Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

Пеђа,
форум, разумљиво, има своја оправила, која га штите од злоупотреба било које врсте, од увреда, простаклука, псовки... Потпуно се слажем са тим, а свакако и сви други, мада понеки и залутају. Немој одмах да гледаш у мене. Шалим се.

Е, али мислим да је форум потпуно незаштићен од нечег другог: од незнања које жели да се представи као знање, од незналица које свим силама желе да се представе као светски лингвистички стручњаци. А све што "знају" преписали су са Гугла. Кад тамо не нађу шта им треба, разлупетају се и видиш да немају појма. Али остају упорни као крље. Докажеш им да нису у праву, да су у заблуди, али не вреди. Безобразно тврде да саговорник греши, покушавају да маскирају незнање гомилом страних речи набацаних као лопатом и бесмислицама које ни сами не разумеју.

Саговорника повуку за језик, па се са њима упусти у расправу и долази у разна искушења, чак и да их назове медицинским случајевима. Сумњам да би то била погрешна процена.

Не желим никога да вређам, већ само да скренем пажњу на ту појаву. Зато бих волео да на ову тему са тобом разменим мишљења, по могућству приватно, рецимо мејлом.

Да ли правила Форума о овоме нешто предвиђају? На једном сајту такво лажирање знања не допуштају, на другом су такве поједнице просто отресли (искључили), на трећем их сви, али баш сви, потпуно игноришу, нико са њима не размењује ни слово.

Кад ово погледаш, можеш одмах да га скинеш, али бих волео кад бих могао да добијем твој коментар, Можда мејлом.

Neka si me nasmijao Pero, hvala ti od srca.
Samo trebao bi da vidiš ti ovo sa plagiranjem, možda Lenjinova familija još ima kopirajt na ovo "Šta da se radi?" :) Evo da prepišem sa Gugla što veliš:


Jeste da ti vuče ovo pisanje na partijske pamflete Pero, pa Lenjin ili Staljin, taj je žanr.


Sibir Pero, Sibir je jedino rješenje kad ti kažem, za ove bezobrazne što lažiraju znanje, samo tamo će takvi priznati da su u zabludi, provjereno je to. Propali smo mi kad su demokratiju uveli Peša prijatelju, nije to za nas.

Мачко из високог друштва, две ствари:
1. Вероватно ниси приметио, али пост је насловљен на Пеђу, па не знам зашто трчиш пред руду, јадане
2. Не знам како ни зашто си себе препознао у том посту, али сигурно нечег има

Пеееђа,
да ли могу да очекујем одговор?

Neznanje se lako razotkriva znanjem. Po pravilu, kad god neko nešto napiše iz neznanja neko drugi ga ispravi.

У праву си, Пеђа, али то је помало филозофски став, јер онима који све "знају" и који су "најпаметнији" на свету тешко можеш да објасниш и докажеш било шта. Они никад не признају да нису у праву, настављају паметовање до бесвести и стално измишљају нове "истине". Знаш све ово, пратиш све на форуму. То незнање, разумљиво, не може да утиче на оне који знају, али шта је са онима који посећују форум у нади да ће нешто сазнати, да ће им бити тачно одговорено на неко питање...? Чак и да им кажеш да су медицински случајеви - истог часа би почели да сипају "знање" на медицинске теме.

Перо, једноставно не треба обраћати пажњу на такве постове, не треба их читати нити коментарисати. "Пси лају, каравани пролазе!" Или се сети оне Ајнштајнове мисли када је рекао: "За две ствари мислим да су бесконачне: свемир и људска глупост. Уствари, за ово прво и нисам баш сигуран!" Поздрав

Ako je znanje potkrepljeno kvalitetnim izvorima svako će lako da vidi razliku. Ako je objašnjenje ili ispravka dato kako treba, ne bi trebalo da tu ima mnogo prostora za zabune.

Ne znam kako bi drugačije to moglo da se reši. Jedino što bi moglo imati efekta to je da se neko stručan angažuje da služi kao neprikosnoveni autoritet i da ocenjuje znanje drugih, a to ne bi baš imalo smisla iz više razloga.

