I ja sam svojevremeno „učio“ biologiju (ako sam je učio) tako što mi je umesto gradiva pažnju više privlačio jezik kojim su udžbenici bili pisani.
Sâm bog zna kako sam uopšte završio gimnaziju.
(Na matematičkom smeru!)
Gle, tako je ispravno deliti reči na slogove! Pogledaj u žutoj gramatici t. 76 pod g): „ako grupu suglasnika čine praskavi suglasnik na prvom mestu i neki drugi suglasnik osim sonanata
j,
v,
l,
lj i
r, granica sloga dolazi između suglasnika:
lep-tir,
lop-ta,
sred-stvo, pri-po-
vet-ka, ve-
rid-ba,
jad-ni“.
To je upravo iz razloga koje smo objasnili na temi o prekidnim i neprekidnim suglasnicima, jer su i plozivi i nazali prekidni suglasnici (nazali su sa artikulacionog stanovišta isto što plozivi, samo s dodatnim slobodnim protokom kroz nosnu duplju, što ih onda ipak čini sonantima, ali svejedno prekidnim sonantima, koji imaju taj prekidni element jednako kao u ploziva: potpunu pregradu u usnoj duplji). Zato i prirodna fonetska granica sloga mora pasti
između njih. Uopšte, u podeli reči na slogove, nazali se ponašaju kao plozivi.
Dakle, kombinacija suglasnika
ploziv + oralni sonant ide u isti slog, ali
ploziv + nazalni sonant ili
ploziv + koji drugi suglasnik razdvajaju se u odvojene slogove. Obratno, kada je ploziv na drugom mestu u suglasničkoj grupi, razdvaja se od svih sonanata i drugih ploziva, ali ide u isti slog ako mu prethodi frikativ ili afrikata (čiji je drugi deo frikativ). Razdvajaju se i dva susedna sonanta u odvojene slogove. Sve to imaš mnogo lepše tačku po tačku objašnjeno u žutoj gramatici.
