|
Наслов: Etimologija reči "morati" Порука од: Zmej на 17.59 ч. 06.03.2017. Veoma interesantno za me, da li ima neka povezanost reči "morati" sa latinskim "mores" (tradicije, pravila)? Koje je poreklo ovoj reči?
Mi u ruskom jeziku nemamo takavu reč. Imamo, npr. "должен" (srp. "dužan") и "требуется" (srp. "treba"). Наслов: Одг: Etimologija reči "morati" Порука од: MasaMalinovski на 22.35 ч. 06.03.2017. nema povezanosti.
morati je nastalo od more (može, moći), a mores, sing. mos (obicaj) je nastalo od neke druge drevne reci, cije je zacenje navodno predmet nagadjanja, ali veruje se da znaci "meriti" prema tome mera i moral bi bili u srodstvu Наслов: Одг: Etimologija reči "morati" Порука од: Zmej на 23.23 ч. 06.03.2017. Цитирано: MasaMalinovski link=topic=8803. msg71984#msg71984 date=1488836120 morati je nastalo od more (može, moći) Hvala na odgovoru! Da li to znači da nekad u srpskom jeziku se koristila reč "more" umesto "može"? Zanimljivo. Наслов: Одг: Etimologija reči "morati" Порука од: nikola_s.t. на 15.28 ч. 13.03.2017. A šta misliti kako je nestala i odakle jedino nama reč 'kum' i grcima 'koumar' ili tako nešto slično kod grka.
Наслов: Одг: Etimologija reči "morati" Порука од: тутак на 14.01 ч. 08.12.2018. Мара је најстарији облик, а осим у робовласничким језицима има га и у санскриту са самогласником „а“, као мара у истом значењу као у српском. Дакле, древна је реч. Мора се мрети, мари се за умор(е)ним, мора се бити миран ради мерења, море је немирно. Морана је дужи облик, и то је именица творена из речи мора, не може обрнуто. Иначе, самогласници су нестални и променљиви, тако да немају никакву улогу у тражењу корена.
|