Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

Измиче свеопштој пажњи да презимена женских особа изговарамо на недоследан начин.  Наиме, када презиме недвосмислено препознајемо као презиме, што је случај увек када се завршава на -ић, или на пример -ац, или -ек, ако говоримо о женској особи, кроз падеже ћемо мењати само име (нпр у дативу Весни Богавац, Сањи Грахек).  Такоже, исто поступамо ако презиме доживљавамо као страно (нпр Милени Павловић-Барили).  Тиме изговор женских имена и презимена разликујемо од мушких где и име и презиме мењамо кроз падеже.   

Међутим, ако презиме осећамо ка заједничку именицу, онда то презиме мењамо кроз падеже иако је реч о женској особи.  Па дакле кажемо Гордани Суши (а не Суша), Бранки Прпи (а не Прпа), Гордани Мугоши (а не Мугоша), Мири Ступици (а не Ступица) и тако даље.  То је чак неугодно у случајевима где су презимена настала од аугментатива или су настала од именице која је имала подсмешљиво или увредљиво значење - нпр.  Гузина, Будалина, Накарада. 

Исто се дешава и са релативно честим презименима на -ета, иако се за њих не може рећи да их осећамо као заједнчку именицу - Мичета, Радета, Дражета итд. 

Ако неко каже Улица Чарли Чаплина или филм са Тони Кертисом, исправићемо га, јер мушка имена моорају бити промењена у падежу.  Због чега смо онда толерантни ако се презимена женских особа не мењају, а требало би?

Требало стандардом утврдити да се у српском језику презимена не мењају кроз падеже ако су у питању женске особе. 

Pogledaj http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=3369.msg39349#msg39349