|
Наслов: Презимена женских особа Порука од: плагетон на 02.03 ч. 23.06.2012. Измиче свеопштој пажњи да презимена женских особа изговарамо на недоследан начин. Наиме, када презиме недвосмислено препознајемо као презиме, што је случај увек када се завршава на -ић, или на пример -ац, или -ек, ако говоримо о женској особи, кроз падеже ћемо мењати само име (нпр у дативу Весни Богавац, Сањи Грахек). Такоже, исто поступамо ако презиме доживљавамо као страно (нпр Милени Павловић-Барили). Тиме изговор женских имена и презимена разликујемо од мушких где и име и презиме мењамо кроз падеже.
Међутим, ако презиме осећамо ка заједничку именицу, онда то презиме мењамо кроз падеже иако је реч о женској особи. Па дакле кажемо Гордани Суши (а не Суша), Бранки Прпи (а не Прпа), Гордани Мугоши (а не Мугоша), Мири Ступици (а не Ступица) и тако даље. То је чак неугодно у случајевима где су презимена настала од аугментатива или су настала од именице која је имала подсмешљиво или увредљиво значење - нпр. Гузина, Будалина, Накарада. Исто се дешава и са релативно честим презименима на -ета, иако се за њих не може рећи да их осећамо као заједнчку именицу - Мичета, Радета, Дражета итд. Ако неко каже Улица Чарли Чаплина или филм са Тони Кертисом, исправићемо га, јер мушка имена моорају бити промењена у падежу. Због чега смо онда толерантни ако се презимена женских особа не мењају, а требало би? Требало стандардом утврдити да се у српском језику презимена не мењају кроз падеже ако су у питању женске особе. Наслов: Одг: Презимена женских особа Порука од: Pedja на 08.37 ч. 25.06.2012. Pogledaj http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=3369.msg39349#msg39349
|