Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2 Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2  Одштампај страницу - Nastanak reči kralj

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

О српском језику и култури => Порекло значења речи => Тему започео: Amarilis на 19.15 ч. 12.01.2007.



Наслов: Nastanak reči kralj
Порука од: Amarilis на 19.15 ч. 12.01.2007.
Da li ste znali da je srpska imenica KRALJ zapravo nastala od vlastitog imena Karlo (koje se u ovom slucaju odnosi na Karla Velikog), koga su Sloveni mnogo voleli (zbog njegovih osvajacko-oslobodilackih pohoda), pa su stoga upotrebljavali njegovo ime da oznace vojskovodju, vladara i tome slicne ljude. Vremenom se imenica menjala metatezom glasovne grupe *or (takodje postoji i za grupu *ol) i ako pogledate u mnogim slovenskim jezicima (ruski, ceski, slovacki, poljski...) ova imenica slicno zvuci i nastala je istim sistemom.
Volela bih da ako neko zna jos neki zanimljiv i slican primer da se nadoveze :)


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: Maduixa на 21.06 ч. 12.01.2007.
Veoma zanimljivo, nisam to znala. A gde si to pročitala/videla?

Što se tiče drugih primera, bolje je da za svaku reč se otvori posebna tema, radi lakše pretrage.

Svakako, ako neko ima bilo šta da kaže ili doda, prokomentariše na temu poreklo reči "kralj" ovde je svakako dobrodošao. ;D





(Sloveni velikim slovom ;))


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: Ђорђе Божовић на 11.48 ч. 13.01.2007.
Исто тако је и цар настало од латинског цезар...


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: Ludwig Van на 16.03 ч. 12.02.2007.
Чуо сам за ту верзију Карл->Краљ. Лепо звучи, само нема логике уопште - ако је позајмљеница, ваљда би требало онда да буде позајмљеница оригиналног назива титуле, а не човека. Такође, Карло није био краљ, него цар, што још више обесмишљава саму идеју.

Колико знам, етимолошки титула краља у германским језицима (кониг, кинг) одговара словенској титули кнеза, а наводно обе воде порекло од корена речи -коњ, и односе се на коњаника. У словенским језицима је дошло до раздвајања ових појмова и усвајања новог термина за титулу краља, док су у германским термини за кнеза постали синоним за -rex.

Читао сам једно мало допадљивије објашњење речи краљ, а то је да је изведено из речи -круна, corona, крунисати и окрунити, а не из личног имена "Карл", које у словенским језицима већ постоји преведено као Карло.


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: Amarilis на 18.45 ч. 12.02.2007.
M, definitivno, nista od ovoga nije sto posto provereno, ali cisto da se nadovezem, nisam ni mislila da je Karlo doticni bio kralj, vec da su zbog njegovih "pohoda" Sloveni vremenom, uz metatezu sa duzenjem (kratko A u njegovom imenu dalo je dugo A nakom metateze) dobili danasnju imenicu kralj.
Zapravo, nisam prenela moje zapazanje, vec reci mog profesora, kome, sto se tice istorije srpskog jezika, verujem.


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: Ludwig Van на 21.09 ч. 12.02.2007.
Мишљење твог професора није усамљено: ако се не варам, то је управо и званично тумачење речи "краљ" у словенским језицима. Ја га (лично) одбацујем, и нудим тумачење преко речи круна и крунити, јер је то управо карактеристика саме титуле. Дотадашњи словенски владари, кнезови/књазови, нису имали никакав легитимитет од стране хришћанске цркве. Појава краљева везана је са популарношћу традиције крунисања, коју врши црквени поглавар, и којом се владару даје својеврстан "благослов" и легитимитет међу свим осталим хришћанима. Можда би требало испитати природу суфикса -аљ, али овако, на прву лопту, падају ми на памет примери педаљ, ватраљ, Србаљ, диваљ и наставци за занимање у женском роду -аљ+ка.

