|
Наслов: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: alcesta на 17.05 ч. 30.12.2006. Mnogo komplikovan jezik govorimo... To ja stalno mislim... divim se strancima koji uče srpski, nikad mi nije jasno šta im bi da to natovare sebi na vrat. :DНаслов: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Maduixa на 17.09 ч. 30.12.2006. Mnogo komplikovan jezik govorimo... To ja stalno mislim... divim se strancima koji uče srpski, nikad mi nije jasno šta im bi da to natovare sebi na vrat. :DMa ja čisto sumnjam da je bilo koji stranac u stanju da nauči srpski onako kako treba - da ga govori pravilno - gramatički - akcenat i izgovor neću ni da pominjem! :o Ni nama rođenima nije dovoljan ceo jedan život da naučimo da govorimo 100% pravilno... Наслов: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Фаренхајт на 13.05 ч. 31.12.2006. Ma i nad popom ima pop. Finski je TEK zeznut, sa svojih 14 padeža i značenjem izrazito zavisnim od izgovora (promašiš li dužinu jednog vokala ili suglasnika, često si potpuno promašila padež, a ponekad i čitavu reč - znam da mi je rođeni Finac dao primer: kuka, kukaa, kuuka, kukka, kuukaa, kuukka, kuukkaa sve su legitimne i raznoznačne finske reči, pa ti onda brusi sluh i jezik :))
Наслов: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Maduixa на 13.11 ч. 31.12.2006. Da, to su stvari koje su l ake samo nekome ko je "native speaker"....
Isto se dešava sa našim Č i Ć ili DŽ i Đ kod mojih prijatelja Španaca.... Oni ne vide nikakvu razliku u izgovoru... Tek kad im objasnim kako da ih izgovore, počinju da naziru razliku... ;D ;D ;D Наслов: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: kontra на 10.38 ч. 02.01.2007. To možeš reći i za 50% hrvata i bosanaca :D Pola mojih prijatelja koji su škole završavali u tim krajevima je jedva utuvilo u glavu u čemu je razlika, a sve zato što sam ih stalno gnjavila.
Što se učenja tiče, mislim da je tu u pitanju jedna jedina stvar - volja! Ukoliko žele - naučiće i to je to. Živim u sredini u kojoj se podjednako koriste mađarski, hrvatski, srpski, bunjevački (ovaj poslednji nešto manje)... Prijatelje imam među svima njima i davno smo došli do zaključka da je sve stvar dobre volje. Najekstremniji primer mi je bivša profesorica koja je kao dete govorila isključivo mađarski (njena majka nije znala srpski), da bi kasnije to nadoknadila i govori najpravilnije moguće. Nema brkanja mekih i tvrdih slova, nema otezanja, nema telEvizije, oktObra i ostalih loših akcenata. Sve je dobra volja. Наслов: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Maduixa на 10.55 ч. 02.01.2007. Ma, to stoji. Dobra volja je najbitnija u učenju bilo čega, ne samo jezika...
Наслов: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Дарко Новаковић на 12.06 ч. 02.01.2007. Цитат To možeš reći i za 50% hrvata i bosanaca Cheesy Pola mojih prijatelja koji su škole završavali u tim krajevima je jedva utuvilo u glavu u čemu je razlika, a sve zato što sam ih stalno gnjavila. Док сам ја ишао у основну школу у Босни (Приједор), са мекоћом и тврдоћом поменутих гласова проблема су имали скоро искључиво муслимани. Осталима то углавном није био проблем.Жалосно је што се дешава да има људи који заврше и факултет а не знају основна правила правописа српског језика нити имају и најмању жељу да их науче. Наслов: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Maduixa на 13.16 ч. 02.01.2007. Док сам ја ишао у основну школу у Босни (Приједор), са мекоћом и тврдоћом поменутих гласова проблема су имали скоро искључиво муслимани. Осталима то углавном није био проблем. Ovo je izuzetno zanimljiv podatak. Pitam se kako je to moguće, ako jedno srpsko i jedno muslimansko dete rode se, rastu i obrazuju se u istoj sredini... Naravno, kategorički odbijam da priznam da to ima veze sa njihovom verom, bilo bi izuzetno glupo tvrditi takvo što. Međutim, ako se to ipak dešava, stvarno me intrigira da saznam razloge za takvu jednu nadasve neobičnu pojavu...Наслов: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Дарко Новаковић на 13.40 ч. 02.01.2007. Наравно, то није био случај са свом муслиманском децом. После, у средњој школи ту појаву скоро и да нисам могао приметити. Али, у основној школи, када дете долази у први разред са већ формираним основним познавањем језика преузетим из релативно хомогенизоване средине са мало контакта са децом из осталих средина, то је сасвим нормално.
