|
Miki
Гост
|
 |
« Одговор #1 у: 23.16 ч. 08.04.2009. » |
|
Матичин шестотомник: „слушати, -ам несврш. 1. примати слухом што, пратити слухом нечији говор, излагање. — Испружио главу према дједу и слуша без даха, отворених уста. Пав. На далеком друму слушаш рабаџијска кола. Јакш. Ђ. фиг. Наше душе слушају у својим дубинама плач звона краљевских Дечана. Матош. 2. (што) присуствовати предавањима на високим школама. — Он је . . . слушао на бечком културно-политичком течају националну економију. Коз. Ј. 3. (кога) придржавати се чијих савета, наредаба, заповести, покоравати се, подчињавати1 се коме. — Нарави је био чудновате, никога није слушао. Вес. Акциони одбор вас слуша као бога! Крл. 4. фиг. послушно, исправно радити, функционисати (о деловима тела, о предметима и сл.). — Перо му је било тешко као ћускија, а ни рука као да га није слушала. Ћор. Оружје . . . слуша ако рука служи. НП Вук. [...]“
Као што се да видети, гл. слушати има значење радње, тј. активан је, премда се њихово стање може једино одредити у реченици — иако се можда чини према првом значењу како би могао бити глагол стања, ипак: активни глаголи употребљавају се са субјектима у којима се налазе бића, која могу свесно (вољно) вршити радњу.
____________________________
1 Занимљиво је да у речнику стоји „подчињавати“, кад се овде мора извршити једначење по звучности: „потчињавати“.
|