Такође и испитати појаву првих краљева код Словена са временским раздобљем у којем је живео Карло Велики, који није носио титулу краља, као и то да ли су његова ратовања са Словенима била баш толиког маха, да се његово име толико проширило као опште име за човека са круном на глави. Речи круна и краљ су превише сличне и у превеликој међусобној вези да би се она игнорисала зарад сличности са Карловим именом. На крају крајева, ипак Словени нису били некакви примитивни афрички урођеници да направе овакву, усудио бих се рећи, глупу асоцијацију.


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: dudank на 21.54 ч. 12.02.2007.
Два неутрална прилога расправи:

- круна није наша реч; некада је то био венац. Препознатљив је и дан-данас у изразу "невестински венац" (круна која се при црквеном обреду ставља млади - и младожењи - на главу), у глаголу "овенчати" (Стефан Првовенчани) итд.

- колико год да је тумачење Карл - краљ "климаво", треба имати у виду да у нашим средњовековним текстовима фигурира изговор "Карољ". (Ето љ на крају.)

Наравно да ово не потврђује теорију Карл/краљ, али није нимало немогуће да су, по свој прилици, речи "круна" и "крунисање" ушле у наш језик после "краља", у ком случају и та друга теорија пада у воду. Даље, појам краља и цара је за новодосељене народе дуго био врло апстрактан, те поистовећење није немогуће. (Упоредите преводе Библије... Књига о царевима или Књига о краљевима? Цар Давид или краљ Давид? При чему традиција царева/краљева у црквеним књигама не почиње од Вука, већ је само наслеђена из хиљадугодишњег језика цркве и његове терминологије, а ова се опет заснива на појмовном фонду старих Словена. Уосталом, за појам краља нису знали ни Турци, па су посудили реч од Бугара - крал). Даље, многе су туђице по усвајању добиле наше наставке, па наставак "аљ"  такође не доказује да је реч краљ наша. Уколико пак јесте словенска, остаје нејасан корен с нултим превојем (кр) - који је, ако упоредимо с руским "король", вероватно настао од "кор-" (евентуално "кар-") - а шта би тачно значио корен "кор-" ("кар-"), то је нејасно.


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: Ђорђе Божовић на 22.27 ч. 12.02.2007.
Уколико пак јесте словенска, остаје нејасан корен с нултим превојем (кр) - који је, ако упоредимо с руским "король", вероватно настао од "кор-" (евентуално "кар-") - а шта би тачно значио корен "кор-" ("кар-"), то је нејасно.
Е, то ме подсети на јако занимљиво тумачење настанка и историје презимена Богољуба Карића, које је он сам својевремено дао. Онда док је тврдио и то да је он, наиме, директни потомак светог Саве... Али директни. ::)


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: Фаренхајт на 22.46 ч. 12.02.2007.
Хм... ако је Боги директан Савин потомак, а презиме је добио већ знамо како, то онда указује на то да је и Сава имао основа да добије исто презиме по истом критерујуму. Зар се онда у жаргон не би могло, поред "ђока", увести и "растко"? ;)


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: Ludwig Van на 00.11 ч. 13.02.2007.
Паде ми на памет и титула "каран", али то на страну.

Није нагласак на томе да је реч круна, corona, словенска, већ на могућности да је реч краљ изведена из ње, а не из имена Карло. Не тврдим ништа, можда заиста и јесте изведена из Карло, само ме интересује на чему се та теза заснива, осим по звучној сличности, јер је читава логичка позадина крајње климава, или барем тако делује. А сама реч круна је, колико знам, латинског порекла, то је већ и речено. Можда и општа индоевропска, небитно, нагласак је на идеји да је из те речи изведено име титуле, а не из личног имена Карла Великог.


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: dudank на 01.38 ч. 13.02.2007.
Реч је само о томе да реч круна, по свему судећи, улази у наш језик после речи краљ... имамо најпре краља који носи венац, па тек потом круну. А нема много логике да старија реч буде изведена из новије. Код Руса се и даље користи реч "венец". Сем тога, тешко је објаснити извођење речи "краљ" из речи "круна" јер не знамо куда се и како у том случају губи "н" и остали гласови. Уколико је тачно да је постојао заједнички индоевропски корен и за круну и за краља, тек треба установити шта је значио - бар ја не успевам да га нађем. Но ако је латинска корона настала од грче речи "короне" која означава алку, беочуг... онда вероватно можемо да отпишемо и заједнички индоевропски корен у круни. Колико год да теорија о Карлу звучи лабаво (а ја ниједној теорији не верујем док није бар извесна), имајмо на уму Квислинга и квислинге... и још многе сличне случајеве.


