|
Наслов: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Бојан Башић на 21.00 ч. 07.01.2007. Napomena moderatora: Izdvojeno iz teme: Najveća budalaština koju ste do sada videli (http://forum.vokabular.org/index.php?topic=439.new#new)
A o Oušanu neću ni da se trudim da razmišljam... ;D ;D ;D Zanimljivo je to što bi se po Pravopisu ovo ime transkribovalo kao Ošan! :) Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Фаренхајт на 21.03 ч. 07.01.2007. Ali pošto je, u podeli posla među pravopiscima, Prćiću zapalo da bude "glavni i odgovorni" za transkripcije s engleskog, držim da ćemo odsad imati "ou" gde god se u engleskom tako izgovara, a drugo rešenje nije već uvreženo :)
Moram priznati da su neka njegova rešenja mestimično ipak preterana (pisao je i Klajn o tome svojevremeno) - ponajpre dosledno transkribovanje "ir" sa "er" (uprkos slučajevima poput "Širli", "Kirk" i sl.), kao i dosledno zamenjivanje međuvokalskog "w" sa "u" umesto sa "v" (za uvreženo "Ovens, Ovet" kaže se da bi sistemski bolje bilo "Ouens, Ouet".). Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Бојан Башић на 21.12 ч. 07.01.2007. Znam, već i sad se Prćićeve tabele (objavljene u njegovom Transkripcionom rečniku i u časopisu Jezik danas) smatraju merodavnijim od Pravopisa, to sam pomenuo i kad sam nabrajao literaturu (http://forum.vokabular.org/index.php?topic=463.msg3336#msg3336). Samo sam hteo napomenuti kako je pravopisna transkripcija „uvrnuta“, ali i pored toga u ovom primeru deluje najbliže srpskom jeziku, zar ne? :)
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Фаренхајт на 21.18 ч. 07.01.2007. Razmišljao sam dosta baš o varijantama sa "w" - "Pauel", "Gauen" ne paraju mi uši, ali znaš zašto? Samo zato što "kvazidiftong" au već imamo pod jezikom - autobus, autokratija, automobil, laudanum itd. itd. (taj vokalni sled već smo uvežbali, i zapravo ga u gornjim prezimenima i izgovaramo kao diftong - mnogi bi se Srbin zaleteo pa ih proglasio dvosložnima :)). S druge strane, "Ouens", "Ouet", "Louel", "Rouan" strahovito mi je nezgodno za izgovor.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Бојан Башић на 21.28 ч. 07.01.2007. A zamisli tek kad neko finansira snimanje pesme Dejvidu Bouiju. :)
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Maduixa на 21.47 ч. 07.01.2007. Vidim da je taj Prčić sprčio i oprčio transkripciju tako debelo da više ni rođena majka ne može prepoznati o kojoj se reči radi! >:(
Mis'im stvaaarno... Ouens? Pauel? Ouet? A kako to sa IR/ER ide? Daj mi neki primer, prosto en mogu da zamislim... Šerli umesto Širli? Oh, mislim da ću umreti, moje srce ne može to da izdrži, stvarno... :'( :'( :'( Наслов: Одг:Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Фаренхајт на 21.50 ч. 07.01.2007. Управо тако, Јагода - наравно, не намерава да искорењује уврежена имена попут "Ширли Маклејн/Меклејн" или "Кирк Даглас", али указује на то да би будуће Ширлике и Киркови морали бити Шерлике и Керкови :)
Што се Пауела тиче, ипак се слажем да је то боље од нпр. Повел, што би било "по Вуку" (Powell), а поготову од "Павел" (сувише удара на руски :)) Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Maduixa на 21.58 ч. 07.01.2007. Meni uopšte nije jasno zašto sve mora da bude jednoobrazno. I ja mislim da Pauel zvuči bolje nego Povel, Ali Ouen je nakaradno za uho, Oven zvuči mnogo prirodnije.
Što se tiče ŠErli i KErka, nemam reči. A ja se smejala Bugarima kada sam čula da kažu Krk Duglas... Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Фаренхајт на 22.04 ч. 07.01.2007. Jednoobraznost ima svojih velikih prednosti u najčešćoj situaciji u kojoj se zahteva transkripcija, a to je: polupriučen novinar (kakvih je ne tušta i tma nego "sve tuštije i tmije" :)) prevodi neku agencijsku vest ili trač, te mora da transkribuje ime. Sevap je takvom "novinaru" sve svesti na jedno 5 pravila i ne terati ga da razmišlja. Opet, verujem da se učenu prevodiocu neće smeti uzeti za zlo ako neko ime transkribuje neprćićevski ukoliko oseća da je tako bolje.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Бојан Башић на 00.49 ч. 08.01.2007. Sevap je takvom "novinaru" sve svesti na jedno 5 pravila i ne terati ga da razmišlja. Zašto bismo se ograničavali samo na novinare? Prvo, ne vidim šta fali jednoobraznosti ne samo zbog novinara nego uopšte; drugo, ako svedeš sve ne na pet pravila već na jedno jedino, opet imam neki osećaj da će te polupriučene novinare boleti uvo i za to jedno jedino pravilo. :) Bi li nam smetalo da smo ceo život slušali o glumcu Kerku Daglasu? Bismo li onda ostali bez reči i bi li nam srce otkazalo? Ili bi pak danas Kirk bio neprihvatljiv i smešan, baš kao što bismo se smejali svakome ko anglicizme flert i gerla izgovori/napiše u obliku flirt i girla. Opet, verujem da se učenu prevodiocu neće smeti uzeti za zlo ako neko ime transkribuje neprćićevski ukoliko oseća da je tako bolje. Nisam siguran šta ovim hoćeš da kažeš. Zar ne misliš da su pravopisci u stanju predvideti sve što taj učen prevodilac može da smisli, pa to i ozvaničiti, ako je potrebno? Osim toga, Prćićeva pravila su koncipirana upravo tako da se oslanjaju na engleski izgovor više nego što smo ikada imali, pa ne vidim šta bi učen prevodilac tu mogao da izmeni. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Фаренхајт на 01.11 ч. 08.01.2007. Verovatno nam srce ne bi stalo, ali s druge strane, imamo ŠBBKBB spram ŠJB ("šta bi bilo kad bi bilo" spram "šta jeste bilo"): NISMO slušali o Kerku Daglasu, Šerli Maklejn/Meklejn, Derku Bogardu, Merni Loj, Džejn Berkin, Lariju Berdu (tu i tamo o njemu i jesmo, ali češće nismo), Sterlingu Mosu itd. itd. A kao što rekoh na jednoj drugoj temi, retroaktivno menjanje transkripcija prosto ne ide, tako da je prihvatanje već čvrsto ukorenjenog uzusa daleko celishodnije od propisivanja da se "ir" prenosi kao "er". Paradoksalno, takva odredba dovešće do MANJE jednoobraznosti nego poštovanje "starog" pravila.
Novinske transkripcije razlikuju se po naravi od prevodilačkih (tj. mogu da se razlikuju) - prvima je cilj jedino da tačno informišu čitaoca, dok druge mogu zavisiti od dosta drugih činilaca. Npr. ako devojčica po imenu Ada (Ejda) u romanu kaže svom ocu Nathanu (Nejtanu): "Moje se ime jednako čita s obe strane, a skoro i tvoje, tata", moraćeš potpuno zanemariti Prćića i njegove propise i preneti imena kao Ada i Natan, jer inače rečenica logički nema smisla. Pri tome ćeš paziti da iz originala izbaciš ono "skoro". (I kao za inat, uvek će se pojaviti neki pritup a zlonameran lik koji će na drugoj stranici pročitati "Ada" ili "Natan" i s podsmehom baciti knjigu jer "takozvani prevodilac ne ume da transkribuje imena, za boga miloga... Je l' čuo taj za Prćića?!...") Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Бојан Башић на 01.29 ч. 08.01.2007. A kao što rekoh na jednoj drugoj temi, retroaktivno menjanje transkripcija prosto ne ide, tako da je prihvatanje već čvrsto ukorenjenog uzusa daleko celishodnije od propisivanja da se "ir" prenosi kao "er". Ne znam koliko daleko doseže tvoje retroaktivno, ali primera radi transkripcije stare 10-20 godina svakako nisu čvrsto ukorenjeni uzusi i treba ih menjati. Još stariji primer transkripcije za koju lingvisti zvocaju da je treba ispraviti jeste prezime Elvisa Preslija (za kog mi lično deluje da će zaista za koju godinu i dobiti svoje prezime), a najmlađi primer pogrešne prihvaćene trasnkripcije je grof Ćano (ital. Ciano). Iz ovih primera sam zaključio da je najbolje uzimati kraj Drugog svetskog rata kao neku granicu posle koje ništa više nije ustaljeno. Daglas je baš tu na granici, pa bi se možda i moglo prihvatiti, ali neće pogrešiti ni onaj ko insistira na pravilnoj transkripciji. Mada, raspričah se sad i ja, ali sve ovo nema veze s mojom prethodnom porukom. Želeo sam da kažem samo toliko da nam deluje neprirodno isključivo zbog toga što smo tako slušali dugi niz godina, ne zbog toga što je to stvarno besmisleno (kao što nije). Što se tiče primera iz knjige, dok Nataša spava ;) ja ću na brzinu reći da bi mi se mnogo više svidelo ako bi prevodilac dodao fusnotu u kojoj bi napisao „U originalu Ada i Nathan“. To svakako nije jedini primer engleske igre reči, pa ako i ostale primere prevodioci rešavaju bez kršenja pravopisnih odredaba, ne vidim zašto i s ovim ne bi bilo tako. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Фаренхајт на 01.44 ч. 08.01.2007. Dok ne iskoreniš te transkripcije iz enciklopedija i sličnih publikacija, nećeš "pravilne" (tj. "novopravilne", da ne kažem postpetooktobarske :)) sprovesti u praksu. Pravi pokazatelj ukorenjenosti nije vremenska odrednica nego frekvencija s kojom je dotična transkripcija odštampana u relevantnim (dakle trajnijim, ne dnevnim) štampanim izvorima.
Što se prevodilaštva tiče, odaću ti jednu tajnu: Prevodioci mahom to tako rešavaju (fusnotom) jer često nemaju klikera da reše drugačije :) A objašnjavanje vica/dosetke/kalambura fusnotom uništava apsolutno svaku literarnu čar. Koju zaista neću žrtvovati ako nisam prinuđen, posebno ne zbog ove ili one transkripcione odredbe. (A Hrvati ovo čitaju i smeškaju se: "Mi takvih problema nemamo, susjedi dragi..." :)) Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Бојан Башић на 02.02 ч. 08.01.2007. Uzmi bilo koju enciklopediju stariju od 1960, i tamo ćeš naći oblike poput istoriski i pretsednik, pa se niko ne buni što se to izmenilo. Zašto i za transkripcije ne bi važilo isto (s tom razlikom što je nekad zaista bilo pravilno istoriski i pretsednik, a pogrešne transkripcije su nastale iz pukog neznanja)? Zar zaista Los Anđelos nije pominjan u trajnijim štampanim izvorima? Zar je zaista Kerk Daglas pominjaniji od Elvisa Preslija (za koga je, ponavljam, vrlo verovatno da će konačno dobiti svoje pravo prezime)?
Druga stvar, transkripciona odredba je pre svega pravopisna odredba. Hoćeš reći kako će ta jedna fusnota koja objašnjava tu jednu igru reči toliko uništiti literarnu čar, da zbog toga vredi provlačiti istu pravopisnu grešku kroz celu knjigu? Ne znam kako ostalim čitaocima, ali meni takve fusnote ne ubijaju draž, posebno ako su uvedene kako bi se ispoštovao Pravopis. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Фаренхајт на 02.10 ч. 08.01.2007. Ту ћемо већ заћи на терен теорије превођења. Да ли је ваљан превод онај у коме је испоштован правопис или онај у коме српски читалац, читајући српски текст, стиче бар приближно исти ментални и емотивни утисак као страни читалац док чита оригинал? Ако би се странац негде насмејао досетки или пак задивио некој игри речи, није ли дужност преводиоца да превасходно ТО пренесе читаоцу, као далеко ВАЖНИЈИ део читалачког искуства него што је то дословно поштовање баш свих тренутно важећих одредаба из неког приручника? Да ли ће за разумевање пишчеве интенције бити пресудно је ли стављено Ејда или Ада? - Хоће, ако је писац добар део своје приче испрео око палиндромичности оригиналне верзије тога имена.
Превођење је далеко више од пуког "преношења значења", и делимично је преводилац и коаутор. (А понекад и знатно више од коаутора, што је стално изнова показивао Драгослав Андрић: да ли је он дрхтао пред Правописом? Ни за живу главу :)) Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: kontra на 09.44 ч. 08.01.2007. Uf, mislim da sam ja negde na pola puta. Nisam ljubitelj fusnota (ili fusnoti???), ali ne mislim da bi tek pogde koja mogle da upropaste delo. Kada je o ovakvim stvarima reč, uopšte mi ne smeta napomena prevodioca, mnogo mi je prihvatljivija nego provlačenje nekog izuzetno čudnog oblika imena.
