Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
 |
« Одговор #2 у: 14.51 ч. 04.05.2007. » |
|
Код нас још увек конкретно правило у вези с тим не постоји. Ипак, језикословци препоручују, у складу с другим словенским језицима, да се краћем облику с увек даје предност, осим онда када следећа реч почиње на с, з, ш, ж или неком групом сугласника, када треба употребљавати облик са ради лакшег изговора (тешко је рећи "с сестром", "с зетом", "с школом", "с мном", "с псом" и сл.). Неки лингвисти, попут Ивана Клајна, дужи облик употребљавају и испред речи које почињу самогласником, ради боље звучности. А када се краћи облик употреби испред речи које почињу неким звучним сугласником, у изговору се уместо с чује з: с дрвима, с братом и сл. Но, све су то само препоруке, па можеш свугде употребљавати било дужи било краћи облик - осим онде где краћи никако не може, а то је кад наредна реч почиње на с, з, ш, ж или групом сугласника.
Хм, да - и упркос честој појави, краћи облик с никад се не пише с апострофом јер никоје слово ту заправо није изостављено.
|