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: Ludwig Van на 16.37 ч. 13.02.2007.
Но ако је латинска корона настала од грче речи "короне" која означава алку, беочуг... онда вероватно можемо да отпишемо и заједнички индоевропски корен у круни.

Алка, беочуг... Може ли се онда "корона" довести у везу са круг?

Цитат
Колико год да теорија о Карлу звучи лабаво (а ја ниједној теорији не верујем док није бар извесна), имајмо на уму Квислинга и квислинге... и још многе сличне случајеве.

Мислим да поређење са квислинзима не стоји, јер се ради о речи која је плански промовисана у том значењу, путем масовних медија, а опет се за њу зна да се ради само о синониму за реч "издајник" или "колаборатор", као што се, у поетском смислу, говори и о "Обилићима" и "Бранковићима".

Ко су први крунисани словенски краљеви, и када се јављају? И кад се код Словена јавља име, или превод имена, Карло, и због чега оно у словенским језицима не гласи Краљ, него Карло?* (И даље недостаје један опис историјског и културног контекста под којим би већ издиференцирани Јужни, Западни и Источни Словени лично има цара Карла схватили као титулу, а не име  - да ли то значи да је цар Карло био познат само под именом - Карл=Краљ?)

*Извињавам се, сметнуо сам с ума друге словенске језике који га преводе као Карол или Карел, све сам се нешто везао исључиво за српски.


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: Бојан Башић на 18.10 ч. 13.02.2007.
Алка, беочуг... Може ли се онда "корона" довести у везу са круг?

Teško. Pre će biti da potiče od starogermanskog hring (od čega je, eto zanimljivosti, poteklo i englesko ring).


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: Ђорђе Божовић на 00.07 ч. 14.02.2007.
Ко су први крунисани словенски краљеви, и када се јављају? И кад се код Словена јавља име, или превод имена, Карло, и због чега оно у словенским језицима не гласи Краљ, него Карло?* (И даље недостаје један опис историјског и културног контекста под којим би већ издиференцирани Јужни, Западни и Источни Словени лично има цара Карла схватили као титулу, а не име  - да ли то значи да је цар Карло био познат само под именом - Карл=Краљ?)

*Извињавам се, сметнуо сам с ума друге словенске језике који га преводе као Карол или Карел, све сам се нешто везао исључиво за српски.
Погледај опет шта пише неколико порука изнад - Словени су Карла звали Карољ. Отуд и руско король и наше краљ. Верујем да је облик "Карло" тек много касније дошао у наш језик (савременом транскрипцијом), па се применио и на тога Карла. Други (католички) Словени, који су ово име имали у својем именару (за разлику од нас православних), из Кароља извели су своје облике Карол, Карел и сл.


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: Amarilis на 00.37 ч. 14.02.2007.
Mozes da posmatras prostom analogijom:
ako je od *vorna metatezom sa duzenjem nastalo vrana, zasto ne bi od Karlo istim postupkom nastalo kralj?
isto *melko>mleko, *golva>glava, *gord>grad...


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: dudank на 03.05 ч. 14.02.2007.
А кад смо већ код метатезе, у току је и данас... :) ...мада се надам да "инфракт" неће ући у књижевни језик. :)


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: Lolita на 03.21 ч. 14.02.2007.
Ovo je zaista sjajan primer novije metateze... mada se i ja iskreno nadam da neće biti standardizovan :)
 


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: Amarilis на 04.47 ч. 14.02.2007.
nekada je bilo potrebno da prodje bar 2 veka da bi takva rec usla u knj. jezik.. a sreca da danas ima dosta pismenih ljudi, pa verujem da se to nece desiti..  :)


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: Lolita на 05.17 ч. 14.02.2007.
Slažem se, ali primer je zaista odličan :)
Jednostavno i jasno pokazuje kako su zapravo sve ove promene koje danas smatramo savršeno normalnim, i na koje se svi u ovim etimološkim analizama pozivamo, nastale. I kako su u početku morale izgledati ;)


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: Фаренхајт на 06.31 ч. 14.02.2007.
Pod uslovom, naravno, da su pretpostavke indoevropeista u vezi s korenim oblicima ispravne :)


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: Ludwig Van на 12.31 ч. 14.02.2007.
Pod uslovom, naravno, da su pretpostavke indoevropeista u vezi s korenim oblicima ispravne :)

Odnosno, da se metateza odigrala upravo u srpskom jeziku, a ne u drugim jezicima.