Постојала су читава села или насеља са скоро искључиво муслиманским живљем (Козарац, на путу од Приједора ка Бањалуци; многа села на путу Приједор - Сански Мост; неколико села у Поткозарју према граници са Хрватском, као што је Орахова, итд.). Шта би се друго и могло очекивати од детета из таквих места, ако је језик којим су говорили његови родитељи, родбина и комшије са којима је најчешће и долазио у контакт био искварен и носио горепоменута обележја. Период учења језика до поласка у основну школу је веома битан и грешке које се тада усвоје веома тешко се отклањају. Наслов: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Бојан Башић на 13.46 ч. 02.01.2007. nema telEvizije, oktObra i ostalih loših akcenata. Dozvoljeno je telèvizija i televízija, s tim što sam ovaj drugi čuo izuzetno retko; ono što obično čujemo s naglašenim tim slogom je televȋzija, a to je katastrofa. Prema tome, telèvizija (telEvizija) ne samo da nije loše (taman posla!), već bih ga i preporučio, jer je tako mnogo manja šansa da ćemo pogrešiti. Druga stvar zbog koje bih preporučio isti akcent je jednoobraznost, jer iako se kod televizije dopušta i naglašen treći slog, kod većine imenica s istim problemom akcenat je isključivo na drugom slogu. Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Данијела на 10.04 ч. 03.01.2007. Скоро сви учитељи муслимани учили су дјецу да постоји тврдо и меко ћ! Наравно, то су муслиманску дјецу учили и родитељи. Мој отац, који је учитељ, имао је великих приблема да их научи Ч и Ћ. Нека дјеца никада нису научила.
Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Mallrat на 14.35 ч. 17.01.2007. С једне стране, српски језик није за мене толико тежак јер јако личи на руски, али с друге стране, он и је тежак јер јако разликује се од руског :) Изговор је тежи од руског, али граматика је релативно иста. Мени је постао интересантан српски језик после тога шта сам прочитао "Хазарски Речник" Павића (руски превод, наравно). А осим тога, мене су увек занимали Словени и словенски језици...
Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Ђорђе Божовић на 15.03 ч. 17.01.2007. Изговор је тежи од руског, али граматика је релативно иста. Зар је изговор толико тежак? Па у српском читаш само како је написано! :) Верујем да српски акценти Русима праве највише проблема, зар не?Српски и руски падежи се прилично разликују. Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Mallrat на 16.09 ч. 17.01.2007. За мене је изговор понекад тежак због слова "и" и "е" и како се она изговарају после сугласника. Српски акценти су стварни проблеми и верујем да ми биће заиста тежко их учити јер никад нисам још разговарао са правим Србином :)
Односно падежима, не мислим да руски и српски падежи се снажно разликују. У српском језику има мање форама, и они су једноставнији него руски. Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Ђорђе Божовић на 17.54 ч. 17.01.2007. Односно падежима, не мислим да руски и српски падежи се снажно разликују. У српском језику има мање форама, и они су једноставнији него руски. Е, па то је. Русима је лакше, али нама су руски падежи тежи. ;)За мене је изговор понекад тежак због слова "и" и "е" и како се она изговарају после сугласника. Вероватно тежиш да умекшаш сугласнике, као у руском. Не треба да ти буде тешко, осим Љ, Њ, Ђ, Ћ и Ј, сви сугласници у српском су тврди и сви сугласници и самогласници се увек изговарају исто.Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Фаренхајт на 23.32 ч. 17.01.2007. Што се падежа тиче, има неких разлика које могу довести до забуне:
реч: царица рус. ген. царици, дат. царице срп. ген. царице, дат. царици У вези с вокалима "е" и "и", за почетак само замисли да уместо њих стоје "э" и "ы" и не би требало да буде проблема :) Реално мислим да је тачан изговор "ч/ћ" и "џ/ђ" већи проблем. Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Mallrat на 21.24 ч. 20.01.2007. Цитат рус. ген. царици, дат. царице Опрости, али то није сасвим тачно. Руски ген. речи царица је "царицы" :) Али српски падежи не праве ми никаквих проблема, ипак мислим да у руском они су тежи...А односно "ч/ћ" и "џ/ђ" то није за мене тешко, јер у украјинском такође постоје ове фонеме (али "ч" или "ћ" су једностасвно "ч", а "џ" или "ђ" су "дж"). Украјински језик је мекши него руски. А чега не знам са других језика, то је тешко. Не знам тачно, на пример, чим се разликује изговор "ли" од "љи"... Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Ђорђе Божовић на 21.40 ч. 22.01.2007. У ли је Л тврдо (не знам да ли знаш да се руско Л и српско Л мало, малчице другојачије изговарају, али није битно - ти можеш говорити и руско тврдо Л), а у љи је Љ, а то је као руско меко Л - као у руском ли.
Како рече Фаренхајт, само замисли да уместо српског И стоји јери - и све изговарај тврдо. То бар није проблем, Русима су наши акценти и синтакса најтежа ствар. :) Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Ник Бања Лука на 17.14 ч. 27.01.2007. Ма чини ми се да је све ствар воље и помало талента за учење страних језика. Познајем странце, хиспанофоне, лузофоне и франкофоне који савршено добро говоре српски!
