|
Наслов: staroslovenska ćirilica Порука од: Amarilis на 14.54 ч. 28.02.2007. zna li neko gde mogu da je skinem? ???
Наслов: Одг: staroslovenska ćirilica Порука од: Ђорђе Божовић на 21.44 ч. 28.02.2007. Ја имам неколико фонтова са старословенском ћирилицом на рачунару, али не могу тачно да ти кажем одакле сам их преузео. Погледај на http://www.cirilica.org (http://www.cirilica.org), можда ћеш тамо наћи понеке ћириличне фонтове. Додуше, мешчим да нису старословенски... Не сећам се више.
Наслов: Одг: staroslovenska ćirilica Порука од: Amarilis на 17.19 ч. 03.03.2007. A kako da "ubacim" iliti osposobim font koji sam skinula?!
Наслов: Одг: staroslovenska ćirilica Порука од: kontra на 08.58 ч. 04.03.2007. control panel —> fonts —> file —> instal new fonts
pojaviće ti se prozorče u kom ćeš izabrati na kom hardu se nalaze fontovi koje želiš da dodaš, u kom folderu i onda klikneš na ok. To je sve. Наслов: Одг: staroslovenska ćirilica Порука од: Ђорђе Божовић на 14.50 ч. 10.03.2007. Или још лакше: отвориш прозор са директоријумом у коме ти се налази фонт који си скинула и отвориш омотницу Fonts из Control Panel-а, и само превучеш тај фонт из једног прозора у други - он ће се сам копирати и инсталирати.
Наслов: Одг: staroslovenska ćirilica Порука од: Ђорђе Божовић на 15.50 ч. 14.03.2007. Ево овде нађох неке ћириличке фонтове: http://cirilica.com/cirilica/Strane/fontovi/fontovi01.html (http://cirilica.com/cirilica/Strane/fontovi/fontovi01.html) (само ми се чини да ту у ствари пропагирају нешто што зову "лепшом ћирилицом"). Знате како сам се насмешио кад сам видео да тамо фонт зову словоликом! Добра идеја, зар не?
Наслов: Одг: staroslovenska ćirilica Порука од: Lolita на 16.51 ч. 14.03.2007. Цитат Знате како сам се насмешио кад сам видео да тамо фонт зову словоликом! Добра идеја, зар не? Da, baš slatko :) Наслов: Одг: staroslovenska ćirilica Порука од: Боки на 15.27 ч. 21.02.2008. Боље словолик него фонт.
Наслов: Одг: staroslovenska ćirilica Порука од: Зоран Ђорђевић на 23.09 ч. 21.02.2008. Словолик звучи као новохрватска конструкција. Истина, немам бољу идеју.
Наслов: Одг: staroslovenska ćirilica Порука од: Miki на 22.04 ч. 22.02.2008. Подржавам "словолик". Одлична и јасна заменица.
Наслов: Одг: staroslovenska ćirilica Порука од: Stoundar на 12.54 ч. 23.02.2008. Zašto? Ta riječ ima tri sloga umjesto jednog, mnogo manje ljudi je poznaje, što znači da moramo makar na trenutak zaustaviti čitanje da bismo shvatili o čemu se radi.
A da, zaboravio sam: jezički šovinizam i provincijalizam. Da se na pomenutoj stranici koristila riječ font, ne biste zaustavili diskusiju o fontovima da porazgovarate o slovoliku, i time potrošili pet odgovora, već biste prosto nastavili dalje. Zamislite da je u pitanju bila ozbiljnija, poslovna diskusija, i da se u njoj koristilo više ovakvih kovanica. Standardni jezik služi razumijevanju među ljudima, što znači da je upotreba riječi koje to otežavaju naprosto pogrešna, bez obzira na to odakle su. Наслов: Одг: staroslovenska ćirilica Порука од: Боки на 11.17 ч. 25.02.2008. Хрвати уопште не греше што се труде да уведу своје речи уместо страних. На тај начин се богати језик. Могли бисмо и ми да се мало угледамо на њих, али то је наравно тешко јер ће се увек начи неки "космополита" који ће томе да се руга и да то назива језичким шовинизмом и провинцијализмом. А то колики је он провинцијалац најбоље говори његов надимак.
