|
Наслов: Branko Miljković Порука од: Phoenix на 02.21 ч. 18.01.2007. (http://www.rastko.org.yu/isk/images/branko_miljkovic.jpg)
Branko Miljković rođen je u Nišu (1934 - 1961).Njegovo pevanje trajalo je samo sedam godina - iz života je otisao u dvadeset sedmoj godini. U noci izmedju 11. i 12. februara 1961. godine nađen je obešen u šumi na zagrebačkoj periferiji. Prva pesnička knjiga "Uzalud je budim" (1957) nastala je iz jezgra objavljenog u časopisu Delo.Godine 1959. sa Blaženom Šćepanovićem objavljuje knjigu rodoljubive poezije "Smrću protiv smrti". Dve zbirke pesama objavljuje već sledeće 1960. godine: "Poreklo nade" (u Zagrebu) i "Vatra i ništa" u Beogradu. Neka o njemu govori poezija koju je stvorio.... Umesto biografije: Rodio sam se odjutros, uprkos svim podacima o meni, a ipak stariji sam, od jutra i od sutra i nisam zaboravio ništa što je bilo pre moga rođenja i sećam se svega što je bilo posle moje smrti i nisam kriv nizašta što se desilo juče... Ako hoćete pesmu siđite pod zemlju ali pripitomite životinju da vas propusti u povratku. *Ubi me prejaka reč... *Za sve ono što neću, trebalo je da se samo rodim... *Sanjajući ja sam sve praznike prespavao... * Više mi nisu potrebne reči, treba mi vreme... *Da li će sloboda umeti da peva, kao što su sužnji pevali o njoj... *Ko ne sluša pesmu slušaće oluju... *Ne krijem... ja sam pun neskromnih snova. Skromnost uopšte meni nije dana... *I zato ti časovi koji su otkucavali, ponovo će otkucati sa časovnika budućnosti... * Pustite me da koračam prema sebi, kao prema svome cilju... *Najlepše pevaju zablude... -Išao bih da zagrlim jabuku na livadi ali sam put do detinjstva zaboravio... Uzalud je budim Budim je zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama zbog neba razapetog između prstiju budim je zbog reči koje peku grlo volim je ušima treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove ovde zbog ljudi koji bez čela i imena prolaze ulicom zbog anonimnih reči trgova budim je zbog manufakturnih pejzaža javnih parkova budim je zbog ove naše planete koja će možda biti mina u raskrvavljenom nebu zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih između dve bitke kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice nego aerodrom moja ljubav puna drugih je deo zore budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me nema ta žena sa rukama deteta koju volim to dete zaspalo ne obrisavši suze koje budim uzalud uzalud uzalud uzalud je budim jer će se probuditi drukčija i nova uzalud je budim jer njena usta neće moći da joj kažu uzalud je budim ti znaš da voda protiče ali ne kaže ništa uzalud je budim treba obećati izgubljenom imenu nečije lice u pesku. Наслов: Одг: Branko Miljković Порука од: Phoenix на 02.03 ч. 22.01.2007. Poeziju će svi pisati
San je davna i zaboravljena istina koju više niko ne ume da proveri sada tuđina peva ko more i zabrinutost istok je zapadno od zapada lažno kretanje je najbrže sada pevaju mudrost i ptice moje zapuštene bolesti cvet između pepela i mirisa oni koji odbijaju da prežive ljubav i ljubavnici koji vraćaju vreme unazad vrt čije mirise zemlja ne prepoznaje i zemlja koja ostaje verna smrti jer svet ovaj suncu nije jedina briga ali jednoga dana tamo gde je bilo srce stajaće sunce i neće biti u ljudskom govoru takvih reči kojih će se pesma odreći poeziju će svi pisati istina će prisustvovati u svim rečima na mestima gde je pesma najlepša onaj koji je prvi zapevao povući će se prepuštajući pesmu drugima ja prihvatam veliku misao budućih poetika: jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik ja primam na sebe osudu propevale gomile: Ko ne ume da sluša pesmu slusaće oluju ali: Hoće li sloboda umeti da peva Kao sto su sužnji pevali o njoj? Наслов: Re: Branko Miljković Порука од: bamby на 04.09 ч. 29.01.2007. Branko Miljković (29. 1. 1934. - 12. 2. 1961.)
Stoje izmišljeni bregovi od zlata gde zvezda sjala je. Tu smrti nema. Vetrovi u nebo se vraćaju. Pala je. Наслов: Одг: Branko Miljković Порука од: Phoenix на 03.52 ч. 02.02.2007. Jedan maleni cvet
Jedan maleni cvet još ni progovorio nije, a već je znao sve tajne Sunca i sve što zemlja krije. Jedan maleni cvet još nije ni prohod'o, a već je umeo sam da se hrani svetlošću, vazduhom i vodom. Jedan maleni cvet ne zna da čita i piše, al' zna šta je život, šta je svet, i miriše, miriše. Наслов: Re: Branko Miljković Порука од: bamby на 21.31 ч. 11.01.2009. (http://img98.imageshack.us/img98/9325/sumait7.jpg)
(http://img71.imageshack.us/img71/403/prvopevanjetx8.gif) Наслов: Re: Branko Miljković Порука од: bamby на 15.13 ч. 12.02.2009. И дрво је рекло: Немој!
