Kao prvo, Zorane, ko kaže da znamo više od vas? Sve je relativno
Lično ne smatram sebe (niti bilo koga drugog
) kompetentnom da dajem ocene o stanju srpskog jezika, čovečanstva, morala, kulture i slično, ali mislim da su sve to jednostavno prolazne faze u (neprestanom) razvoju jezika. Baš kao što uglavnom svi stariji ljudi misle da je „današnja mladež“ ovakva i onakva, ljudima se često čini (činilo se i činiće im se, sigurno i ubuduće) da i jezik osiromašuje ili postaje ovakav i onakav. Ja mislim da je menjanje jezika prirodan proces, jer se jezik neprestano prilagođava stvarnosti i uslovima života, i to je to. Svi pokušaji nasilnog menjanja jezika u bilo kom pravcu uglavnom su propadali, i ne samo to, oduvek su delovali smešno. Isto tako mi danas smešno deluju (jalovi) pokušaji da se u moderni jezik ubace zastareli izrazi koje više niko ne koristi, navodno zarad nekakvog „bogaćenja“ rečnika, a zapravo, radi isticanja sopstvenog (umišljenog) znanja i važnosti korišćenjem reči koje „drugi (razume se, manje vredni) ne znaju“. Naravno, isti ti koji bi da „bogate“ jezik arhaičnim i praarhaičnim rečima, po pravilu se zgražavaju njegovim „bogaćenjem“ iz modernih izvora i drugih savremenih svetskih jezika. (U prevodu: šta smo uzeli iz drugih jezika, uzeli smo, sad je dosta.) No, to je neka sasvim druga priča. Da ne širim preterano temu, ne mislim da će zbog nekog privremenog talasa minimalizma ili nekog pomodnog izraza koji će za koju godinu verovatno biti zaboravljen propasti srpski jezik, isto kao što ne mislim da će propasti čovečanstvo zato što devojke danas buše pupak i nos. Sve je to privremeno i ne tako važno. A u svakom slučaju, ma koliko se mi međusobno klali i dubili na glavi i trepavicama jezik će se i dalje menjati i razvijati, bez obzira na ma kakvo moje, vaše ili bilo čije treće mišljenje. Ne treba se oko toga mnogo uzbuđivati