 Pedja ne znam je li se nekad zapitaš koja je svrha da se baviš održavanjem foruma o jeziku a da nemaš barem osnovno znanje iz neke oblasti jezika, pa da možeš da imaš ideju o tome kako stvari stoje kad su u pitanju tvrdnje koje se iznose na forumu. Pokušavam da shvatim koji je tvoj motiv u svemu tome, i je li ti padne na pamet da je smiješno da ti je za to što se napiše na postovima potreban "kvalitetan izvor" da ti potvrdi je li to ima smisla ili ne. Izvini, ali nekako si tu kao slijepac koji može samo da nagadja o čemu se radi u bilo kojem konkretnom slučaju koji postane sporan zbog nečega. Više mi ima smisla da održavaš forum koji se bolje poklapa sa tvojim interesovanjima pa šta god to bilo, paraglajding ili pecanje ili šta je, ja ne znam, samo znam da to nije jezik.
 Ovako dolaziš u apsurdnu situaciju da imaš forum o jeziku na kojem ljudi koji isto tako nemaju blage veze o jeziku ocjenjuju kvalitet nečije diskusije i još troše prostor na tredovima da cvile kako je bezobrazna mačketina napisala ovo i ono i te stvari, a ti ne možeš da ocijeniš koliko ima smisla u tome na šta se žale.
 To o čemu sa pričao na tredovima na forumu može i da se shvati ako čovjek oće da uči, a može i da se potkrijepi sa objašnjenjima iz relevantnih izvora. Upravo sam razmišljao da uradim to na tredu sa padežima ali zaista mislim da nema smisla pisati kad je pitanje oćeš li ti to izbrisati ili nećeš.
 Priča na ovom tredu i ovakvo obraćanje meni ne izgleda ni zdravo, i nije mi za pristojan forum, a ti sad fino izbriši od svega ovaj moj post kao i onaj prethodni i uživaj, to sa brisanjem postova ti je izgleda bilo lakše uklaviriti nego padeže.

Ovaj forum treba da bude mesto gde će se voditi ozbiljna rasprava o jeziku, ali rasprava koja je potkrepljena naučnim (priznatim) dokazima. Počevši od:
 1. PMS2010 - Pravopis Matice srpske iz 2010., 2. PMS93 - Pravopis Matice srpske iz 1993., 3. PMSH (ili PMS1960) - Pravopis srpskohrvatskog jezika iz 1960., 4. RMS, ili RMS1, Rečnik srpskog jezika  Matice srpske iz 2007., 5. SANU - Rečnik srpskohrvatskog jezika Srpske akademije nauka i umetnosti, 6. VRSR- Veliki rečnik stranih reči. Klajn/Šipka, 7. PRŠ - Pravopisni rečnik srpskog jezika, Milan Šipka, 8. VUJ - Vujaklijin rečnik stranih reči, 9. RJN - Rečnik jezičkih nedoumica, Klajn, 10. SJP - Srpski jezički priručnik, grupa autora, 11. ŽG - Srednjoškolska gramatika, popularno Žuta gramatika, Stanojčić/Popović, 12. STEVG - Stevanovićeva gramatika, 13. STEVS - Stevanovićeva sintaksa, 14. RMS6 - Rečnik srpskohrvatskog jezika Matice srpske u šest tomova, 15. Rečnik glagola sa gramatičkim i leksičkim dopunama Petrović/Dudić, 16.Turcizmi u našem jeziku - Skaljic.

Predlažem da se uvede to pravilo, da ako neko odgovori na neko pitanje, mora i da pruži adekvatan izvor koji taj odgovor potvrđuje. Sve ostalo su nagađanja i proizvoljna mišljenja pojedinaca. Sa ovim bi se izbegli nesporazumi, a i forumaši bi bili sigurniji u ponuđene odgovore na postavljena pitanja.
_______________________________________________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________________________________________
Zbog ovakvih, a bogami i bezazlenijih komentara, na nekim drugim forumima administratori "doživotno" odstranjuju....
Svi oni koji žele da razmišljaju, ćaskaju, nagađaju, podržavaju nešto ili se protive nečemu, naravno da to mogu da rade, ali u potforumu.

Peđa, šta misliš o ovom predlogu? Ovo će umnogome i tebi olakšati posao, jer ćeš imati legitimno pravo da svaki proizvoljan odgovor koji nije argumentovan izvorom, odmah obrišeš.