Branko Miljković (29. 1. 1934. - 12. 2. 1961.) Наслов: Одг: Branko Miljković Порука од: Diras que estoy loco на 17.07 ч. 27.04.2009. Branka Miljkovica je doslovno ubila prejaka rec.
Наслов: Одг: Branko Miljković Порука од: Ђорђе Божовић на 22.09 ч. 27.04.2009. Branka Miljkovica je doslovno ubila prejaka rec. Pa sad... :) Šta ga je „ubilo“ ne znamo. U jednome svom članku bio je napisao i: „Možda će ovaj vek videti još mrtvih pesnika“; što je neke navodilo na pomisao da je Branko Miljković samoubojstvom „ispunjavao“ nekakav svoj pesnički „zavet“, da je to bilo samoubojstvo iz nekog principa, s nekakvom porukom ili zapletom koji se iza njega krije, poput Jesenjinova „prednaznačennogo rasstavan’ja“, samoubojstvo pesničko i pesnikovo, i samoubojstvo filozofsko i filozofljevo. Naravno, mi to ne znamo. Bilo je i pretpostavki o njegovu razočarenju u ljubav (gotovo kliše, zar ne?), o pritisku vlasti i sistema (opet poput Jesenjinovoga), i o čemu sve ne. Sve te besmislene stvarčice koje intrigiraju nisku ljudsku znatiželju; a iz straha, iz straha pred tim sablasnim tabuizovanim činom Pesnikovim (koji god da je to — i Branko Miljković i Jesenjin, kao i Milutin Uskoković premda nije bio poeta, i čitav drugi arsenal „mrtvih pesnika“ koji su prešli granice, koji su se usudili da učine nešto strašno, sablasno i tabuizovano); ništa zaista ne znače, niti su, tako verujem, išta značile Branku Miljkoviću. O njima samo volimo da raspravljamo ne bismo li utolili vlastite strahove i tabue, i ne bismo li osetili ono neko prećutno zadovoljstvo što smo mi pobogu nadživeli, što smo pobedili u nekakvoj psihološkoj igri života i smrti, kao fratri koji prebiraju prekostalu imovinu pokojnog fra Petra na početku Andrićeve „Proklete avlije“. ;) Наслов: Одг: Branko Miljković Порука од: Diras que estoy loco на 22.47 ч. 27.04.2009. Hmm, vidim da ovde treba paziti na svaku izgovorenu rec, kao kad se daje intervJu za neke novine, pa da se to posle ne izvuce iz konteksta. :) Salim se naravno. . . Elem, naravno da ne znamo sta ga je ubilo, to verovatno jedino Bog zna. . . but neko moj misljenje, samo moje subjektivno koje apslolutno nista ne znaci i nema nikakvu tezinu za one koji o Miljkovicu znaju mnooogo vise od mene, je da su njega u stvari ubili/obesili. Da ne pricamo sad' o tome da li je to drvo o koje se navodno obesio bilo drvo ili drvce i sl. Kazem samo da je to neko moje misljenje koje sam sam sebi uvrteo u glavu, pa ne bih da vas zamaram sa tim. . . Zato sam i rekao da ga je "ubila prejaka rec", verovatno je pricao ono sto u to vreme nije smeo. (tacka) :)
A sto se tice toga da o tome samo volimo da raspravljamo kako bismo utolili neke vlastite strahove i tabue, mislim da je to lepo receno i da ima neku knjizevnu vrednos' but nisam siguran da je to bas tako. Наслов: Одг: Branko Miljković Порука од: Ђорђе Божовић на 23.04 ч. 27.04.2009. Hmm, vidim da ovde treba paziti na svaku izgovorenu rec Pa naravno, ovo je "jezičarski" forum, i svi smo ovde teške jezičare. :D Ja se malo šalim — svakako dobro došao na forum! Elem, naravno da ne znamo sta ga je ubilo, to verovatno jedino Bog zna. . . Pod uslovom da bog postoji, naravno. A i ako postoji, pod uslovom da mu je Branko Miljković rekao zašto se ubio... A sto se tice toga da o tome samo volimo da raspravljamo kako bismo utolili neke vlastite strahove i tabue, mislim da je to lepo receno i da ima neku knjizevnu vrednos' but nisam siguran da je to bas tako. A ja sam pak u to sasvim siguran. :) Verujem da se iza te banalne ljudske znatiželje o motivima samoubojica i nekog psihološkog zadovoljstva što mi nismo na tom mestu i što smo mi preživeli ne krije ništa drugo do želja za utoljavanjem sopstvenoga podsvesnog straha, tabua, i donekle čak i kukavičluka da se pređu granice nečeg nepoznatog, da se učini nešto društveno neprihvatljivo, ili da se odreknemo nečeg nadasve nam dragog — ovog života, naravno, itd. Наслов: Одг: Branko Miljković Порука од: Diras que estoy loco на 23.25 ч. 27.04.2009. Auuu, tek sad vidim gde sam dosao. . . :) Bolje da pisem sto manje, ionako nisam vican tome, da ne bih dosao na udar vas "takvih" :D Salim se. . .