Како користим и радим на више језика, романских и енглеском, почео сам интензивно да учим и два келтска језика, ирски и шкотски, који су нама прилично "непознати и чудни" али уз мало воље и концентрације, све иде по ПС-у! ;) Набавио сам књиге, граматике, ЦД-ове, слушам понекад на радију њихове радио станице и иде... Зато мислим да и странци, када се мало потруде, могу врло добро да науче српски. Они који не знају матерњи језик, не познају сопствену граматику, наравно да имају више проблема при учењу српског. Како сам у последње вријеме радио често са хиспанофонима свих "друштвених класа" могу да кажем да је "опште образовање" један од пресудних фактора. А што се тиче оног умекшавања Ћ, Ч, Џ. Ђ..сложићу се да је то карактеристика муслимана, не знам зашто али неки "тик" јесте! дефинитивно, чак и код образованих слојева се мође често чути! И ја бих волио када би ми то неко знао "стручно" објаснити! Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Ђорђе Божовић на 21.33 ч. 27.01.2007. А што се тиче оног умекшавања Ћ, Ч, Џ. Ђ..сложићу се да је то карактеристика муслимана, не знам зашто али неки "тик" јесте! По твом имену претпостављам да си из Бањалуке, те би ти мени могао боље да кажеш него ја теби. У сваком случају, изговор гласова Ч и Џ је једноставно умекшан у неким дијалектима по Босни и Херцеговини и Хрватској, а Ћ и Ђ су мало "стврднули" ;). Вјерујем да муслимански живаљ баш посебно тежи к томе да његује овакав изговор, не би ли њихов језик што више наликовао хрватском, а што мање српском, јер наш стандард налаже да се то мора избјегавати. Међутим, није то само одлика "западних" дијалеката. И у старом београдском говору се Ч и Ћ изговарају негдје између, као неко меко Ч, а Џ и Ђ као неко меко Џ. То је једноставно обична дијалекатска ствар, као на примјер губљење гласа Х. А неким људима, па чак ето и тим образованијим, тешко је да исправе онакав изговор какав су научили у дјетињству, док су говорили својим дијалектом.Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: alessandra на 09.23 ч. 08.10.2007. sto se tice akcenta i izgovora, jeste, ni jedan stranac ne moze da ih savladi, a to se desava pogotovo sa svim stranim jezicima, nije srpski poseban. I moji studenti nemogu nikako nauciti pravilni izgovor italijanskih reci. Naravno ! NISU italijani ! Strani jezik je STRANI ! A da vas pitam, mislite li da Srbi koji zive, recimo na jugu, govore pravilno srpski ? Godinama se mucim, jer zivim na jugu a naucila sam srpski sa tim ruznim izgovorom, skoro bez padeza, sa puno turcizama. A da ne pricam koliko puta mi kazu "ne kaze se tako!", a znam da jesam u pravu, jer sam to citala u gramatici....Moje se naselje zove "Draganja" a svi kazu "zivim u Draganju", tako da godinu dana sam mislila da je ime toponima srednjeg roda "Draganje". Saznala sam istinu citavsi otpustni list iz porodiliste"...iz Draganje", pa nije vise bilo sumnja.....
Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Ђорђе Божовић на 19.19 ч. 08.10.2007. Јаој... Имаш несрећу да живиш у староштокавском дијалекатском подручју на коме се сударају источнојужнословенска и западнојужнословенска група... :) (Како сам те сад добро уплашио! :D Шалим се. ;)) Ствар је у томе што у јужној и источној Србији и даље много људи говори с великим дијалекатским утицајима (староштокавским), што значи са старим акцентом и са упрошћеном деклинацијом. Мора бити да ти је прилично тешко да разграничиш књижевни српски од дијалекта којим сви око тебе говоре, јелда? А опет јако добро говориш српски!
Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: alessandra на 08.34 ч. 09.10.2007. cim sam shvatila kako "ruzno" (tj. neknjizevno) govore, pocela sam da "ne slusam" i da ponovim izraze i konstrukcije koje citam kod dobrih pisaca. Nije uvek prosta stvar. Ovde kazu:"Idem na pijac" kao da je muskog roda, mada na svakoj tabli pise "zelena pijaca"; ali Ivo Andric je koristio "pijac". Sto se mene tice, koristicu "pijac" kad budem postala clan SANU-a. Velikani imaju pravo da rade sta hoce, obicni ljudi ne ! I Dante je koristio i ismislio reci koje se sad smatraju pogresnim....
