Naravno da je pravilno. Skraćenice na taj način, zapravo, postaju manje-više prave lekseme; dobijaju i akcenat, a većina i promenu. I sad, zavisi šta se uobičajilo: neke čitamo „po Vuku“, poput EPS, NIN, SFRJ, SKOJ, Tanjug i sl.
Оне које имају самогласнике на згодним местима читамо као да су именице (ЕПС, НИН, СКОЈ, УНЕСКО, АВНОЈ). Њих ваљда зовемо акронимима.
a neke „spelujemo“, poput SSSR, DNK (de-en-ka), VMA (ve-me-a), SAD (es-a-de), CD i DVD (ce-de i de-ve-de/di-vi-di) i sl.
Приметимо да ВМА читамо ве-ме-а, средње слово М читамо ме, а не ем! Негде на форуму је било речи о томе и закључено је да је то океј, јер се усталио такав изговор.
Приметићу још и да се СССР обично чита ес-ес-ер, као да има само два С.