Uopšteno, veliki broj fusnota mi je izuzetno naporan i najrađe bih obesila prevodioca kad vidim da ih je upotrebio toliko puta da je količina teksta u njima gotovo ista kao i u samom delu. Prvo čitanje Rata i mira mi je bilo nešto najružnije što me u životu potkačilo. Svaki put kada bi neko neštobeknuo na francuskom - fusnota; kada se pomene neko ime - fusnota; kada prevodilac pomisli da je čitalac jednako neobavešten kao on - fusnota. Iz inata knjigu nisam htela da čitam dugi niz godina :( Treba imati meru i to je sve. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Maduixa на 09.49 ч. 08.01.2007. Što se tiče primera iz knjige, dok Nataša spava ;) ja ću na brzinu reći da bi mi se mnogo više svidelo ako bi prevodilac dodao fusnotu u kojoj bi napisao „U originalu Ada i Nathan“. To svakako nije jedini primer engleske igre reči, pa ako i ostale primere prevodioci rešavaju bez kršenja pravopisnih odredaba, ne vidim zašto i s ovim ne bi bilo tako. Evo, Nataša se probudila i mora da kaže da se ne slaže s tobom, Bojane ;D. Da sam na mestu tog prevodioca, uradila bih isto što i Farenhajt - uopšte me ne bi grizla savest da prekršim neko tamo transkripciono pravilo koje usput, i ne smatram dobrim, zarad boljeg prevoda. Pod boljim prevodom podrazumevam da je lakše za čitanje i DA NEMA FUSNOTE kada zaista nisu potrebne. Kad GOD je to moguće, pa ponekad i na štetu nekog pravila, uvek je bolje preneti igru reči, nego prevesti tako kako je, pa makar to i nemalo smisla i onda ga objašnjavati u fusnoti. To ti je isto kao kad ispričaš vic pa onda moraš da ga objašnjavaš.Izdvajam ovu diskusiju o transkripciji u posebnu temu, jer verujem da će se nastaviti.:) Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Maduixa на 10.10 ч. 08.01.2007. Ту ћемо већ заћи на терен теорије превођења. Да ли је ваљан превод онај у коме је испоштован правопис или онај у коме српски читалац, читајући српски текст, стиче бар приближно исти ментални и емотивни утисак као страни читалац док чита оригинал? Ако би се странац негде насмејао досетки или пак задивио некој игри речи, није ли дужност преводиоца да превасходно ТО пренесе читаоцу, као далеко ВАЖНИЈИ део читалачког искуства него што је то дословно поштовање баш свих тренутно важећих одредаба из неког приручника? Да ли ће за разумевање пишчеве интенције бити пресудно је ли стављено Ејда или Ада? - Хоће, ако је писац добар део своје приче испрео око палиндромичности оригиналне верзије тога имена. Превођење је далеко више од пуког "преношења значења", и делимично је преводилац и коаутор. (А понекад и знатно више од коаутора, што је стално изнова показивао Драгослав Андрић: да ли је он дрхтао пред Правописом? Ни за живу главу :)) Bravo! Ja podržavam ovo 100%. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Бојан Башић на 14.12 ч. 08.01.2007. Хоће, ако је писац добар део своје приче испрео око палиндромичности оригиналне верзије тога имена. Ako je pisac dobar deo svoje priče ispreo oko palindromičnosti, onda bih već razmislio šta da radim. Ali ako se to pominje uzgred, u jednoj rečenici, onda nikako ne bi trebalo kroz celu knjigu vući pravopisnu grešku da bi se izbegla jedna (!) fusnota. Dva-tri puta si pomenuo da to ubija doživljaj čitalaca. Ovakve stvari baš i nisu argumentovane, budući da meni kao čitaocu pravopisne greške ubijaju doživljaj neuporedivo više od fusnota. I zamisli sad da uzmem tu knjigu i na svakoj stranici pročitam Ada i Natan, da bih na 217. primetio: „Baš se lepo prevodilac snašao, pa mu ovde nije trebala fusnota“. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Maduixa на 14.31 ч. 08.01.2007. Чекајте, полако... ;D
Да ли ће се преводилац одлучити за поштовање правила и фусноту или за кршење правила и избегавања фусноте зависи од самог дела. Ово је једна од оних ствари које никако не могу да се генерализују и код којих треба гледати свако дело понаособ, и прво анализирати све аргументе за и против, па онда се одлучити за кршење или поштовање правила а у корист или на штету лепоте и природности превода... Ако је то место са Адом и Натаном само успутно место у роману, и од њега не зависи опште значење и схватање романа, онда бих се вероватно одлучила за фусноту. Такође зависи и од тога у коликој мери би ми парала ухо погрешна транскрипција. Морам да признам, Ада и Натан не звуче толико лоше, али ако би био неки други случај у ком би неправилна транскрипција звучала ужасно неприродно, опет бих се одлучила за фусноту... Све зависи... И зависи од многих ствари... :) Слепо поштовање правила понекад и није толико неопходно... Све зависи од самог правила и од ситуације... Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Фаренхајт на 14.32 ч. 08.01.2007. @Bojan: Onda čitaj originale. Inače, baviš li se prevodilaštvom?
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Бојан Башић на 14.47 ч. 08.01.2007. Onda čitaj originale. To najčešće i radim, ali ne vidim kakve veze ima s temom. Inače, baviš li se prevodilaštvom? Ne. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Фаренхајт на 18.15 ч. 08.01.2007. Да ли ти, ако се већ оштро противиш непоштовању оригинала (јер одступање од транскрипционог правила можемо схватити и као да је у оригиналу постојало неко ДРУГО име, које би се иначе ТАЧНО транскрибовало "нетачном" транскрипцијом - нпр. транскрипцији "Натан" одговарало би хипотетичко име "Nuttan"), изразито смета што нашу децу засмејавају Паја Патак, деда Баја, Шиља, Душко Дугоушко и патак Дача, а не Доналд Дак, Анкл Скруџ, Гуфи, Багз Бани и Дафи Дак?
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Maduixa на 18.35 ч. 08.01.2007. Zaboravio si Peru Detlića... Da vidim to dete koje bi moglo da izgovori bez problema da je gledalo crtani film sa Vudijem Vudpekerom....:)
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Бојан Башић на 20.10 ч. 08.01.2007. Svrha tih imena je da deci budu zanimljiva, i to su imali u vidu oni koji su ih preneli u srpski jezik. Pre samo dve svoje poruke i sâm sam rekao da bih razmislio ukoliko se cela priča oslanja na palindromičnost, pa primer ne stoji.
Može li jedan hipotetički primer? Zamisli da se u nekom romanu na jednom mestu pominje dijalog koji si ovde preneo, a na drugom mestu (takođe samo jednom) ćerka kaže ocu: „Zoveš se isto kao... (ovde dodati nekog Nejtana koji je bio poznata ličnost)“. Mogu li znati kako biste izašli iz ove situacije? Moj stav je: pisac svakako zna zašto je stavio baš ta imena a ne neka druga. Stoga mi ne treba da se pravimo pametni i menjamo Nathana u Nuttana, osim ako je baš palindromičnost jedini razlog zbog kog je pisac odabrao to ime a ne neko drugo. Ne znam kako je u Farenhajtovom romanu (ne znam čak ni da li je to pravi roman ili je sam smislio primer), ali svakako ne možemo odokativno procenjivati šta je pisac hteo da postigne time što je stavio baš to ime, i na osnovu te naše procene ga menjati po želji, već treba dobro porazmisliti; jedan dijalog o palindromičnosti (ako je takva situacija) apsolutno nije jedini piščev razlog da se opredeli baš za ta imena. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Фаренхајт на 20.20 ч. 08.01.2007. "Razmisliti" nije dovoljno dobro kao alternativa u odnosu na "izričito ne" u suprotnom slučaju. A drugo, ako prevodilac nije pametan, pa ko će onda biti?
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Зоран Ђорђевић на 22.17 ч. 08.01.2007. Проблем са транскрипцијом имена постоји у свим језицима.
Сећам се једног детаља из одличне серије ''Инспектор Морс''. Шеф му каже да треба да путује у Италију, у Вајсенсу. Образовани Морс, са трунком прекора у гласу, каже: ''У Вићенцу, сер''. Шеф је, по Вуку, читао како је написано. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Фаренхајт на 22.21 ч. 08.01.2007. Е, Зоране, морам да вас исправим, тј. преводиоца кога цитирате... У нас је ипак Виченца :) писало се овде о томе већ на више страна, нећу ширити.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Зоран Ђорђевић на 22.24 ч. 08.01.2007. Хвала, сигуран сам да је Вићенца била у питању.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Фаренхајт на 22.29 ч. 08.01.2007. Што ме нимало не чуди...
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Зоран Ђорђевић на 22.57 ч. 08.01.2007. То није била тема мог прилога. Поента је била у читању по Вуку.
Иначе, у ''Просветиној'' енциклопедији, из 1986. пише Вићенца (Vicenza), а у атласу Виченца. Коме да верујем – њој или њему? Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Фаренхајт на 23.18 ч. 08.01.2007. Засад је боље "Виченца". Видећемо шта ће победити у будућности - да ли "спонтано" ћ или "прописно" ч. Некад је и за мађарски било прописано џ (Маџарска, Маџари и сл.), па је данас ипак ђ.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Бојан Башић на 23.25 ч. 08.01.2007. Некад је и за мађарски било прописано џ (Маџарска, Маџари и сл.), па је данас ипак ђ. U praksi da, u teoriji je i dalje dozvoljeno i dž (mada se preporučuje đ). Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Зоран Ђорђевић на 23.26 ч. 08.01.2007. Опет нисте разумели шта сам хтео да кажем. У овом случају је потпуно свеједно да ли је Виченца или Вићенца, али није Вајсенса. Онај Енглез је то прочитао како је написано, (по Вуку).
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Фаренхајт на 23.29 ч. 08.01.2007. Mislim da smo Bojan i ja hteli odgovoriti na:
Иначе, у ''Просветиној'' енциклопедији, из 1986. пише Вићенца (Vicenza), а у атласу Виченца. Коме да верујем – њој или њему? ??? Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Зоран Ђорђевић на 23.34 ч. 08.01.2007. Мислио сам на проблем транскрипције у другим језицима. Посебно код Енглеза (на говорно подручје). Имам утисак да се они мало труде око тога, па зато, како се нашалих, читају како је написано.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Maduixa на 23.35 ч. 08.01.2007. Засад је боље "Виченца". Видећемо шта ће победити у будућности - да ли "спонтано" ћ или "прописно" ч. Некад је и за мађарски било прописано џ (Маџарска, Маџари и сл.), па је данас ипак ђ. Glasam za spontano (i realno) Ć.Madžarski? :o hahahahahah.- Celzijus, mnogo si nešto vickast večeras. Slatko se nasmejah. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Фаренхајт на 23.37 ч. 08.01.2007. Jel ti to impliciraš da ja ovde iznosim neistine? A? Imaš kod Sterije, npr. u "Rodoljupcima" - ISKLJUČIVO Madžari, Madžaroni, madžaronski i sl. (Nemoj da mi tu pucaš od smeha nego literaturu u šake :))
Zorane, sretao sam i ja ranije (po unutrašnjosti) ljude koji su uredno marke automobila izgovarali Пеугеот, Ренаулт (ispisao ćirilicom da ne bi bilo dileme oko izgovora). Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Бојан Башић на 23.39 ч. 08.01.2007. ^
| | | | | Razgovorna norma. :) Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Фаренхајт на 23.42 ч. 08.01.2007. Je l' to povodom onog "jel"? :) (http://forum.vokabular.org/index.php?topic=650.0)
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Бојан Башић на 23.44 ч. 08.01.2007. Aa (ili se možda piše a’a? :)). A kako se akcentuje potvrdno aa, a kako odrično aa?
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Фаренхајт на 23.50 ч. 08.01.2007. Uh, eto nove vesele teme - notiranje raznih kompleksnomelodijskih uzvika baziranih na vokalu "a" :)
Prvo "Aa" je, rekao bih, "aha" s aspirovanim h? :) Ja odrično "aa" obično pišem a-a, pošto su dva "a" jasno odvojena. I koliko čujem, prvo "a" ima kratkouzlazni akcent (melodija ne pada na drugom "a"). Upitno "a" je dugovrlouzlazno (i ko onda kaže da jednosložne reči nemaju uzlazne akcente? :)), a zapanjeno "a" je vrlodugovrlouzlazno :) "A" u značenju, "a, tako, sad mi je jasno" ima dugosilazni akcent. Problem je takođe i distinkcija između dva "aha", ili recimo između "aha" i "a-ha": prvo bi bilo "indolentno, ravnodušno 'da'", dok bi drugo bilo "hej, shvatio sam, sinulo mi je". Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Maduixa на 23.51 ч. 08.01.2007. Jel ti to impliciraš da ja ovde iznosim neistine? A? Imaš kod Sterije, npr. u "Rodoljupcima" - ISKLJUČIVO Madžari, Madžaroni, madžaronski i sl. (Nemoj da mi tu pucaš od smeha nego literaturu u šake :)) Ma taman posla! Ja nikad ništa ne impliciram, kad mislim da lažeš onda ti lepo kažem: lažeš! Znam ja da je to nekad bilo tako, ali to ne čini da mi bude manje smešno. Nekad se i "neću" pisalo odvojeno, pa sada svima grozno bode oči i vrhunac je neobrazovanosti, da ne kažem siguran znak polupismenosti.Цитат Zorane, sretao sam i ja ranije (po unutrašnjosti) ljude koji su uredno marke automobila izgovarali Пеугеот, Ренаулт (ispisao ćirilicom da ne bi bilo dileme oko izgovora). E, ti bi se odlično sporazumeli sa Špancima.Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Фаренхајт на 23.55 ч. 08.01.2007. Пеухеот досјентас сеис - ауто пара ти :)
(Иначе, увек ми је у шпанском била најсмешнија реченица "Тјенес мала кара", због међујезичке хомонимије ;)) Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Maduixa на 00.44 ч. 09.01.2007. To je prva rečenica u Asimil metodu "Španski bez muke"... :D
Nema toga kome ta rečenica ne izmami barem osmeh... A i Špancima, kad im objasnim šta znači...:) (auto bi možda rekli Amerikanci, Španci koriste reč koće, ovaj, koče (uh sva se naježim...)) Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Фаренхајт на 00.53 ч. 09.01.2007. A što ja onda videh onaj Seatov slogan "auto emoción"? (Te zaključih da može i "auto".)
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: kontra на 09.07 ч. 09.01.2007. Jel ti to impliciraš da ja ovde iznosim neistine? A? Imaš kod Sterije, npr. u "Rodoljupcima" - ISKLJUČIVO Madžari, Madžaroni, madžaronski i sl. (Nemoj da mi tu pucaš od smeha nego literaturu u šake :)) Ma taman posla! Ja nikad ništa ne impliciram, kad mislim da lažeš onda ti lepo kažem: lažeš! Znam ja da je to nekad bilo tako, ali to ne čini da mi bude manje smešno. Nekad se i "neću" pisalo odvojeno, pa sada svima grozno bode oči i vrhunac je neobrazovanosti, da ne kažem siguran znak polupismenosti.Цитат Zorane, sretao sam i ja ranije (po unutrašnjosti) ljude koji su uredno marke automobila izgovarali Пеугеот, Ренаулт (ispisao ćirilicom da ne bi bilo dileme oko izgovora). E, ti bi se odlično sporazumeli sa Špancima.Madžari je podjednako dobro ili podjednako loše kao i Vićenca. Zbog čega bismo jedno loše prihvatali,a drugo ismevali? Volela bih da se takve greške i ne pojavljuju, pa da ne moraju ljudi svaki put da lupaju glavu koja je od ponuđenih varijanata tačna. Sve bi bilo lakše kada bismo se svi držali nekih preporučenih pravila. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Maduixa на 09.41 ч. 09.01.2007. E, Kontra, nateraćeš me da gnjavim moju majku da mi traži knjigu u kojoj sam videla napisano ne ću odvojeno. Sigurna sam da u Beogradu kod kuće imam ne jednu nego više knjiga u kojima je ne ću napisano odvojeno i nemaju veze sa "zapadnim varijantama". Jedino što znam zasigurno jeste da su knjige odavno izdate, ali ne mogu da tvrdim ništa, jer me trenutno deli nekih 3000 kilometara od dotične knjige...