Hvala na dobroDoslici. Elem, da ne polemisemo da li Bog postoji ili ne, to je o5 na neki nacin stvar misljenja. . . But, primecujem da ti potenciras da je Miljkovic izvrsio samoubistvo. I da, ovo sto dole navodis za ljudsku zelju tj. znatizelju da se o tome "razgovara, prica, utoli neka glad/kukavicluk" predju granice nepoznatog. . . stvarno nisam nikad o tome razmisljao na taj nacin. . . Mozda je cak i tako, but ako sam dobro razumeo to se o5 odnosi na samoubice, a Miljkovic to, po mom misljenju, nije ili se odnosi uopste na sve? Наслов: Одг: Branko Miljković Порука од: Ђорђе Божовић на 00.50 ч. 28.04.2009. Slobodno piši.
Okej, u pravu si, možda se jeste ubio a možda i nije; jer ni to, svakako, ne znamo. :) Наслов: Одг: Branko Miljković Порука од: borabora на 12.36 ч. 13.05.2009. Ma super je da se uopste prica o Miljkovicu, na bilo kom mestu :)
Elelm, "ubi me prejaka rec" ne treba tumaciti u tako banalnom kljucu, kao sto je njegova fizicka smrt ;D Vise treba povezati sa njegovom poetikom i citavom heraklitovskom dijalektikom, za koju znamo da ga je inspirisala. Nisam znao da je i on obradjivao motiv Danteove "mracne sume" - vrh! :D Наслов: Одг: Branko Miljković Порука од: Ђорђе Божовић на 23.52 ч. 14.05.2009. Ono što najviše volim da kažem o Branku Miljkoviću jeste jedna interna šala između mene i nekih mojih kolega — „Eno ga i sad piše pesme...“ (Kao kada tetka iz Bosanske Krupe kaže u filmu „U raljama života“: „Eno ga i sad živ i zdrav“.)
;) Наслов: Re: Branko Miljković Порука од: bamby на 00.56 ч. 15.05.2009. (http://img29.imageshack.us/img29/5027/brankom01.gif)
Наслов: Одг: Branko Miljković Порука од: borabora на 00.59 ч. 15.05.2009. Ono što najviše volim da kažem o Branku Miljkoviću jeste jedna interna šala između mene i nekih mojih kolega — „Eno ga i sad piše pesme...“ Potpuno se slazem s ovim, iako pojma nemam koji je to film :) Наслов: Одг: Branko Miljković Порука од: Ђорђе Божовић на 12.09 ч. 15.05.2009. Štefica Cvek u raljama života? Ma sigurno znaš za njenu tetku iz Bosanske Krupe.
Evo jedan insert sa Jutjuba: http://www.youtube.com/watch?v=Wo1bgpI4MjI Наслов: Одг: Branko Miljković Порука од: borabora на 12.23 ч. 15.05.2009. ahahahahaha!!! Da, vrlo mi je poznata ova scena :D
Od Miljkovica do Bate Zivotinje - Isuse... :D Наслов: Одг: Branko Miljković Порука од: Ђорђе Божовић на 10.36 ч. 08.12.2009. Evo je tetka iz Bosanske Krupe: http://www.youtube.com/watch?v=CBUq_G5oUpo&feature=related :D
A i da malo oživimo temu o Branku Miljkoviću, možda će se onda neko setiti još nešto zgodno da nam prepiše. ;) Наслов: Re: Branko Miljković Порука од: bamby на 01.24 ч. 11.02.2011. http://www.youtube.com/v/HoU-mGdP-tg
Branko Miljković (29. 1.1934. - 12. 2. 1961.) Наслов: Одг: Branko Miljković Порука од: Ivona на 19.12 ч. 17.05.2013. Odlomak koji naročito volim (iz poeme Sedam mrtvih pesnika):
Ovde niko ne dolazi odavde niko ne odlazi, tople laži poljubaca zakopa u pesak ova pustinja gde se sprema krvožedna tišina koju svojom ljubavlju hraniti treba u ovom izobličenom prostoru čija smo polomljena rebra iz čijeg ramena čudovišne ptice vire Ruko ispružena prema drugoj obali kloni Ako smo pali bili smo padu skloni Ovde je noć što se životu opire. |