Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

Читаоница => Најлепши стихови => Тему започео: maja... на 22.35 ч. 27.02.2012.



Наслов: Ратна поезија
Порука од: maja... на 22.35 ч. 27.02.2012.
Рат је одувек био инспиративна тема. Сетимо се само Илијаде. Колико сте информисани, шта је то вредно помена створено у овим нашим последњим ратовима?


Наслов: Одг: Ратна поезија
Порука од: VladKrvoglad на 23.38 ч. 27.02.2012.
Ovi ratovi su stvorili iz jedne drzave dodatnih pet i po drzava, jos tri jezika, milion izbeglih i dvadeset miliona individua koje zive jedne kraj drugih, umesto drustva sa bar donekle utvrdjenim vrednostima.


Наслов: Одг: Ратна поезија
Порука од: Pedja на 10.11 ч. 28.02.2012.
Песништво подстичу осећања а сваки рат њима обилује.


Наслов: Одг: Ратна поезија
Порука од: maja... на 10.39 ч. 28.02.2012.
Пеђа, то је тачно. Из тих разлога сам и отворила тему. Питање је кога од наших пјесника су та ратна осјећања подстакла на стваралаштво


Наслов: Одг: Ратна поезија
Порука од: maja... на 23.34 ч. 01.03.2012.
ДЕЈАН ГУТАЉ
САРАЈЕВО

У сну понекад свратим у Сарајево, лепи град
Да ракију пијем са друштвом пред зору
Опет се ветар среће јавља, мирисни млад
Котрља њене сандале беле, по Маријин-двору.

Само у сну посетим ову долину која гори
Од успонема: пси пољубаца реже и гризу
Њене дојке вози трамвај и жубори
Низ две челичне реке, на стрељање у Ремизу

О, Боже, колико сам пожелио Сарајево,тролејбуску жицу
Посуту звездама и спетљану са мојим венама
Једне ћу недеље мртве кренути на Грбавицу
Да месо давне среће поделим са хијенама

Само у сну видим белу лопту и сунчане заставе
Мајчин осмех са летње терасе: пубертетски дани
Мирише свет упомене док бежимо са наставе
На стадион Кошев, којим се ори: Цигани, Цигани!

О, Боже, колико сам замрзео Сарајево, лепи град
Над којим се пролећно небо несигурно клима
Болесник који шири неподношљив смрад
Говори последњу жељу: СМРТ СРБИМА

Само у сну носим цвеће на порођајну клинику
Где рођени су синови моји, сарајевске бебе
Млади очеви користе пролећну мимику
И рукама љубе жене бледе као амебе

Дан у сну траје сто година младости у пламену
Улица сексуалних додира од којих крошње певају
Вилсоново шеталиште, њена мртва глава на моме рамену
У неком измишљеном Сарајеву спокојно зевају

Никада нећу заборавити Сарајево. Зимску бајку
И њен крај у крви мартовских сватова
Рахитичне старце који псују српску мајку
И певају канибалистичке песме из прошлих ратова

Волео сам над гробом родитељских белих бреза хлад
Сад видим птицу са откинутим људским цревом
Молим те, Боже, да прођем кроз сваки лепи град
Само не дај ни у сну да прошетам Сарајевом.

Једна од ратних пјесама. Очекујем ваше коментаре. Мени се допада.