Celzijus:u reklamama za automobile, auto emoción je igra sa rečju automoción što bi otprilike značilo automobilska industrija. Kada govorimo o samom vozilu, u Španiji preovladava reč "coche". Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Фаренхајт на 12.14 ч. 09.01.2007. Celzijus:u reklamama za automobile, auto emoción je igra sa rečju automoción što bi otprilike značilo automobilska industrija. Aaaaaaa... fala vi, slava vi :) Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Зоран Ђорђевић на 12.18 ч. 28.01.2007. На управо завршеном турниру у Мелбурну победио је Федерер. Наш коментатор упорно говори Роџер. Зар он, пошто је Швајцарац, није Роже?
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Фаренхајт на 12.53 ч. 28.01.2007. Он јесте Роже, а коментатор је тупча :)
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Ник Бања Лука на 14.42 ч. 28.01.2007. А зашто ми не бисмо, када је латиница у питању писали изворно имена као што раде и остали Словени, не само Хрвати, који пишу латиницом. А за ћирилицу да важе друга правила! ово је гласно размишљање, није никакав дефинитиван став будући ја дајем преднот ћирилици у сваком смислу...
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 14.44 ч. 28.01.2007. Pa u svakom slučaju onda ti trebaju ta "druga" pravila za ćirilicu, ne vidim da smo nešto napredovali ako ne želimo da pišemo samo latinicom. A Pravopis već dozvoljava i pisanje imena na taj način latinicom, pa je tvoje samo da se opredeliš. :)
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Ник Бања Лука на 14.54 ч. 28.01.2007. Ма знам, али рекох, макар да "скинемо терет" онима који пишу латиницом. :) Ја и иначе, уколико пишем, односно преводим на латиницу, увијек користим изворна имена. Са ћирилицом је наравно другачије, да не будемо као Бугари па пишемо "кетчуп"!!! :) :)
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Фаренхајт на 15.02 ч. 28.01.2007. А шта фали Бугарима што тако пишу? Као, "сељачине" су, или можда "неписмени"?
Напомена модератора: уклоњена лична прозивка. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 15.31 ч. 28.01.2007. Ма знам, али рекох, макар да "скинемо терет" онима који пишу латиницом. Meni lično je veći "teret" promena izvornih oblika po padežima nego transkripcija istih. A i deluje mi nezgrapnije kad je napisano. Ali to je samo moj lični utisak, i drago mi je što imamo obe opcije, posebno kad se radi o stručnoj literaturi gde nam isključivo transkribovanje više odmaže nego što pomaže.Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Зоран Ђорђевић на 15.47 ч. 28.01.2007. Зар није уобичајено да се поред транскрибованог имена оригинал стави у заграду или фусноту?
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Бојан Башић на 16.10 ч. 28.01.2007. Meni lično je veći "teret" promena izvornih oblika po padežima nego transkripcija istih. Baš tako. Evo nekoliko ilustracija pravilâ. Giacomo — Giacoma — Giacomu — Giacomov; Nicaragua — Nicarague — Nicaragui; Columbia — Columbije — Columbiji; Casablanca — Casablanke — Casablanki; Jacqueline — Jacqueline — Jacquelini — Jacquelinin; Shakespeare — Shakespearea — Shakespeareu — Shakespeareov. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 16.13 ч. 28.01.2007. Зар није уобичајено да се поред транскрибованог имена оригинал стави у заграду или фусноту? Zato sam i rekla ISKLJUČIVO transkribovanje, kad se taj original ni u zagrade ne bi stavljao. ;)Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Фаренхајт на 16.21 ч. 28.01.2007. А шта је компликовано у деклинацији? Ненаглашено "о" се губи, као и у транскрибованим именима; међувокалско "ј" умеће се само у косим падежима, јер га у номинативу природно нема, али је као такво обавезно; мукло "е" се задржава у свим падежима - и то је то. Него треба мало концентрације, а то је често дефицитарна роба :)
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Бојан Башић на 16.27 ч. 28.01.2007. Propustio si pretvaranje c u k (Casablanca), i pogrešio si kad si rekao da se muklo e uvek zadržava (Jacqueline).
U svakom slučaju, ako je neko u stanju da „pohvata“ sve ovo, onda je svakako u stanju i da primeni transkripciona pravila; štaviše, paradoksalno je to što ukoliko neko menja po padežima strano ime napisano izvornom pismom, da bi valjano prilagodio završetak mora znati kako on treba da zvuči — a to je skoro obavljena transkripcija! Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Фаренхајт на 16.37 ч. 28.01.2007. Посреди је мукло Е у мушком роду, наравно. Извињавам се на пропусту.
Него, како се деклинира Nick Nolte? Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 16.39 ч. 28.01.2007. Potpuno se slažem sa Bojanom. A šta ćemo tek sa imenima kao Sarah i Utah? Kako da to promenimo po padežima sa originalnim pisanjem, a da i izgovoreno normalno zvuči?
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Бојан Башић на 16.40 ч. 28.01.2007. Него, како се деклинира Nick Nolte? Nicka Nolteja — eto još jednog primera intuitivnosti. :) Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Ђорђе Божовић на 18.22 ч. 28.01.2007. Него, како се деклинира Nick Nolte? Nicka Nolteja — eto još jednog primera intuitivnosti. :) Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Фаренхајт на 23.28 ч. 28.01.2007. Prezime se izgovara "Nolti", pa bi pravilnije bilo ono što je Bojan napisao. No mislim da Hrvati ipak to pišu "Noltea".
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Бојан Башић на 23.49 ч. 28.01.2007. Ne bih rekao pravilnije, već jedino pravilno. U Pravopisu stoji da se poziciono j dodaje ako se osnova završava izgovornim i (a dat je i primer Attlee — Attleejev), pa ne bi trebalo da bude dileme. To što Hrvati čine samo je potvrda da ni pisanje u originalu nije tako jednostavno koliko se u ovoj temi htelo predstaviti.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Фаренхајт на 00.21 ч. 29.01.2007. S druge strane, prezimena poput Crichton, Schuyler i McDiarmid ili imena poput Siobhan ili Ciaran ne zadaju nikakve teškoće pri izvornom pisanju, dok su za transkribovanje problematična bez izgovornog rečnika.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Зоран Ђорђевић на 22.09 ч. 10.02.2007. Зашто се онај велики немачки град код нас обично транскрибује као ДиЗелдорф, а на њему лепо пише ДиСелдорф?
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Lolita на 22.17 ч. 10.02.2007. Koliko ja znam, upravo zbog osobina zvučnosti/bezvučnosti i našeg fonetskog sistema transkripcije. Bezvučni suglasnik između dva samoglasnika spontano prelazi u svoj zvučni par, te je mnogo lakše i prirodnije između dva vokala izgovoriti zvučno z od bezvučnog s. A ta promena se registruje i u našoj transkripciji, odnosno pravopisu.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Бојан Башић на 22.20 ч. 10.02.2007. A ta promena se registruje i u našoj transkripciji, odnosno pravopisu. Za Zoranov primer u Pravopisu se registruje jedino da Dizeldorf pišu oni koji povezuju ime grada sa dizel gorivom, a ispravno je samo Diseldorf. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Фаренхајт на 22.41 ч. 10.02.2007. Bezvučni suglasnik između dva samoglasnika spontano prelazi u svoj zvučni par. Биђе да је таго. Инаџе, Лолида, језде ли се (зе?) ви игада убизали на фагултет (вагулдед?)? Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Lolita на 23.06 ч. 10.02.2007. Bože, Farenhajte, jel vi to imate nešto protiv mene, ili samo morate nekoga da ismevate?
Nisam rekla da se to uvek dešava, ali takvi primeri postoje. Ne volim da likujem, ali pošto se već ponašate tako smešno i zabrinjavajuće, moram da vam preporučim da i onu jučerašnju temu pročitate do kraja, pa da se uverite da ni ono što sam juče pričala nije sasvim bez osnova. (No, kad bolje razmislim, sigurno ste to već uradili, pa odatle i neutaživa potreba da se sad ovako žalosno i nedolično iskaljujete.) A nije ni ovo, koliko god vama zvučalo smešno. Pitajte nekog ko se bavi fonetikom. Ako poznajete neku takvu osobu. Slobodno nastavite sa sprdanjem, ako vam je tako lakše. Meni ne smeta, a vama je očigledno preko potrebno :( Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Зоран Ђорђевић на 23.23 ч. 10.02.2007. Цитат a ispravno je samo Diseldorf. Чуо сам за Дизелдорф чак и од озбиљних новинара. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Фаренхајт на 23.37 ч. 10.02.2007. Nisam rekla da se to uvek dešava, ali takvi primeri postoje. Ma navedite nam te primere, do đavola :) Večito nešto tvrdite, a primera ni od korova. Dokle tako? A ako ih i nađete u, recimo, rečima preuzetim iz stranih jezika u kojima taj fonetski proces postoji, to ćete uzdići u "tendenciju u srpskom jeziku"? Ipak nećete uspeti :) Ma koliko pozdravljao opštu težnju za pristojnošću, nipošto ne mogu pristati na to da se, zarad kulture i persiranja, ugrizem za jezik kad poželim konstatovati "lupate kao Maksim po diviziji" u času kad je toj konstataciji mesto - eventualno to mogu samo domišljato da uradim :) Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Lolita на 23.41 ч. 10.02.2007. Pa uradite to onda domišljato... a ne ovako jadno :)
I dokažite vi jednom, za promenu, neku svoju tvrdnju. Gde ja to, na primer, pominjem „tendencije u srpskom jeziku“? Vaš problem je u tome što ste potpuno nesposobni da neopterećeno diskutujete... morate uvek biti u pravu, po bilo koju cenu. A ako slučajno niste... teško onima koji jesu. Ili bi bar mogli biti. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Фаренхајт на 23.46 ч. 10.02.2007. Jadno? Pa ja sam samo konsekventno prikazao (prigazao?) srpski jezik prema vašem pravilu. A ako je rezultat jadan, bolje jadnim proglasite pravilo koje je do njega dovelo :) Očigledna nastava uvek daje bolje rezultate od drobljenja ex cathedra :)
Ok, pominjete transkripcije i "prirodnost izgovora zvučnog suglasnika između dva vokala, što se onda prikazuje i u našim transkripcijama". Shodno tome, imamo: Midžigen, Čigago, Ruzija, Havez el Azad, Mizizibi itd. itd. Drago mi je što sam nešto i naučio ovde :) Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Lolita на 23.48 ч. 10.02.2007. Još nisam čula gde to govorim o „tendencijama“? I o „pravilima“?
Čemu se vi to smejete, meni, ili sopstvenoj potpuno pogrešnoj interpretaciji mog iskaza? Biće da je ovo drugo. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Фаренхајт на 23.52 ч. 10.02.2007. I čisto da ne budete neobavešteni: u nemačkom se ime tog grada piše Düsseldorf i izgovara [dysldorf], a ne [dyzldorf]. Nema nikakvog "ozvučavanja". A sad tačka :)
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Lolita на 01.12 ч. 11.02.2007. Evo, javno obećavam da ću ubuduće govoriti i pisati isključivo Diseldorf :)
E sad, samo da pitam, smem li da pišem i: filozofija (a ne filosofija), muze (a ne muse), Ezop, dionizijski, Mariza, Brindizi, itd... čisto zbog toga što tako (sa sve pogrešnim primerima u zagradama) piše u pravopisu? Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Фаренхајт на 01.26 ч. 11.02.2007. I šta ste time dokazali? :) Samo da su te grčke reči primljene preko novolatinskog ili nemačkog ili francuskog ili italijanskog ili kog već jezika, a ne direktno iz grčkog.
Mariza i Brindizi tako se i izgovaraju u italijanskom - i kao takvi nemaju veze s temom rasprave. Očito vas zbunjuje to što je u nekim jezicima jednostruko međuvokalsko "s" oznaka za "z", a dvostruko međuvokalsko "s" oznaka za "s", pa pomišljate da se tu "s" ozvučava. Ali ne važi taj vukovski princip u svim jezicima (to da napisano "s" mora da se izgovori kao "s"). Kad već gledate u pravopis, pogledajte i tamošnju uvodnu diskusiju o problemima pri transkripciji s nemačkog - da li se prosto predvokalsko/međuvokalsko "s" prenosi po izgovoru ili po pismu. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Lolita на 03.31 ч. 11.02.2007. Zašto bih morala stalno nešto da dokazujem? Zar sam na sudu? ???
Htela sam samo da pokažem da taj princip - kojem ste se malopre rugali, a sad ga i sami pominjete ??? - ipak, dakle postoji, mada nije opštevažeći, kako sam već mnogo puta rekla. Ne znam zašto je ovde uvek sporno i nezamislivo da jedno pravilo može da važi u nekim slučajevima, ali da ne važi u svim - što je u jeziku najčešće slučaj. Neću sada navoditi uporedne primere iz starih i novih pravopisa kojima bih mogla da dokažem da se upravo takva pravila i njihova primena relativno često menjaju. Meni jednostavno nije toliko važno da dokažem da sam pametna, da znam, da u pravopisu piše baš to što ja tvrdim, a ne neko drugi, i da sam apsolutno nepogrešiva, a takođe se nadam da se nikad neću srozati na beskonačno nadmaranje, izvođenje nebuloznih dokaza i primera koji navodno nešto dokazuju i cimanje raznoraznih autoriteta koji će snishodljivo i vešto izbeći da „presude“ nekim tamo zagriženim forumašima - samo da bih spasla svoje pogrešno ili sporno mišljenje. Nisam nepogrešiva - i ne želim to ni da budem. Ne daj bože. Uostalom, onaj ko stalno mora nešto da dokazuje - najčešće i nije u pravu. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Бојан Башић на 03.50 ч. 11.02.2007. Opet dolazimo do načelnog problema. Ako dve osobe zastupaju različita mišljenja, od kojih je jedno ispravno (ili su oba ispravna, nebitno), red bi bio da se tema završi rešenjem problema, a ne tako što će jedan diskutant reći: „Tako je kao što ja kažem, ali mrzi me da nastavljam“. Pominjao sam već primer osobe koja će kroz nekoliko meseci naleteti na ovaj forum, videti diskusiju od nekoliko stranica koja se bavi baš pitanjem koje njega interesuje, i nakon čitanja svih tih strana shvatiti da je — izgubio vreme, pošto razrešenja situacije nema.
