Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

Priilicno rigidan stav za nekog ko se bavi jezikom, rekao bih. Evo zasto:
Alcestin stav me je naveo da razmisljam o standardnom i knjizevnom jeziku.
Postoji li razlika ili ne? Stekao sam utisak da se kod nas govori o "Standardnom/knjizevnom jeziku". A meni to nije bas isto.

Dakle, standardni je jezik u principu okrenut - standardizaciji. A to je vrsta uproscavanja, ciji je cilj - podici  potencijal sporazumevanja govornika istog jezika. Tipican primer je ova Alcestina premisa: "Dza ili Bu" (vidi citat i boldovano). Takav jezik u stvari tezi smanjivanju broja reci u jeziku. Aj' da to nazovemo 'binorizacija jezika'.


Knjizevni jezik je usmeren u pravcu izrazajnih  mogucnosti jednog jezika, i njemu treba sto vise reci i izraza kako bi se receno ne samo pojasnilo u detaljima, vec i dodala dimenzija prozivljavanja onog recenog.
Ovo bi mogli nazvati 'smajlizacija jezika'.
Takav jezik bi po meni mogao da koristi i dijalekatske reci, izmisljene reci, iskvarene, arhaicne, itd.


Kako neko moze pomiriti ova dva pristupa?

(Pisem u nastavku, jer mi jako smeta sto nakon petnaestak redova, kursor ne moze da prati tekst nego skace nazad na taj petnaesti red.)
Dakle, u citatu Alcestine replike stoji i jedna od formulacija u recnicima: "Bolje nego/nije preporucljivo/dopusteno itd"
Postoje i neki drugi stepeni 'pravilnosti', tipa: "Manje se koristi/drugi oblik/arhaizam itd".

Pretpostavljam da su ovo poluge nastojanja da se sukob dve ideje koje navedoh u replici iznad - neutralise.

Ipak, ako bi to bilo to, onda bi morali uvesti varijantu: "rec nije standardni jezik" = "ali moze biti knjizevni", na primer. (Smajlizacija)
Umesto toga se obicno pojavljuje: "Nije knjizevno". (Opet binorizacija)

У зависности од тога у ком својству се та два термина користе, зависи и њихово значење. Књижевни језик - не говорим само о случају српског језика - је првенствено језик који се користи у писању, а карактерише га употреба стандардног језика и финије изражавање. Стандардни језик је језички стандард, који има своју граматику, правопис, речни фонд - значи, правила и значења. Између та два термина има и доста преплитања, али и нешто разлике, посебно у томе што књижевни језик, по логици, нема говорну компоненту, али ако неко изабере да користи назив 'књижевни језик' за свеобухватни појам стандсрдозованог језика у јавној употреби, онда има.

Ово је одвојено, али ја сам лично присталица строге стандардизације и употребе стандардног језика у школству, јавности, медијима и сличном, а дијалекта и свакодневног говора у осталим сферама. Тиме се уједно постиже просторна и временска стабилизација језика, унапређује комуникација и поспешује јединство, без насилног брисања или омаловажавања простог језика. Стандардни, углађени језик је неопходан за прсвилан развој народа и представља одраз цивилизованости, по мени.

Ipak mislim da je razlika 'standarda' i knjizevnog jezika malo veca.

Evo primera: mi sad upotrebljavamo srpski standard.
Ali, ja mogu koristiti u knjizevnosti i hrvatski standard, bosnjacki ili crnogorski standard, ili bilo koji dijalekt - da bih literarnom tekstu dao lokalnu boju.
Stoga literarnom jeziku pripada znatno veci recnicki fundus nego standardnom jeziku.

Primer:

"Narucujem 100 carsava te i te velicine, te i te boje, kao i odgovarajuci broj jastuka." (Standard)

"Tog je davnog leta Marko prvi put otputovao na more... Spavajuci na svezim lancunima, sa glavom u mekom kušinu koji je mirisao na lavandu i slani dah dalmatinskog jutra, odmorio se kao nikad do tada..." (Knjizevni jezik)
 

Мислим да сте у праву, али зависи на шта се појмови односе. Стандардни језик је јасно. Књижевни, не баш. Проблем је донекле у томе што се термини не употребљавају доследно. А мислим и да је 'стандард' касније ушао у употребу и преузео нешто од значења које је пре било резервисано за 'књижевни језик'. Књижевни језик у оном старијем значењу, колико ми је познато, је била ознака за 'правилан', углађени језик, а данас је то скоро постао синоним за све видове мало финијех писаног изражавања на српском језику. Значи, у данашњем значењу је стандард граматичко-правописна категорија, а књижевни .. 'употребна', с тим што код меких још задржава нешто од старијег значења (ако га ја нисам измислио).

Kad sam ja isao u skolu, postojao je samo knjizevni jezik. "Ucis srpskohrvatski knjizevni jezik" na casu srpskohrvatskog.

Mislim da je do diferencijacije doslo nakon raspada 'srpskohrvatskog' jezika. Nekad se govorilo o "istocnoj" i "zapadnoj" varijanti SH jezika.

Dans govorimo o hrvatskom i srpskom standardu...cega? Pa istog onog jezika koji se nekad zvao srpskohrvatski... a koji postoji u upotrebi i danas, diljem SH/HS govornog podrucja.

Naravno, iskoristeno je i to sto 'standard' znaci: "zvanicna verzija nekog jezika", namenjena svim govornicima nekog jezickog areala, a ne neki od dijalekata, koji je namenjen u sustini samo govornicima tog jezickog taksona.

 

Има ту неколико нијанси значења, које су производ различитих временских периода и различите употребе од стране појединаца.