Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

Možda nije baš etimologija, više istorijska gramatika, pa urednici nek premeste ako nalaze za shodno.

Zna li ko kako je nastao anomalan genitiv množine "bresaka" od nominativa jednine "breskva"? Pošto od "smokva", "tikva", "bukva" imamo regularno "smokava", "tikava", "bukava", dok "breskava" ne postoji. Da li je nominativ nekad glasio "breska"?

Чуо сам многе људе да кажу бреска и бресака.

A zar je oblik "breskvi" nepravilan???

Ovo je zabeleženo u RMS, označeno je kao pokrajinski oblik.


Nije, može i jedno i drugo.

Čula sam dosta ljudi u Beogradu kako govore u jednini oras umesto orah, valjda po analogiji sa množinom, i menjaju ga tako i kroz ostale padeže jednine... orasa, orase, itd...

U Beogradu?  ??? ??? ???

Pa možda ih ima i u drugim krajevima, ja samo s Beogradom imam iskustva, pa eto... u kontekstu pravljenja torte i slično. :D

oraJi bato :D :D :D
To bresaka je kod nas ustaljeno, nekada sam se i pitala je li pravilno ili ne, ali vremenom se prilepilo za uvo i ne da se sada menjati :D

Аха, има тога и у мом крају врло много, јер у нашем говору нема гласа х, па онда кажемо орас (или ора, орај, али чешће орас), тепис и сл. Јој... :)

...a patrijars, monas, uzdas, predas, vazdus...? ;);)

Патријарс би могао бити "народни ужички", мада верујем да би то ипак било патријарх јер се најчешће јавља у црквеном језику, где се х не губи. Монас исто тако, а прост народ би рекао калуђер. :)

За уздас и предас још нисам успео да утврдим како би Ужичани рекли - да ли је дах у ужичком дас, дај, дак или да... Знам да се каже "да данем душом", али све ми се чини (мени као матерњем говорнику, молим лепо :)) да ту ипак иде к: уздак, предак.

Ни за ваздух не знам шта би било, јер са духом је исти проблем као са дахом. Дус, дук, дуј, ду, дуг? Пре ће бити да се у ужичком и не каже дух уопште, него душа  ??? или неки синоним: утвара, авет... А ваздух ће најпре бити ваздук. Или зрак.

Тешко је заиста утврдити шта је "правилно" у једном дијалекту, па чак и на тако условно речено малом простору као што је ужички крај...

:ух: (уздас ;))

Ја се мало шалио, кад оно добих анализу :) мада, није да се жалим :)

Дакле, х се може замењивати са к, са ј, са с, а може се губити. Глас с ће очито доћи код оних именица чија се множина врло често користи (ораси, теписи), док је онда к природније код оних чија множина није много у употреби (ваздук, уздак, предак 'кратак одмор').

Ако се х замени са к, како се понаша множина? Да ли добија ц (од к) или задржава "регуларно" с?

Може и са г, посебно код заменица: њиг, иг (Вук је, док још није користио х, писао ји).

Видиш, тачно је тако! Нисам уопште то запазио, али сад ми је све много јасније. :D

Не! Ето, и сам кажеш да се множина ретко користи. Стога је вероватно и задржала регуларни облик, са с (тако би била множина, али се не користи). Никад нико не би рекао **ваздуци, **предаци, **уздаци... (али ни ваздуси, предаси, уздаси се не би никад рекло, мада тако може да се каже)

Pretpostavljam da bi bilo dus, analogijom od množine dusi. Ali proveriću, pa ću javiti sutra, prekosutra... Kao i za dotične breskve :)

Треба знати да реч „бресква“ није нашег порекла. Ако се упореди сa старогрчким persea и латинским persicus (дрво бресква), те ако се узме у обзир да у руском и дан-данас гласи „персик“ - јер је персијског порекла, не зато што би била изведеница из латинског persiccus - сасвим сув, исушен - сам се намеће закључак да је од данас познатих (књижевних и локалних) назива за брескву најстарији - праска (настао метатезом консонаната и модификацијом вероватно полугласа). Из праске се - по угледу на букву и остале сродне речи - развија прасква (у неким крајевима прасквица, док се понегде израз праска користи за крушку), односно бреска и бресква. (Искусни одгајивачи годоминске области и нешто шире разликују брескву и праску као сорте - праска је дивља, тзв. виноградска бресква, ситна и горка.) Делује апсурдно, али изворнији облик очувао се управо у генитиву множине - бресака - док је сама бресква одлутала од свога оригинала како би се лакше уклопила у већ постојећи морфолошки систем.

Дакле, ипак се на крају своди на етимологију и на помало суров закључак да је аномалан облик по свој прилици „бресква“...

Да, латинско persica раширило се у многе језике, што је наведено у овој поруци (http://forum.vokabular.org/index.php?topic=730.msg5909#msg5909).

То "паразитско" в појављује се и другде - рецимо, старије "ноздра" постало је "ноздрва", а етимолошки би се вероватно дало доказати да је "-дра" у вези с глаголом "дрети", те би "ноздра" била напросто "носна рупа, носни отвор", што остаје опскурно у новијем облику.

Уз једну малу исправку - јер човек свашта пише кад је уморан - каква црна метатеза консонаната  :)  - требало је да стоји "метатезом гласова". Надам се да је исправка уважена.