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: Lolita на 13.22 ч. 14.02.2007.
Цитат
Odnosno, da se metateza odigrala upravo u srpskom jeziku, a ne u drugim jezicima.

U kome god jeziku se odigrala, rezultat je isti  :)


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: Amarilis на 14.12 ч. 14.02.2007.
Pa,metateza se odvijala u gotovo svim slovenskim jezicima, doduse negde sa a negde bez duzenja, pa rezultat i jeste u neku ruku isti tj. slican..


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: Фаренхајт на 04.07 ч. 21.02.2007.
Имамо и пример "облатна - обланда".


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: Amarilis на 13.22 ч. 21.02.2007.
E, ovo jos nisam cula :) ali je zabavno :)


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: Lolita на 13.59 ч. 21.02.2007.
Kako nisi čula za oblande, kakva si mi ti domaćica  :) Traži recept od neke komšinice, bar polovina će ti tako reći ;)
Ovi primeri svežih metateza ne samo da su zabavni, nego zaista i vrlo poučni. Sve imam utisak da ih ima još, mada nažalost ne mogu nijednog da se setim.
Ali ovi navedeni su sjajni :)


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: dudank на 16.36 ч. 23.02.2007.
A, ne, oblatna nije nastala metatezom! Izvorno ova reč glasi oblata (na latinskom), sa značenjem "beskvasni hleb, nafora, presni hleb". Mi smo je preuzeli iz nemačkog, gde se izgovara (i piše) oblate. Oblatna je nastala po istom sistemu kao "vazna" i "karnišna" i valjda još ko zna koliko nemačkih reči kojima smo "iz finoće" umetnuli n ili l. (Imamo i karnišlu, garnišlu, girtnu, girtlu itd.) I oblatna i oblanda su iskvareni oblici, ali ni kod jednog nema metateze.

U neko davnije doba, Cigančićima su nudili "pet banke" da izgovore "gavran". Rezultat je uvek nepromenljiv: garvan. (Njihova predstava metateze očigledno je drugačija od naše... nekom je lakše da izgovori "vr", a nekom "rv".)


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: alcesta на 20.27 ч. 23.02.2007.
Pa šta bi onda bilo pravilnije reći, oblanda ili oblatna?


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: kontra на 23.34 ч. 23.02.2007.
ma isto je... ja sam ranije koristila isključivo oblatna, ali sam onda čula (malo niže od ovog mog severa) i oblanda, pa mi je vremenom postalo svejedno, a nigde ne piše d aje jedno bolje od drugog :D


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: dudank на 16.48 ч. 24.02.2007.
Naknadna ispravka: izvinjavam se za girtlu... girtla je girtla, pravilno... ali kao slučaj sa l može se navesti ranfla (ponegde ramfla). No ta čudna zamena l i n vidi se i u girtli, koja postaje girtna (za razliku od "karnišne" koja postaje "karnišla... ali zato imamo rozetu, rozetnu i rozetlu...). Ne znam da li je bolja oblanda ili oblatna, ali ako u prodavnici tražite "oblate", sigurno vas neće razumeti. U svakom slučaju, Bratoljub Klaić (njega uzimam namerno kao najbolji rečnik sa zapadnog područja) daje kao pravilno samo "oblata" i "oblanda". Nije isključeno da je oblata iskrivljena u oblandu još davno u nekom od italijanskih narečja (samo nagađam), budući da je "oblata" na italijanskom danas nudilja ili medicinska sestra.


