Јер, у нашем језику, оно што иначе стоји и важи, неретко може и да не важи у неким појединачним случајима, као што је вероватно овај с „низом“. Па тако, иако имамо акузатив количине који иначе можемо употребити у реченици, у овом случају, у тој врсти израза, он није на месту и потребно је сложити предикат с речју „низ“.
Ја не верујем да синтагма „низ + генитив множине” (коју Стевановић тумачи као прилошку, а Клајн као именичку) може мењати карактер у зависности од значења, контекста или чега већ. Ако М. С. каже да може „Прошло је низ година”, онда сигурно може и „списак од низ филмова”. Клајново виђење да може само „Прошао је низ година” и „списак од низа филмова” јесте друга варијанта и само је питање коме ћемо више веровати. По ком критерију
низ с
годинама јесте на месту, а с
филмовима није?
„Списак од низ филмова“ је друга прича, и то је очигледно неправилно. Не може се ваљда никако назвати акузативом количине, а није правилно јер тај предлог „од“, богами, свакако тражи уза се генитив — „од низа“ је једино правилно, а „од низ“ никако не може бити.
Напротив, ако се прихвати Стевановићево мишљење да се тај акузатив
низ може понашати као прилог (
низ година синтактички је онда као
много година), онда је та реч непроменљива, без обзира на то који падеж захтева предлог (и Клајн даје пример
у безброј случајева као
од низ филмова). Понављам, то важи само ако се прихвати Стевановићев став.
U našem jeziku ima i stilskih figura u kojima jednina može da zameni množinu, a množina jedninu. To je posebno prisutno u narodnom stvaralaštvu.
Какве везе синегдоха има с конструкцијом о којој говоримо?