 

 

 
 Pedja je programer i ako i ne zna nešto o stvarima jezika nije greda, to je njegova lična stvar oće li se time baviti i koliko će se baviti, to što sam ja rekao se odnosilo na brisanje postova na tvoju inicijativu i to je čitav problem kad je on u pitanju. A ti si profesore već problem, i društveni si problem. Neko je proizveo profesora srpskog jezika koji ne zna oblike glagola biti po vremenima, i posadio te u školu, i ti sad treba da učiš djecu o jeziku a još se mučiš da razumiješ osnovne stvari. To je zaista problem, a dio problema je sigurno i u autorima priručnika koje se naveo. Ilustrovao sam na primjeru dje su ljudi slijedeći uputstva iz takvih priručnika jednoglasno zaključili da je gramatički&pravopisno ispravno reći "Sišla sam na stanicu". Ja mislim da nije problem u tome što su ti ljudi glupi, nego što se iz tih uputstava i ne može drugačije shvatiti jezik nego tako. To bi bila sad priča duga, a i uzaludna kad si ti u pitanju pa onda bolje da ne derem prste bezveze.
.

OMali, ti sve ovo shvataš previše lično i to se vidi iz tvojih uvredljivih komentara. Nemam ništa protiv tebe kao čoveka, čak sam se par puta iskreno nasmejao na tvoje opaske. Problem je u tvojoj proizvoljnosti, nedorečenosti, neznanju. Za svaku je pohvalu to što udaraš na visoko, ali trebalo je na vreme da se školuješ i obrazuješ. Neću reći da je sada za to kasno, ali je neuporedivo teže da razumeš ono što si kao mali propustio.
Na literaturi koju sam naveo, počiva savremeni srpski jezik. Sve "pored i mimo" naučnih činjenica je proizvoljnost i neznanje. Uzalud kucaš postove po nekoliko sati i razvlačiš ono što imaš da kažeš jer nećeš otkriti toplu vodu. Što rekoše pametni Latini, Ex nihilo nihil fit.
Ima raznih mesta gde ljudi žele da saslušaju tvoja nagađanja i pretpostavke, ovaj forum ne spada u njih. Nadam se da se nećeš uvrediti, jer ponavljam ponovo, nemam ništa lično protiv tebe.

Ne shvatam lično Danga života mi, a da me umorilo to što na jedan svoj post dobijem tvojih i Perovih petnaest postova u kojima ćete vas dvojica da se takmičite ko će to više da popljuje to jeste.
Ja zaista vjerujem da ti nemaš osnovno znanje o sintaksi jezika, a može biti da sam se prevario, ali onda ga vješto kriješ. Ne doprinosiš ništa kvalitetu foruma tako što ćeš ponavljati do iznemoglosti da su to što ja pričam gluposti i da ja ništa ne znam i te stvari. Fokusiran si na moj lik i djelo umjesto na temu i to je problem. Jedino još o čemu pišeš su naslovi priručnika i pravopisa i te stvari. Reko je Tvrtko reko je Klajn i te stvari. Ako su Tvrtko i Klajn rekli pola stvari što su mi rekli ljudi odje na forumu da su  rekli, onda bolje da ne čitaš ni Tvrtka ni Klajna, ne znam šta drugo da ti kažem. Ja ću se pozvati na jednog engleskog Tvrtka koji je ljudima preporučio da iskoriste papir iz Strunk&Whiteovog priručnika o jeziku kao podlogu u kavezu ako imaju papagaja, čisto da ti kažem da knjige mogu imati i drugačiju upotrebu.
Kad ti znaš kako treba, i imaš informaciju direkt iz pravopisa, što bar jedno slovo ne napišeš na postovima na bilo koju temu na koju sam pisao da ljudima objasniš kako treba, i to će onda zasija kao sunce kad uporede sa ovim mojim lupetanjem. Napiši nešto aman a da nije o meni, i sve što vidiš da je proizvoljnost i neznanje ti citiraš i onda raspali..ovo je proizvoljnost i neznanje zbog ovoga i onoga i čega već. To je sistem koji bi imao smisla, i ja se neću naljutiti ako naučim nešto. Uvijek je dobro vrijeme da se čovjek školuje, to je sigurno. Evo možeš na ovom zadnjem tredu sa padežima koji je razjario Pera, tu imaš da izabereš iz onolikog čuda što sam napisao, valjda ćeš naći neku proizvoljnost ili neznanje.
Ja sam tamo probao da objasnim kako bi trebalo shvatiti razliku izmedju akuzativa i lokativa u frazama lokacije sa predlozima u i na, to je tema, nisam ja, i da pročitam kako ti misliš da treba, i ono sa rekcijom i sve. Do sad si kvalifikacije samo ovakve i onakve, e sad budi konkretan, pa o akuzativu i dativu profesore.

