Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

О српском језику и култури => Порекло значења речи => Тему започео: Ludwig Van на 22.32 ч. 15.02.2007.



Наслов: Етимологија бројева
Порука од: Ludwig Van на 22.32 ч. 15.02.2007.
Постоји ли тако нешто, и да ли је уопште решено?

Један, два, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет. Велике сличности постоје међу свим И-Е језицима, што сведочи о великој старости речи.

Досад сам чуо само једно "климаво" објашњење за пет, помоћу пед и пест (песница), сугеришућу број прстију на шаци.


Наслов: Одг: Етимологија бројева
Порука од: Lolita на 00.18 ч. 16.02.2007.
Pa meni se čini da imaju veze s grčkim korenima - koji su se verovatno preneli i u ostale jezike, kao uostalom, i bezbrojne druge reči i termini. S tim što lično imam utisak da su srpski nazivi za brojeve čak sličniji grčkim, nego što je to slulčaj u nekim drugim jezicima, u kojima su te reči možda i značajnije izmenjene. Ali u svakom slučaju, rekla bih da su koreni grčki.
Ne znam ništa detaljno o tome, a ako neko zna, neka nam kaže :)


Наслов: Одг: Етимологија бројева
Порука од: Ludwig Van на 14.19 ч. 16.02.2007.
Pa meni se čini da imaju veze s grčkim korenima - koji su se verovatno preneli i u ostale jezike

Хм.  :-\ Зар није реч о заједничком И-Е наслеђу, а не о позајмљеницама из грчког? Да ли имена бројева имају своје објашњење у грчком језику?

грчки: heis, dyo, treis, tettares, pente, heks, hepta, okto, ennea, deka
латински: unus, duo, tres, quattuor, quinque, sex, septem, octo, novem, decem

Поред опште сличности у називима бројева два и три у свим ИЕ језицима, са грчким упада у очи сличност једино са српским називима четири (тетра) и пет (пента).

Што се тиче словенских назива за бројеве, ту је санскрт далеко интересантнији:

eka, dvi, tri, chaturḥ, pañcanḥ, ṣaṣḥ, saptanḥ, aṣṭanḥ, nava, daśa

а и персијски је занимљив:

yek, do, se, cahār, panj, šeš, haft, hašt, noh, dah

Словенским називима, наравно, најближи су балтски:

летонски: viens, divi, trīs, četri, pieci, seši, septiņi, astoņi, deviņi, desmit
литвански: vienas, du, trys, keturi, penki, šeši, septyni, aštuoni, devyni, dešimt
старопруски: aīns, dwāi, trijan, keturjāi, pēnkjāi, *usjai, *septīnjai, *astōnjai, *newīnjai, desīmtan

Цитат
Ali u svakom slučaju, rekla bih da su koreni grčki.

Мислим да је ипак реч о ИЕ наслеђу - нису имали Грци толики капацитет да покрију све од Британских острва до Индије и од Средоземља до Скандинавије.


Наслов: Одг: Етимологија бројева
Порука од: Ђорђе Божовић на 23.39 ч. 10.09.2007.
Свакако, корени су индоевропски.

Занимљиво је како је "девет" постало у словенским језицима. Наиме, погледате ли друге индоевропске језике (које си ти навео: грч. ennea, лат. novem, санскрит nava, персијски noh; и друге: енгл. nine, франц. neuf, нем. neun, шкотски naoi, шпан. nueve итд.), односно праиндоевропски корен *(e)newn, видећете да је свугде туда слово н, па би требало и наш број да гласи невет а не девет. Међутим, то је д постало због онога десет које следи, јер у бројању (невет па десет) и у том броју се једном гласовном променом појавило д! Већ замишљам једног старог Словена у степама источне Европе како на брзину броји овце у стаду: је'н, два, три, четри, пет, шест, седам, осам, невет, десет, невет, десет, па оста девет-десет. :D


Наслов: Одг: Етимологија бројева
Порука од: џафир на 00.44 ч. 11.09.2007.
Непосредан грчки утицај? Зашто да не? Па ако је од лепе, српске тисуће постала лепа "српска" хиљада... Можда је било утицаја на друге бројеве?  ???