Uostalom, onaj ko stalno mora nešto da dokazuje - najčešće i nije u pravu. Nekad je zaista tako, a nekad sagovornik jednostavno mnogo lupeta. (Ovo se ne odnosi na ovu priču niti i na jednu konkretnu osobu.) Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Lolita на 04.09 ч. 11.02.2007. Okej, Bojane. Ako se ubuduće takav slučaj desi između mene i bilo koje druge osobe na ovom forumu, smatrajte da ja nisam u pravu. Meni to neće nimalo smetati :)
Zar mislite da neka osoba posle nekoliko pročitanih stranica baš nikako neće moći sama da zaključi o čemu se tu radi? Pa pustite malo ljude da misle svojom glavom... ;) A ako im se pak učini da gube vreme... onda će jednostavno raditi nešto drugo, zar ne? Mislim, ne planirate vi valjda da unapred predupredite ili odredite šta će oni misliti? Plašim se da je to tek jalov posao :) Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Lolita на 04.11 ч. 11.02.2007. A možete i pripremiti izjave kojima treba da završimo diskusiju, pa da ih mi samo potpišemo. To bi takođe bilo zgodno :)
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Lolita на 13.35 ч. 11.02.2007. Evo, pokušaću sad da usrećim Bojana (i sve buduće čitaoce ovog foruma), pa da diskusiju završim onako kako on želi i preporučuje :)
Pošto smo, dakle, krenuli od pitanja: Цитат Зашто се онај велики немачки град код нас обично транскрибује као ДиЗелдорф, а на њему лепо пише ДиСелдорф? Taj grad se kod nas često pogrešno transkribuje kao Dizeldorf, jer ljudi nesvesno i pogrešno i bez ikakvog valjanog razloga „ozvučavaju“ bezvučno S koje se ovde našlo između dva samoglasnika, pretvarajući ga u Z. Budući da se ovaj grad zove i pravilno transkribuje kao DiSeldorf, možemo konstatovati da ti ljudi greše i da oni to više nikada ne treba da rade, ali ja smatram da im to možemo oprostiti, pošto to verovatno nisu radili u lošoj nameri, već samo stoga što ne poznaju dovoljno naš pravopis, i zato što se reč tako lakše, ne usuđujem se da upotrebim reč prirodnije, izgovara :)Bojane? :) Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Зоран Ђорђевић на 15.59 ч. 11.02.2007. Цитат Taj grad se kod nas često pogrešno transkribuje kao Dizeldorf, jer ljudi nesvesno i pogrešno i bez ikakvog valjanog razloga „ozvučavaju“ bezvučno S koje se ovde našlo između dva samoglasnika, pretvarajući ga u Z. Пошто сам ја поставио ово питање, ред је и да се огласим на крају. Ово што је Лолита написала је прави одговор, објашњење. Нисам питао шта је правилно, толико знам, него ме интересује како се то увукло у наш језик, до те мере да и неки угледни новинари тако говоре. Плус за Лолиту. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Бојан Башић на 16.20 ч. 11.02.2007. Ne slažem se s Lolitinim tumačenjem. Verujem, kao što sam i prethodni put pomenuo (ali izgleda ne dovoljno jasno), da je pogrešna verzija imena ovog grada stigla po analogiji s dizel gorivom. Kao što mnogi pišu oktombar (kao septembar, novembar, decembar), a podsetićemo se i onog Bosanca iz priče Branka Ćopića; on je vazelin zvamo mazelin, jer, logično, služi za mazanje. :)
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Lolita на 16.25 ч. 11.02.2007. Ahhh... :)
Dakle, nije dovoljno da na kraju kažemo šta je pravilno - treba da se složimo s vama? ;) Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Ђорђе Божовић на 16.39 ч. 11.02.2007. Слажем се с Бојаном. Не верујем да би народу одједном пало на ум да "озвучује" безвучне сугласнике без неког другојачијег разлога. Фаренхајт је неколико порука изнад навео неке примере где до "озвучавања" није дошло.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Зоран Ђорђевић на 19.53 ч. 11.02.2007. Цитат Verujem, kao što sam i prethodni put pomenuo (ali izgleda ne dovoljno jasno), da je pogrešna verzija imena ovog grada stigla po analogiji s dizel gorivom. И ја верујем. И Лолита верује. Она то није ни оспоравала. Само је рекла да им се може опростити. И ја им опраштам. Не баш свима. Има још примера сличних мазелину. Овде код мене кажу свирена. Логика је иста. :) Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Зоран Ђорђевић на 21.17 ч. 11.02.2007. Да објасним мало боље оно што сам хтео да кажем.
Моји први прилози на овом форуму, овде сам већ више од годину дана, односили су се на грешке које праве новинари, а људи их прихватају, зато што мисле да је телевизија место на коме се говори граматички исправно. (Не бих да овде понављам нешто од тога, кога интересује може да види.) Правио сам разлику између оних који – како сам ја то формулисао – имају право да буду неписмени, и оних који то право немају. Обавеза ових других, истина неписана, јесте да се изражавају у складу са свим правилима своје струке, али и правилима језика. Код овог несрећног Диселдорфа криви су опет новинари. И спортски и остали. Скоро сви говоре Дизелдорф. А сви су писмени за толико да знају како се чита ''с'' када је удвојено, а како када се налази између два самогласника. Отуда народу не може да се ''избије из ушију'' Дизелдорф. Када би неки наш човек, условно речено ''прост'', прочитао да треба да иде у град који се зове, лупам, Weselldorf, звао би га Веселдорф. Зар не би? Питам све вас. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Зоран Ђорђевић на 22.08 ч. 13.02.2007. Још нешто. Вероватно сте приметили да се од нас углавном говори винкловати (електромотор), уместо исправног викловати (од wicklen – намотавати). То је такође нека аналогија по звучности, ако тако може да се каже, као онај Дизелдорф.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Фаренхајт на 03.11 ч. 14.02.2007. Čak je i akcent kod tog grada pogrešan: Dízeldorf, kao dízel, umesto Dìseldorf.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Бојан Башић на 06.42 ч. 14.02.2007. Вероватно сте приметили да се од нас углавном говори винкловати (електромотор), уместо исправног викловати (од wicklen – намотавати). Eto kud se dede n iz silnih delikvenata, interpukcija, komadanata, depadanasa, instikata, itedanata, iventara, koferencija... :) Posredi je „hiperkorekcija“. Čuli ljudi da gornje reči u ovom obliku ne valjaju, da im nedostaje jedno n, pa ga sad preventive radi dodaju i tamo gde je suvišno: viNklovati, GrundiNg... Što se bunimo, u proseku je taman kao što treba. :) Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: kontra на 09.02 ч. 14.02.2007. Hm, ja prvi put sada čujem za vinklovanje u tom smislu. Vink(e)l (Winkel) je ugao i među radnicima je ustaljeno korišćenje ove reči za dovođenje nečega "pod vinkl" ili "u vinkl", obično se misli na prav ugao, mada se ono rechter nikada ne izgovara, čak ni prav se ne izgovara. Ako je pod vinkl podrazumeva se da je pod pravim uglom.
Biće da ima još iha-ha strnaih reči koje će i ubuduće stvarati zabune u našem jeziku. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Бојан Башић на 09.09 ч. 14.02.2007. To su dva različita pojma, pa uopšte nije čudno to što se za njih koriste različite reči — čak je i logično. ;)
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: kontra на 09.25 ч. 14.02.2007. Ma, znam da su različiti, no mi je pomenuto vinklovanje poznato u ovom smislu u kom sam ga ja napisala.
Ne razumem zašto bi neko od wickeln (ne wicklen, to nema značenje, koliko mene sećanje, a i rečnici služe) govorio vinklovati. Uzgred, nije ni navedeno viklovanje ispravno, samo je preuzeto iskvareno. Ispravno bi, po svoj logici, bilo vikelnovanje i vikelnovati. Zapravo je prilično uzaludno tražiti neku ispravnost u preuzetoj i vremenom iskrivljenoj transkripciji. Možda je to viklovanje nastalo od wickel (pakovanje)? Наслов: Одг: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Ludwig Van на 13.13 ч. 14.02.2007. Posredi je „hiperkorekcija“. Čuli ljudi da gornje reči u ovom obliku ne valjaju, da im nedostaje jedno n, pa ga sad preventive radi dodaju i tamo gde je suvišno: viNklovati, GrundiNg... iNdentitet, iNdentifikacija... Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Фаренхајт на 15.24 ч. 14.02.2007. Ma, znam da su različiti, no mi je pomenuto vinklovanje poznato u ovom smislu u kom sam ga ja napisala. Ne razumem zašto bi neko od wickeln (ne wicklen, to nema značenje, koliko mene sećanje, a i rečnici služe) govorio vinklovati. Uzgred, nije ni navedeno viklovanje ispravno, samo je preuzeto iskvareno. Ispravno bi, po svoj logici, bilo vikelnovanje i vikelnovati. Zapravo je prilično uzaludno tražiti neku ispravnost u preuzetoj i vremenom iskrivljenoj transkripciji. Možda je to viklovanje nastalo od wickel (pakovanje)? Međ ženskim svetom, naročito starijim, vrlo je ustaljen termin "vikler", pored "papilotna" ili "uvijač" (za kosu). Po pravilu se nemačko infitivno -en odbacuje pri preuzimanju. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Зоран Ђорђевић на 21.37 ч. 14.02.2007. Цитат Ne razumem zašto bi neko od wickeln (ne wicklen, to nema značenje, koliko mene sećanje, a i rečnici služe) govorio vinklovati Ја сам погрешио у брзини. Глагол је wickeln. Хвала на исправци.Питајте неког мајстора, онако узгред, шта треба да се ради са (електро)мотором кад изгори. Ако је нешто јефтино у питању препоручиће да купите ново, а ако није мораће да се - рећи ће - винклује. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: kontra на 08.33 ч. 15.02.2007. Eto prednosti bicikala. :D
Naučih još nešto, hvala. Ja komuniciram sa drugim majstorima :D Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 14.57 ч. 15.04.2007. Kad smo već toliko govorili o transkripciji imena, zanima me šta je sa pravilima za izvorno pisanje, kad se menjaju po padežima. Moje školsko izdanje Pravopisa pisanje vlastitih imena skoro uopšte i ne pominje, osim kad je u pitanju veliko slovo ili jednačenje. S druge strane, u Srpskom jezičkom priručniku Klajn se poziva na poglavlje Pravopisa "Prilagođeno pisanje imena iz stranih živih jezika", koga naravno u školskom izdanju nema. E sad, imam staro školsko izdanje Pravopisa srpskohrvatskog jezika iz 1988. u kome su ta pravila izvornog pisanja dosta lepo pobrojana, pa me zanima je li se nešto od toga do danas promenilo ili mogu da se držim tih pravila i dalje u slučaju da imena ne transkribujem.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Нескафица на 15.03 ч. 15.04.2007. Koliko je meni poznato, ta pravila se nisu menjala - Jessica/Jessiki, Henry/Henryja i sl.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: karloružni на 20.21 ч. 15.04.2007. A zašto Jessiki a ne Jessici? (Ako se c već izgovara kao k)
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Нескафица на 23.18 ч. 15.04.2007. Zato što padežni nastavak predstavlja "domaću natruhu" unutar izvorno napisanog imena (koje u izvornom jeziku - ako taj nije slovenski - najčešće nije promenljivo), a "natruha" će onda biti i svaka evenutalna palatalizacija/sibilarizacija (ili odsustvo tih promena) koje se pred padežnim nastavkom javljaju, pošto te glasovne promene jesu deo gramatičkih osobina dotičnog padežnog nastavka.
U akuzativu će, stoga, biti moguće dvojako pisanje: Jessicu i Jessiku - prvo stoga što zabune ne može biti jer "-u", kao deklinativni nastavak ak. jed. ž. r., nikad ne izaziva sibilarizaciju, a drugo po uzoru na druge kose padeže, tačnije genitiv, dativ i lokativ. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 01.50 ч. 16.04.2007. Hvala, Neskafice. :)
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Astromum на 11.26 ч. 15.08.2007. Pozdrav svim forumasima i mali detalj u vezi sa izgovorom Federerovog imena. Jedan od komentatora dao je sledece objasnjenje - Sam Federer insistira na Rodzer, a ne Roze. I to, izgleda, zato sto mu je ime dala majka koja je, opet, anglosaksonskog porekla.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Психо-Делија на 19.40 ч. 21.08.2007. Ја бих да допуним овај последњи одговор:
Ево два цитата из чланка о Роџеру Федереру са енглеске Википедије: Први је, заправо IPA-транскрипција његовог имена и презимена наведена у првој реченици чланка: Цитат ([[International Phonetic Alphabet|IPA pronunciation]]: {{IPA|[ˈɹɑ.dʒər ˈfɛ.dər.ər]} а други цитат објашњава овај први:Цитат Answering a frequently asked question about the proper pronunciation of his first name, Federer said: "As my mother comes from South Africa, my name has always been pronounced the English way."<ref name="askroger"/> .Уосталом, ево и линка: http://en.wikipedia .org/wiki/Roger_federer (http://en.wikipedia .org/wiki/Roger_federer) Поздрав Бојану и Наташи (које "познајем") али и осталима (које не "познајем"). Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Lolita на 21.06 ч. 21.08.2007. Hmmm, dakle, majka mu je iz Afrike?
Zanimljivo :) Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Нескафица на 23.21 ч. 21.08.2007. Da, Južnoafrikanka, a otac nemački Švajcarac (ili se kaže "švajcarski Nemac"?). Mislim da se sam Rodžer izjašnjava kao Švajcarac (mimo toga što za tu zemlju i nastupa), a tamo i živi.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Зоран Ђорђевић на 22.12 ч. 29.08.2007. Видим данас у најави преноса да Јелена Јанковић треба да игра са Олгом Говортсовом. Кладим се у пиво да Руси тако не пишу, него да је то само буквално (и без размишљања) преписано са енглеског.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Часлав Илић на 22.23 ч. 29.08.2007. Ма Говорцова, сто посто. Руси културно, а не као ја што му изађем Кејзлав, односно Казлаф...