OMali, nemam ja šta da mislim o temi o kojoj ste danima diskutovali i grdno vreme potrošili. Profesor Mihailo Stevanović je napisao sve o tome, mogao si da otvoriš knjigu i za 20-ak minuta pročitaš sve moguće i nemoguće funkcije padeža, sa predlozima i bez njih. Evo, ako te zanima, pogledaj...(STEVS, akuzativne sintagme s predlozima: na, u, o i po, str.408-420; lokativne sintagme s predlozima: na i u, str.488-503). Tu je sve objašnjeno, dati su primeri, nema potrebe da se bilo šta proizvoljno komentariše.

Mi danima diskutovali i grdno vrijeme potrošili a ti znaš sve kako treba i nećeš da kažeš :) Moraš da imaš vidu da dosta ljudi nema STEVSA, uključujući i mene, i da bi mi zaista dobro došlo da pročitam kako je to STEVS objasnio, i da mi ti objasniš dje ono što sam ja napisao nije po STEVSU, ili bar citiraj iz knjige samo, ne moraš da komentarišeš.  Posle čitanja onog treda na onom drugom forumu došao sam do zaključka da je to MINOVIĆ mogao bolje da objasni ako je ono bilo sve što je rekao, ili se tako bar stiče utisak na osnovu onog citiranog dijela.

Ti guglaš sve i svašta, a ne umeš da nađeš ono što treba..._Evo, OMali link za tebe...http://www.scribd.com/doc/103738234/stevanovic-sintaksa-srpskijezik2

Одличан потез, Данга! Ако генија не буде мрзело да бар понешто прочита, можда ће, кад види колико не зна, мање да нас дави. Иначе, прештампава само неке Хрвате.

Pogledao sam kratko o čemu se radi, pa ću kad nadjem vremena možda malo više. Nečitljivo je to je prvi utisak koji imam o ovome. Ovo kako je organizovao ovu priču o "lokativnoj sintagmi" je zaista zbunjujući. Naslov "Lokativna sintagma" je na stranici 488. i počinje sa tačkom 501, 502 počinje sa "Lokativne sintagme sa predlogom na i u" i priča o tome traje do sledeće tačke sa početnim boldovanim tekstom na stranici 503, odnosno petnaest stranica kasnije,a to je tačka 528. "Lokativne sintagme sa predlogom o" . Liči na neki inventar sa ovim sistemom brojeva, i nikad ne znaš o čemu će se raditi pod sledećim brojem, jer se i radi o vrsti inventara svih mogućih upotreba lokativa imenice kao komplementa predloga na i u, i onda i drugih predloga u daljem tekstu. Meni takva organizacija gramatike nejasna jer su onda udrobljene različite gramatičke i semantičke kategorije koje povezuje jedino ista forma a to je predlog+imenica. Upotrebe predloških fraza u imeničnoj frazi, kao komplementa glagola, bilo da su u pitanju fraze sa predlozima sa prostornim značenjem ili gramatičkim upotrebama predloga, doslovne i metaforične upotrebe, upotrebe sa ovim što zovu nepravi objekat i sve drugo na jednom mjestu pa se z aista teško snaći.
Izbor primjera je smiješan, Karadjordje i Marko Kraljević su u svakom drugom primjeru, a i jezik je naravno iz tog vremena. Dosta primjera i u "akuzativnom" i  "lokativnom" dijelu bi bilo moguće čuti u srpskom jeziku samo pod uslovom ako bi uspjeli da vozdignemo iz groba nekoga ko je tamo ne manje od par vjekova. Provjerio sam knjiga je štampana 1989e nije 1389e.
Uglavnom, o lokaciji i promjeni lokacije i kako to i gramatički i semantički može lijepo da se objasni napisao sam dosta na onom tredu na tu temu i mislim da to može da koristi koga to interesuje naravno. Sad kad obojica imamo knjigu Danga možeš mi ukazati u kojem dijelu ono što sam napisao o upotrebi fraze na/u+imenica u označavanju fizičke lokacije ili promjene lokacije u rečenici je proizvoljno i netačno u poredjenju sa onim što je Stevs napisao. Koliko sam vidio Stevs i nije diskutovao o tome u terminima teme i situacije, polazišta, puta i odredišta niti se upuštao u poredjenje upotrebe lokativa i akuzativa za označavanje lokacije sa ovim predlozima.

