|
Наслов: Две збирне именице на Е Порука од: Катарина134 на 14.27 ч. 19.10.2011. Треба да нађем две збрине именице на слово е.
Не могу да се сетим никако. . . Знате ли ви,можда?? Наслов: Одг: Две збирне именице на Е Порука од: Ena на 09.48 ч. 20.12.2013. Na žalost, ne znam. Sumnjam da postoji ijedna. :-\
Probala sam ovako: e __________ ad e __________ je i baš se ništa ne uklapa! Наслов: Одг: Две збирне именице на Е Порука од: VladKrvoglad на 16.14 ч. 20.12.2013. Erist. Eristi.Eriscad.
Epitrahilj. Epitrahilji. Epitrahilje. Наслов: Одг: Две збирне именице на Е Порука од: Ena на 20.10 ч. 20.12.2013. Ali to nisu zbirne imenice. Izgledaju malo nategnuto i nisu u duhu srpskog jezika, kao kada bismo silom, pukom upotrebom tvorbenih nastavaka, napravili zbirne imenice od pojmova koji nisu za to prikladni i gde realno nema potrebe za tim, npr. stoik, stoičari, stoičarad. Ovo stoičarad baš i nema smisla (doduše, može se upotrebiti u pežorativnom značenju, ali čak i tako mi je previše nategnuto) i ne sreće se često, odn. ja nisam naišla baš nigde na tako nešto.
(tipične) Zbirne imenice su npr. telad, prasad, lišće, klasje, cveće, momčad itd. http://www.srpskijezik.rs/gramatika/imenice (http://www.srpskijezik.rs/gramatika/imenice) kao i sa http://sh.wikipedia .org/wiki/Imenica (http://sh.wikipedia .org/wiki/Imenica): Цитат Zbirne imenice označavaju skup primjeraka shvaćenih kao cjelina u kojoj se ne izdvaja pojedini član tog skupa pa primjerke ne možemo pobrojiti. Te imenice obično nemaju množinu, a deklinacija im je kao deklinacija imenica srednjeg roda zbirne imenice u kojima se vrši glasovna promjena jotacija (cvijeće, kamenje, granje, lišće, grmlje, drveće, trnje, grožđe) zbirne imenice koje se završavaju na -ad i koje označavaju grupu ljudi ili životinja (momčad, perad, telad, siročad). Ove imenice pripadaju -i deklinacijskoj skupini. zbirne imenice na -a (djeca, braća, gospoda...) U množini, dvojini i rodu imenica postoje izuzetci za neke riječi. Eto, da dopunim, bila sam izostavila nastavak -a za tvorbu zbirnih imenica. Наслов: Одг: Две збирне именице на Е Порука од: VladKrvoglad на 23.15 ч. 20.12.2013. Nema objektivnog razloga zasto ove reci ne bi bile zbirne imenice. Ono sto navodis kao razlog je tvoj licni stav.
Наслов: Одг: Две збирне именице на Е Порука од: Dizni на 10.31 ч. 21.12.2013. I meni je to nategnuto Vlad.
Ena meni nije jasno ovo za telad i prasad, kako to da to nije mnozina imenica tele i prase nego je zbirna imenica koja oblikom jednine kazuje mnozinu, kao što vele na ovom sajtu. U kom smislu se gramatički ta mnozina razlikuje od bilo koje druge mnozine imenica u srednjem rodu, ili bilo kojem drugom rodu. Наслов: Одг: Две збирне именице на Е Порука од: VladKrvoglad на 15.58 ч. 21.12.2013. Dizni, za tebe isti odgovor. "Meni je to nategnuto" nije objektivan razlog. Jezik je sveobuhvatno sredstvo izrazavanja i sporazumevanja, i ako se pretvaranjem imenice u zbirnu postize efekat izrugivanja - pa, jezik sluzi i za to.
Epitrahilje zvuci arhaicno. Zasto da ne, radi se o crkvenim upotrebnim predmetima. Prilicno sam siguran da sam rec sreo u praksi. A i ako je samo arhaizam u svom nacinu - pa to ne znaci da nije deo jezika. Da ne pominjem jos i pesnicki jezik, koji barata jos sirim spektrom reci. Наслов: Одг: Две збирне именице на Е Порука од: s.z. на 18.50 ч. 21.12.2013. Влад је у праву. 'Епитрахиље' се користи. Сви стручни термини су, по својој природи, страни већини говорника и коришћени само у одређеним круговима. Зато је говор о 'архаичности' и 'нетегнитости' неоснован, јер се ради о речима ограничене употребе. Време за њих тече спорије него за друге речи.