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Ђорђе Божовић на 22.46 ч. 29.08.2007. Не морају се с наших имена склањати дијакритички знаци кад се транскрибује на енглески, као што то многи чине. У стручној литератури (славистичкој, географској) сви дијакритички знаци се остављају, јер се тако управо и преносе наша слова на латиницу, било енглеску или коју другу. Дакле, ти би био Časlav у сваком случају а не Caslav.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Нескафица на 22.53 ч. 29.08.2007. Izgleda da to zavisi od ustanove koja transkribuje. Aktuelni primeri: US Open i Osaka. Kod prvih ni pomena od dijakritika, a Japanci bogme sve lepo prenose.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Часлав Илић на 10.00 ч. 30.08.2007. Цитирано: Ђорђе Божовић Не морају се с наших имена склањати дијакритички знаци кад се транскрибује на енглески, као што то многи чине. [...] Мене нико није ни питао, него крене од пасоша — Немци то „пошишају“ без премишљања :) Не могу да откуцају ваљда, а помоз' боже да се бакћу визуелним тражењем одговарајућих слова. А и да откуцају, шта вреди кад нико није дужан да зна, нити зна, како се изговара нека тамо кукица неког тамо словенског језичића. А Бугари, рекоше ми да их питају при издавању пасоша како желе да им име пише латиницом, да л' по енглески, немачки, француски (тј. тако да се на дотичним језицима могу најприближније изговорити) или већ неку сопствену слободну варијанту. Наслов: Andy Murray Порука од: Психо-Делија на 20.03 ч. 20.09.2007. Како се транскрибује презиме шкотског тенисера Andy-ја Murray-ја?
Колико је мени познато, презиме (односно име) Murray се без изузетка транскрибује као Мари, па би тако требало бити и са презименом нареченог тенисера. Претрагом интернета наилазио сам углавном на наведену транскрипцију или изговор изворних говорника енглеског језика, али је занимљиво да наша средства информисања без изузетка иду са варијантом Мареј! Чак сам у НИН-у наилазио на Мареја! Да ли је овај Murray изузетак, или наши новинари (и лектори) опет греше? Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: chiviash на 21.47 ч. 20.09.2007. А Бугари, рекоше ми да их питају при издавању пасоша како желе да им име пише латиницом, да л' по енглески, немачки, француски (тј. тако да се на дотичним језицима могу најприближније изговорити) или већ неку сопствену слободну варијанту.
Tu se vidi da su napredniji od nas . Da li će Jovan koji živi u Francuskoj hteti da ga zovu Žovan ili će da napiše u pasošu Yovan da bi ga Francuzi zvali Iovan ? Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Бојан Башић на 22.15 ч. 20.09.2007. Za tenisera Endija i sâm sam u diskusijama oko izgovora njegovog prezimena najčešće nailazio na tvrdnju da je pravilno Mari. Međutim, skoro sam naišao na ovo (http://www.talkabouttennis.com/forum/showthread.php?t=7695), po čemu bi transkripcija bila Mjurej! Čovek tvrdi da je detaljno istraživao izgovor prilikom sačinjavanja liste, a na osnovu nekoliko nasumično izabranih imena čini mi se da je prilično dobro obavio posao.
Zašto neko to nije pitao Endija u nekom intervjuu, kao Rodžera Federera, pa da budemo sigurni? :) P. S. Nisi li se ti, Delija, skoro konsultovao s nekim upravo povodom prezimena ovog tenisera? Smemo li da znamo odgovor? Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Психо-Делија на 23.42 ч. 20.09.2007. Ја сам ономад натрчао на тај сајт и то је био један од разлога зашто сам поставио ово питање. Али ја сам наишао сам и на ово: http://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=5666358 (http://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=5666358) (треба само притиснути дугме listen) где се може чути изворни говорник енглеског како то презиме изговара отприлике као Мари! Једини сигуран начин да сазнамо како се изговара то презиме је изговор из уста његовог носиоца, али, док не добијемо такву информацију, мислим да се морао држати транскрипције која је уобичајена за то презиме, а то је, наравно, Мари.
И да, пре два месеца послао сам мејл господину Клајну са питањем о транскрипцији тог презимена, али одговор, на жалост, још нисам добио (ни мејлом, ни преко Клајнове сталне рубрике у НИН-у). Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Нескафица на 00.39 ч. 21.09.2007. Bojane, obrati pažnju na tu tabelu:
Pod "Murray" imamo MYO... ali pod "Melzer, Jürgen" imamo YO... (gde je svakako bliže "ji", pa čak i "ju"), a i pod "Söderling" imamo SYO..., pri čemu na ovom sajtu (http://www2.hhs.se/isa/swedish/chap9.htm) možemo videti da se švedsko ö izgovara kao običan poluglas. Dakle, biće da je autor sajta mestimično odabrao u najmanju ruku neobične transkripcije (mada vidim da je pogdegde stavljao i zvanično "šva" za poluglase.) U svakom slučaju, za vreme dubl-partnerstva Jelene Janković i Endijevog brata Džejmija na Vimbldonu, od stranih komentatora na Eurosportu zaista se jasno moglo čuti "Mari". Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Психо-Делија на 01.01 ч. 21.09.2007. По Прћићевом систему транскрипције, "шва" се транскрибује према одговарајућем слову у оригиналном запису, па би онда требало бити Мјурај, а не Мјуреј.
С друге стране, Нескафицини аргументи су мени прилично уверљиви, иако звучни утисак може понекад и да превари, али, будући да сам и ја слушао оригиналне говорнике енглеског како кажу Мари, мислим да је најбоље да за сада остане Мари. А ако се млада господа удостоје да неким поводом и сами сугеришу како се правилно изговара њихово презиме - утолико боље. И за њих и за нас. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Нескафица на 01.06 ч. 21.09.2007. U "Murray" nemaš šva. Prćić u Transkripcionom rečniku veli da se prvi vokal izgovara kao "a", a drugi kao "i". Inače, pogledaj ponovo uvod u Rečnik: prema slovu se prenosi samo nenaglašeno šva, a naglašeno se načelno prenosi kao "e", sem ako se već nije uvrežio drugačiji običaj kod nekog određenog imena. (Npr. po Prćiću je za Murphy bolje "Merfi", ali je ustaljeno "Marfi".)
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Психо-Делија на 06.55 ч. 21.09.2007. НИсмо се разумели. Ја нисам говорио о Прћићевој транскрипцији, већ о транскрипцији овде http://www.talkabouttennis.com/forum/showthread.php?t=7695. А колико види, ту постоји ненаглашено "шва" на другом слогу које се, слажемо се, преноси према слову. Али добро, да се ја манем цепидлачења, Бојан је на Википедији све објаснио и ова тема би се могла и закључити.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Вученовић на 08.52 ч. 21.09.2007. Шта су то полугласови? Шта вам је то "шва"?
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Pedja на 09.46 ч. 21.09.2007. Da li će Jovan koji živi u Francuskoj hteti da ga zovu Žovan ili će da napiše u pasošu Yovan da bi ga Francuzi zvali Iovan ? Ne bih rekao da je to napredno. Napredno bi bilo da u pasosu postoji prostor za ime na maternjem jeziku i ime na transkribovano na neki strani jezik po izboru (ili na nekoliko dominantnih svetskih jezika: engleski, francuski, spanski...). Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: chiviash на 12.20 ч. 21.09.2007. Time Peđa ništa ne rešavaš . Jer pored pasoša imaš papir od svake administracije : zdravstvo, banka, osiguranje, vozačka dozvola itd ... Pasoš ti služi jedino kad prelaziš granicu i to zavisi kako koju .
A mogu ti reći isto i da je mučno spelovati svaki put svoje ime ili slušati kako u čekaonici prozivaju neko ime koje ti ne pripada Za Vučenovića http://www.bbc.co.uk/worldservice/learningenglish/multimedia/pron/schwa/index.shtml Наслов: Re: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Miloš Stanić на 16.00 ч. 21.09.2007. Srećom, mi imamo naše latinično pismo, pa nikakva transkripcija nije potrebna za naša imena. Uostalom, u vrlo malo jezika postoji pravilo o transkripciji imena, nego se imena uvek pišu u originalu (barem u zapadnom svetu).
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Часлав Илић на 16.24 ч. 21.09.2007. Цитирано: pedja Ne bih rekao da je to napredno. Napredno bi bilo da u pasosu postoji prostor za ime na maternjem jeziku i ime na transkribovano na neki strani jezik po izboru [...] Нисам се прецизно изразио, управо је тако. Бугарима пише како изворно, ћирилицим, тако и на језику по избору. Тако сам знао једног Генча који се у то време писао као Gencho, а показао ми је и стари пасош где му је стајало Guentchos (или тако некако :) Цитирано: pedja [...] (ili na nekoliko dominantnih svetskih jezika: engleski, francuski, spanski...). Што би било још боље, ионако су сад ту ови био-метри-ђаво-у-њима пасоши, имају килобајта за арчење... Ја сам спремио своје што сам знао, за енглески и немачки, не било заповеђено неком да ме преслови на, рецимо, француски, шпански? За сваки случај :) Цитирано: Miloš Stanić Srećom, mi imamo naše latinično pismo, pa nikakva transkripcija nije potrebna za naša imena. Неком срећом, неком (мени) несрећом :) Ево још једног: http://www.sinadin.com/wordpress/?p=70 (http://www.sinadin.com/wordpress/?p=70); како човеку да и не пукне филм, кад наиђе на нешто овако: http://www.flickr.com/photos/68669096@N00/47104776 (http://www.flickr.com/photos/68669096@N00/47104776) (ср@лат->фр->ру) Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Нескафица на 20.17 ч. 21.09.2007. Vučenoviću, uz onaj link što ti je dao chiviash samo još napomena: "poluglas" je tehnički termin za glas koji se zove "šva" (ili obratno, kako ti drago). Beše govoriš nemački? Poluglas/šva je nemačko ö (ili francusko eu, ili britansko - ne američko! - er, ili...), a u međunarodnom fonetskom alfabetu obeležava se sa "e naglavačke" (o čemu se piše i na onom sajtu).
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: џафир на 20.35 ч. 21.09.2007. Па како се транскрибују наша имена на енглески? На пример Зоран, Горан, Милош, Вељко, Милица, Жељана.....
Да ли да што више подсећају на наш изговор или да визуелно што више подсећа на наша слова, од чега је најцрње поступак шишање наше латинице, па на крају добијемо нешто што ни на папиру ни изговорено не подсећа на српски. (По мом мишљењу идиотлук Жељана - Zelana/Zeljana кад га већ мењамо нек бар личи на српски изговор, јер ионако написано неће личити на српски) Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Нескафица на 20.49 ч. 21.09.2007. Problem je i to što bi transkripcije bile različite za različite jezike: Miloch (fr.), Milosh (engl.), Milosch (nem.), Milox (šp. prema kat./bask.) a za italijanski nisam ni siguran može li "sci" stajati na kraju reči i čitati se kao "suvo" š. Opet, ne možeš se izvaditi ni s "unificiranim" Milosch, jer bi ti to Englezi spontano (a Španci isključivo) pročitali kao "Milosk".
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 21.26 ч. 21.09.2007. a za italijanski nisam ni siguran može li "sci" stajati na kraju reči i čitati se kao "suvo" š. Ne može. Ali italijanski bi prihvatio i neku od grafija drugih jezika, najverovatnije englesku Milosh. A primetila sam da su u zadnje vreme počeli da koriste znake ž, š, č za istočne pisce, posebno ruske, pa verujem da bi se navikli i na izgovor naših slova. Na kraju krajeva, uspeli su da savladaju imena naših fudbalera. :D Na italijanskom izdanju romana Derviš i smrt piše Meša Selimović, upravo kao kod nas. Druga je stvar koliko njih ume to da pročita. :)E da... ostala mi je nedoumica, šta je na kraju pravilno, Rože ili Rodžer za Federera? Prvo sam mislila da je Rože pošto je Švajcarac, ali kad sam pogledala nacionalnost roditelja tek mi onda ništa mnije bilo jasno... :( Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Нескафица на 22.47 ч. 21.09.2007. E da... ostala mi je nedoumica, šta je na kraju pravilno, Rože ili Rodžer za Federera? Prvo sam mislila da je Rože pošto je Švajcarac, ali kad sam pogledala nacionalnost roditelja tek mi onda ništa mnije bilo jasno... :( Sam insistira na tome da je Rodžer, zbog majke koja je s anglofonog područja, pa se to u svetu i poštuje, a izgleda i kod nas u sve većoj meri. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Психо-Делија на 22.51 ч. 21.09.2007. Ево два цитата из чланка о Роџеру Федереру са енглеске Википедије: Први је, заправо IPA-транскрипција његовог имена и презимена наведена у првој реченици чланка: Цитат ([[International Phonetic Alphabet|IPA pronunciation]]: {{IPA|[ˈɹɑ.dʒər ˈfɛ.dər.ər]} а други цитат објашњава овај први:Цитат Answering a frequently asked question about the proper pronunciation of his first name, Federer said: "As my mother comes from South Africa, my name has always been pronounced the English way."<ref name="askroger"/> .Уосталом, ево и линка: http://en.wikipedia .org/wiki/Roger_federer (http://en.wikipedia .org/wiki/Roger_federer) Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Ђорђе Божовић на 17.08 ч. 22.09.2007. Па како се транскрибују наша имена на енглески? И на било који језик с латиничким писмом: Ђорђе Божовић је кад се "транскрибује" - Đorđe Božović, па знали они то да прочитају или не. ;)Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 18.26 ч. 22.09.2007. E baš vam hvala. Gledala sam već ranije taj IPA link i vikipediju, ali me zbunilo ono "ENGLISH" pronunciation, nisam znala je li to izgovor na engleskom govornom području ili treba svuda da se tako izgovara. Ko pita ne skita. ;D
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Pedja на 19.41 ч. 22.09.2007. И на било који језик с латиничким писмом: Ђорђе Божовић је кад се "транскрибује" - Đorđe Božović, па знали они то да прочитају или не. ;) To mi je nelogično. Ako mi imamo u svom jeziku pravila kako transkribujemo strana imena, zašto i drugi jezici ne bi imali takva pravila. Ne možemo mi tražiti da se naša imena ne transkribuju ako mi to radimo. Ne vidim razlog da nam smeta da u durigm jezicima naša imena zapisuju tako da mogu da ih pročitaju što sličnije onome kako ih mi izgovaramo. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Зоран Ђорђевић на 19.56 ч. 22.09.2007. У једној озбиљној књизи, политика је у питању, преводилац презиме браће Далс1 доследно транскрибује као Дјулс! А лепо му пише Dulles.