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: Зоран Ђорђевић на 10.37 ч. 25.02.2007.
Цитат
А кад смо већ код метатезе, у току је и данас...  ...мада се надам да "инфракт" неће ући у књижевни језик. 

По мојој процени однос инфракт:инфаркт је 85:15.

Још један пример. Арпаџик код нас увек (95%) зову ''рапаџик''.

Можда би чак и нова тема могла да се направи од овога.


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: alcesta на 14.13 ч. 25.02.2007.
Nije isključeno da je oblata iskrivljena u oblandu još davno u nekom od italijanskih narečja (samo nagađam), budući da je "oblata" na italijanskom danas nudilja ili medicinska sestra.
Ne, danas na italijanskom to označava osobu koja se bavi humanitarnim radom i vrši dužnosti pripadnika monaških redova, ali nije zaređena. Za muškarca se kaže oblato, za ženu oblata. E sad, tačno je da postoji, ali nije u širokoj upotrebi, i mada je sasvim moguće da se iskvari u narečjima, teško mi je da zamislim da je termin ikada bio toliko proširen da se može povezati s našim oblandama. :)


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: dudank на 19.01 ч. 25.02.2007.
Samo prepisujem iz rečnika... italijanski ne govorim, a rečnik je možda malo zastareo. Zato hvala. Ali oblata se u starom značenju morala bar u neko vreme naširoko koristiti (verovatno u crkvenom latinskom) jer je označavala hostiju. Isti slučaj kao sa rečju "wafer" (engl.), "wafel, wafer" (srnem.), koja takođe označava hostiju ili presni tanki hleb, a kod nas je postala sinonim za oblande - ili vafle.

Zorane, gde ste čuli oblik "rapadžik"? Ne sporim, nego pitam iz radoznalosti. U Šumadiji svuda kažu arpadžik (sem možda u ponekom doseljeničkom selu, ali nije mi poznato iz prakse).


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: alcesta на 20.34 ч. 25.02.2007.
Da, oblata i danas ima i to značenje kao hostija, opet verovatno u crkvenom jeziku pošto se inače kaže prosto "ostia", ali to si već ranije rekao pa nisam smatrala da treba da ponavljam. Svakako nije sporno. :) Ali zanimljivo je da i Italijani za oblande (i kolače od njih) koriste baš germanizam wafer, mislim da danas i ne postoji italijanska reč za to.


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: Зоран Ђорђевић на 20.50 ч. 25.02.2007.
Цитат
Zorane, gde ste čuli oblik "rapadžik"? Ne sporim, nego pitam iz radoznalosti.

У широј околини Крушевца.


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: Бојан Башић на 21.29 ч. 25.02.2007.
Ovaj oblanda/oblata/oblatna problem nije nezanimljiv. Na ovoj temi je (ne znam zašto) uporno ispuštano još jedno značenje te reči (ili tih reči): pored kore za kolače, ovako nazivamo i kapsulu u kojoj se nalaze lekovi u prašku (obično neprijatnog ukusa, pa ih pijemo s kapsulom).

Matičin rečnik navodi kao ravnopravne oblike oblanda i oblata, u obama značenjima. Za varijantu oblatna kaže da označava isključivo kapsulu, ali da je čak ni u tom značenju ne treba upotrebljavati (tj. da svakako treba izbegavati tu reč). Takođe se za prve dve varijante kaže da označavaju i crkveni hleb koji u nekim veroispovestima služi za pričest, ali da za to ne valja upotrebljavati ove, već sasvim drugu reč — hostija.

Zanimljivo je gledište Klajna i Šipke. Po njima, i kapsula i kora za kolače mogu biti samo oblanda, dok su oblata i oblatna ravnopravni oblici, ali imaju sasvim druga značenja: označavaju kako pomenuti crkveni hleb, tako i „okruglu nalepnicu, etiketu reklamne ili obaveštajne sadržine“.

Ranije (http://forum.vokabular.org/index.php?topic=721.0) smo konstatovali da Klajn—Šipkin rečnik teži više ka beleženju reči i njihovih značenja koja se sreću nego propisivanju kako bi trebalo da bude pravilno. Međutim, kako god da okrenemo, nije mi jasno (ako već imaju takvu težnju) zašto nisu kore za kolače uvrstili i pod odrednicu oblatna, jer je evidentno da se vrlo često sreće u tom značenju (iako, po svemu sudeći, to nije dobro). Bilo kako bilo, nećemo pogrešiti ako poslušamo Matičin rečnik.