Наслов: Одг: Етимологија бројева
Порука од: Сребрена на 19.17 ч. 01.11.2007.
U starim rukopisima i na spomenicima iz prošlosti (pre reforme Vuka Karadžića) brojevi su slikani posebnim simbolima (ne današnjim "arapskim" ciframa") istovetnim sa simbolima za slova..Az, Vjedi,Glagol, Dobro kao 1,2,3,4 itd..

Povodom IE korena evo interesantnog i značajnog linka:

http://members.tripod.com/~rjschellen/BaltSlavNums.htm
http://members.tripod.com/~rjschellen/IndicNums.htm

i posebno zanimljiv:
http://members.tripod.com/~rjschellen/OtherIENums.htm


Наслов: Одг: Етимологија бројева
Порука од: Ђорђе Божовић на 20.41 ч. 01.11.2007.
U starim rukopisima i na spomenicima iz prošlosti (pre reforme Vuka Karadžića) brojevi su slikani posebnim simbolima (ne današnjim "arapskim" ciframa") istovetnim sa simbolima za slova..Az, Vjedi,Glagol, Dobro kao 1,2,3,4 itd..
Mnogo ranije, mnogo pre Vukovog doba i reforme pisma počele su se upotrebljavati arapske cifre.

U srednjem veku odista su slova označavala i brojeve, i to kada bi se iznad, recimo, slova az, koje je bilo prvo slovo u azbuci, stavila tilda, ono više ne bi bilo slovo "a" nego bi označavalo broj jedan. U ćirilici samo su ona slova koja su bila napravljena po uzoru na grčka slova tim redom dobijala i brojnu vrednost (npr. vjedi, "v", je bilo broj dva, a buki je bilo preskočeno jer nije imalo para u grčkom alfabetu), dok su u glagoljici sva slova redom bila i brojevi (az, buki, vjedi, glagolj...).


Наслов: Одг: Етимологија бројева
Порука од: Сребрена на 20.49 ч. 01.11.2007.
Имаш ли неки извор када смо почели да користимо арапске цифре?

Не знам зашто је Букви прескакано, то ме мучи, признајем..У Пешићевој Винчаници није..

А поред бројева, ознака Аз,Глагол, Дзело и слично означавани су и музички гласови- један систем музичких формула ( који осим код Срба, постоји још само код Индуса и Арапа).. који је присутан и дан-данас у православној српској цркви, као и у народу...Рачуна се да је стар око 7 миленијума, с обзиром на корелације са антиохијским-сиријским календаром и певаљем онога доба)

Односно, слова србице/азбуковице имала су више функција..мени то даје утисак као да су она прва настала, у одређеном  (битном) редоследу, па су потом служила за означавање и бројева, и мелодијских формула, и географских меридијана ..и свега осталог..

Лично не верујем да је б прескакано због немогућности изговора Грка јер све што сам прочитала у животу, говори ми да грчка култура и писменост нису онолики стари колико нам се презентује данас....Треба сумњати у све, то је једини начин да будемо објективнији..


Наслов: Одг: Етимологија бројева
Порука од: Ђорђе Божовић на 20.53 ч. 01.11.2007.
Meni je poznato da su brojevne vrednosti u ćirilicu došle iz grčkog alfabeta, čija su slova takođe označavala brojeve. Pa je alfa bilo jedan, i shodno tome i az je bilo jedan. Beta je bilo dva, pa je i vjedi bilo dva, a buki je ostalo preskočeno. Ali u glagoljici pak slova su redom označavala brojeve: az je bilo jedan, buki je bilo dva, vjedi tri, glagolj četiri i tako dalje. Doista čudnovato. ;)


Наслов: Одг: Етимологија бројева
Порука од: Ђорђе Божовић на 21.23 ч. 01.11.2007.
Имаш ли неки извор када смо почели да користимо арапске цифре?