1Ален и Џон Фостер, утицајни амерички политичари у послератном периоду. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 20.12 ч. 22.09.2007. И на било који језик с латиничким писмом: Ђорђе Божовић је кад се "транскрибује" - Đorđe Božović, па знали они то да прочитају или не. ;) To mi je nelogično. Ako mi imamo u svom jeziku pravila kako transkribujemo strana imena, zašto i drugi jezici ne bi imali takva pravila. Ne možemo mi tražiti da se naša imena ne transkribuju ako mi to radimo. Ne vidim razlog da nam smeta da u durigm jezicima naša imena zapisuju tako da mogu da ih pročitaju što sličnije onome kako ih mi izgovaramo. Jezici nisu logični u smislu egzaktnih nauka. Ne valja tražiti svuda analogije, samo ćemo se upetljati a ništa nećemo rešiti. ;) Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Pedja на 21.00 ч. 22.09.2007. Nisam ni govorio o reciprocitetu, nego prosto o tome da se nas ne pita kako ce se nasa imena pisati u drugim jezicima.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Психо-Делија на 22.54 ч. 22.09.2007. Зоране, прецизности ради: Прћић каже - Далес.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Нескафица на 23.33 ч. 22.09.2007. Po svemu sudeći, englesko pravilo za transkripciju srpskih imena glasi: Đ pretvori u Dj, ostale dijakritike ošišaj, a onda čitaj kako stigneš dok ti neko ne probije mozak ponavljanjem ispravnog izgovora :)
Na Eurosportu sam svojevremenu čuo britansku voditeljku kako u JEDNOJ rečenici kaže "Janković" i "Ivanovik"... Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Ђорђе Божовић на 15.13 ч. 23.09.2007. Већ много година постоји договорен начин транслитерације словенских ћириличких језика на латиничко писмо. Он се зове на енглеском the scientific transliteration, и према овом договору, српска ћириличка слова транскрибују се на латиницу одговарајућим словима Гајеве абецеде.
А има право и алчеста: у енглеском је заиста обичај да се страна имена остављају у оригиналу, а код нас је обичај да се транскрибују, па ето и тако... Ово енглеско правило које је Нескафица дочарао је упрошћен, али погрешан начин транслитерације наших слова. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Психо-Делија на 23.34 ч. 24.09.2007. Пре неког времена на овом форуму http://inogolo.com/forum/index.php/topic,96.0/topicseen.html поставио сам питање о правилном изговору презимена тенисера Andy-a Murray-a добио сам врло занмљив одговор који, изгледа, отклања све неспоразуме везане за изговор и транскрипцију овог презимена.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Нескафица на 23.39 ч. 24.09.2007. Onda bi Prćić, ukoliko želi da se drži svog sistema, morao to da izmeni u "Meri" :)
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Психо-Делија на 00.20 ч. 25.09.2007. Али, овде http://dictionary.reference.com/browse/murray је наведена и ИПА- транскрипција (енглеска) ˈmʌri (уз, дакако, америчку варијанту ˈmɜri), што значи да је то презиме оправдано транскрибовати И као Мари (уз америчку варијанту Мери, која, међутим, може довести до забуне). Такође, таква двојна ИПА-транскрипција наведена је и у Cambridge English Pronouncing Dictionary Д. Џоунса и у Longman Pronunciation Dictionary.
Мислим да је овде мање важно да ли је Мари или Мери, већ је много важније да није Мареј односно Мјуреј. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Бојан Башић на 01.30 ч. 25.09.2007. Da se englesko prezime Murray inače transkribuje kao Mari od početka nije bilo sporno. Pitanje je samo želi li ovaj teniser da se konkretno njegovo prezime izgovara drugačije od redovnog izgovora (a ako želi, onda se to uzima u obzir prilikom transkripcije). Sve što zasad imamo u tom smeru samo je ona tabela iz moje prošle poruke — ostalo što sam video je samo rekla-kazala, razmatra se izgovor te reči nezavisno od prezimena tenisera i sl. E sad, i ona tabela je rekla-kazala, ali mislim da joj impozantan broj imena, kao i tvrdnja autora da se potrudio oko izgovora imena teniserâ (dakle, ne samo njihovih imena uopšteno), daje malko kredibiliteta. Jasno, to „malko“ nije dovoljno; dok ne dobijemo čvrst dokaz (recimo, izjavu Endija samog ili nešto u tom rangu) da se njegovo prezime izgovara drugačije, svakako treba dati prednost opštem obliku nad nekim za koji postoji tek neka mala šansa da je odgovarajući. Ostaje, dakle, zasad Mari, a tabelu sam naveo samo kao zanimljivost, ili ako neko baš želi da se bavi detektivskim poslom i locira izvor onih informacija.
P. S. Tamošnje ə zapravo je æ (rečeno je ispod). Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Зоран Ђорђевић на 18.34 ч. 25.09.2007. Није ни чудо што Енглези понекад, после упознавања, питају: ''А како се Ваше име пише''?
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Нескафица на 19.01 ч. 25.09.2007. Verovatno bi dosad po britanskim i evropskim elektronskim medijima isplivalo želi li Andy Murray da se njegovo prezime izgovara mimo pravila, pošto je ipak dovoljno prisutan. A pošto, izgleda, niko od nas nije tu konstatovao nikakvu anomaliju, onda će "Mari" biti ispravno.
(Dualitet izgovora u izvornoj državi nije prepreka. On postoji i, recimo, u nazvima dana: Monday, Tuesday,... Sunday, gde u Britaniji ravnopravno egzistiraju i varijante na -di i varijante na -dej. Međutim, mi smo se iz DRUGIH razloga opredelili za jednu od dve mogućnosti, pa će se u nas redovno čuti, recimo, "Sandej tajms", a ne "Sandi tajms". Stoga nema prepreke da NAŠA varijanta bude "Mari" iako Škoti možda i izgovaraju "Marej".) Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: chiviash на 20.16 ч. 25.09.2007. U Parizu postoji avenija koja nosi ime kralja Petra ; samo što nije Petar nego "Pierre" što inače znači i kamen ...
Sergej se neizostavno pretvara u "Serge" , Ćirilo u " Cyril" itd ... Jednostavno treba prihvatiti činjenicu da ne postoji rešenje za postavljeni problem bilo o kojem jeziku se radilo Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: sandra на 12.30 ч. 14.11.2007. Da li se špansko ime Teresa kod nas transk. kao Teresa ili kao Tereza?
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Бојан Башић на 13.08 ч. 14.11.2007. Teresa, po pravilima transkripcije.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: sandra на 13.19 ч. 14.11.2007. Hvala! :)
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Соња на 11.36 ч. 21.12.2007. Човек се звао William Harvey (Harvey (1578 - 1657) was an English physician who was the first to describe accurately how blood was pumped around the body by the heart). ’Ел му се презиме код нас каже Харви? До сада пише Харвеј, а то ми се некако не свиђа :(.
Ономе другом презиме је Hatschek. То се, ваљда, чита као Хачек (можда питање звучи дебилно, али у књизи имам написано нешто сасвим другачије)? Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 15.47 ч. 21.12.2007. Meni se čini da bi trebalo Harvi a ne Harvej, ali nemam Prćićev rečnik...
I rekla bih takođe da je Haček, ali odakle je taj? Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Бојан Башић на 18.56 ч. 21.12.2007. Ovaj prvi jeste Harvi. Drugi je najverovatnije Haček, ali bitno je proveriti odakle je.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Соња на 00.41 ч. 22.12.2007. Do sada sam nasla: Hatschek, Bertold. - Nemecko; 1854 - 1926; zoológ. Profesor na nemeckej univerzite v Prahe a Viedni. Nadam se da je to taj.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Соња на 00.42 ч. 22.12.2007. Da, hvala za Harvija!
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Соња на 13.39 ч. 27.12.2007. Јес’ мало глупо питање, али морам да проверим: Georges Cuvier (1769-1832), leader of elite French science... се пише као Жорж Кивије?
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Бојан Башић на 13.46 ч. 27.12.2007. Žorž Kivje (imaš jedno i viška).
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Соња на 13.48 ч. 27.12.2007. Pomislila sam da bi moglo biti tako... Hvala!
A, ovaaaj, ’el se Gegenbaur (Karl Gegenbaur: German anatomist) čita kao Gegenbaur, ili postoji neki „fazon“? Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Madiuxa на 22.19 ч. 27.12.2007. Гегенбаур. Тако по Вуку. :)
Сошке, ај плиз, кад год имаш неку нову транскрипцију, отвори нову тему. Боље је због претраге. Ако неком другом затреба исто име, овде га никад неће наћи и мораће опет да поставља исто питање. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Соња на 15.37 ч. 02.01.2008. Ol rajt
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 13.40 ч. 26.01.2008. Pade mi na pamet da pitam, zna li neko zašto se automobilska marka "sitroen" zadnjih godina odjednom izgovara i piše "citroen", kad je dotle bilo savršeno jasno kako treba? I to i u stručnim člancima i emisijama, baš mi je upalo u oči. Nadam se da u međuvremenu nije doneto neko novo pravilo po tom pitanju.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Дарко Новаковић на 16.14 ч. 26.01.2008. Ја сам увек говорио цитроен а, колико видим по правопису, то је погрешно. Чуде ме нове тенденције. Можеш ли да наведеш неки чланак где се користи цитроен?
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 17.44 ч. 26.01.2008. Nažalost ne pratim baš članke o automobilizmu; primetila sam ovo najpre u našim "Vijestima" koje jednom nedeljno imaju dodatak o automobilima, a onda i u više TV emisija tog tipa, između kojih i ona koja ide na RTS, mislim da se zove SAT, kao i emisije na našim televizijama kao Vrele gume i slično...
Što se novina tiče, nije stvar u tome da pišu marke izvorno, pošto im nije problem da u istom članku pomenu "reno" ili "pežo", ali citroen je zbog nečega sa c... Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Дарко Новаковић на 18.14 ч. 26.01.2008. U jednom broju časopisa Sat Plus članak počinje sa CITROEN C5 ... , dok u nastavku članka koriste Sitroen za ime fabrike a sitroen ''C5'' za naziv konkretnog modela. U delu sa cenama takođe stoji CITROEN — valjda su i ovde i u naslovu članka omaškom izostavili one dve tačke iznad e. U delu sa cenama su inače svi modeli nazvani izvorno, bez transkripcije.
Inače, kada si pomenula stručne časopise, pomislio sam da si to našla u nekom lingvističkom časopisu. Strukovni časopisi nisu nešto na šta se može osloniti po pitanju jezičke ispravnosti, iako imaju lektora. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Madiuxa на 21.38 ч. 26.01.2008. Stvarno? Ja od kad znam za sebe cujem i govorim citroen...
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Дарко Новаковић на 22.17 ч. 26.01.2008. Да, и ја сам се изненадио.
Иначе, то је тачка 8 у транскрипцији сугласника француског језика (http://www.vokabular.org/pravopis/doku.php?id=%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5#%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%B8%D0%B7_%D1%84%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0). Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Madiuxa на 22.56 ч. 26.01.2008. Ma sigurno da nije pravilna transkripcija, ali sto se ono kaze, narodski, uvek je bilo sa C a ne sa S. Mene je zacudilo to sto je alcesta rekla da se oduvek govorilo pravilno, sitroen, jer kako rekoh od kad znam za sebe jedino sam cula citroen.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Зоран Ђорђевић на 23.13 ч. 26.01.2008. Ако ћемо поштено, памтим дуже од вас, одувек се говорило и једно и друго. Ја сам говорио ситроен, неки други цитроен, али нам то није сметало. Знали смо да мислимо на исто и нисмо се ни исправљали, нити смо расправљали о томе.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 23.20 ч. 26.01.2008. Nikog nikad nisam čula u svojoj okolini da kaže citroen, a ni na televiziji doskora. Mada, ovde ta marka i nije previše popularna, pa je možda u tome stvar. :D
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Часлав Илић на 23.26 ч. 26.01.2008. Извините, опростите, гледам данас Алчестино питање, питам се је л' то нека фина иронија а мени буквану звучи озбиљно? Тачно је да се никако нисам бавио колима, али не могу да кажем да нисам знао за Ситроен, као ни да сам игде слушао другачије до тако.
Ако већ није аршин за питања исправности, требало би да јесте за питања народскости: тражите једном Гуглу „цитроен“, други пут „ситроен“ (тако, ћирилицом). Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 23.31 ч. 26.01.2008. Bila sam mrtva ozbiljna, čisto da se zna. :)
Цитат Тачно је да се никако нисам бавио колима, али не могу да кажем да нисам знао за Ситроен, као ни да сам игде слушао другачије до тако. Nisam samo razumela, je l' hoćeš da kažeš da i u tvojoj okolini svi govore sitroen sa S? :)Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Часлав Илић на 23.37 ч. 26.01.2008. Морам хитно да упристојим реченице :) Да, свуда сам чуо С.
Сад, где је то „свуда“ не могу баш да одредим, просто је ово први пут да чујем да се негде каже са Ц. Да се не јавише Дарко и Брунхилда, готов бих био да применим свој омиљени третман дрвљем и камењем по питању остављања имена у квазиизворном облику... Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Ђорђе Божовић на 01.01 ч. 27.01.2008. I ja govorim sitroen, ali čujem često i citroen. Imaju one narandžaste čokoladice, mislim da su sa želeom, piše na njima „citro“, a ja ih isto tako zovem sitro. :) Imam neodoljiv osećaj da mi se ponekad ljudi u sebi smeju zbog toga. Ali šta ću, odrastao sam uz francuski, iako ga nikad nisam govorio. ;)
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Sillypuppie на 02.42 ч. 27.01.2008. Sitroen mislim da je češće, mada i citroen...