Наслов: Одг: staroslovenska ćirilica Порука од: Stoundar на 19.28 ч. 25.02.2008. Pustiću Klajna da ti odgovori (izvor: Srpski jezički priručnik):
Хрвати уопште не греше што се труде да уведу своје речи уместо страних. „Purizam, kao sistematski otpor prema stranim jezičkim uticajima, uglavnom se u zemljama srednje, južne i istočne Evrope razvio u XVIII i XIX veku, kada je njihov književni jezik još bio u formiranju i kada se odbrana od tuđih uticaja postavljala i kao pitanje očuvanja nacionalnog identiteta. Danas, kad su takva pitanja rešena, i purizam je izgubio gotovo svaku aktuelnost. Tačnije, treba razlikovati dva slučaja. U jezicima čija je samostalnost bila najugroženija, prvenstveno u okviru austrijske carevine (najbolji su primeri češki i mađarski), purizam se razvio do te mere da je ugrađen u same temelje jezičke strukture. Zato su u njima snažno razvijeni mehanizmi za gradnju domaćih kovanica (derivacija i kompozicija) i stvorila se neka vrsta automatizma po kojoj se novi pojmovi iz inostranstva od prvog trenutka prevode, a ne uzimaju se strane reči. U većini drugih jezika nije tako. Njima je, u načelu, lakše da pozajme već gotovu stranu reč nego da grade nove domaće kovanice koje obično (upravo zato što su od domaćih korijena, dakle bliže govornikovom jezičkom osjećaju) deluju usiljeno i izazivaju otpore. I hrvatski, iz istih istorijskih razloga kao češki i mađarski, pokazuje izrazitu sklonost ka purizmu, koja je dobila novi podsticaj u Tuđmanovoj državi. Srpski je, naprotiv, u osnovi otvoren prema uticajima sa strane. Za većinu pojmova koje je donosila moderna civilizacija primali smo i strane izraze...Pa čak i kad domaći sinonim postoji, on je često manje poznat i ređe se upotrebljava nego tuđica.“ На тај начин се богати језик. „Ogromna većina pozajmljenica prihvaćena je s razlogom — da odgovori na neku specifičnu potrebu, i zato bi njihovo izbacivanje predstavljalo siromašenje jezika.“ Могли бисмо и ми да се мало угледамо на њих, али то је наравно тешко јер ће се увек начи неки "космополита" који ће томе да се руга и да то назива језичким шовинизмом и провинцијализмом. „Ljudi iz pozorišta nemaju alternativnog izraza za falš i falširanje. Ovakvi primeri pokazuju nam da o rečima ne smemo suditi na osnovu njihovog porekla (što bi bila neka vrsta jezičkog rasizma), nego na osnovu toga kako funkcionišu u jeziku danas.“ А то колики је он провинцијалац најбоље говори његов надимак. Svaka čast na besprijekornom argumentu. Наслов: Одг: staroslovenska ćirilica Порука од: Боки на 23.38 ч. 25.02.2008. Лепо си ово образложио. Клајна иначе веома ценим, а његову књигу држим на столу. Претерана употреба страних речи ме ужасно иритира, па је можда и то разлог што подржавам увођење наших речи уместо страних. Ја сам рецимо тек у војсци научио да се не каже "шаржер" него "оквир", и сада ми не пада на памет да кажем "шаржер". Такође све више ми се свиђа реч "сучеље" уместо некаквог "интерфејса". На лепо се човек лако навикне.