"The European acceptance of the Arabic numerals was accelerated by the invention of the printing press, and they became commonly known during the 15th century. Early uses in England include a 1445 inscription on the tower of Heathfield Church, Sussex, a 1448 inscription on a wooden lych-gate of Bray Church, Berkshire, a 1470 inscription on the tomb of the first Earl of Huntly in Elgin Cathedral, and a 1487 inscription on the belfry door at Piddletrenthide church, Dorset. [See G.F. Hill, 'The Development of Arabic Numerals in Europe' for more examples.] By the mid 16th century, they were in common use in most of Europe. Roman numerals remained in use mostly for the notation of years Anno Domini, and for numbers on clockfaces. Sometimes, Roman numerals are still used for enumeration of lists (as an alternative to alphabetical enumeration), and numbering pages in prefatory material in books."


Наслов: Одг: Етимологија бројева
Порука од: Сребрена на 20.58 ч. 02.11.2007.
Ђорђе Божовић
Цитат
Ali u glagoljici pak slova su redom označavala brojeve: az je bilo jedan, buki je bilo dva, vjedi tri, glagolj četiri i tako dalje. Doista čudnovato

Много ти хвала за ово обавештење :)
Нашла сам ореко претраживача примере...
Овако изгледају бројеви у глагољици ( рачуна се 9.век,зар не?,кад је Кирил био у Моравској чешкој):
(http://img404.imageshack.us/img404/6220/glagoljicabrojeviislovajj8.jpg)

А овако бројеви у ћирилици (по www.omniglot ради се о 10.веку, ако нисам погрешила..)
(http://www.biocrawler.com/w/images/6/64/Slavic-numerals.jpg)

И кад сам већ ту  ;) ево примера означавања бројева словима коптске азбуке (данашњи Египат)

(http://www.omniglot.com/images/writing/coptic_num.gif)

У Винчаници по Пешићу:
(http://img88.imageshack.us/img88/778/vinanskebrojkezk9.jpg)

Упоредни преглед грчких, коптских и етиопских бројева:
(http://www.geez.org/Numerals/images/NumberTable2-cropped.gif)




Наслов: Одг: Етимологија бројева
Порука од: Дарко Новаковић на 14.24 ч. 05.04.2008.
С овим у вези, препоручујем вам да прочитате књигу Денија Геђа, Папагајева теорема, у којој се између осталих занимљивих ствари може наћи и једна пропратна прича о пореклу бројева и цифара.


Наслов: Одг: Етимологија бројева
Порука од: Ena на 22.07 ч. 05.04.2008.
Цитат
Поред опште сличности у називима бројева два и три у свим ИЕ језицима, са грчким упада у очи сличност једино са српским називима четири (тетра) и пет (пента).

Čini mi se da naši nazivi za brojeve šest, sedam, osam i deset takođe imaju sličnosti sa grčkim.


Наслов: Одг: Етимологија бројева
Порука од: Ђорђе Божовић на 22.11 ч. 05.04.2008.
Skoro svi indoevropski nazivi za brojeve imaju sličnosti, vidite ovaj (http://www.zompist.com/euro.htm#ie) spisak.


Наслов: Одг: Етимологија бројева
Порука од: Lolita на 16.34 ч. 06.04.2008.
Цитат
Поред опште сличности у називима бројева два и три у свим ИЕ језицима, са грчким упада у очи сличност једино са српским називима четири (тетра) и пет (пента).

Čini mi se da naši nazivi za brojeve šest, sedam, osam i deset takođe imaju sličnosti sa grčkim.

Rekoh ja to još davnih dana i više puta :) Sličnost je lako uočljiva. Hiljada je više nego očigledna, a mislim da je i sto u suštini izvedeno od (značajno skraćene) grčke reči.