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: alcesta на 21.37 ч. 25.02.2007.
Hm, interesantno da nisam uopšte znala za ovo značenje u vezi s lekovima. Čujem samo kapsula i ništa drugo. :) A ni za etiketu nisam znala. Evo opet nešto naučih. :)


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: Нескафица на 23.17 ч. 25.02.2007.
Da li su reči oblata i oplata u etimološkoj vezi? U značenjskoj vrlo lako mogu biti.


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: kontra на 09.39 ч. 26.02.2007.
mislim da jesu, to je valjda krenulo od nemačkog oblata, koje se koristi i za oplatu.

Nego, to za lekove (ovoj, kapsula) piše kod Klajna i Šipke, ali (ne sporim da je tako) nikada nisam čula da je iko upotrebio reč oblat((n)a) u tom značenju.


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: Amarilis на 13.00 ч. 27.02.2007.
Nego, to za lekove (ovoj, kapsula) piše kod Klajna i Šipke, ali (ne sporim da je tako) nikada nisam čula da je iko upotrebio reč oblat((n)a) u tom značenju.

Takodje...sve vreme citam ove postove, i razmisljam o tome...


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: Нескафица на 01.52 ч. 05.03.2007.
A "dleto - detlić"?


Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: dudank на 03.58 ч. 05.03.2007.
Dleto i detlić (odn. detao) najverovatnije jesu nastali od istog korena (mada postoje i teorije koje detla/detlića izvode iz glagola det' sa značenjem "raditi", lotinškom onomatopejom "dimt" itd.), ali po svemu sudeći, nije reč o metatezi. U oba slučaja reč je o praslovenskom korenu, te iz njega izvedenom glagolu delti (dupsti). Kod reči "djetao" sufiks je glasio -ьl (kao u rečima "petao" i "vitao") - dakle, imamo spoj "deltьl" (ili verovatnije "delьtьl), gde se gubi glas "l" te ostaje "detьl" koji prevojem prelazi u detal/djetal, a zatim u detao/djetao i dobija deminutiv detlić. Kod dleta se pak gubi e (tj. reč je o nultom prevoju) i reč delto (odn. delьlto) postaje dlьlto, odn. dleto (da nije reč o metatezi, pokazuju neke druge varijante prevoja u istoj reči u slovenskim jezicima; npr. oblik "dloto").

U međuvremenu, evo još jedne zanimljive metateze: oblik "rodoskvrn" (od "svkrn" u značenju "nečist"; "skvrna" - "ljaga"; "oskvrnuti" - "opoganiti" itd.) dobio je i oblik "rodoskrvan", koji je takođe priznat kao književni, iako je nastao pogrešnom analogijom sa rečju "krv" (odnosno "krvno srodstvo"). Sa druge strane, imamo i reč "skrnaviti", koja je nastala iz istog korena, ali drugačijim putem: najpre je svršeni vid "skvrnuti" dobio proširenje da bi dobio učestani vid - "skvrnaviti", a zatim se prvo v istopilo radi lakšeg izgovora.



Наслов: Одг: Nastanak reči kralj
Порука од: mssdm на 06.00 ч. 14.09.2008.
Slovenska rec 'kralj' potice od imenice 'kraljevina', slozenica koja potice od 'Hor-Gon + Bel-Gon' ili od: krug + oblo.  Mozemo rekonstruisati proto-IE formu *krh(b)le(hna, odakle srpske reci 'okruglo', 'okrug', 'kralj' (vladar KRAJa) i kraj/krajina (cf.  Ukraina).  Slicna situacija je i sa eng: roundly/ringlet, region, royal (od lat.  h/regalis); nem.  Kreisel, rundlich, kreisen (srp.  kruženje).

-ovo je objasnjenje jednog naseg lingviste, Dusana Vukotica.  Takodje je rekao da je rec 'kruna' povezana sa recima 'krug' i 'karan'.