OMali, kažeš Svaki naučni rad je pisan naučnim stilom. To znači, samo suve činjenice bez bilo kakvih subjektivnih zapažanja i komentarisanja. Očigledno je da ne čitaš naučne radove pa zato i kažeš . Sintaksa profesora Stevanovića nije priča, to je najozbiljnija studija o rečenici u nas, u kojoj se iznose teze i potom se dokazuju kroz mnogobrojne primere i iz narodnog govora i iz književno-umetničkih dela njegovog vremena.
Za mene su, svakako prihvatljiviji njegovi primeri u kojima se pominju Karađorđe i Marko Kraljević, od tvojih u kojima pominješ Šekija Turkovića. Verujem, da bi ti to rekla većina forumaša Vokabulara.
Kažeš,. Moj predlog je onda, da uzmeš neku lakšu, jednostavnije objašnjenu Sintaksu. Ima profesor Stevanović i školsko izdanje.
Bez obzira, da sam na tvom mestu, krenuo bih polako i pažljivo da iščitavam celu knjigu, brzo bih se privikao na stil i način na koji je pisana.

Данга, имаш живце к'о конопце. Невероватно је колико је човек умишљен. Мора да се клони трња јер ће експлодирати као надуван дечји балон. Он себи дозвољава да ниподаштава професора Стевановића!!! А вала и треба му замерити јер није убацио сличице, што би било на нивоу дотичног. Зато му је то и нечитљиво, а и прича не тече као у стрипићима. Не да никад није прочитао неки научни рад, него ни дечје писце није апсолвирао.

Да му којим случајем неко, онако узгред, помене Њутна, Кеплера... и њихове законе би сместа побио. Сигурно би нашао нешпто на Гуглу да то претрукује, као и све у вези језика. Да је професор Стевановић знао да ће избор имена у његовим примерима бити 'смијешан' једном (ев)генију, свакако би у помоћ позвао Мицу Трофртаљку и сличне, оне које 'свезналац' познаје са Фарме, а назива је ''гадлуком". Шта ћеш, то је његов ниво. Права смејурија.

 U ovom poglavlju Lokativna sintagma se i ne govori o sintaksi, a o značenjima se govori na dugo i na široko, i meni se čini haotično. Priča o predlozima na sa lokativom počinje:


U principu nisam protiv prostih objašnjenja, ali ovo zvuči malo bukvarski i nije način da se počne priča o lokativnoj frazi i njenoj upotrebi u jeziku.


 Uglavnom bila bi poduža priča zašto nije dobro na ovaj način analizirati raznovrsne gramatičke koncepte zajedno i nemam ni vremena ni namjeru da o tome pišem u nekoj skoroj budućnosti. A ni da se udubljujem u čitanje STEVSA života mi. A onda i teško je porediti priču o predlozima na i u sa lokativom i akuzativom imenice na ovaj način i na način na koji sam o tome pisao na tredu sa padežima. Mogu kratko samo da komentarišem prvu stranicu kao sempl kako ta objašnjenja idu u ovom tekstu.
Prije svega, prva i osnovna stvar koja mi je neshvatljiva je da jasno različite upotrebe lokativne fraze nisu razdvojene - posebno u strukturi fraze a posebno u strukturi rečenice. To je sve zajedno tu udrobljeno pa je prvi primjer sa lokativnom frazom kao komplementom glagola: Već smo na ustima samoga kratera, treći primjer je sa njenom upotrebom u post-modifikaciji imenice: Upalio je svjetlo na stubištu i sluša, pa onda miks jedne i druge upotrebe "ima na mjestima.." sa glagolom, pa "koža na tome mjestu[/b]", opet sa glagolom "ledi mi se na duši", pa sa imenicom "sat na ruci[/b][/i]". Onda u rečenici "Ima na mjestima u ovoj knjizi prave djetinje prostosrdačnosti" metaforična upotreba lokativne fraze, kao i u ovoj "Ostavi na cjedilu svoje svoje vjerne sluge"

