Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

Ja nisam lingvista, nego po netu tražih, pa da podelim na šta sam naišao :D

Reč шећер u srpskom jeziku dolazi preko turskog şeker od persijskog شکر šakar
sa korenom u sanskritu शर्करा śárkarā.
Kako se i danas u Hindi jeziku kaže za šećer.

Stanje međ slovenskim jezicima:

sl. - sladkor
hr. - šećer
mk. - шеќер
bg. - захар
cz. - cukr
sk. - cukor
pl. - cukier
ru. - сахар
be. - цукар
ua. - цукор
dls. - cukor
gls.- cokor
csb.- cëczer

Jedino slovensi imaju izvedenicu od naziva za ukus.
Dok u većini jezika reč dolazi od nemačkog izgovora Zucker(cuker), mada je reč došla u nemački od italijanskog zucchero sa korenom u latinskom saccharum.

Ako se to usporedi sa grčkim ζάχαρη(zahari) i σάκχαρο(sakharo)

Da li to znači da ustvari svi koristimo istu indoevropsku reč ?
I da li je ova ruska reč sahar originalno slovenska  verzija te reči ?

veoma interesantno pitanje.
i mene zanimaju koreni reči u sanskritu.

ovo bi mislim samo neki stručan lingvista znao da razjasni.

Да,шећер је један од неколицине преосталих одомаћених турцизама српскога језика.
Негде сам,пак,нашао да је стара српска реч за шећер сладор.Не питајте ме где сам то нашао,ни сам се не сећам,али ето да истакнем да ја кажем сладор а не шећер (иако после то захтева објашњење).
Видим да Словенци имају реч сличнога облика,тако да не може бити да грешим.

лепо је затворила круг та реч, сита се напутовала, ако смо је ми наследили од турака, а они од санскрићана, који су од руса је ли добили то језика, а руси своје порекло вуку управо са наших простора ако је веровати археологији и генетици, сад је питање у ком се моменту појавио шећер и име његово, вероватно је хиљадама година прво био само мед, који истина уме да се ушећери али је питање да ли се тај процес тако звао пре саме појаве шећера.  реч је наша онолико колико смо ми сви индоевропејци своји.

А зашто сликари не поштују правопис! ???

На велико слово циљаш Данга претпостављам.  Верујем да ту има још грешака.  Да ти право кажем мени је свака реч ретка посластица па не волим некима велика слова да ударам да не омаловажавам ове друге.  Али ево теби за љубав.  Ипак је ово је ли место неге језика.  Потрудићу се, мада ми је ова напаст већ прешла у навику, нарочито на тастатурама.  Живио.

Hajde da sa šećera pređemo na čaj!  ;)

Koliko znam, čaj je turska reč. Mislim da je čak i Grci koriste za isti napitak (u ovo nisam 100% sigurna, valja proveriti), i oni su dugo bili pod Turcima...

Živo me zanima da li postoji slovenska/ srpska reč za čaj.  :)

'Чај' није турска реч, а ни већина 'турцизама' нису турског, већ далеко чешће персијског или арапског порекла. Османски турски је био препун позајмљених верских (из арапског) и културних термина (из персијског).

Све речи за чај потичу из Кинеског језика, у коме је постојало неколико речи за биљку и напитак, а међу њима и 'те' и 'ча'. Народи ван источне Азије су се први пут сусрели са чајем кроз трговину у провинцијама Фуџијан и Кантон, у којима је уобичајена реч за ову биљку била 'те' и 'ча', у том реду. Тако су други језици, у зависности од тога који регион је имао највише удела у трговинским линијам путем којих је њима стигао чај, попримили једну или другу реч.

Треба додати и да је оно додатно '-ј' у нашој речи за чај највероватније води порекло из персијског језика, у коме је је '-ји' граматички суфикс. Али, то не мора да је тако, јер би реч 'ча' била окрњена у нашем језику, па је могуће да је и неким интерним процесима попримила тај завршни консонант.

... iz persijskog (najverovatnije) preko turskog ponovo, jer ako sam dobro čula (iz turskih serija) i Turci izgovaraju -j na kraju.

Odoh na spavanje; laku noć!  :)

Ја лично не мислим да смо ми баш пили пуно чаја (кинеског) док смо били под Турцима, а не мислим ни да су Турци, мада је врло вероватно да нам је реч дошла под утицајем персијског. Било како било, наша употреба речи 'чај' за разне биљне чајеве, а не само тај прави чај, је поприлично јединствена. У већини језика када кажете 'чај од хибискуса', или нешто слично, они мисле да је реч о обичном чају са додатним укусом, а не о чају сасвим од хибискуса.

(Помало ме је срамота колико је сређенија македонска Википедијина страница о чају од наше.. Нас је ваљда више, али очито се то слабо 'пика')

Zašto misliš da Turci u ono doba nisu pili čaj? Pitam zato što nemam podataka ni za ni protiv. Pored toga, na Vikipediji stoji da je Turska jedan od najvećih proizvođača čaja. Pitanje je kad su počeli da uzgajaju čaj.

Oni recimo i dan-danas rado piju čaj, verujem da postoji (duža) tradicija kod njih. :)

Е постоји нека посебна традиција. Чај се први пут узгајао вам источне Азије када су Енглези украли пар стабала и посадили их у Шри Ланци, пре неких двестотинак година. Кенија је била следећа у којој су Енглези посадили чај, и то знатно касније. Чаје се није узгајао у другим земљама све до пре пар деценија, па се не може говорити о некој претераној традицији тог типа.

Било како било, они јесу пили чај, али није ту било неке велике традиције чаја, као што је случај са источноазијским земљама, Енглеском, Русијом, донекле Мароком.