Наслов: Одг: Две збирне именице на Е Порука од: s.z. на 18.57 ч. 21.12.2013. meni nije jasno ovo za telad i prasad, kako to da to nije mnozina imenica tele i prase nego je zbirna imenica koja oblikom jednine kazuje mnozinu 'Прасад' је заправо у једнини, а означава групу животиња. Узмимо лакши пример речи 'лист': 'листови' је обична множина, а 'лишће' је збирна именица. Ту имамо и нормалну множину и збирну именицу, што мало боље показује разлику. Наслов: Одг: Две збирне именице на Е Порука од: Dizni на 19.54 ч. 21.12.2013. Pa to te pitam, baš to. Kako su to telad grupa a listovi nisu grupa. Mene interesuje ovaj teži slučaj, kako je došlo do toga da prase nema množinu nego ima samo jedninu. Mislim ono, je li znači nešto to što prasad možeš lijepo da brojiš i da je to oblik množine koji koristiš u prebrojavanju ili to što gramatički ovo prasad uzima glagol u množini a ne u jednini. Mene interesuje koji je to po tvojem mišljenju glavni razlog ili razlozi koji isključuju prasad kao množinu imenice prase.
Наслов: Одг: Две збирне именице на Е Порука од: VladKrvoglad на 20.32 ч. 21.12.2013. Влад је у праву. 'Епитрахиље' се користи. Сви стручни термини су, по својој природи, страни већини говорника и коришћени само у одређеним круговима. Зато је говор о 'архаичности' и 'нетегнитости' неоснован, јер се ради о речима ограничене употребе. Време за њих тече спорије него за друге речи. Ono sto sam podrazumevao pod 'arhaizam' jeste upotreba zbirne imenice uopste: nekad je ta upotreba bila znatno uobicajenija, moze se reci nacin misljenja i izrazavanja. U literaturi, ali i u govornom jeziku. Rec u zbirnoj imenici je obicno odisala nekom monumentalnoscu koja je nekad bila manir dostojanstvenog i epskog nacina izrazavanja - zato je to kasnije i preslo preko ironije u podrugivanje kao drugu krajnost. Evo primera: Steg. Stegovi. Steglje. Zastava. Zastave. Zastavlje. Koplje. Koplja. Kopljad. Mac. Macevi. Macevlje. Strela. Strele. Strelje. Sulica. Sulice. Sulicad. Crnogorcad. Srbcad. Srbadija. Ropcad. Momcad. Momcadija. Stradija. Tevabija. itd. Prosto receno, narativno-epski stil. Kako se primecuje, skoro svi objekti pripadaju 'junackom' svetu. Danas je to raritet. Kad kazes 'eriscad', namera je da se uvredi, a ne da se glorifikuje. Znaci, mozes i danas napraviti rec 'automobilje' - ako ti treba. Da li ce se odrzati u upotrebi je druga stvar. Mozda u nekoj pesmi, na primer. Mozda u nekoj knjizi, ako pisac zeli da naglasi neki aspekt price - automobile kao starinu ili dostojanstvo koje isijava iz neke povorke automobila ili kao izrugivanje zavisnosti od tehnologije ili ... Наслов: Одг: Две збирне именице на Е Порука од: s.z. на 21.43 ч. 21.12.2013. Избегавање 'архаичних' аспеката језика, који се не косе о основе савременог језика, је лоша пракса којом се умањује изражајна моћ и богатство језика. А та етикета архаичног неретко наводи људе да избегавају одређене речи и изразе које би оно можда иначе користили, па је треба с опрезом лепити.
Наслов: Одг: Две збирне именице на Е Порука од: VladKrvoglad на 22.41 ч. 21.12.2013. Slazem se. Objektivno, arhaizam nije nista negativno.