ps. prokupacko narecije je sasvim posebno Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Miki на 21.11 ч. 25.03.2008. Ma i nad popom ima pop. Finski je TEK zeznut, sa svojih 14 padeža i značenjem izrazito zavisnim od izgovora (promašiš li dužinu jednog vokala ili suglasnika, često si potpuno promašila padež, a ponekad i čitavu reč - znam da mi je rođeni Finac dao primer: kuka, kukaa, kuuka, kukka, kuukaa, kuukka, kuukkaa sve su legitimne i raznoznačne finske reči, pa ti onda brusi sluh i jezik :)) Иди бегај! 14 падежа! Ја сам чуо да је њихов (фински) језик "измишљен", тј. да нема или има врло мало сличности са другим језицима. Можда из те претпоставке (да не кажем чињенице) да је измишљен произилази оволико по писању сличних речи, које се при изговору морају разликовати. Шта ли толико деклинују речи, да ми је знати? cim sam shvatila kako "ruzno" (tj. neknjizevno) govore, pocela sam da "ne slusam" i da ponovim izraze i konstrukcije koje citam kod dobrih pisaca. Nije uvek prosta stvar. Ovde kazu:"Idem na pijac" kao da je muskog roda, mada na svakoj tabli pise "zelena pijaca"; ali Ivo Andric je koristio "pijac". Sto se mene tice, koristicu "pijac" kad budem postala clan SANU-a. Velikani imaju pravo da rade sta hoce, obicni ljudi ne ! I Dante je koristio i ismislio reci koje se sad smatraju pogresnim.... ps. prokupacko narecije je sasvim posebno Не знам јеси ли чула пиротско или врањско наречје. Ја, који сам из Ниша, разумем тек сваку трећу реч када говоре својим поддијалектом! Иначе, врло неправилно сe говори на југу Србије, нажалост. Допуна: У Пироту се људи овако на улици међусобно поздрављају: -Кво? -Те. То је све. Значење: -Где си, како си? Шта радиш? Шта има ново? -Ето, добро сам. Нема ништа ново. ;D ;D ;D Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik - требало би да је лакше од финског! Порука од: Miki на 03.24 ч. 26.03.2008. Хе, хе... Мало прелистах википедију и чланак о финском језику. Из оног што сам прочитао они, заправо, имају 15 падежа:
-номинатив („кућа“ - talo), -генитив („куће“ - talon), -акузатив („кућу“ - talo или talon), -партитив (означава делимичност/парцијалност, или да је нешто „без исхода“ - „кућа“, као објекат за себе - taloa), -инесив (наш локатив са предлогом „у“ - као кад бисмо рекли „кућиу“ - talossa :) уместо „у кући“, и то назвали падежом „инесив“), -елатив (као наш локатив са, рецимо, предлогом „по“ - „кућипо“ - talosta), -илатив (такође локативног значења, али са нашим прилогом „унутар“ уза се - „кућеунутар“ - taloon), -адесив (локатив са „на“ - „кућина“ - talolla), -аблатив (слично као адесив, а означава баш површину предмета - talolta), -алатив (означава удаљавање од неког/нечег, примерице генитивно „кућеод“ - talolle), -есив (некакво привремено бивствовање, постојање - talona), -ексесив (колико разумех, означава прелаз између стања̑ - talonta), -транслатив (означава некакву промену у стању именице, а не глагола - taloksi), -инструктив (инструментал без предлога му је еквивалент у нашем - „кућом“ - taloin), -абесив (означава одсуство, у нашем генитивно „без“ - „кућебез“ - talotta), -комитатив (означава друштво - инструментал са „са“ - „кућомса“ - taloineni). Падежи у групама од по три, надоле респективно се називају граматичким, локативним (унутарњим), локативним (спољашњим), есивним и маргиналним. Трт. :) „Десет“ локатива. Предлога малтене и немају (ако их и употребе, именица иде у инструктив), већ се различитим наставцима именице доводе у одговарајућу свезу. Чак немају ни будуће време (од четири - садашњег и три прошла, уз, ваљда, два потенцијала), већ се само прилошком одредбом може од садашњег времена изразити будуће. А сада лепе вести: имају пет (5) инфинитива у језику, те некакве три (3) множине, осам (8 ) самогласника, наравно заповедни начин и остале ђаконије којих има и у нашем. И још лепше: мислим да нема родова ни чланова. Него, требало је смислити све ове наставке и запамтити их! Надам се да све ово звучи мање опасно у пракси! Једино нисам сигуран да ли је измишљен, јер пише да припада породици Угро-финских језика. Речи и изговор ми се, на први поглед, чине убибоже! Да сумирамо: добра воља (и то мноооого) је потребна оном ко жели овај језик да научи. :) Не бих га поредио са српским. Нека свако одлучи који језик му је лакши. :D Ево једног примера грађења речи: taloissani - „у мојим кућама“, анализира се овако: talo - „кућа“, + i (множина) + ssa (инесивни падеж, „у“) + ni (означава припадност првом лицу једнине, „мој“). ЊАМ-ЊАМ! ;D Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Ђорђе Божовић на 15.11 ч. 26.03.2008. Иди бегај! 14 падежа! Ја сам чуо да је њихов (фински) језик "измишљен", тј. да нема или има врло мало сличности са другим језицима. Nije „izmišljen“, osim ako ne misliš na to što su ga izmislili Finci tijekom svoje povijesti... :) A ima malo sličnosti sa drugim evropskim jezicima zato što je poreklom iz jedne sasvim drugojačije familije jezikâ nego što je to indoevropska, kojoj pripadaju većina jezikâ Evrope (osim mađarskog, estonskog, finskog, baskijskog, turskog, romskog...). Иначе, врло неправилно сe говори на југу Србије, нажалост. Ne postoji „nepravilan“ dijalekat, to je sasvim pogrešno stanovište. I na jugu Srbije postoji narodni jezik koji ima svoja pravila, svoju gramatiku i svoj rečnik, dakle nije uopšte nepravilan. ;) Recimo, dijalekti sa juga Srbije mogu zvučati nepravilno sa stanovišta književnog jezika, ali isto tako i književni jezik zvuči posve nepravilno sa stanovišta južnosrbijanskih dijalekata, jelda? Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Miki на 15.37 ч. 26.03.2008. Ne postoji „nepravilan“ dijalekat, to je sasvim pogrešno stanovište. I na jugu Srbije postoji narodni jezik koji ima svoja pravila, svoju gramatiku i svoj rečnik, dakle nije uopšte nepravilan. ;) Recimo, dijalekti sa juga Srbije mogu zvučati nepravilno sa stanovišta književnog jezika, ali isto tako i književni jezik zvuči posve nepravilno sa stanovišta južnosrbijanskih dijalekata, jelda? Јасно, то сам и мислио. Са једног, односно другог становишта се може говорити о неправилности.Што се тиче финског, чуо сам неке приче да, иако има речи из немачког, латинског и наравно, у задње време из енглеског, те речи су или јако измењене, па не личе на изворне, или једноставно „лупну“ нешто у духу свог језика и прогласе је финском речју. Нисам залазио у творбу речи и остало, далеко од тога, али ми је сумњиво постојање онолико речи из, чини се, првобитно „кука“, па све варијације на тему са разноликим значењима. Замисли да се код нас могу писати удвојени сугласници и самогласници, па да имамо речи „кућа“, „куућа“, „кућаа“, „кућћа“, „куућћа“, „куућаа“, „куућћаа“ и остало, и да све буду разнозначне! Сва је прилика да ту и не постоји заједнички корен речи (у оваквим примерима), већ се неко „играо“ па измислио нове речи. :) Допуна: У мађарском, естонском, који је сличан финском, те баскијском, турском, итд. је творба речи истоветна као ова горе од мене у претходној поруци при крају наведена. Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Ђорђе Божовић на 16.48 ч. 27.03.2008. Dakle, jasno je da na ovome zemaljskom šaru postoje različiti jezici različitih podretala. U srpskom je normalno, na primer, da se na reč dodaju sufiksi radi promene službe u rečenici (ruka : ruci), i da taj sufiks -i u sebi nosi nekolika značenja (imenica ženskog roda, dativ, jednina i sl.), dok u mnogim drugim jezicima pak nije, ali to ne znači da se neko s njima igrao.
Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Miki на 16.58 ч. 27.03.2008. Рекох, нисам се упуштао у анализу речничке творбе у финском језику. Занимало ме је веома, након Нескафичиног писања, зашто у финском постоји 15 падежа и на који начин се речи деклинују и граде.
Само је запажање моје да ово личи на игру на наведеном примеру - то не мора бити нимало тачно. Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Madiuxa на 13.01 ч. 02.04.2008. Ne postoji „nepravilan“ dijalekat, to je sasvim pogrešno stanovište. I na jugu Srbije postoji narodni jezik koji ima svoja pravila, svoju gramatiku i svoj rečnik, dakle nije uopšte nepravilan. ;) Recimo, dijalekti sa juga Srbije mogu zvučati nepravilno sa stanovišta književnog jezika, ali isto tako i književni jezik zvuči posve nepravilno sa stanovišta južnosrbijanskih dijalekata, jelda? Занимљиво виђење дијалеката... Ја сам одувек мислила да се под "правилним " сматра само књижевни језик... Дакле, неко ко је из Ниш, може да говори са своја 4 падежа и 2 акцента и да и даље говори ПРАВИЛНО? Чини ми се да је овакво схватање "исправности" превише релативно... ;) Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Miki на 13.16 ч. 02.04.2008. Ne postoji „nepravilan“ dijalekat, to je sasvim pogrešno stanovište. I na jugu Srbije postoji narodni jezik koji ima svoja pravila, svoju gramatiku i svoj rečnik, dakle nije uopšte nepravilan. ;) Recimo, dijalekti sa juga Srbije mogu zvučati nepravilno sa stanovišta književnog jezika, ali isto tako i književni jezik zvuči posve nepravilno sa stanovišta južnosrbijanskih dijalekata, jelda? Занимљиво виђење дијалеката... Ја сам одувек мислила да се под "правилним " сматра само књижевни језик... Дакле, неко ко је из Ниш, може да говори са своја 4 падежа и 2 акцента и да и даље говори ПРАВИЛНО? Чини ми се да је овакво схватање "исправности" превише релативно... ;) Немо' да се вређамо сад! ;D Наравно да се за језичку норму узима стандардизовани књижевни језик, то је јасно — Ђорђе је хтео да каже да свако подручје има своја нека правила и свој речник који употребљава, али када се некоме званично обраћа, користиће свакако књижевни стандард. Не говори се ни у једној регији, ни у Ваљеву, за које кажу да се говори најправилнији српски језик, ни у Београду, апсолутно правилно, једино можда државна телевизија још води рачуна о томе — ако пођемо са становишта књижевног језика, сваки од ових поддијалеката је неправилан. Испашће да нико не зна матерњи језик исправно да говори. Јесте ово схватање мало шире, али могу ти рећи да у Немачкој постоји око 40 поддијалеката и ниједан није књижевни стандард, чак далеко од тога, али се у званичној комуникацији употребљава прописани језик. Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Madiuxa на 13.27 ч. 02.04.2008. Ја не разумем шта си ти хтео да кажеш. Ја сам само хтела да приметим да се ја ипак слажем с констатацијом коју си дао раније а на коју је Ђорђе одговорио - да се може рећи "У том том крају се говори јако неправилно", јер је неправилно у односу на књижевну норму, а полазећи од претпоставке да се САМО књижевни језик узима као ПРАВИЛАН.