Наслов: Одг: staroslovenska ćirilica Порука од: Sillypuppie на 00.52 ч. 26.02.2008. Цитат Такође све више ми се свиђа реч "сучеље" уместо некаквог "интерфејса" no comment ;D Наслов: Одг: staroslovenska ćirilica Порука од: Часлав Илић на 07.37 ч. 26.02.2008. Цитирано: Sillypuppie Цитирано: Боки Такође све више ми се свиђа реч "сучеље" уместо некаквог "интерфејса" no comment ;D http://sr.openoffice.org/servlets/BrowseList?list=dev&by=thread&from=1957578 :) Наслов: Одг: staroslovenska ćirilica Порука од: Sillypuppie на 15.53 ч. 26.02.2008. Цитирано: Sillypuppie Цитирано: Боки Такође све више ми се свиђа реч "сучеље" уместо некаквог "интерфејса" no comment ;D http://sr.openoffice.org/servlets/BrowseList?list=dev&by=thread&from=1957578 :) ;D Наслов: Одг: staroslovenska ćirilica Порука од: Срећко Петровић на 18.01 ч. 29.01.2009. Цитирано: Amarilis link=topic=962. msg7829#msg7829 date=1172670864 zna li neko gde mogu da je skinem? ??? Ја сам пре неколико година преузео згодни програм помоћу којег лако можеш да унесеш многа стсл-цсл слова, сад ћу да пробам да га окачим уз поруку. hxxp: ifile. it/0stad1w/slavonic_typist. rar Evo ga ovde - to je taj mali i jednostavni program, raspakujes ga, instaliras SbibSlav font, i kucas u njemu a posle iz njega kopiras gde ti treba. . . Ako ne vrsi posao, imao sam i nekih vazdan staroruskih/crkvenoslovenskih fontova, pa mogu da potrazim. . . Pozdrav svima! Наслов: Одг: staroslovenska ćirilica Порука од: Срећко Петровић на 18.03 ч. 29.01.2009. Hm, imam problem, ne mogu da promenim poruku, a link nije valjan? Da probam jos jednom:
hxxp: ifile. it/0stad1w/slavonic_typist. rar hxxp: ifile. it/0stad1w hxxp: ifile. it/0stad1w Наслов: Одг: staroslovenska ćirilica Порука од: Miki на 21.05 ч. 29.01.2009. Не могу се, Срећко, као мера предострожности, постављати спољне везе док не „напуниш“ десет порука. :)
Иначе, програмчић ради одлично. Ко жели, нека преузме одавде (http://ifile.it/dl). Наслов: Одг: staroslovenska ćirilica Порука од: Срећко Петровић на 12.54 ч. 02.03.2009. Наздравље, није добар тај линк који си поставио. Ево још једног покушаја:
Код: http://ifile.it/0stad1w/slavonic_typist.rar Ископираје овај линк у претраживач, онда вас он преусмери на страницу на којој кликнете на Request Download Ticket сачекате, и кад се појави дугме Download преузимате. Или, директан линк, ако проради: Код: http://dl1.s22.ifile.it/4uwdct6o/slavonic_typist.rar Наслов: Одг: staroslovenska ćirilica Порука од: Владимир на 12.53 ч. 16.03.2009. Нисам читао све постове, јер немам времена сад, али ја бих ти препоручио сајт www. cirilica. com имају милион фонтова, а 100% имају и неки са старом ћирилицом, па пречешљавај сајт.
Наслов: Одг: staroslovenska ćirilica Порука од: Срећко Петровић на 22.40 ч. 09.04.2010. Дочекао сам и тај дан да као човек могу да поставим линк. :D Ево онда још једном, врло користан и згодан програмчић за унос старословенских/црквенословенских словних знакова. Један пријатељ је пре пар година сакупљао ћирилске записе из богослужбених књига наших манастира и цркава, и муку је мучио са уношењем слова у Вордов документ (користио је више различитих фонтова, али ни то није помагало, јер се величина слова разликовала), док му нисам послао ово чудо, и тако је решио проблеме. Име програма је Slovo.exe, а зову га и Slavonic Typist.
http://ifile.it/0stad1w (http://ifile.it/0stad1w) slavonic_typist.rar - 181.45 KB Наслов: Одг: staroslovenska ćirilica Порука од: J o e на 23.25 ч. 09.04.2010. Ја користим Ирмологион за црквене текстове. Некако ми је лепши и од Слова и од овог СБибСлав. Нешто другачији од рускословенских фонтова, специјализовани за наше подручје (рађени по хиландарским документима), јесу фонтови Монах и Хиландарски устав. Пре неколико година су их направили на предлог Хиландараца. Засад на њих немам замерки.
|