Onda ide tačka 511.a) na kojoj se na pola stranice govori o tome da se led hvata spolja i zato se ledi na duši, a i rane su spolja pa ne može rana u duši, nego je rana na duši, iako ima odstupanja pa ćemo reći Lakše mi je u duši, iako je i na moguć predlog u tom slučaju. A pod b) idu metonimne i metaforične upotrebe fraze sa u opet semantički i sintaktički raznovrsnim gramatičkim konstrukcijama. Pretežno se radi o upotrebama fraze kao komplementa glagola, ali imamo i "Na doručku, pacijenti su preplaešnih lica prepričavali.." u kojoj imamo metaforičnu upotrebu lokacije kao suplementa u konstrukciji u kojoj ova fraza nije zavisni element u rečenici. To bi bila priča drugačija i od priče o komplementima i adjunktima u glagolskoj ili imeničnoj frazi.

U daljem tekstu se daju upotrebe lokativne fraze u kojima predlog na nema značenje koje možemo povezati sa lokacijom kao sa glagolima "Zahvaljujem na pitanju.." i slično, što opet ide sa drugačijim interpretacijama i gramatičkim upotrebama u rečenici.

Uglavnom, ovo nije priča o sintaksi ove fraze, uglavnom se radi o tumačenjima značenja fraze ali i to iz pogrešnog ugla. Priču o ovome treba početi od osnovnih primjera upotrebe predloške fraze na+imenica u lokativu da se označi fizička lokacija u rečenici kao elementa zavisnog od glagola a ne od imenice, odnosno elementa u strukturi rečenice a ne fraze. Ako treba da se priča o upotrebi sa imenicom onda to treba jasno razgraničiti jer se radi o drugačijim problemima u tom slučaju. I kad se radi o semantičkom tumačenju treba poći od osnovnih i usvojenim terminima kao što su tema i situacija i kako se lokativna fraza upotrebljava u tom smislu.

Izbor primjera lijepo ilustruje kako se o jeziku razmišlja kod nas. Ovim jezikom bi se mogli lijepo popričati sa Dositejom Obradovićem samo je naslov knjige Savremeni srpskohrvatski jezik, i onda tu ne ide ovaj bogat izbor uštogljenog, arhaičnog i sa odredjenim primjerima i neprihvatljivog jezika za čovjeka koji govori srpski jezik na dan 23 oktobra Ljeta Gospodnjeg 2013e. Ne ide predlog na u ovoj rečenici: Ko je god za oružje dorastao bio je na vojsci, a svaka čast i Mateji Nenadoviću i Njegošu, samo im nije mjesto u udžbeniku o savremenom srpskohrvatskom jeziku.

Nije problem Šeki Turković zaista, i rečenica: Skinuo sam najnoviji hit Šekija Turkovića sa interneta na kompjuter, fenomenalna je pjesma je savršeno prirodna formulacija u savremenom srpskom jeziku. Ono što nije prirodan jezik u savremenom srpskom jeziku je tvoj komentar:

Vjerujem, da bi to rekla većina forumaša Vokabulara.

Izmedju glagola koji uzimaju "da" rečenicu kao komplement i tog komplementa u principu ne ubacuješ ništa, a sigurno ne prekidaš tu vezu izmedju glagola i komplementa sa glagolom zarezom. To možeš da uzmeš za pravilo ako se već znojiš da ukalupiš jezik u šablone. Sa glagolima znam, vjerujem, mislim, pretpostavljam ili šta već koji su tipični sa ovim komplementom, ali i glagolima sa drugim značenjima izmedju glagola i "da" rečenice ćeš moći da ubaciš neku napomenu eventualno, ali izbjegavaj kad možeš, jer nije nešto stilski naročito ako to uradiš više puta u pisanju.