U sustini, ljudi su u proseku u stanju da ovladaju relativno skucenim fondom reci, stoga mnoge reci 'zastarevaju'. Vecina automatski proglasava te nekoristene reci 'arhaizmom', kako bi opravdali sopstveni nedostatak kapaciteta. I naravno, onda pripisu tom 'arhaizmu' i negativnu konotaciju. Isti mehanizam vazi i za proglasavanje neke reci 'hrvatskom', 'bosanskom', 'neknjizevnom', cak i ako ta rec to nije. Ja se pak uvek setim jednog clanka o recniku naseg jezika iz petnaestog veka. Evo par informacija, kao i rukohvat reci koje ilustruju kako je jezik izgledao. Eno i jednog primera zbirne imenice: Арапско-персијско-грчко-српски уџбеник Kо би очекивао да таква књига буде написана у 15. веку? Данас је чувају у Истанбулу. богобојник, богострашник, далекост, даждан, даждити, говорац, јестија, јуха, клањати се, кто, лагахно, лажац, лепост, личник, љубеница, љубник, многосмејац, научитељ, незнаник, нитко, оделати, огојити, ојутрити се, оместити, оснежити, озорити, полесан, постник, праздан, премамитељ, преварник, примитељ, проститељ, работа, седалиште, слугати, слушаник, страшник, сух, удобрити се, укривити, уломити се, умолити се, уравнити, уработати, утамнити се, увисочити се, великост, заборавњац, злоговорник, знаник. Neverovatno je kako je lako razumeti ove reci, iako su zaista stare i uglavnom razlicite od onih koje su danas u upotrebi. Наслов: Одг: Две збирне именице на Е Порука од: s.z. на 23.58 ч. 21.12.2013. Одлично речено. 'Застарелост' се не може свести на искључиво лични доживљај неке речи, који је под утицајем нашег незнања. Али то је једна ствар, јер не ствара политичке поделе. Оно што ме највише нервира је када неки паметњаковић, који не зна за свет ван свог комшилука, почне да прави коментаре о томе како то и то није српско зато што га ти и ти такође користе, тиме одбацујући целе сегменте језика који су саставни део матерњих дијалеката делова нашег народа.
Хвала на овој информацији! Познато ми је да је османски двор у 15. веку користио српски језик у комуникацији са не само Србијом, већ и Млетачком републиком, али нисам имамо појма о овом речнику. Скоро сам прочитао и да је прва сат-кула у Русији била изграђена од стране једног Хиландарског монаха. То је био један од само пар таквих сатова у ондашњој Европи. Стиче се утисак да је оно што знамо о нашој историји само сенка стварне слике. То важи свугде, али далеко више у случају народа који су претрпели векове разарања. Наслов: Одг: Две збирне именице на Е Порука од: Danga на 23.37 ч. 22.12.2013. Именица прасе има множину, прасићи... Прасад је небројиво мноштво, а оно се означава збирном именицом. Прасиће можемо да избројимо, а прасад не. У томе је разлика.
Наслов: Одг: Две збирне именице на Е Порука од: s.z. на 04.51 ч. 23.12.2013. Да ли је још ико приметио да се употреба речи 'прасе' данас проширила и на друге узрасте свиња. Чак се наилази и на неправилан облик једнине, 'прасић', изведен из множине 'прасићи'.
Наслов: Одг: Две збирне именице на Е Порука од: VladKrvoglad на 14.27 ч. 23.12.2013. Uf. Neka me ispravi neko ako sam pogresio, ali meni se cini da imenica 'prasić' postoji. To je analogno oblicima 'telić', 'paščić/psić' ili 'konjić'.
A to bi znacilo da je 'prasići' mnozina od 'prasić' a ne od 'prase'. Oblik prase onda nema uobicajenu mnozinu, vec samo zbirnu imenicu 'prasad". Jos motam po glavi i druge oblike: Prasac - prasci. Prašče - praščad.(takodje zbirna) Praščić - praščići. Наслов: Одг: Две збирне именице на Е Порука од: s.z. на 15.33 ч. 23.12.2013. Влад, и ја мислим да именица 'прасић' постоји, али сам коментар изнад базирао на ономе што сам нашао у речнику (nemareklama), по коме је 'прасићи' множина речи 'прасе', уз збирну именицу 'прасад'. Колико је тај речник тачан, не знам, али мени је ово новина (зато сам у претпоследњем коментару помињао 'лист' као пример са обе множине, мислећи да 'прасе' има само збирну именицу). Једина множина именице 'прасе', за коју ја знам, јесте та збирна именица. А не слажем се ни са тврдњом речника да 'прасе' искључиво означава 'младо свињче'. И сама дефиниција је проблематична, јер сумњам да постоји неко старо свињче - 'свињче' је ваљда и само означава младу свињу, па чему онда то додатно наглашавање да је свињче младо?
|