Neko spomenu Peugeot - nije li Pužo pravilna transkripcija (francuzi ga izgovaraju tako, bez specijalnih efekata na "u") Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Часлав Илић на 03.13 ч. 27.01.2008. Цитирано: Sillypuppie Neko spomenu Peugeot - nije li Pužo pravilna transkripcija (francuzi ga izgovaraju tako, bez specijalnih efekata na "u") Онај сајт чије се име овде не спомиње вели да је француски изговор по ИПА: pøːˈʒo. Или дотични лупета, или да сходно увцету почнемо и Келн да зовемо Кулн, јер то су исти гласови... Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Нескафица на 03.14 ч. 27.01.2008. Poluglas (iz bilo kog jezika) u srpski se po pravilu prenosi kao "e" - francusko "eu", nemačko "ö", englesko "er" itd.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Sillypuppie на 02.58 ч. 28.01.2008. Цитирано: Sillypuppie Neko spomenu Peugeot - nije li Pužo pravilna transkripcija (francuzi ga izgovaraju tako, bez specijalnih efekata na "u") Онај сајт чије се име овде не спомиње вели да је француски изговор по ИПА: pøːˈʒo. Или дотични лупета, или да сходно увцету почнемо и Келн да зовемо Кулн, јер то су исти гласови... verovatno sam ja lupio, meni se čini, shodno uvcetu da kažu baš čisto Pužo Pronunciation * IPA: /puː'ʒoʊ/ izvor wikipedia, ne znam šta znači ostalo, al je "u" u, valjda ::) Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Бојан Башић на 03.23 ч. 28.01.2008. Pronunciation * IPA: /puː'ʒoʊ/ To što si pronašao je engleski izgovor (da ne kažem „poengležen“) — i to čak nije ni jedini, već Englezi imaju tri-četiri različita izgovora ovog imena. Francuski (koji, naravno, nas zanima) izgleda onako kako je Časlav već naveo. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Sillypuppie на 03.55 ч. 28.01.2008. verovatno sam od engleza i pokupio, pade mi to napamet, al sam mislio da je izgovor u pitanju
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Вученовић на 15.53 ч. 28.01.2008. Ја сам у својој околини до пре пар година чуо једино ситроен, са с. У скорије време, често чујем и ту другу варијанту, са ц. Не знам, чини ми се да се откако знам за себе па све доскора говорило ситроен што је, како кажете, и правилно.
Чини ми се да све чешће у задње време чујем и волксваген, а чини ми се да таквог изговора пре није било. Швабе свакако кажу фолксваген — народна кола. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Madiuxa на 15.57 ч. 28.01.2008. Pravilno je folksvagen...
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Нескафица на 16.19 ч. 28.01.2008. A na "terenu" se najčešće čuje "folcvagen"...
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Зоран Ђорђевић на 20.31 ч. 28.01.2008. Фолксваген свакако, као фолксдојчер.
А на терену се чује и ''прецедник''. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Нескафица на 20.48 ч. 28.01.2008. "Precednik" se čuje uvek, ne samo "na terenu", jer "ds" ostaje neizjednačeno samo u pismu, dok je u izgovoru prilično nasilno uzdržavati se od stapanja. S druge strane, "ks" nema nikakvog fonetskog osnova da se pretvori u "c".
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Бојан Башић на 13.26 ч. 08.02.2008. "Precednik" se čuje uvek, ne samo "na terenu", jer "ds" ostaje neizjednačeno samo u pismu, dok je u izgovoru prilično nasilno uzdržavati se od stapanja. Uveren sam da Klajn na jednom mestu u ’Tvorbi reči’ tvrdi kako ipak ne dolazi do slivanja u C, jer postoji dovoljna pauza. Nisam siguran da li je baš reč predsednik u pitanju (verovatno nije, jer ovo gore nisam uspeo da pronađem preko ove reči u indeksu), ali suština je ista. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Нескафица на 14.04 ч. 08.02.2008. Obrati pažnju po medijima i u svakodnevnom životu (i pokušaj da budeš nepristrastan) - zaista mislim da se čuje nešto daleko bliže glasu "c" nego brzom sledu "ds" (što, naravno, neće uticati na pravopis). Možda je cezura jasnija u nekim drugim rečima, recimo onima sa suglasničkom grupom - odstupiti, odstraniti - ali mislim da međuvokalski položaj "pospešuje" stapanje.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Зоран Ђорђевић на 20.40 ч. 08.02.2008. Онај велики град у Аризони све чешће транскрибују као Финикс, баш као што се изговара. Нешто ми то није симпатично. ''Феникс'' симболички значи нешто, по свој прилици је град отуда тако и назван, па не би то требало кварити зарад подударности у изговору.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Нескафица на 03.38 ч. 09.02.2008. Hm... "ne bi to trebalo kvariti" može da se primeni i na prezime američkog reditelja Petera Bogdanovicha, pa se opet ne primenjuje... Postoji i kalifornijski grad Venice, koji je očito nazvan po Veneciji, ali se opet ne prenosi kao "Venecija" nego kao "Venis". Primera sigurno ima koliko hoćeš.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Madiuxa на 04.09 ч. 09.02.2008. Belgrejd (USA)?
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 16.11 ч. 10.02.2008. Zar i to ima? :D
Dakle, neverovatno, baš sam došla da pitam je li ispravno Feniks ili Finiks, kad ono... telepatija na dela. :D I kako na kraju treba? Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Нескафица на 16.17 ч. 10.02.2008. Bolje Finiks.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Зоран Ђорђевић на 16.49 ч. 10.02.2008. То ми управо и није јасно. Зашто је боље кад не значи ништа, а ''феникс'' значи. Да је у питању Беникс или Биникс било свеједно.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Нескафица на 16.51 ч. 10.02.2008. Pa i "Michael" i "George" i "John" nešto "znače", pa opet ne postaju Mihajlo, Đorđe i Jovan. Ako ti je teško to da prihvatiš, pokušaj ovako: Finiks je transkripcija, Feniks je "prevod", a prevodi imena — no-no. (Isto kao što nije ni "Novi Jork", iako "new" nije čak ni vlastita imenica nego pridev.)
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Зоран Ђорђевић на 17.03 ч. 10.02.2008. А асоцијација на значење појма ''феникс''? У принципу си у праву. Некада су се и она имена која си малопре поменуо преводила, па кад сад читаш те старе књиге изгледа много блесаво.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Golić iz Rušnja на 17.13 ч. 10.02.2008. Tako se nekada pokojni Johan Volfgang Gete, na čisto srpskom zvao Jovan Vukohod Božić.
A Godfrid Bujonski bio Bogoljub Čorbić. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Madiuxa на 19.11 ч. 10.02.2008. Tako se nekada pokojni Johan Volfgang Gete, na čisto srpskom zvao Jovan Vukohod Božić. A Godfrid Bujonski bio Bogoljub Čorbić. :D Stvarno svasta! Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Stoundar на 20.58 ч. 11.02.2008. Asocijacija sa feniksom zanimljiva je onima koji se interesuju za istoriju Finiksa, pa samim time i za porijeklo ovog naziva, što znači da je sasvim suvišno gurati ovu asocijaciju u svakodnevni naziv i tražiti od ljudi da nauče još jedan izuzetak.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 20.55 ч. 14.02.2008. Kako se tacno transkribuje englesko "fashion" i Rosemor?
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Madiuxa на 21.55 ч. 14.02.2008. фашон и роузмор
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 23.15 ч. 14.02.2008. Hvala. :) Znaci definitivno fason a ne feson?
Treba mi i izgovor francuskog mesta Aven des Ratapignata (kakvo ime!) i britanskog Bardsey Islanda (pretpostavljam da je Bardsi Ajlend, ali nije zgoreg proveriti). Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Madiuxa на 23.46 ч. 14.02.2008. Фашон, сигурно. ИПА (http://dictionary.reference.com/browse/fashion?r=75) каже: /ˈfæʃən/, а "наша" транскрипција са енглеског језика (http://www.vokabular.org/pravopis/doku.php?id=%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5#%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%B8%D0%B7_%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0) (Прћићева табела) каже да се наглашено æ транскрибује као А. ;D
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 11.55 ч. 15.02.2008. Hvala, nadam se da ću uspeti to da objasnim lektoru. :)
Samo mi još treba potvrda za ovo blesavo mesto u Francuskoj, ko li mu dade takvo ime... :D Avan de Ratapinjata? Ili nekako drukčije? Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Нескафица на 12.28 ч. 15.02.2008. Jeste Avan de Ratapinjata, ali kod "fashiona" imaj u vidu da je u opticaju i varijanta "fešn", koja se kao legalna pominje u Rečniku novijih anglicizama (Prćić et al.).
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 12.50 ч. 15.02.2008. Stvarno? E sad mi je laknulo, ta verzija će verovatno delovati prihvatljivije. I hvala za Francuze. :)
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Madiuxa на 13.49 ч. 15.02.2008. Е, ту има једна зачкољица, ако је то фашон део неког имена, мора бити фашон, али ако је заједничка именица (коју из неког разлога не желиш да преведеш, него да транскрибујеш), онда је фешн.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 13.53 ч. 15.02.2008. Ma časopis se zove "Lady Fashion" (ostavljen na engleskom u tekstu), pa može da se shvati kao zajednička imenica, pošto u okviru naslova i označava modu. :)
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Madiuxa на 13.55 ч. 15.02.2008. Е, мислим да не, јер се ради о ИМЕНУ часописа. Ја сам имала на уму нешто као неко говори (наравно на неком другом језику, који није енглески) па убаци реч фешн... Тј. користи енгл. реч док говори на свом језику, онда би га требало оставити, и то као заједничку именицу, тј. фешн.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 13.58 ч. 15.02.2008. Ali u okviru imena časopisa ima značenje zajedničke imenice koje se može pisati i fešn... sad sam se pogubila; hoćeš da kažeš da bi celo ime časopisa trebalo prevesti ili da treba da stoji Fašon, a ne Fešn?
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Madiuxa на 14.03 ч. 15.02.2008. Хм, не. Ниси ме разумела. Тј, ја сам се лоше објаснила. Елем, ако је део имена часописа, онда се ради о ИМЕНУ и онда га свакако треба транскрибовати, и то чврсто се држаећи правила транскрипције. Међутим, ако се у тексту реч fashion појављује као заједничка именица, онда може фешн, јер су према заједничким именицама правила лабавија. Сад, пошто знам да вероватно не преводиш са енглеског (италијански је твој језик, јел'да?), врло је могуће да неки лик у томе што преводиш прича на италиијанском и с времена на време убацује реч fashion у оно што говори. Нпр, наше шмизле би рекле да је "нешто јако фешн", капираш? Ако је такав случај, онда не треба да преводиш ту реч иако је заједничка именица, али при транскрипцији исте не мораш строго да се држиш правила - уосталом, како Несица рече, као заједничка именица фешн постоји и у самом Прћићевом Речнику...
А што се тиче лекторке, врло просто ћеш јој показати да си у праву - само јој покажи ипа транскрипцију и прћићеву табелу... Ех, да... И часопис би био Леди фашон... Ф мало... ;) Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Ђорђе Божовић на 17.28 ч. 15.02.2008. Recimo, i u imenu poznatog časopisa „Nature“ nalazi se zajednička imenica koja, kao i Fashion u „Lady Fashion“, ima određeno značenje u tom kontekstu, ali se ipak preporučuje transkripcija nego prevod („Priroda“ i sl., što bi odgovaralo tome kad bi Fashion iz imena časopisa prevela kao fešn). Možda možeš i da ostaviš „Lady Fashion“ u originalu, kao kompromis, ako transkripcija deluje pomalo čudno, a deluje, iako je ispravna. (Ne pišeš za neki lingvistički časopis, jelda, nego verovatno prevodiš beletristiku. ;))
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 19.41 ч. 15.02.2008. Jeste. :)
Znači li to, kad u naslovima časopisa ili drugih institucija koje transkribujemo ima više reči, pisaćemo samo prvu velikim slovom bez obzira što je u originalu svaka reč velikim? (Razume se, na računam vlastita imena). To je znači generalno pravilo? Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Madiuxa на 21.53 ч. 15.02.2008. Jeste. :) Znači li to, kad u naslovima časopisa ili drugih institucija koje transkribujemo ima više reči, pisaćemo samo prvu velikim slovom bez obzira što je u originalu svaka reč velikim? (Razume se, na računam vlastita imena). To je znači generalno pravilo? Upravo tako. Kad transkribujes, slede se pravila koja vaze u srpskom. Doduse, pravopis dozvljava pisanje svih velikih slova ukoliko nisi sigurna da je neka rec unutar naslova vlaastita ili zajednicka imenica - onda je bolje ipak pisati velkim slovima, sto u Ledi fashon ipak nije slucaj, savrseno dobro znamo da je druga rec zajednicka imenica.... Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 22.06 ч. 15.02.2008. Hvala. :)
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 19.48 ч. 29.02.2008. Samo da se pohvalim da sam upravo nabavila Prcicev recnik, pa cu vas odsad manje gnjaviti, bar kad je o engleskim imenima rec. :D
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Madiuxa на 19.52 ч. 29.02.2008. Samo da se pohvalim da sam upravo nabavila Prcicev recnik, pa cu vas odsad manje gnjaviti, bar kad je o engleskim imenima rec. :D Recnik stranih imena? GDE????? Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 19.59 ч. 29.02.2008. U podgorickom IPS-u, jedini primerak i malcice prljav, izdanje 1998, ali jedva i ovo nadjoh, pa da ne gledam u zube... :D
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Madiuxa на 20.04 ч. 29.02.2008. U podgorickom IPS-u, jedini primerak i malcice prljav, izdanje 1998, ali jedva i ovo nadjoh, pa da ne gledam u zube... :D Pa imala si OGROMNU srecu, jer se ta knjiga vise ne stampa.... :( Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 20.14 ч. 29.02.2008. Nije valjda da nema novijeg izdanja od tog?!
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Madiuxa на 20.23 ч. 29.02.2008. ne vala, na poslenjem sajmu mi je receno na samom standu izdavaca da vise ne stampaju. Ja imam Recnih geografskih imena, koji sam kupila na sajmu (to ima) ali Recnik stranih imena (vlastitih) neeeeemaaaaaaaaaaaaaaa............. :(
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 21.06 ч. 29.02.2008. Ako je za utehu, ipak su u pitanju samo engleska imena, ne i ostala. Ali red je stvarno da jednom i ja imam srece, posle onog Maticinog recnika. ;D
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Madiuxa на 21.14 ч. 29.02.2008. Ako je za utehu, ipak su u pitanju samo engleska imena, ne i ostala. Ali red je stvarno da jednom i ja imam srece, posle onog Maticinog recnika. ;D Niiije za utehu, jer ja ocajnicki zelim tu knjigu a ne mogu da je imam.. S druge strane, sto jes', jes', vala posle onog falicnog Recnika, stvarno je red da se i tebi sreca nasmesi... ;) Sta drugo da ti kazem, osim... Blago tebi! :) Jer, nisu SAMO engleska imena, nego su ENGLESKA IMENA! Za svaki drugi jezik imas jednostavna pravila transkripcije, dok za engleski je mnogo bre komplikovano - te trazi IPA, te nema IPA, te i kad nadjes IPA, mozda je ipak neki izuzetak.. Cak i pored tabele i svih pravila, nije mi se desilo jednom da omanem jer je nesto eto, IZUZETAK.... ;) Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 21.32 ч. 29.02.2008. Mislim da ce mi najteze biti da se naviknem da skotska imena nisu Mek nego Mak... s druge strane, u RJN nema Mak nego samo Mek...