Znam, a možeš se i sam u to uvjeriti na internetu, da bi ti primjeri zvučali smiješno i forumašim i svima ostalima rodjenim od bune protiv Turaka na ovamo.

Možeš da razdvojiš u ovakvim slučajevima ali glagol prirodno ide zajedno sa ovom "da" rečenicom, kao burek i jogurt.

Фрррр, изгледа да си са синтаксом само губио своје драгоцено време, јер професор Стевановић, по теби, појма нема. О томе булазниш надугачко и нашироко (а не: на дуго и на широко, како ти кажеш). А имаш ли ти појма, мрчаљу, шта је твоје „знање“ према знању др Стевановића? Немаш, јадо, немаш. Зато ћу ја да ти кажем: зрнце песка према песку свих пустиња на кугли земаљској.

У својој уображености и неукости кажеш:

U principu nisam protiv prostih objašnjenja, ali ovo zvuči malo bukvarski... nije dobro na ovaj način analizirati raznovrsne gramatičke koncepte zajedno...

Ко си бре ти да би био за или против нечег о чему пише професор!? Трагикомична карикатура! Разумљиво је што нешто не разумеш. Обрнуто би било неразумљиво.

Да скратим или да не дуљим, као што би ти рекао:  Дангину добру вољу и његов добронамерни савет ниси хтео да искористиш и нешто научиш. Друго се није ни могло очекивати од персоне каква си ти.

Ja se skoro nikad ne slazem sa OMalijem.
Ali ova replika je primer kako se ne diskutuje na ovom forumu.

Зар ниси рекао да одустајеш? Ма нема везе, само заборављаш брзином муње, и то да си подигао руке, и ову увреду:

"Pero, ja istupam iz ove rasprave, jer mislim da tebi treba strucna pomoc."

А онда ипак настављаш и као дрвени адвокат цитираш цео пост намењен неком другом и права је наива у поређењу са увредом коју си ти мени наменио. Боли те што раскринкавам такве као што си ти, па не можеш да се уздржиш. Схватам, ниси ти крив.

Pero zvučiš mi kao čovjek sa freškim nervnim slomom.

Ovo ruganje Šekiju profesore Danga što bi trebalo da bude kontrast kad uporediš sa naučnim radnicima, taj trip je svuda profesore. To kao da je iz tebe progovorila profesorica Rajna, drugarica profesorica sa Filološkog fakulteta koja je napisala neki manifest na temu moralnog&intelektualnog posrnuća nacije, pa to onda postalo hit na internetu. Vi, diplomci, vi ste intelektualni dragulji koji će podići iz živog blata ovu jadnu neuku svjetinu, koja se valja tamo daleko dolje ispod vas u moralnom i svakom drugom glibu i razvratu. To je tako nešto išlo, parafraza je.

Uglavnom ta vrsta priče sa žešćim akcentom na elitizmu me podsjetila na vrstu šibicarenja koje je usavršio Djordje Balavljević - mi smo odje naši (cijena da budeš naš je prava sitnica zaista prema tome šta dobijaš kad ti Djole da ausvajs kluba) i nešto smo drugo a sve to tamo vani to je zli okrutni i glupi svijet, koje je u Djoletovom slučaju praćeno sa nepodnošljivom lakoćom patetičnog slinavljenja. Razlika je u tome što je Djole izdvojio one koji plate dvadesetak evra da upropaštavaju sebi mozak i bubne opne slušanjem njegovog filgud šita kao te što će naslijediti svijet, a za profesoricu Rajnu su to diplomci Filološkog fakulteta. Razlika bi bila i u tome što je Djole prihvatio kao fakat života da će njegovi pacijenti ostati manjina dok je svijeta i vijeka, a Rajna diplomcima predvidja aktivnu ulogu u mijenjanju svijeta na bolje.

