreme je reč koja očiju nema a toliko slika generiše. U crnoj haljini belih nogu njiše barku kukova i odnosi mrežu vrhunaca da je izruči u smrznuto jezero. Vreme je sada za poljubac od šećerne vune sladak i topao i šaren. pa nek nestaje pri dodiru usana nemilosrdno kao da nikada nije postojao. . Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 12.13 ч. 11.12.2018. MOGLA SI BITI ŠUMA U MOJIM OČIMA
. Izbegavao sam dugo susret sa njom znajući da ima oštar pogled i da biti ubijen irisima zenica nije moja ambicija A noseći masku od blata krio sam se po periferiji njenog vidnog polja i slušao iz daljine njene visoke potpetice Pa ipak se desilo da se danas ne mogu čuti njeni koraci: gazimo po okvašenoj glini u koloni hodamo planinom visokom dolinom a ja hodam iza nje. Ona je za mene uvek imala izraz lica otvrdle glinene maske koji i sad nosi ali, kad je pala na zemlju potok je potekao iz nje a glina se razbila u sive komade. Hteo sam staviti ruke na njen stas i povući je sa tla ka sebi lagano osetiti prihvatanje bez glasa i mogao sam sagoreti čekajući da se ugase iskre ispod njenih veđa a ruke ne bih povukao jer neispunjene tim dodirom bile bi beskorisne i lice ne bih okrenuo ka praznini oko nje dok ne napunim čula njenim mirisom i dahom i vrhom nosa ne oćutim toplinu joj lica i vlagu trepavica. Hrabro bih se izložio njenim plamsajima kose žegao bih od želja i nada poželeo rukama izmodelovati oblik oblačića pare koje kitovi izdišu i njime joj obrisati isprljano lice. Tada bih naslikao kuću odmah iza okuke ove bogaze u koju bih se sa njom uselio da snivamo rast borova oko kuće i oko nas kao da imamo beskonačno mnogo vremena lepi i postojani kao šuma Ustala je brzo sama i presekla me pogledom a ja sam joj rekao 'Stara si ti i dobra kao šuma'. Stojimo naspramno U dubravi, na planini stežu me drvenim prstima hrapave boje stabala oko nje hvataju mi se za dah klizave nijanse trave i iglica Pogodjen u oči udahnuo sam nebo planine toplo od sunca i mirišljavo od borova Kratkovide zenice potoka razlivaju se po stazi mašu trepavicama visoke paprati zagledaju svaki kamen šafrane i ljubičice natapaju suvu glinu ali mene ne mogu pronaći jer stojim na rubu vidnoga polja. A u mojem pogledu šibljak čepića i štapića svetlo i boje bi da fokusira. I stojimo okrenuti jedno ka drugom a zemlja nas drži u mestu vuče korenje iz naših stopala i čeka da nas ubiju oči ili ljubice čeka da potonem u zemlju obezglavljen ljubavlju. Ali čeka uzalud. Nije me razumela. Šuma se udaljava iza nas i ne osvrće se na našu golet. . Наслов: Одг: Skice za put oko sveta Порука од: VladKrvoglad на 22.37 ч. 08.10.2019. SVETLOST PRAISTORIJSKA
veče bira meku tminu po tvojim nagim ledjima nacrtah ti mesečinu nežnim dlanom po plećima noć napasa meke senke nebo liže ruke mraku zato tačkam prstom zvezde po tvome toplom stomaku na ulazu u pećinu raspuče se naša tama upalih ti svoju vatru sada više nisi sama . |