Сад... НАРАВНО да ће свако у свом крају говорити онако како се тамо говори, нико му то не може забранити, али то не значи да говори ПРАВИЛНО. Што се Ваљева тиче... Да, и ја сам то чула, међутим, нисам баш тако сигурна. Образовани Ваљевци, да, заиста говоре веома правилно, међутим ШНМ таман посла... Познато је оно оданде : "ОтИшо сам у Меоооницу да купим аспееерин...." ;) Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Miki на 13.36 ч. 02.04.2008. То и хоћу да кажем — како не би било да сви говоре погрешно, речеш им да говоре правилно (варкају се да говоре правилно) у оквиру свог подручја на коме се говори тај поддијалекат.
Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Miki на 13.39 ч. 02.04.2008. Можда можемо говорити о неправилнијем у односу на неки други, а полазећи од књижевног као јединог правилног. Сигуран сам да ни Клајн ни Пижурица, или ико други говори без грешке — то једноставно није могуће. Може се писати без грешке, што је опет тешко, али говорити мислим да не.
Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Madiuxa на 13.44 ч. 02.04.2008. Можда можемо говорити о неправилнијем у односу на неки други, а полазећи од књижевног као јединог правилног. Сигуран сам да ни Клајн ни Пижурица, или ико други говори без грешке — то једноставно није могуће. Може се писати без грешке, што је опет тешко, али говорити мислим да не. Naklonjena sam da mislim isto. Hteli mi ili ne, uvek ce nam se potkrasti sitne greske - neki poseban akcenat tipican samo za nas kraj, ako nista drugo... Sto me podseti na jednu moju drugaricu iz Nisa. Kao svaka obrazovana Nislijka, moja drugarica govori prilicno pravilno - koristi svih sedam padeza, sva cetiiri akcenta... Medjutim, veoma s vremena na vreme joj se potkradu neke reci, akcenti ili padezi koji te teraju na urnebesni smeh... Jednom prilikom je odgovorila, na pitanje sta joj radi majka koja je bila u to doba uciteljica u osnovnoj skoli: "Ma nista, eno je tamo u dnevnoj sobi, PREGLEĐAVA pismene zadatke... :) Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Miki на 13.51 ч. 02.04.2008. Можда можемо говорити о неправилнијем у односу на неки други, а полазећи од књижевног као јединог правилног. Сигуран сам да ни Клајн ни Пижурица, или ико други говори без грешке — то једноставно није могуће. Може се писати без грешке, што је опет тешко, али говорити мислим да не. Naklonjena sam da mislim isto. Hteli mi ili ne, uvek ce nam se potkrasti sitne greske - neki poseban akcenat tipican samo za nas kraj, ako nista drugo... Претпоставимо да неко говори апсолутно превилно, без грешака — осврћући се на твоје речи (у праву си сасвим) — деловаће извештачено у најмању руку, ма где тако говорио, Ваљево, Београд, Нови Сад... Чак и ако би рекао да је ово једино правилно, нико га неће узимати за озбиљно. Свако наречје има своје особености, али све је то — српски језик. :) Допуна: Sto me podseti na jednu moju drugaricu iz Nisa. Kao svaka obrazovana Nislijka, moja drugarica govori prilicno pravilno - koristi svih sedam padeza, sva cetiiri akcenta... Medjutim, veoma s vremena na vreme joj se potkradu neke reci, akcenti ili padezi koji te teraju na urnebesni smeh... Jednom prilikom je odgovorila, na pitanje sta joj radi majka koja je bila u to doba uciteljica u osnovnoj skoli: "Ma nista, eno je tamo u dnevnoj sobi, PREGLEĐAVA pismene zadatke... :) :D И мени се поткраде покаткад, иако пазим да говорим исправно. Нама је, са друге стране, смешан војвооођански гооовор или Ударање у бЕоградске бАндере. ;DЗакључимо, ништа од овог није књижевни стандард, али сви говоре „правилно“. :) Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Вук на 15.40 ч. 02.04.2008. Закључимо, ништа од овог није књижевни стандард, али сви говоре „правилно“. :) Ја бих се у потпуности сложио са овим горе наведеним, и још бих додао да је неумесно или погрешно за књижевни језик рећи да је правилан, јер то по аутоматизму све друго карактерише као неправилно, што је далеко од истине. Свођење свеукупног српског језика на књижевни стандард је сакаћење језика. Локализми, дијалекти и наречја су богатство једног језика и одбацивање свега тога зарад књижевне форме језика, за коју је неко неким декретом или потписом рекао да је једино правилна, злочин је над језиком. Ја сам потпуно свестан да треба да постоји и неки стандард, једноставно због комуникације међу људима из различитих крајева, али никако због тога сужавати цео језик на сувопарну књижевну форму. Можда неко мисли да књижевни језик није сувопаран, али ако га упоредите са раскошним богатством које је садржано у локализмима, наречјима и дијалектима, видећете да јесте. Друго, мислим да је мало, или мало више, лицемерно, арогантно, претнциозно или како већ хоћете, да нека установа или појединац, било која или било који, каже једном народу: "Е, сад ћу ја да вам одредим и пропишем како треба да говорите, пошто ви не знате свој језик." При том је тај народ, управо народ који створио тај језик, који га је чувао и градио кроз миленијуме и који га осећа и разуме целим својим бићем. Крајње је неморално да нека институција, која је "новорођенче" у односу на историјско бивствовање једног народа, узме себи за право да творцу једног језика (народу), каже: "Не знаш ти да говориш тај твој језик, ја ћу да ти кажем шта је правилно а шта не. И од сад ће овако да буде, а ти си глуп и недорастао" Ја се расписах... Могао бих још о овоме, али да не давим... Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Madiuxa на 15.59 ч. 02.04.2008. Niko nije rekao da dijalete i njihove karakteristicnosti treba odbaciti i unistiti. Jednostavno treba konstatovati da odstupaju od knjizevne norme. Nista vise. A neka norma mora da postoji. Ja jos nisam videla da se u niskom kraju zvanicna dokumenta pisu tim dijalektom kojim se tamo govori...