Oću da kažem da monolog sa ogromne moralne nadmorske visine ne pomaže ničemu, i uopšte monolog kao forma u kojoj ćeš da saopštavaš tako jake stavove nikad nije poželjna forma, stvari se najbolje izbistre kroz dijalog kad su ovako krupne stvari u pitanju, ako je cilj rješavanje nečega naravno, a nije to neko snobovsko deklamovanje nekih ovještalih frazetina o stvarima koje su svima jasne. To što Balavljevićev gig radi samo u monologu, i što on nikad ali nikad neće nastupiti u dijalogu, to nije veliki problem, ali jeste problem ako je profesor Filološkog fakulteta u istom biznisu prodaje magle u takvoj formi.

To da ne živimo u nekom previše intelektualnom svijetu to je fakat života, i ona priča o Pinku i pjevačicama, trulim političarima, bezvrijednim diplomama i svemu tome, to je standardna žvaka koju čujem od kuke i motike tako da mi je posle milion ponavljanja postala užasno nezanimljiva i zamarajuća ta priča. To bi bio crni dio priče, a bijeli dio bi bili ovi intelektualni dragulji sa Filološkog fakulteta koji bi trebali da promijene taj užasni svijet na bolje. Ono što je zaista veliko pitanje tu je da li profesorica Rajna zaista proizvodi obrazovan kadar koji može promijeniti stvari u svojoj oblasti, ili se tu radi o ovome što Vlad reče ruganju sove sjenici.

Moje iskustvo sa ovim kadrom kojem je namijenjena uvijek nezahvalna uloga mijenjanja svijeta na bolje je da se svaka diskusija koja je zapela na nekom pitanju na kojoj sam učestvovao na ovom forumu završila sa time da diplomci isuču RMS, PMS, SMS, Akademiju, Filološki, Tvrtka, Klajna, Stevsa, Zevsa i Leoopoolda i da se onda valjaju nebulozna uputstva pozivajući se ovog ili onog iz ekipe. Zato velim profesore da nije problem u Šekiju Turkoviću, ni u moralnom sunovratu obične svjetine i svih drugih u kojima već ti i Rajna vidite društveni problem. Ali jeste bizarno kad profesor srpskog jezika u dvije rečenice koje napiše kako bi istakao intelektualnu superiornost i autoritet naučnog rada & znanja u odnosu na moje lupetanje i Šekija Turkovića to uradi na ovaj način:


Propustim zarez i to sve, nisam neki čistunac kad je interpunkcija u pitanju zaista ali dje tu zarez profesore, posle glagola biti aman. Da te interesovalo da učiš sintaksu shvatio bi zašto to toliko bode oči, i zašto ne samo zarez, nego bilo kakav drugi prekid izmedju glagola i komplementa nije adet u jeziku. Naročito nije posle tako bazičnih i često upotrebljavanih glagola kao biti i vjerovati i njihovih komplemenata. A i neka nisi ništa učio opet mi nije jasno kako ti ne dodje neprirodno to kidanje tu kad pročitaš rečenicu.

Ja ne znam kako su se ljudi ubijedili u to da je jezik Marka Kraljevića književni jezik a danas ovo što govorim nekakva perverzija od jezika, ali bolje da se otarase takvih ideja. Nije ni arhaični ni neprirodno uštirkani jezik književni jezik, niti uštogljenost jezika ima veze sa gramatikom ili "ispravnošću" jezika. Upotreba takvog jezika mi skoro nepogrešivo odvuče pažnju sa onoga o čemu se priča, u većini situacija, jednostavno jer mi zazvuči neprirodno, ili upotrebu takvog jezika protumačim kao nepotrebno afektiranje. Postoje manje i više formalni registri jezika iz kojih se mogu koristiti primjeri da se ilustruje upotreba i sintaksa standardnog jezika jednostavno jer će se taj jezik koristiti u odgovarajućim situacijama.

Фрррр, ти уопште не звучиш, ти звечиш.

Thomas OMalley, dovoljno si opominjan ali ne vredi. Stigao si do druge zabrane pristupa forumu.

Propustio si drugu priliku. Računaj da ih više nećeš imati. Iako se trudiš da se pojavljueš pod izmišljenim imenima i da sakriješ identitet ubuduće. Tebi se više ne može verovati da ćeš se ponašati prostojno prema drugima na forumu.

Ako se ponovo rijaviš pod nekim novimizmišljenim imenom, čim budeš prepoznat, biće ti zabranjen pristup.