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Madiuxa на 21.53 ч. 29.02.2008. Mislim da ce mi najteze biti da se naviknem da skotska imena nisu Mek nego Mak... s druge strane, u RJN nema Mak nego samo Mek... Pazi, stvarno!!! Pa kako sad to? Mekdonalds, aj, moze da bude i izuzetak (to sigurno pise u tom Prcicevom recniku), ali Mekgro, Meklin/Meklejn.... Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Sillypuppie на 22.11 ч. 29.02.2008. e, a to mek u stvari znači nešto tipa sin od ili član klana, tako nešto?
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Madiuxa на 22.13 ч. 29.02.2008. e, a to mek u stvari znači nešto tipa sin od ili član klana, tako nešto? Да, као наше -ић...Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Бојан Башић на 09.02 ч. 01.03.2008. Mislim da ce mi najteze biti da se naviknem da skotska imena nisu Mek nego Mak... s druge strane, u RJN nema Mak nego samo Mek... Zato što su odrednice u RJN pisane pre nego što je Prćić dao svoje tabele, a tada je povodom zamene dotičnog glasa sa A ili E vladala potpuna proizvoljnost. Varijantu sa E daje i Pravopis, no i njegova pravila transkripcije s engleskog su zastarela. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Madiuxa на 11.47 ч. 01.03.2008. Bojane, uvek imas odgovor na sve, sto se Pravopisa tice... Mnogo ti hvala. :)
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 14.29 ч. 07.03.2008. Takođe. :D
No posle ovoliko izdanja RJN, vreme bi bilo da se slične odrednice osavremene umesto što se samo preštampava. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Stoundar на 20.43 ч. 26.03.2008. Mislim da ce mi najteze biti da se naviknem da skotska imena nisu Mek nego Mak... s druge strane, u RJN nema Mak nego samo Mek... Nije baš tako jednostavno. Na početku tog dijela rječnika, Prćić piše da je u izgovoru /mak-/ BOLJE NEGO /mek-/, što znači da drugu varijantu treba koristiti opreznije. Ipak, budući da se pominje riječ izgovor, ovo vjerovatno ne važi za pisanje. Inače, prolazeći kroz cijeli rječnik, primijetio sam da za /æ/ vrlo često važi a BOLJE NEGO e, sa ponekim NE-izuzecima (npr. kada je oblik sa e drugo ime). Nisam siguran šta znači to da neki oblik treba opreznije upotrebljavati — u ovom slučaju, vjerovatno su u pitanju prvenstveno imena osoba koje žive na američkom govornom prostoru. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 22.00 ч. 26.03.2008. Nekako kad naiđem na to BOLJE NEGO, uvek mi se čini da to znači da je druga varijanta doduše lošija ali da je ipak dozvoljena ako smo baš zapeli da nećemo onu prvu...
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 15.08 ч. 27.03.2008. Otišla sam danas opet u IPS i ovaj put uzela Rečnik geografskih imena. :)
Nego, videla sam da su izvukli na svetlost dana još jedan primerak Rečnika ličnih imena; pa ako podgorički IPS ima više primeraka, računam da bi morao bar jedan da se nađe u beogradskim IPS-ovima ili u Novom Sadu... Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Stoundar на 15.38 ч. 27.03.2008. Ima li u teorijskom dijelu kakvih zanimljivosti koje ne možemo naći u Jeziku danas ili u rječniku ličnih imena?
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 17.33 ч. 28.03.2008. Nisam baš iščitala od korice do korice, ali koliko vidim nema nekih posebnih novina, uglavnom se poziva na pravila data u rečniku imena, pošto je on prvi izašao. Ali pregledniji je od njega, štampan u dve boje i na svakoj strani ima izgovor samoglasnika u dnu, pa ne mora čovek stalno da se vraća na početna objašnjenja. :)
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Психо-Делија на 19.15 ч. 28.03.2008. "Изговор самогласника у дну" је заправо објашњење значења симбола (дуги наглашени самогласници, кратки наглашени итд.). Али, мени се чини да ти тврдиш да Речник географских имена, за разлику од Речника личних имена, ИМА на дну сваке странице објашњење значења симбола. Међутим, та објашњења на дну сваке странице има и Речник личних имена (ја имам издање из 1988.).
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Психо-Делија на 19.16 ч. 28.03.2008. Грешка. Из 1998. ;D
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 19.27 ч. 28.03.2008. Da, stvarnom, sad tek vidim. :D Mislila sam na štampanje u boji, i na preglednost štampe, mada je verovatno stvar u krupnijem fontu zbog koga ovi dodaci odmah padaju u oči. :) U svakom slučaju, nije naodmet imati oba, a ovaj drugi je em dostupan em jeftin. ;D
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Психо-Делија на 19.44 ч. 28.03.2008. Али, мени се чини да је нама треба један свеобухватни транскрипциони речник енглеских личних имена и географских назива са, рецимо, 50-60.000 одредница у тврдом повезу, у двобојној (или тробојној) штампи којим би се покрила иоле познатија имена из области музике, филма, науке . . . те назив сваког града са више од рецимо, 5.000 становника на територијама где се говори енглески језик. Али, то је велик посао и нисам сигуран да ми имамо капацитете да то одрадимо.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 19.48 ч. 28.03.2008. Ijao, baš si me slatko nasmejao... i tata bi, sine. :D
Jedva smo se dokopali prvog jednotomnog jednojezičnog rečnika, Prćićev nije ni doštampavan, a ne verujem da bismo nekog izdavača ubedili da se trošak isplati. Stručnjaka bi se još i našlo, ali para čisto sumnjam. :) Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Психо-Делија на 19.56 ч. 28.03.2008. Мхм, да, пусти снови. ;D
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Stoundar на 13.29 ч. 31.03.2008. Trebalo bi mi elektronsko izdanje sa dobrim pretraživanjem. Na primjer:
1. Nađi sve primjere u kojima se /ou/ kada se piše sa o u višesložnim imenima prenosi sa ou (to mi još uvijek nije sasvim jasno, v. drugu temu). 2. Nađi sve primjere u kojima se æ ne može prenijeti sa e. 3. Nađi ostale primjere izvornog pisanja u kojima se /ou/ prenosi sa /O/ u višesložnim imenima. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 18.39 ч. 16.04.2008. Samo da proverim za St. Ives: Sent Ajvz ili nekako drukčije?
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Психо-Делија на 19.44 ч. 16.04.2008. Сент Ајвс.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 22.52 ч. 06.05.2008. Zaboravih da zahvalim. :)
Još jedno pitanje: kako transkribovati prezime glumca i glumice Gyllenhaal? Obično viđam Gilenhal, ali nisam sigurna je li ispravno. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Психо-Делија на 23.00 ч. 06.05.2008. Цитат Jacob Benjamin Gyllenhaal (born December 19, 1980; pronounced JILL-en-hall, 'dʒɪlənhɑl) А транскрипција је: Џиленхол. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Бојан Башић на 23.11 ч. 06.05.2008. Oprez, prema citatu koji je ostavio Psiho-Delija, iz zapisa preko „slogova“ ispada Džilenhol, ali na osnovu IPA zapisa ipak bi bilo Džilenhal. Treba naći još neku potvrdu izgovora.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Психо-Делија на 23.49 ч. 06.05.2008. Ево, овде има и аудио изговор: http://www.sos.mo.gov/wolfner/SayHow/?id=g#guide (http://www.sos.mo.gov/wolfner/SayHow/?id=g#guide)
И по ИПА-запису и по изговору требало би Џиленхол. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Annna на 13.41 ч. 13.08.2010. Da li je ispravno napisati: "Distrofija je nazvana po francuskom neurologu Dr. G. Duchenne de Boulogneu. "
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: J o e на 14.22 ч. 13.08.2010. Distrofija je nazvana po francuskom neurologu G. Duchenneu de Boulogneu или
Distrofija je nazvana po francuskom neurologu G. Dišenu de Bulonju. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: ArsLonga на 14.42 ч. 13.08.2010. Мисим да се тешко може тако казати, јер je Дишенова мишићна дистрофија један од облика дистрофије, који је Дишен први описао у другој половини 19. века.
Дакле, евентуално би могло да стоји: Та врста дистрофије (Дишенова мишићна дистрофија) названа је по француском неурологу Дишену де Булоњу Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Annna на 14.48 ч. 13.08.2010. Hvala vam najlepše.
Orginalna rečenica i glasi: "Dišenova mišićna distrofija je nazvana po francuskom neurologu G. Dišenu de Bulonju. " Izvinjavam se na nepreciznosti, smatrala sam da neće biti zapažena :) Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Милан на 05.27 ч. 21.08.2010. Може ли неко да ми каже где на интернету могу пронаћи правила за транскрипцију са руског? На Вокабулару има енглески, немачки, француски, шпански... Желео бих и ја сам да нешто транскрибујем, а да не морам стално вас питати :) Али већ кад морам ево:
Да ли Вера у српском треба да буде Вјера? Питам због Вере Звонарјове? Да ли је Анастасия на српском Анастасија или Анастазија (не знам стварно због чега З)? Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Психо-Делија на 08.55 ч. 21.08.2010. Тражена правила имаш у Правопису МС из 2002, а линкове за скидање Правописа и Правописног речника имаш у Тамном вилајету, пододељку овог форума.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Милан на 05.14 ч. 26.08.2010. Irene Montrucchio
Како на српски, она је Шпањолка (очигледно италијанског порекла)? Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Annna на 19.17 ч. 05.09.2010. Metoda se u srpskom jeziku uobičajeno naziva multipleks PCR. Kako je ispravno napisati:
"...što je predhodno utvrđeno multipleks PCR-om" ili "...što je predhodno utrvđeno multipleks PCRom" Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Соња на 19.19 ч. 05.09.2010. "... што је преТходно утврђено PCR-ом."
Постоји читава (бар једна) тема везана за скраћенице и њихове разне облике, потражићу. Нпр. "Дакле, или ЦРМ или CRM, у падежима с цртицом, наставци ћирилицом, ако је ћирилички текст (ЦРМ-ом/CRM-ом)." Одавде: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=5168.0 Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Annna на 19.25 ч. 05.09.2010. Hvala! PreTpostavljam da je pravilo da se promena po padežima u ovakvim slučajevima vrši sa crticom npr. PCR-a, PCR-u, PCR-om... ispravite me ukoliko grešim
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Соња на 19.27 ч. 05.09.2010. Молим, и други пут.
Имаш допуну горе :). http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=667.msg5136#msg5136 Укуцај у претраживач форума "скраћенице". Свашта се нађе. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Annna на 21.43 ч. 05.09.2010. "... што је преТходно утврђено PCR-ом." pa nije, sudeći po ovoj diskusiji piše se veliko samo prvo slovo skraćenice, pa bi bilo "...što je prethodno utvrđeno multipleks Pcr-om" Šta sad? ???Постоји читава (бар једна) тема везана за скраћенице и њихове разне облике, потражићу. Нпр. "Дакле, или ЦРМ или CRM, у падежима с цртицом, наставци ћирилицом, ако је ћирилички текст (ЦРМ-ом/CRM-ом)." Одавде: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=5168.0 diskusija na linku http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=667.msg5136 Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Соња на 21.52 ч. 05.09.2010. Ма јок, бре, PCR је скраћеница која је већ довољно позната свима (који на њу могу да наиђу), нема ту шта да се чачка.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Annna на 22.02 ч. 05.09.2010. Ма јок, бре, PCR је скраћеница која је већ довољно позната свима (који на њу могу да наиђу), нема ту шта да се чачка. pa to... ne mogu stalno da ubacujem apozitivno metoda ispred PCR da bih izbegavala deklinaciju same skraćenice, zna se da je metoda.Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Часлав Илић на 10.30 ч. 06.09.2010. Цитирано: Annna [...] sudeći po ovoj diskusiji piše se veliko samo prvo slovo skraćenice, pa bi bilo "...što je prethodno utvrđeno multipleks Pcr-om" Šta sad? diskusija na linku http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=667.msg5136 (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=667.msg5136) То са само првим словом великим може (али не мора) да се примени само на акрониме који су 1) личне именице и 2) изговарају се сливено, а не по словима. Примери: Унеско, Наса. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Милан на 19.15 ч. 21.09.2010. Градоначелник Москве Јуриј Лужков
Зар не би требало Лушков због једначења по звучности? Лужков налазим свуда. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Stoundar на 20.47 ч. 21.09.2010. Trebalo bi. Pravopis daje primjer Mereškovski.
Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: alcesta на 22.39 ч. 21.09.2010. Irene Montrucchio Irene Montrukio, ako čitamo italijanski. Za špansku verziju nisam sigurna, možda Montručio, deluje tako po španskim pravilima transkripcije, ali ne sviđa mi se nimalo kako zvuči. :( Trebalo bi znati više o njoj da se odredi čita li se ime na italijanski ili španski način.Како на српски, она је Шпањолка (очигледно италијанског порекла)? Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Милан на 02.04 ч. 22.10.2010. Ernst Leonard Lindelöf
Финац је чо'ек. Је л' у српском увек то ö транскрибујемо као Е, или зависи од језика? Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Милан на 03.02 ч. 22.11.2010. Μάρκος Παγδατής, [ˈmaɾkos paɣðaˈtis]
Ово ме баш изненадило, зашто је онда у српском Багдатис. Има неко објашњење за то Б? (осим што му је П безвучни парњак) Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Dacko на 13.49 ч. 24.11.2010. Da li je u novom izdanju Pravopisa izmenjeno neko pravilo o transkripciji španskih imena? Hispanisti odavno traže da se špansko CH prenosi kao Ć, a smeta im i Z na kraju imena, za koje bi uvek da bude S, čemu donekle i Klajn daje za pravo.
Molim vas da ne pomislite kako tražim pomoć jer nemam nameru da nabavim neophodnu knjigu, ali rasprodali su ono što je bilo na beogradskom sajmu, pa se ne zna kad će moj naručeni primerak stići. Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Бојан Башић на 15.39 ч. 24.11.2010. Tekst o transkripciji sa španskog identičan je do poslednjeg slovceta kao u prethodnom izdanju.
P. S. Ovo bi mogao biti rekord u dužini odsustva pre povratka na forum. Kako vidim iz tvog profila, prošle su tačno četiri godine i jedan dan od tvoje poslednje poruke. Dobro došla nazad. :) Наслов: Одг: Transkripcija stranih imena i prevođenje Порука од: Dacko на 19.24 ч. 25.11.2010. Hvala. Tačno pre tri godine i deset meseci postala sam mama, i tek sad imam malo vremena i za sebe, a ne samo za posao i porodicu.
|