I jos nesto mi nije jasno. Zasto se pridevu "nepravilno" odmah automatski lepe i pridevi "glupo, nedoraslo, neobrazovano i sl"? Zasto nesto sto je nepravilno, obavezno mora biti i glupo, neobrazovano i sl? Mislim, ta tendencija je po mom skromnom misljenju, jako pretenciozna, jer niti je ovde neko rekao da samo glupi ljudi govore nepravilno, a sigurna sam da niko to nije ni mislio... Osim toga, veoma je protivurecno da neko ko je "potpuno svestan" neophodnosti postojanja neke norme, u isto vreme okrarakterise one koji postavljaju te iste norme kao licemere, arogantne, pretenciozne i nemoralne osobe... Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Miki на 16.16 ч. 02.04.2008. Наравно, зато је ту књижевни стандард — да уобличи званичну комуникацију, као што рекох. Говор ШНМ се доста разликује од књижевног стандарда. Што му сада сви лепе етикете глупог, необразованог и остале, то је друга прича. А лепе их сви за оне друге. Не можемо то примати к срцу.
Нека баба из неког села у околини Ниша је била врло промућурна иако никад није мрднула из сеоске средине, што ћу илустровати једним примером, премда је говорила својим наречјем. Неки рођак је дошао њој у посету, који ради у иностранству, и у неком делу разговора она њему каже: „Ти идеш, а они причају за тобом.“ Не зависи ова реченица од контекста, а само сам хтео да напоменем како је српски манир неког омаловажавати ко ради, говори другачије. Она је уствари рекла, како он путује, ради шта жели у животу, а ту неки га оговарају иза леђа, причају глупости и сл., а речи је одабрала тако да други не разумеју шта је хтела рећи. Ово и сличне приче сам чуо од неких пријатеља, а лепо илуструје оно о чему говорисмо. Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Вук на 17.14 ч. 02.04.2008. Niko nije rekao da dijalete i njihove karakteristicnosti treba odbaciti i unistiti. Jednostavno treba konstatovati da odstupaju od knjizevne norme. Nista vise. A neka norma mora da postoji. Ja jos nisam videla da se u niskom kraju zvanicna dokumenta pisu tim dijalektom kojim se tamo govori... Чињенично стање је другачије. Све што није у складу са књижевним нормама сматра се неправилним, неуким, заосталим и на крају и глупим. Истицање кроз све образовне институције да је књижевна форма српског језика једино исправна је у ствари одбацивање свега другог што није складу са књижевним нормама. То неминовно доводи до сиромашења и гушења језика. Мислим да се ово мирне душе може назвати злочином над језиком, а аналогно томе и над самим народом, јер један народ без свог језика не може опстати на светској сцени народа. I jos nesto mi nije jasno. Zasto se pridevu "nepravilno" odmah automatski lepe i pridevi "glupo, nedoraslo, neobrazovano i sl"? Zasto nesto sto je nepravilno, obavezno mora biti i glupo, neobrazovano i sl? Mislim, ta tendencija je po mom skromnom misljenju, jako pretenciozna, jer niti je ovde neko rekao da samo glupi ljudi govore nepravilno, a sigurna sam da niko to nije ni mislio... Ја се овде слажем с тобом, али ствари тако стоје. Osim toga, veoma je protivurecno da neko ko je "potpuno svestan" neophodnosti postojanja neke norme, u isto vreme okrarakterise one koji postavljaju te iste norme kao licemere, arogantne, pretenciozne i nemoralne osobe... Они који пстављају те норме јесу такви ако мисле да су они ти који одређују шта је правилно а шта не, шта може а шта не и шта се сме а шта не сме. Они јесу такви ако мисле да они праве језик, поништавајући малтене целокупну историју српског језика. Језик прави и ствара народ, по својим мерилима и својим потребама. Онако како он то хоће и уме. Не могу институције да иду испред њега, напротив. Оне треба да прате језик, да га прихватају и објашњавају свеобухватно, а не да буду цензори. Само тако један језик може да се неспутано развија и постоји у свој својој раскоши и богатству. Пишући ову и претходну поруку нисам имао намеру никога појединачно да нападнем или увредим. Ако сам, и поред тога, некога увредио, извињавам се. Имао сам на уму појаве и чињенично стање уопште у српском језику. Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Beli на 18.16 ч. 02.04.2008. Када неко у неком друштву у току неког разговора, каже неку реч локалног карактера, неки локализам, често бива исмејан и сматран глупим и необразованим. Исто важи и за некога ко говори народним језиком. Он је сељак, глуп, нешколован, чобанин. . .
Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Madiuxa на 18.56 ч. 02.04.2008. Када неко у неком друштву у току неког разговора, каже неку реч локалног карактера, неки локализам, често бива исмејан и сматран глупим и необразованим. Исто важи и за некога ко говори народним језиком. Он је сељак, глуп, нешколован, чобанин. . . To su vec problemi socioloske a ne lingvisticke prirode... Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Miki на 19.01 ч. 02.04.2008. Мало ћу измешати овде лингвистичко и социолошко питање, јер се намеће:
Реч „сељак“ је попримила такво негативно значење, да је често већа увреда незвати неког сељаком, него му рећи да је глуп, примитиван или нешто друго. Поједини се нешто диче „грађанством“, а такви немају ни најосновније васпитање — нејављање на ходнику (које мене лично јако иритира), крађа сијалица и сијличних грла из истог, ломљење дугмади и шарање у лифту, ломљење прекидача за светло, пљување, мокрење у и око зграде... — то су <убацити погрдну реч по жељи>. Дакле, сељак је онај који живи на селу, бави се ратарством, сточарством и осталим за село подразумеваним активностима, док је, најблаже речено, „Сељачина“ (заслужује велико слово) онај ко ради оно што наведох горе и још много горе ствари. Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Madiuxa на 19.11 ч. 02.04.2008. Mislim da odavno rec "seljak" kad se koristi kao uvreda, nema veze sa osobom koja zivi na selu. Sad, problem je verovatno sto se u nekom pocetku koriscenja te reci neko ko je nekulturan i bez manira poistovecivao sa priprostim zivljem sa sela. Medjutim, danas je situacija mnogo drugacija. I to ne "danas" nego poodavno, jer nije to nikakva novotarija. Takodje mislim da se sama uvreda "seljak" koristi ne samo za nekog ko je bez manira, vec mnogo sire — konkretno ja sam vise puta toj recju okarakterisala ljude koji, sto bi se reklo ni s od sela nisu videli, misleci na osobine kao sto su pre svega podlost, nepravednost, karijerizam, balava nezrelost, i mnogo drugih gadnih osobina.
Zaista mislim da se uvreda "seljak" apsolutno poodavno vise ne odnosi na "neko ko zivi na selu"... Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Miki на 19.28 ч. 02.04.2008. Мени боље паше аугментатив, јер не желим да неког називам сељаком, хотећи, вероватно вештачки, да задржим изворно значење речи. Обично додам и покоји описни придев усто.
Све ми се чини некако да смо одлутали од теме, а опет се вртимо око ње. Све ово има везе са учењем српског језика, мада је првобитна замисао постављача теме била како је странцима који уче српски језик. Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Madiuxa на 19.31 ч. 02.04.2008. Мени боље паше аугментатив, јер не желим да неког називам сељаком, хотећи, вероватно вештачки, да задржим изворно значење речи. Обично додам и покоји описни придев усто. Све ми се чини некако да смо одлутали од теме, а опет се вртимо око ње. Све ово има везе са учењем српског језика, мада је првобитна замисао постављача теме била како је странцима који уче српски језик. Da li cu da upotrebim augmentativ i da li cu da ga zacinim nekim propisnim pridevom zavisi od nivoa moje ljutnje. Najcesce mi legne "seljacino neopevana" ... Eto, to bi moglo da posluzi za povratak na temu. Kako bi ti nekom ko uci srpski objasnio sta u stvari znaci seljacina neopevana? ;) Наслов: Одг: Koliko je teško učiti srpski jezik Порука од: Miki на 19.43 ч. 02.04.2008. Рекао бих му да је толико велика „сељачина“ тај неко, да остаје жал што песма о томе још није спевана, јер заслужује не само он, већ и његова „дела“ да буду поменути у песми ради негативног примера. Тако некако бих му објаснио.
П.С. Вероватно простијим речима. :) |